Eh te godine....

Spopala su me secanja. A ne znam zasto. Mozda zbog vrele vode iz moje kade. A mozda i ne. Ne, nisam depresivan. Niti sam ikada bio.

Jednostavno secam se. Upisao sam fakultet. I za sada je ok. Kao i drustvo, mada ima cudnih likova. Mozda bi trebali da dobiju markicu neuracunljiv. ALi to nije vazno. Studentski dani bi bili teski bez drustva. Ali ipak to nije to. Setio sam se srednje. I kada sam je upisao. Secam se da smo svi sedeli u klupama ko zakovani i sa nevericom gledali jedne druge. Ali tajni kod u mozgu je ucinio svoje. Postali smo nerazdvojni prijatelji. Sledece 4 godine delili smo sve sto smo imali. I to mi nedostaje - drustvo. Sa vecinom sam u kontaktu, i uvek cu biti. I svima nam nedostaje srednja. Cesto se setimo tih divnih dana. Da, srednja skola je najlepsi deo mog zivota. Za sada. A mozda i zauvek. To je bilo zezanje. I pored svega, to su bile teske goine. Zbog drustva u globalu. Politicka nestabilnost. Ekonomska kriza. Teski dani. Dani bez nastave. I danas osecam da mi nedostaju casovi matematike. Ali nismo mi krivi. Niti je to poenta ovog teksta. Svako od nas je bio poseban po necemu. Bio i ostao. Ali na razlike nismo gledali. Nije nam bilo bitno.

Grupno bezanje sa casova. Bilo je tesko ali izvodljivo. Jednom smo svi zajedno klisnuli sa casa fizike. Kontrolni. A ko voli fiziku? Ja ne. Zamara me. Iako je interesantna. Profesor je prosao pored nas. A mi smo cutali. Sutradan pao je kontrolni. A mi smo kao bili spremniji. Kao.

Prepisivanje na casovima. Matematika. Eh ta matematika. Cuveni red do zida. Sta dobije zadnji u redu to dobiju svi. I tako 4 godine. I ja sam se snalazio. Moja klupa kao Encarta. Sednes i procitas. Energetika. Savrsene puskice. Moje delo. Obicno smo delili gradivo i prekucali ga. Ja sam sredjivao sve to i stampao za sve. Za dz. 30 praznih listova mi nije puno znacilo. Ali svima nama jeste. I dobro nam je islo. A profesori su najverovatnije znali. Ali niko to nije mnogo uvazavao.

Profesori. Cudni ljudi. Sto su stariji to su teze naravi. I uvek misle da je njihov predmet najvazniji. Istorija pre matematike. Sociologija pre elektronike. Ovo pre onoga. A bilo je svakakvih. Od pedantnih, do traljavih. Od dobrih do losih. Hemija. Nikada nisam razumeo hemiju. Uvek sam mesao molove i ko zna sta josh. Ali profesor je bio cudo. Tj. ona. Stalno u histeriji. Svi se secamo raznih izvala. "Sto niste uradili domaci zadatak koji nisam zadala". Zamislite. Elektricna merenja. Cudan covek. Sa josh cudnijim nacinom predavanja. Tj. govora. Ni ja ne znam kako to da opisem. Prezentovacu ali kad prekucam. I na njegovim casovama svi smo se vise smejali nego sto smo slusali. I zapisivali gluposti. A bilo ih je zaista mnogo. Previse. Elektronika I. Ona. Razredni staresina. Kao predavac osrednja. Ali nikad sa osmehom na licu. Nikada se nije nasmejala. Ali je bila korektna i mi smo to cenili. Mikroelektronika. Zanimljiva materija. Naporna ali vrlo zanimljiva. Litografija. Nacini izrade PCBa. Komponenti. I predavac je bio zanimljiva osoba. Sa vrlo uspavljujucim glasom. I posle 15 minuta, uvek sam spavao. Prosto neverovatno. Direktor. Prica za sebe. Totalno lud covek. U drugoj godini uveli su kartice. Ko nema karticu kao ne moze uci na cas. Opet kao. Jednom sam zaglavio zbog toga kod njega. Umesto kartice greskom mu pokazao burek koji sma jeo. I Prosao pored njega. A on poludeo nacisto. I posle rasprave ostavio sam mu burek. Greskom. I zbog toga me zatefterio. A ja sam se bas bio potresao. Ko nema karticu, zvao je mene. Kome je trebala markica za GSP zvao je mene. A znam da znate zasto. Biblioteka. Profesor srpskog jezika u prvoj, a onda bibliotekar. Tj. ona. Zanimljiva zena. Ali nam je svima isla na zivce. I meni. Jednom smo pisali sastav na temu "sta mislite o svom profesoru srpskog jezika?". I ja sam korisito ironiju. A ona se sokirala. Isto kao kad je saznala da sam za 45 min. napisao 14 strana pismenog zadatka. I josh uvek drzim taj rekord. Trazila je da ga smanjim. Ali nisam. I dobio sam 2. A vredeo je bar za 4. Ako ne zbog stila, a onda bar zbog utrosenog papira i hemijske.

Ekskurzija. Bile su 3. Ja sam bio na jednoj. Najboljoj. Ne zato sto sam ja bio na njoj. Sigurno je bila najbolja. Ekskurzije su tu da se prave gluposti. Mnogi podivljaju. Mama ih ne vidi pa se prave pametni. I nastradaju. 4 dana bez spavanja. Alkohola na pretek. Hotel na nekom jezeru. Ne secam se imena. Ali Djerdap je bio blizu. 4 dana hotel nije bio hotel. Bio je bife. Odakle je stizalo svo to pice nemamo pojma. Znam da smo svi dali po neku crkavicu. Neko vece mesto u blizini hotela. Dosadno. Bez nocnog zivota. Ali tu je neka najgora birtija. Sa razvodnjenim picima. Ali to nije vazno. Vazno je da smo svi na okupu. Djerdap. Zaista cudo. 4 sata putovanja samo da bismo videli turbine. I zaboravili direktora u hotelu. I zato izgubili silno vreme. Ali videli smo Djerdap. Impresivna gradjevina. Ali nelagodno sam se osecao. Video sam da sam ispod Dunava. Dobar sam plivac ali Dunav ne volim. Eh ta ekskurzija.

Gluposti. Citava sveska. Mozda prikazem javno ako otkucam.

Ne nisam tuzan. Mozda delujem tako. Kriva je ova gregorijanska muzika koju slusam. Odoh da slusam nesto zivlje.

---

Mozda nisi tuzan, ali bas delujes tako.

NOSTALGIJOOOOO!!!

Ne, potpuno razumem. Razlika izmedju drustva u srednjoj i na faksu u 3 reci - NIJE TO TO. I to o toleranciji je tacno. Nekako smo bili mnogo tolerantniji u srednjoj, mozda (ja) samo nemam zivce za one sa markicom neuracunljiv. Imam i sada puno "ortaka" i "ortakinja" na faksu, ali zal ostaje - NIJE TO TO...

P.S. Nekako ne mogu da otkucam svoja osecanja sada, ali... ma kome to treba

Znači da budem srećan dok još mogu... Oh, crap!

---

nisam citao tvoj tekst.

procitacu ga kasnije.

ja na to gimnazijsko vreme mislim svaki dan :) bio sam jesenas ponovo u skoli, nabavio sam neke zbirke iz fizike od Natase Calukovic (a sada Kadelburg) ko zna od kada su :) i skroz sam se razocarao kada sam isao tamo da ih prodam. u onoj skoli vise nema ni jedne poznate face, ni jednog lika koga se secam. sve su to neki novi likovi, neke nove maloletnice :) i uopste nije isto. nema veze sto su profesori kolko-tolko isti. mnogo mi je bilo zao. sta da kazem. nije to to. u pitanju su dakle, ljudi. koje i znas ili ne moras da znas. vazno je da je to to. ali to vreme nikad nece da se vrati. a ovde na faksu, UOPSTE nije isto.

i da ne zapocinjem sa tim cega se ja secam.. jer svako ima neku svoju pricu..

kako god, ja sam odlucio da vise nikad ne odem u svoju skolu..

---

Ne zelim procitati tvoj tekst iz principa. Vjerujem da je dobar, ali posto se spremam na fakultet, nemas pojma koliko me smeta to sto cu postat ODRASTAO. Ne znam kako da to objasnim, ali smeta me to ulazenje u svijet odraslih, to bivanje na svoju ruku, taj neki mehanizirani ritual, ne znam kako da se izrazim. Sigurno da ce drustva biti (mislim, sjeca li se tko ili vidja sa prijateljima iz osnovne? Rijetko tko...), ali to nije to, jednostavno nije. Nedostajat ce mi skola uzasno, ne mogu opisati koliko. Eto, sad me vec hvata bed, necu dalje...

---

Zato deco iz osnovne škole, ako ne želite da se osećate ovako kada završite gimnaziju, onda upisite ETŠ Nikola Tesla, Beograd. Ne da se nećete prisećati lepih dana (uz par izuzetaka) nego ćete želeti da vam se to nikada nije ni desilo u životu. J*baćete sve po spisku sebi i onom ko vam je predlozio tu školu.

Shvatite me ozbiljno onoliko koliko zvuci ova poruka :).

Toliko.

---

Ja baš ne mogu da kažem da će mi gimnazijalski dani ostati u tako lepom sećanju. Kao odeljenje, na žalost, nismo složni. Svako gleda kako da izvuče svoju zadnjicu. Kada treba da se beži sa časova, uvek pobegne nas 10ak, ostali ostaju pod pretnjama smanjene ocene iz vladanja ili kazne. Ekskurzije i nisu bile tako loše. A profesori... hmmm... pa kako koji. Ima onih koje veoma cenim, a i onih od kojih ne možeš baš ništa naučiti.

Ali zato... osnovna škola će mi ostati u lepom sećanju, a i društvo. Njih petoro je sada u gimnaziji, u mom odeljenju. Ostali su se razbežali po školama u okolnim gradovima. Ali to što nismo u istoj školi nije uticalo na naše prijateljstvo. Do današnjeg dana ostali smo najbolji drugovi. Zajedno izlazimo u grad, na žurke, leti na Rzav... Uvek kada želimo da se nasmejemo, prisetimo se nestašluka koje smo pravili u osnovnoj. Ekskurzije su bile nezaboravne, još uvek se sećam Niša, Novog Sada, Beograda.... Imali smo sreće da smo tada imali najbolji nastavnički kadar, i da smo odatle poneli dosta znanja. Sa nekim profesorima sam još uvek u kontaktu, i uvek se obradujem kada ih sretnem.

Što se tiče fakulteta... Do tada je još par meseci, pa ćemo videti :)

---

Da skrenemo na lepse teme. Ja sam isao u Teslu i nikada je necu zaboraviti po silnim dogadjajima (na isti kalup kao kUdtiHaEX-ovi). Svracao sam jedno 4 puta tamo, nocu sa ortacima (iz Telse takodje) posle neke zurke da se ispisamo u dvoristu. Ne znam zasto, ali prija, a i nismo jedini koji su se vracali u teslu da pisaju u njoj. To je neki fetis teslasa izgleda

[Ovu poruku je menjao stalker dana 21.01.2004. u 17:27 GMT]

SDtalker, Ku*, čekajtew da prođe još koja godina. Idite malo iz zemlje. Da vidite onda kako će ona grozna građevina u Narodnog Fronta da vam bude lepa :-).

Ja bih čak i onom gadu Bori iz TC-a sad rekao 'bardan na ulici ;-)

Marko.

---

Pretera ga sad.. Bori i Kandiću - nikad :o)

Ma meni je sve to ostalo u memoriji secanja onakvo kakvo i jeste,
jadno. I Bora i Kanda i jos mnogi su klasicna smetala i ko ih ne
shvati kao takve imace problema i mrzece ih. Evo, ja sam ih skoro
i zaboravio. Boze, koji su to likovi - dok su takvi ljudi na takvim
mestima - nema reforme skolstva i nema normalnog skolstva.
Inace, od cele profesorske ekipe iz Tesle vredi samo par ljudi,
na celu sa Veljkom Trnavcem, dok vecini profesora ne bi dao ni
nacrtane ovce da cuvaju - jer bi ove pobegle od njih.
Sto se tice pisanja u Teslu, tako mu to dodje ko obicaj.
Moja ekipa je cak tu i snimala spot (to je onaj veliki grafit
kod Tonija) nedavno.

Sto se tice kuditex-ovih problema preporucujem hit
''Rizo Hamidovic - Prebrojana Ljeta'' pri kontemplaciji, a
''Boban Zdravkovic - Odlepijo Ja'' pri prekidu iste.

---

Ne znam kako je sada, ali te davne 1989. godine kad sam je ja zavrsio, svi smo bili tuzni sto je napustamo. Bila je to pretposlednja generacija koja je jos isla USMERENO. Ja sam 3. i 4. razred bio sa jednom ekipom a prva dva u potpuno drugim odelenjima u isto skoli. Nerviralo nas je sto su mnogi pametniji od nas dosli iz kojekakvih kozarskih i brodo skola i pokupili poene dok si ti morao u Tesli da dobro zagrejes stolicu za cetvorku i peticu.

Kako god, to su bili najbolji dani u mom zivotu. Iskakanje kroz prozor jer smo bili u prizemlju, zajebavanje cigana koji su dosli da posete svoje zene u porodilistu (NINENA !, ICE!, #@ANA). Zajebancija sa profesorima na jednom mangupskom - intelektualnom nivou, a ne ono sto sam cuo u drugim skolama tipa nozevi i pljuvanje, prebijanje... totalno bezveze. Droge nije bilo, uopste samo malo alkohola.
Eksurzije isto, malo alkohola i to je to. Sto bi se reklo covek ima potrebe za nekim plemenom, za drugarima. Kasnije to nije vise to.

Kasnije je sve vec ocajno, faks, devojke, zene, posao, shefovi, direktori, deca, maltretiranje. Mislim da bi se svako vratio bar na jednu nedelju u skolu.

Kad bi se vratio sa ovim znanjem i iskustvom, da svim profesorima za koje sada znam da su nas pogresno ucili i vaspitavali, da im se argumentovano suprotstavim i objasnim neke stvari.

Sat neumitno ide napred.......................nazalost.

Nije strasno to sto odrastas nego je ta totalna promena ...nema ganjanja za domace,nista nije obavezno ...dolazis ako oces ako neces nemoras,nikog nezanimas i sve boli ki*a,mislim na profesore....
fax je totalno bezveze....a od zezanja nema nista...bolje da roknes koji put pa sto duze da ostanes u srednjoj tamo su prava desavanja...i koliko god da se zezas u srednjoj skoli znaj da ces zazaliti sto nisi se vise zaje*vao!toga nema na faxu..totalni bedak....a kakvih likova i koji sljam ide na fax to nemozes ni da zamislis!!!Pogotovo na vts u subotici...Ko da si u dusevnoj bolnici....
bljak

---

Eto mi smo krajem četvrte godine razmišljali da svi padnemo jednu godinu kako bismo opet išli u školu, ta četvrta je bila najbolja i nezaboravna.. Ali nikad se to ponoviti neće.. bedak.

Sa koliko max godina moze da se upise srednja? :)

---

ja ne kapiram bas ovakva razmisljanja :)
kada sam zavrsio 1. gimnaziju bilo mi je drago da sam izvukao zivu glavu odatle, kompletna institucija mi se sve 4. godine gadila, i gadi mi se do dana danasnjeg...
izgleda mi i dalje potpuno fashistichki ideja, da te neko tera da svaki dan ustajes u 8:00 i da se pravis da slusas sranja koja te uglavnom ne zanimaju...
pa onda ono "prozivanje" da odgovaras, pa kechevi, pali....
nikad se ne bih vratio na to...

KuDtixxxxxx? - komplikovan ti nick, sta ti to znaci?
imam utisak da si tek sada upisao fax, pa si se zesce smorio...
nije to toliko lose ko shto ti se cini, sa najboljim ortacima iz skole ces nastaviti da se druzis, i steci ces jos ljudi sa kojima mozes normalno da se razumes...
ono u skoli je bilo kao bacva puna idiota koji ako se ne slazes sa svim sto kazu (a ne slazes se ni sa cim) misle da si idiot koji misle da je nesto bolje od njih.
strasno, high school sux.... SUUUUUUUUUUUUUX!
bomba na skolu, a profesore komplet na streljanje...


p.s. cuo sam dosta puta da bi se ljudi vratili u hischool, ali svi koji su zavrsili 1. gimnaziju imaju pri samoj pomisli na skolu ovu poslednju recenicu iz prethodnog pasusa na umu.

---

Ali nije nista napustiti skolu u poredjenju sa paralelnim napustanjem skole i doma. Tu se rastajes sa ljudima sa kojima si 4 godine "jeo iz istog canka" - u polu-bukvalnom smislu te reci. Jos ako se rasejete na sve strane (odnosno ako ti odes u p.l.m. i vidjanje sa drustvom ti se svodi na minimum)... nije tako strasno.

---

Ej ... znam kako ti je ,tj kako je skoro svakom od nas ko je otisao iz srednje sa ludim dozivljajima , a sad zavrsio na faxu ,uvek u frci ....Sto kaze Gojko ta 4 godina je bila najlepša,i nikad nije trajala kraće ....

Šmrk .. ma ako nastavim ... ima da napišem veći post od tebe ... odoh i ja da slušam nešto veselo ...

---

njegov komplikovan nick je dobiven programom za generisanje passworada.
I onda je probrao, i taj mu se najvishe dopao, i to mu je postao nick.

Istina.

---

Da upisao sam fax, ali nisam se smorio. Drustvo je ok, ali nije to to. I ono malo ortaka iz razreda sto su samnom su vecinom ne zainteresovani za pravo druzenje. Ali nevazno. Srednja je najbolji period, ubedljivo. Uvek postoje losa iskustva, poput tvog. Kada sam krenuo u srednju (kao i svi moji drugovi) govorili smo - sto je tesko ccc, bla bla, ali sada vidimo da smo pogresili. A vreme? Vreme je proletelo. Kao da sam juce stajao u redu i cekao za upis. A 4.5 godine su vec prosle. I to dosta govori.

Inace, nisam isao u Teslu. Nisam imao bodova. I nije mi zao. Zavrsio sam ETS "Rade Koncar". Preporuka svima.

---