|
ziza
Beograd
Član broj: 1220
Poruke: 196
*.telekom.yu.
|
Problem je nažalost vrlo složen. Američko rvanje je samo povod za diskusiju, čak i da se ukine na TV ne bi se samo time ništa posebno postiglo.
Neki su ovde svojevremeno rekli da je rešenje u vaspitavanju dece i razgovoru sa njima. To jeste generalno jako važna stvar ali ima jedan mali problem - kao posledica svega što nas je snašlo u poslednjih 15-ak godina imamo ogroman porast nasilja u školama (da ne kažem već i u vrtićima). Tu postoje dva pristupa koji roditelji mogu da zauzmu - da uče dete da se kloni (čitaj beži od) situacija koje mogu biti opasne po fizički integritet, a to izvesno vodi u izolaciju deteta (prvenstveno mislim na dečake) i na opasnost od još većeg problema, a druga mogućnost je
da se dete upiše na neki borilački sport/veštinu i time (kao) "nauči da se brani", što u praksi često ima nepredvidljive rezultate (one fore o "kodeksima" borilačkih veština i da moraš da budeš dobar đak da bi mogao da treniraš koliko znam više se ne postavljaju, uostalom sve se plaća pa ako imaš para upiši se na šta hoćeš i teraj).
Šta ja mogu da uradim da za moje dete škola bude mesto za učenje i druženje ako postoji vrlo solidan procenat roditelja koji imaju sasvim drugačije pristupe vaspitavanju, a što je najvažnije škola, tj. društvo u celini ne sankcioniše nasilje ?
Uzmimo za primer projekat "Škola bez nasilja" u koji je šatro uključeno dosta škola u Srbiji (u Beogradu pogotovo), ja uopšte nisam uspeo da ukapiram ne samo kuda odlaze pare koje se doniraju za tu akciju, nego i koji su konkretni efekti te akcije posle više od godinu dana sprovođenja, a kada sam taj problem postavio u školi, bili smo nagrađeni sa "radionicom" za roditelje gde se sat vremena kerebečilo i igralo "situacija".
Za razliku od toga kada su ćerku mojih prijatelja u Kanadi maltretirale (po "našim" kriterijumima verovatno se to tako ne bi ni nazvalo) drugarice, ovi su se žalili na "bullying" i ove klinke zamalo nisu bile izbačene iz škole, roditelji su im pozivani na razgovore da im se predoče konsekvence. Možemo sad da diskutujemo šta je bolje, ali za mene je definitivno bolje da postoje postavljene stroge granice i sankcije za njihovo prelaženje .
Šta hoću da kažem - mora društvo/država da postavi neke smislene standarde i da ih se strogo pridržava a ne da se sve ostavi roditeljima jer za roditelje će uvek biti dovoljno posla sa decom, a ako se sve svodi na zgražavanje u novinama i u komentarima na Internetu svaki put kad se nešto već desi onda smo u sve većem problemu.
Uopšte kod nas svi nešto apeluju a malo ko radi posao koji se od njega očekuje - nemojte ljudi ovo, nemojte deco ono, ko boga vas molimo, apelujemo na Beograđane (!?!) da ne lome klupe, rasvetu i Internet u parkovima, da ne čupaju saobraćajne znakove, da ne pale kontejnere i sl.
Ne karikiram uopšte, to smo sto puta mogli da vidimo na TV i pročitamo u novinama. Samo još čekam da vidim "molimo lopove da ne kradu, sve je to naše itd..."
Danas imamo situaciju da su deca do 18 godina praktično nedodirljiva kakvo god s*anje da naprave, a što je još gore i njihovi roditelji/staratelji.
A najgore je što se nasilje prenosi na sve mlađu decu. Ako nečiji pas ujede prolaznika veća mu je šansa da bude sankcionisan nego ako njegovo dete teško povredi drugo dete. Kad sam ja bio mali pričalo se "nemoj da radiš to-i-to, ići će ti tata i mama u zatvor zbog tebe". Verovatno je i onda to bila samo bajka ali čini mi se da je imalo nekog efekta. Znam da više nema Tita i da se promenio osnovni sistem vrednosti ali i dalje ne mislim da se time može sve opravdati i da je Divlji zapad jedino što smo zaslužili.
Ili da nekako preguramo do fakulteta, posle je već lakše ako se do tada preživi u komadu.
|
Re: Od decije igre do TRAGEDIJE! - PIROT - Protiv Americkog Rvanja
Ne bežim od teme, samo mislim da je izuzetno naduvana, tj. ne vidim čime zaslužuje toliko pažnje. Podseća me na iste takve teme o tome kako deca postaju ne znam kako nasilna gledajući filmove, igrajući video igre i sl. Dušebrižnika koliko hoćeš. A kad pogine neko u sukobu navijača (skoro je jedan izboden u okolini Novog Sada) onda se malo priča i zaboravi do prve sledeće prilike. Ali dobro, evo ja nemam pojma o fudbalu ako vam je tako lakše. 