Asfalt- neravnine

Za kvalitetan asfalt prvo je bitna kvalitetna podloga. Stari asfalt se uklanja ili masinom zvanom Virgen ili riperima, kojima s epara asfalt i nakon toga lako uklanja. Po pravilu se kod rekonstrukcija ulaica zatvara jedna polovina i radi se prvo jedna strana, a zatim i druga kako se nebi ometao saobacaj. Postoji i opcija akda se stari asfalt ne uklanja vec se na nejga radi novi, sto sve zavisi od toga u kakvom je stanju stari. Ako ima nosivost, tj. ako odgovara prvo s e"krpe" rupe, a zatim se nastavlja ard na njemu nanosenjem nova dva sloja.

Kod rada sa uklanjanjem asfalta, nakon uklanjanja vrsi se nasipanje podloge "rizlom" i ravnanje tj. dovodjenje u niveletu sto se radi grejderima, valjcima itd., najcesce dozovljenog odstupanja +i 1cm, a moze i vise... sve zavisi. Ovo kontrolisu geometri. Nakon sredjivanja podloge vrsi se prskanje emulziom (mesavina bitumena i petroleja), a onda se postavlja prvi sloj asfalta. taj prvi sloj se zove BNS tj. u narodu rogobatno nazvan Bindo noseci sloj. Uloga mu je da nosi gornji sloj asfalta i da ga veze sa podlogom. Kvalitet ovog sloja iako se on nece videti na povrsini je jako bitan. Agregat za ovaj asfalt je nesto krupniji i ide najcesce do 20mm ili cak do 25mm pa se asfalti zovu BNS20 ili BNS25. Naravno on sadrzi sve od 0mm do 20mm, cisto da ne bude zabune. Kod ugradnje se OBAVEZNO KORISTI SAJLA I ELEKTRONIKA koja "cita" tu sajlu. Sajlu postavljaju geometri (cike sa onim stativima i optickim instrumentima). Finiser (masina koja polaze asfalt) ima tzv. "peglu" koja ima nezavisnu kontrolu leve i desna strane po visini i moze da steluje i sirinu na koju se postavlja asfalt. Kada se "pusti" finiser, po sajli ide elektronika koja stalno cita sajlu i podize i spusta peglu kako bi odrzala visinu tj. kako bi asfalt bio "ravan" (mada on to u sustini jos nije). Ako nema sajle....pa moze se raditi i na "profile", a i na "babe"...ali to nije vec to. No da se vratimo na sajlu...taj prvi sloj se jeli postavi u +-0.5cm i nakon finisera koji zbija masu na recimo 80% ulazi prvo gumeni valjak, koji mesi, zbija i ujednacava masu, a nakon njega ide pegla-pegla valjak, od recimo 8t i jos kasnije moze ici i pegla-pegla valjak od 12t. ovi drugi valjci su "metalni" i "ulaze" da valjaju kako opada temp. asfalta. zadnji ulazi tek na ~60C. Nakon svega ovoga dobio se prvi sloj. Krajevi i ivice se rade malim valjkom i "grtalicama" rucnim doradama i stalnom kontrolom, sto bi rekli finese zavise jako od ekipe koja radi ugradnju, pa ako se posao "zna" onda se ne osete ni uzduzni ni poprecni "slus", tj. prekidi i spojevi po duzini. Asfalt na ugradnji najcesce ima 130-150C i tebalo bi da se kontrolise kako granulacija komponenti, tako i kolicina bitumena, fillera i temperatura, ako valja ide na ugradnju, ako ne valja....pa baca se... e sad kod nas SVE VALJA jer se nema para, a na opremi rade "neki novi klinci", sa nekim "novim gazdama", pa je logicno da ima bas svega. Ovde vazi pravilo, skuplja i novija i bolja asfaltna baza (fabika koja pravi asfalt) to je bolji asfalt. Nakon postavljanja prvog sloja posle nekoliko dana radi se zavrsni sloj, a on se zove Asfalt beton i ima oznake AB 16 ili AB 14 ili AB12, zavisno od finoce,a logicno je da je finiji od BNS-a. Kada i gde sta ide, sve zavisi. BNS se opet prska emulziom (sada dosta manje) i odmah vrsi se postavlajnje drugog sloja. Ovaj zavrsni sloj je ono sto se na kraju vidi i kod njega prlikom ugradnje finiser se pusta "na visinu" i ne prati sajlu vec se prostom sirinom pegle izvlaci uravnjenost. Ako bi finiser pratio sajlu bilo bi manje ravno jer kod rada samo sa peglom na predhodno vec dobro uradjen BNS izvlaci se fantasticna uravnjenost i onda to izgleda sto bi rekli "ko pista". Ovde opet dosta zavisi od maistora i finiseriste, a i samog finisera. Kada se sve ovo dobro odradi onda se dobije posao iza koga moze sa ponosom da se stane, koji ce trajati godinama i za koji vas nece pljuvati vozaci svaki put kada prodju "vasom ulicom".
Stvarnost Srbije je nazalost manje blistava i kod nas se asfalt skidan Virgenom koristi sa novim i dodaje se. Nazalost to nije to, nije da se ne koristi u svetu, ali se mesa sa novim u manjoj kolicina, a kod nas ide "malo jace" :)
Podloga se ne radi kako treba, stedi se na svemu, gde god se stigne, samo da bi profit ostao u dzepu, a onda i kada se sa to minimalno sredstava udje u posao, odradjuju ga "klinci" bez pravog iskustva ili "matorci" koji NIKADA NISU VALJALI... svi ostali nazalost grade i rade "po belom svetu", pa eto i ja.... Asfalt je "nauka", mnogi su "pali" na njemu olako ga shvativsi po sistemu..."sta to...ma to je samo malo zamesas i uvaljas", pa su i rezultati takvi kakvi jesu. To da se nekada u SFRJ znalo raditi jeste tacno, pa eto imali smo i coveka koji je doktorirao na asfaltu i napisao knjigu o asfaltu - "bibliju" neprevazidnjenu na ovim prostorima, koju je mukotrpno kroz praktican rad pisao i stvarao. Kao i mnogo toga, tako je i doticni pao u zaborav, znanje i rad su potisnuti u drugi plan zarad punjenja dzepova pojedinaca, te onda i ne cudi kada se ovakav kvalitet rada (ako se tako moze i nazvati) ponavlja u svim gradovima, na svim mestima.

Odlicno objasnjenje!
Umesto da kvalitet radova bude bolji nego nekad gledamo puteve napravljene pre 20 godina koji su u boljem stanju nego ovi novi posle par godina.

Jedan regionalan put ovde u mom kraju je radjen pre godinu dana. Bas ovako kako ste opisali, skinut asfalt, pa onda nova podloga, pa prvi sloj pa drugi sloj. Radjena je prvo jedna strana pa druga. Na tom spoju izmedju jedne i druge strane asfalt je postao talasast na citavoj duzini te deonice koja je radjena (negde oko 1km). Gde je tu bio problem? U podlozi, valjanju? Kako vreme prolazi talasi su sve veci i nemoguce je vrsiti preticanje pri vecoj brzini?! I naravno osvanula je tabla sa ogranicenjem brzine i zabranom preticanja zbog ostecenja kolovoza.

Nisam siguran da razumem kakvi su talasi uzduz osovine puta u pitanju, ali ako jedna strana "tone" dok druga "stoji" onda ta jedna strana nema dobru podlogu, a posebno blize osovini i sleze se. Druga mogucnost (verovatnija) je lose odradjen poduzni "slus" koji nije lepo sastavljen, pa vremenom erodira, propada i kisa, sneg led i mraz cine svoje. Opet u oba slucaja u pitanju je ljudski faktor. Uzduzni slus se radi "pod uglom" a ne pod 90stepeni suceono bas da bi se spojio i da se ne bi javljala "zmija" u vidu linije, da se "poznaje" gde je spojeno, pa posle jedna strana i druga razlicito "rade" i javlja se sve vece i vece ostecenje. Asfalt je u sustini elastican i sklon "prilagodjavanju". Zgog toga je podloga jako bitna.

Pošto sam kao dete (u doba socijalizma) bio jako radoznao, posećivao sam i razna gradilišta i tu zapamtio mnogo toga. Jedna od stvari koju sam zapamtio jeste da su se ulice u Beogradu radile ovako: Prvo se iskopa rupčaga, pa se postavi kanalizacija, pa se izvedu šahte, pa se pospe šljunak, pa se betonira, pa se posle toga posipa emulzija (ja sam tada to zvao katran, ali eto to je valjda taj bitumen i petrolej), pa onda prvi sloj pa nakon X dana drugi sloj asfalta.

Sada vidim da se izostavlja deo sa betoniranjem. Takođe vidim (znam) da su neke ulice koje sam kao dete gledao kako se prave, do sada samo jednom (posle par decenija) renovirane tako što je skinut asfalt i stavljen nov. A takođe vidim da ove sadašnje ulice koje se prave bez betoniranja idu na renoviranje svakih nekoliko godina.

Da li je to neka nova tehnologija izrade puteva bez betoniranja, ili je u pitanju samo kratkoročna štednja u izradi sa dugoročnim povećanim troškovima za održavanje.

Autoputevi se (na sreću) za sada i dalje prave sa prethodnim betoniranjem, ali ne znam dokle će

Jednostavno asfalt je talasast. Ne stoji jedna strana, a da druga tone nego su obe strane talasaste. Kada vozite preko toga tocak ide gore dole. Kao da je lose uradjen taj spoj i asfalt se izvija nekako, izdize i spusta.

Posto vidim da se razumete hocu jos nesto da vas pitam. Nedavno su tu kod mene asfaltirali jednu ulicu, skinuli su asfalt, a na nekoliko mesta u ulici su iskopali rupe kao bazencic pravougaonog oblika 10 metara duzine i 2-3 metra sirine, dubine pola metra. Po dnu su stavili tucanik, a zatim asfaltirali to onako rucno bacali asfalt. Jedna strana te rupe je koso zasecena da bi mogao da udje u rupu onaj mali valjak da izvalja to. Onda su sipali tucanik i zatrpali rupu do nivelete puta i onda gore standardno asfaltirali. Interesuje me cemu to? Verovatno je rec o nekoj stabilizaciji terena?

Da, na tim mestima gde podloga nije valjala vrsili su "stabilizaciju". Ako je sve dobro uradjeno bice ok.
Prema vasem drugom opisu u pitanju je lose uradjen poduzni slus, tj. nije spojen "na preklop" pod 45stepeni, vec je radjen seceni slus...kao na Obrenovackom putu, pa posle puca i vec su 2-3 puta popunjavali to bitumenom, ali dzaba. Kada se radi slus na 45stepeni i kada se sa pegla-pegla valjkom vibraciom to spoji...pa nema sanse da se odvoji ili da se "poznaje" gde je spojeno, jer novi asfalt koji ima cca 140-150 lepo prione za predhodni, a vibracija valjka to sve sjedini. Naravno sve veme se kolicina asfalta na slusu mora kontrolisati popravljati "grtalicom" (rucni alat) kako bi sve bilo glatko i bez neravnina. Iskustvo ovde igra veliku ulogu.

Autoputevi se rade sa "suvom" betonskom podlogom, a ostali zavisno od sredstava i potreba. Sve zavisi od projekta i uslova exploatacije. Naravno da su ti uslovi ostriji i rigorozniji za autoput, zbog frekvencije saobracaja i stepena opterecanje istog, projektovane brzine na tom putu i od jos dosta stvari.

u mom mestu su radili ulicu u kojoj je bila kaldrma sa kockama i to su samo presvukli asfaltom. KATASTROFA
Prosle su dve godine i asfalt je sav ispucao i kad vozis tuda posle kise sve cujes kako voda "bucka" ispod sloja

---

Svež primer je autoput od Surčina kroz Beograd. Vlast kaže da je tu ugrađen neki novi asfalt visokog kvaliteta koji treba da traje dugo vremena. Činjenica je da auto jednostavno skakuće iako je nov asfalt i ne može da se poredi ni sa hrvatskim a kamoli sa slovenačkim koji je na autoputu. Naravno kada pogledamo druge puteve po gradu ovaj je još super tako da se retko ko žali ali nekako imam utisak da oni nama sigurno naplate dobru cenu a ne urade kako treba.

Takođe, od Šida ka Beogradu kod prve OMV pumpe nov asfalt a auto bukvalno poskakuje od kvaliteta.

evo i ja da iznesem svoje misljenje..

svakako je za kvalitetan put potrebna i kvalitetna podloga i kvalitetan asfalt, Voodoo_master nam je sve to fino objasnio, svaka cast.
medjutim ja bih da napomenem jos par stvari za koje mislim da su bitne a koje, cini mi se, nisu spomenute.

pri rekonstrukciji postojeceg puta ili izgradnji novog veoma je bitno uraditi dobro odvodnjavanje jer je voda najveci neprijatelj puta.
ukoliko prodre u podlogu moze da izazove slijeganje terena, eroziju, a pri niskim temperaturama moze da zaledi cime se takodje vrsi pomijeranje podloge.
posto je asfalt fleksibilan on prati sve ove promjene i time se javljaju neravnine i pukotine na kolovozu.

sto se tice kolotraga to je svima jasno, samo Bog zna koliko je osovinsko opterecenje teretnih vozila koja se krecu nasim putevima..
mada je i u ovom slucaju bitan kvalitet podloge.

i jos jedna stvar koja je po mom misljenju kljucna za neravnine na novom kolovoznom zastoru, a to je brzina kojom se krecu valjci pri ravnanju podloge i kolovoza. inace brzina valjaka treba da je oko 6km/h max do 8km/h. na taj nacin se najbolje vrsi ravnanje terena i istiskanje "vazdusnih cepova" iz podloge. ukoliko se krecu vecom brzinom, valjci prestignu "talas" koji teraju ispred sebe i tako neravnine ostaju iza njih. a naravno nemoguce je nase "majstore" ubijediti da "o'lade" sa valjcima pa tako dobijamo fine talase po putu........

Da, osim svih ovih tehnickih detalja bitno je da postoji kontrola nad radnicima, da sef tim radnicima ima ovlascenja i da moze da ih natera da rade kako treba. Na primer u ulici Lole Ribara u Prokuplju koja je dugacka oko 600 metara prilikom rekonstrukcije svi sahtovi na sredini ulice su pokriveni asfaltom?! Kako je to moguce? Ko je za to kriv? I naravno krece raskopavanje.
Ili na izlazu iz Prokuplja prema Kursumliji, to je magistralni put, znaci put prvog reda, nakon rekonstrukcije i 2 nova sloja asfalta odvodi za vodu nisu podignuti tako da je metalna resetka 10 cm niza od asfalta po kome se krecu automobili!!! Sada zamislite da sa 60 km/h naletite na takvu rupcagu. Ja srecom znam i na toj deonici vozim dalje od ivicnjaka, ali ko ne zna sta da radi? I kako je to moglo da se desi, ko je napravio propust? Da li projektant, ili izvodjac radova ili narucilac koji je primio takav objekat... a na kraju svakako inspekcija koja nije reagovala.

A ovo sto se tice odvodnjavanja i uticaja vode na put tu ste u pravu, jako je bitno dobro odraditi odvodnjavanje, ali ja mislim da su nasi putevi sto se tice toga katastrofa nad katastrofama. Daj boze da se uopste i misli na to kada se radi. Narocito na sporednim putevima. Kakav crni nagib, kanali i odvodnjavanje, tresnu onaj asfalt i toliko. Cak i na boljim putevima iako na prvi pogled sve izgleda ok, kada padne kisa, katastrofa. Pa na autoputu su bare na sve strane. To mi je prvi put postalo jasno kada sam video puteve u Austriji i Nemackoj.