Recesiona kamata
Svaki put kad pomislim da nema vise nista sto bi moglo da me iznenadi u ovoj karikaturi od drzave desi se suprotno. Najnovija genijalna stvar je sledeca. Drzava tj vlast je odvojila velike pare za ublazavanje recesije, i dala ih stranim bankama da ih plasiraju srpskoj privredi koja je trebala tim kreditima da ublazi posledice krize i recesije. Ali srpska privreda je u samrtnom ropcu i ne moze da placa rate i kamatne stope, i istovremeno sama drzava pati od nedostatka novca u budzetu , pa je emitovala kratkorocne vladine obveznice sa kamatnom stopom od 13% i rokom dospeca od 3-6 meseci za prevaizlazenje nelikvidnosti budzeta , i onda su banke novac koji su dobile od drzave za plasman u privredu i proizvodnju, vodeci se logikom da kapital plasiraju tamo gde je najveca zarada , iste te pare dobijene od drzave , pozajmile samoj drzavi ali uz kamatu od 13%!
Sta mislite koliki procenat od ovih 13% kamate ide direktno u dzep clanovima vlade ? :)
Tako sad ispada je drzava sama sebi pozajmila novac uz obavezu placanja kamate bankama od 13% :)))))))))))))))))))))
Nesto smesnije u zivotu nisam cuo!
Tako da vladinim merama ne samo da nije pokrenuta privreda, vec su gradjani zbog genijalnog poteza obavezni da za novac koji je drzava pozajmila prakticno sama sebi placaju bankama kamatnu stopu od 13% godisnje :)))))))
-----------------------------
Miša Brkić
Recesiona kamata
Dotakli smo dno... krize. I sada sledi oporavak. Ali recesija i dalje caruje.
I tako će biti sve dok svaka pojedinačna kompanija, ali i privreda u celini, ne bude stekla imunitet da može ponovo da „trči” na tržištu. A „imuno kapi” koje trenutno nedostaju jesu – pare. Da bi počela da se izvlači iz recesije i povećava proizvodnju robe (ili pružanje usluga) privredi nedostaje finansijski kapital. Vlada Srbije „ubila” se u proteklih nekoliko meseci da raznim olakšicama, stimulacijama i povoljnim kreditima upumpa u privredu novac kojim bi se „podmazala” zaribala proizvodnja.
Sada, međutim, nema ni proizvodnje, ni para spremljenih da budu uložene u nju. Gde se deo taj novac, ako nije ispario?
Iskustvo pokazuje da je otišao tamo gde je najlakše mogao da se „oplodi”, odnosno da ostvari profit. Pare koje je država raznim transakcijama stavila na raspolaganje poslovnim bankama da njime gase recesiju i kreditiraju rast proizvodnje završio je, paradoksalno, ponovo kod države. Jer, poslovne banke su, sledeći svoju logiku, taj novac ulagale u poslove koji donose najveći profit. A najveću zaradu poslovnim bankama donosili su poslovi sa državom i centralnom bankom, odnosno raznim vrstama hartija od vrednosti. Da bi obezbedila dodatne pare za finansiranje budžeta država je na finansijskom tržištu ponudila svoje hartije od vrednosti sa takvim (visokim) prinosima da poslovne banke nisu mogle da odole i najveći deo novca za kreditiranje privrede potrošile su za trgovanje s državom. Zato Srbija danas ima državu koja je u mnogo boljem stanju od privrede.
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Recesiona-kamata.sr.html
---------
Srbija bato :)
 |  |
 |
