Prošle noći, negde oko 02:30 čujem kroz san bat koraka nekoliko ljudi u trku, odmah zatim jak tresak i lomljavu stakla iz moje druge sobe. Skačem uspaničen iz kreveta, utrčavam u sobu i palim svetlo. Ćerka kompletno u šoku, leži u krevetu ispod upravo razbijenog prozora, a na njenom prekrivaču srča od stakla i jedan poveći kamen. Vičem joj da se ne pomera, proveravam da li je povređena i proturam glavu kroz razbijeni prozor ne bih li video počinioce, ali avaj... Odnošenje stakla sa sve posteljinom, a potom čišćenje svog tog krša je potrajalo dvadesetak minuta. Ćerka tek tada počinje da plače pošto se povratila od prvog šoka. Lepim selotejpom nekakve priručne kartone umesto polupanih stakala, a ćebe koristim kao zastor da se ne bismo smrzavali do jutra. Dok sam krpio prozor priručnim sredstvima, pojavljuju se iz mraka tri mladića u nonšalantoj šetnji ispod mog prozora (oko 02:40!?). Jedva se uzdržavam da ne iskočim kroz prozor napolje, jer ne mogu pouzdano da znam da su baš to počinioci. Usput u sebi zahvaljujem Bogu što je ćerka nepovređena i što u kući nemam nikavo vatreno oružje. Potom zovem policiju, prijavljujem ceo slučaj i na predlog dežurnog da pošalje nekog kažem da nema potrebe. Dogovorimo se da dođem ujutru u policiju kako bi sačinili zapisnik. Jutros, prvo odlazim do stakloresca i tamo saznajem kako su porazbijani prozori još nekim ljudima, kao i nekoliko izloga u okolini moje ulice. Odlazim do policije da sačine zapisnik o prijavi i tamo čujem kako su u toku iste noći na više mesta po gradu porazbijani bilbordi, izlozi, kao i prozori na nekoliko privatnih kuća / stanova...
Znam da je trenutno ovde na forumu jedna od vrućih tema:
Gde je kraj bahatosti policije? povodom zaista tragičnog događaja u Beogradu pre neko veče, ali evo sada "kontra teme", koja takođe pokreće razna pitanja i razmišljanja...
Vandalizam kao noćna zabava
