Zasto Srbe uvek u filmovima predstavljaju kao teroriste?

ili jednostavno servirati im scenario za neki moguci sledeci istorijski spektakl ( u zadnje vreme ih nemilice stancuju )... i ponuditi im dobru podrsku ...

npr. istorijski romani Slavomira Nastasijevica- Vitezi Kneza Lazara, Teško pobedjenima, Stefan Dušan , Despot Stefan ( ako me secanje dobro sluzi tako se covek zove ). cini mi se da bi se to dosta dobro primilo...
ili ako se primi Mel Gibson :))) Na Drini ćuprija...
Vreme smrti, Srpska Trilogija...

Mislim ne mora Boj na Kosovu, moze i Car Stefan Dušan, Despot Stefan, Despot Djuradj.
pa kroz sve to sublimirano provuces zlo katolicke crkve(firme) kroz istoriju prema Srbima i ono stali pred navalom turaka da odbrane evropu...

i obavezno da otvorimo sesnaestoro ociju da ne bude neka srpska vredna istorijska figura peder u filmu...

offtopic :)



Primio se vec Robert DeNiro, cak mu se i cerka zove Drina :)

---

Te 'tendencije' o kojima pricas i jesu razlicite. Razlicite su u velikoj meri - sve zavisi od okruzenja, pojedinca, adaptibilnosti i gomile drugih faktora. Svacija iskustva su razlicita, mada postoje trendovi (pre svega u drzavama koje su vise ili manje okrenute imigraciji). U sustini zivot van rodnog kraja je ono sto ti od toga napravis, i tu ima beskonacno mogucnosti i puno linija manjeg otpora.

Evo nekoliko plasticnijih primera:

Prica prva:

Firmu Dazzle Multimedia vodio je CEO Pakistanac. U magacinskom prostoru firme postojala je
proizvodna linija za pakovanje proizvoda u kutije u kojoj su stajale osobe u salvarama i maramama,
sve jedna do druge. Bili su to uglavnom clanovi porodica nekih bolje stojecih Pakistanaca (mame,
tetke, strine, dede, mali brace...). Izlisno je napomenuti da su osim te gomile glavni MIS inzenjer,
glavni inzenjer za operations (komunalije, struja, dodavanje novih kjubikala...) bili takodje njihovi.

Po prirodi posla, tu ekipu iz magacina sam uglavnom sretao u kafeteriji u vreme rucka. Pristojno
smo jedni drugima klimali glavom. Kad se proculo (a moralo je po prirodi stvari) da sam iz Srbije,
poceo sam u svojim namirnicama u zajednickom frizideru da nalazim mrtve muve.

Posto sam pripadnik jedne bezvredne i neozbiljne nacionalne grupe (bar u okvirima te firme), cutke
sam nastavio da uctivo klimam glavom i prestao da donosim svoj lunch box u zajednicki frizider.

Da dodam i to da je inzenjering bio uglavnom ruski (ako izuzmemo moju malenkost). Izlisno je reci
da su tokom delenja dobiti prilikom prodaje firme (stok opcije) bili besramno ostavljeni kratkih rukava,
pocevsi od najkvalitetnije face koji je prakticno napravio kompletnu liniju proizvoda.

Prica druga:

Odelenje Harmana u silicijumskoj dolini zapravo je osnovala grupa Indusa cija je firmica preko nekih
teskih veza svojih originalnih investitora posle nekoliko godina bila uterana pod Harmanov kisobran.
Od momenta dolaska kod njih bio sam neka vrsta multimedia superstara koji resava neresive probleme
vezane za DVD i slicno. Od sve ostale ekipe, mozda je par ljudi znalo ponesto o programiranju, o audio i
video algoritmima niko gotovo nista, izuzev mozda jednog starijeg kolege, americkog postdiplomca
sa kojim sam imao odnos uzajamnog postovanja i razumevanja.

Sve vreme mog boravka u toj sredini je teklo besomucno favorizovanje pripadnika vecinske etnicke
grupe. Sve moguce beneficije, pocevsi od kvalitetnijeg monitora, preko putovanja na obuke, do
promocije u menadzerska zvanja bio je rezervisan za pripadnike vecinske grupe. Naravno, kada bi
firmu posetila Gina Harman, cerka starog Harmana, inace vrhunski tech marketing specijalista za audio,
obicno bi drzala prezentacije najnovije audio opreme uz obaveznu zavrsnicu u kojoj bi odgovarala na
postavljena pitanja. Izlisno je reci da niko osim mene i nije znao sta da je pita.

Medjutim, izlisno je bilo i pitati kakva mi je tu dugorocna perspektiva. Sve to vreme za koje sam im
resavao probleme kojima nisu bili dorasli dobijao sam neodredjene kritike kako jos uvek nisu potpuno
zadovoljni time sta im doprinosim (ocito sam vrlo talentovan, ali njima ipak jos nesto fali od mene, sto
nikako ne dobijaju...) te je to glavni razlog zasto ne treba ni da govorimo o promociji. Posle odredjenog
vremena sam morao da odem, jer jednostavno vise nije islo da radim to sto radim za pare za koje radim.

Prica treca:

Iz Intervidea je u teska vremena bilo otpustena velika grupa programera. Posle jedno mesec dana,
jedan od njih, moj dobar prijatelj koji je inace Jevrejin je vracen na posao. Rukovodstvo firme (inace
kompletno kinesko) je shvatilo zbog necega da im je covek izuzetno potreban (iako niko od ostale ekipe
nije imala pojma zasto). Sumnjalo se da venture kapitalisti koji su u to doba pripremali firmu za IPO (initial
public offering) imaju nekog udela, medjutim sve to mora da su glasine.

Prica cetvrta:

Imigrant Jevrejin u Americi cim dodje ima garantovan prvi posao. Ponekad, ako mu bas nesto mnogo
nije odgovaralo, moze da dobije i drugi. Posle toga, prepusten je sam sebi i svom znanju i umecu. Ovo su
reci mog kolege Jevrejina (danas dobrog prijatelja) iz prve firme u kojoj sam radio u Kaliforniji.

Prica peta:

Niko ne tretira bolje radnike svih fela i kolora nego evropske firme. Imao sam prilike da u dva razlicita
slucaja budem zaposlen u trenucima kad se celo odelenje raspusta zbog velikih troskova (velike rente
za poslovni prostor + velike plate u regionu). Iako smo svi koji su odlazili bili velikodusno tretirani (najave
na vreme, odlicni severance paketi) znalo se da ce poslednji koji ce otici (ako ce uopste i otici) biti evropljani
i to iz zemlje iz koje je firma.

Na tako nesto se ne zalim - to je uostalom i prirodna stvar, i mislim da ima puno smisla. Jedino mogu da zalim
sto Srbi nemaju svoje firme iako ih po broju ima dovoljno da ih naprave.


Summary:

Naravno, ako sam sebe ne mamuzas, neces stici nigde. Medjutim, ako te okolina pri tome ne bije po
njusci, stici ces i mnogo dalje. Problem je sto Srbin u Americi mora da nauci da se mamuza utoliko jace
ukoliko ga jace biju po njusci sa strane.



_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 07.03.2007. u 09:04 GMT+1]}

@Milanche,

Mislim da postoji tu jos jedan dodatni problem, a to je obicno specificna "socijalna inteligencija" koja je obicno uvek vezana za region i ljude koji su prirodno iz tog regiona - primera radi, Amerikanci (ljudi rodjeni u USA) imaju specificnu socijalnu inteligenciju koja je svojstvena samo Amerima i nije skroz kompatibilna sa, recimo, socijalnom inteligencijom Nemca, Francuza (tek :-) ili Srbina (so so) - i kad vidis Amera mozes na 100 metara da izvalis da je Amer - ista prica vazi i za Nemce, Kineze i sl... :)

E tu je mozda problem, kad imas menadzment koji je vecinski iz odredjenog regiona (recimo Ameri) - obicno prvi koji dobijaju "benefits" su oni koji su "dobri" sa ekipom - dobri, u smislu da ih menadzment razume, uocava i da postoji ta neka "socijalna" komponenta izmedju vas, koja je - opet, daleko laksa ako ste iz istog kraja - ono, ispijate pivo zajedno, ti si mu spasao bulju par puta i tako to - sitne stvari koje kasnije postaju krupne :-)

Interesantan kuriozitet, recimo mene vecina Nemaca konta kao Amera (posto pricam prilicno OK americki engleski, a nemacki ne) - i tako se postavlja prema meni (postoji tacno odredjen specifican odnos koji mozes ocekivati kao Amerikanac u DE - da ne duzim ovde) - sto, opet ima neke prednosti a i mane - ali je verovatno svakako bolje nego da pricam ruski akcenat nemackog/engleskog i da se ponasam kao prosecan imigrant iz Rusije :)

LM, ako zelis da ides visoko u raznim korprorativnim lestvicama prva stvar koju naucis posle toga da moras da doprinosis, je kako da postanes "buddy"/"dude" sa ostalima oko tebe... nije lako, i tu dosta igra tvoja licna sposobnost da se uklapas - ali nije nemoguce. Doduse, dosta ljudi upravo nema tu komponentu, i onda nekad u korporativnom okruzenju zaostaju za svojim native kolegama, cak i ako imaju vece sposobnsoti.

Naravno, ovo gore sto sam napisao vazi za snalazenje u evropskim/native USA (native u smislu rodjen tamo, ne indijanac) sredinama - za Kineze zaista ne znam (nisam imao prilike da bilo sta radim za njih, osim da im prodajem stvari, i tu su stvari i te kako specificne) - verovatno je daleko komplikovanije sa Indusima/Pakistancima/Kinezima jer je mnogo teze postici neku koheziju.



Expat life, sta ces ;-)

---

Pa fora je sto ja i dan danas jesam 'buddy/dude' sa kolegama, zapravo nikada nisam ni prestajao da budem.
Kad god se sretnemo, lica im se svima razvuku u osmeh, zovemo se na pica i ruckove, sta radi zena, koliki je
mali porastao, tu i tamo mi se sibne neki rezime, cisto da pogledam za po nekoga sta gde ima i u tom fazonu.

Medjutim, kad se dodje do tzv. suve materije, tj. substancijalnih stvari (raspodele love i uticaja) tu price nema -
svaka vrana svome jatu leti i tu nema govora da se ispada iz utvrdjenih sema. Nijedna grupa ne radi za pripadnike
druge grupe, a nama Srbima - ko nam je kriv.

Takodje, slutim da je raditi u Evropi sasvim drugacije - jedna sasvim druga elegancija medjuodnosa, daleko
vise sustinskog postovanja za neka pravila i sveukupno mnogo vise smisla.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 07.03.2007. u 16:27 GMT+1]}

Samo da potvrdim da su stvari u Americi upravo onakve kakvim ih milanche opisuje.

Igrom slucaja se dosta druzim sa americkim Grcima. Pobozan, posten i radan narod. Ima ih rodjenih u SAD, Juznoj Americi, Kipru... Bilo da su druga, treca ili cetvrta generacija oni su pre svega GRCI. Izvinjavam se, PRAVOSLAVNI GRCI, pa onda sve ostalo!!! Prisustvovao sam situaciji kada americki Grk (treca generacija), koji jezik svoje postojbine vise i ne govori, pomaze Grku tek pristiglom sa Kipra, koji jedva natuca engleski. Uopste se ne postavlja pitanje poverenja (iako se jedva razumeju), nema zavisti; jednostavno, svoj svome pomaze.

Sta reci o nama? Nisam pametan. Ajde da ne govorim nista ruzno, posto to svi vec znamo. Evo jedne dobre stvari. Nasi ljudi iz Bosne se ovde cvrsto drze i meni se to dopada. Pomazu se, rade zajedno, ulazu zajedno, ... Te ljude je cini mi se, rat, nevolja i poreklo ujedinilo. Kakva beda treba nama da se desi pa da pocnemo da radimo na dobrobit Srba i Srbije? Izgleda da nema dovojno velike nedace.

Ja sam se uverio da su vera, Crkva i ucenje o svojoj istoriji i naciji jedini nacini da covek (p)ostane Srbin, kako u rasejanju, tako i u zemlji. Nema druge. Ja sam ponosam na svoje poreklo i nasledje i mislim da je pravo pitanje, koji procenat Srba se tako oseca? Da li znamo na sta treba da budemo ponosni, kao odgovor onima koji nas nazivaju "shitty murderers"? Koliko nas zna o svojoj naciji dovoljno da bi na nju bio ponosan? Kada nas zovu teroristima, zlocincima i ko zna kako sve ne, sta ja nasa prva reakcija, da li se razbesnimo, da li smo pogodjeni? Pogodjen da, ali besan?! Da li se setimo sta je i koga je sve nasa nacija dala covecanstvu? Da li nam je prva reakcija na optuzbu stid ili "cekaj bre, to nisam ja. Sta ovaj prica?"

Pozdrav

---

Hm...interesantno, a ja sam naivno verovao da se to dobija rodjenjem.Mislim na nacionalnost;ne bira se je li,osim kad dodje do ozbiljne frke...

(p)ostane - kao Branislav Nusic, Mesa Selimovic ili Ivo Andric.

Vidis, bilo je i ima ljudi koji su zeleli da budu Srbi (bez ikakve prinude). Interesantno, ukljucuje i grupu nemackih vojnika koja je posle prvog svetskog rata ostala u Srbiji i dodala "ic" na svoja prezimena.

O Nusicevom odnosu prema Pravoslavlju i Srpstvu govori Justin Popovic u svojevrsnom posmrtnom slovu - "Mala vostanica na grobu velikog prijatelja."

Pozdrav



_{[Ovu poruku je menjao SunTzu dana 11.03.2007. u 02:49 GMT+1]}

---

Ne treba previse generalizovati; 'u Americi' je sirok pojam, a geografija, socioekonomski polozaj i licnost mnogo uticu na percepciju okruzenja.

Ok sve to, ali zasto se u americkim filmovima Srbi zovu obicno, tipa, Bazmeslav Ladislavko, a najveci biser im je sto se u seriji "Spavaci" (b92-ponedeljkom u 20h), muslimanski terorista iz Sarajeva, izbeglica kojem su Srbi teroristi pobili sve zivo, zove Ilija (???!) a pokojni brat Steva. Koji imbecili, nisu u stanju za svoje glupe filmove da uzmu konsultanta za imena sa ovih prostora, a vi trosite reci i zivce oko toga sto smo uvek prikazani kao sljam.

Zato sto prosecan Amerikanac ne poznaje kulturu slovenskih naroda i ostalih naroda sa Balkana i svejedno mu je da li cuje ime Ladislav, Ilija, Vladimir, Jurij i sl. Vazno je da reditelj napomene da je Srbin. A posto uglavnom(koliko sam ja primeti nikako) ne mogu da pronadju
srpske glumce za takve uloge, ond aunajmljuju Cehe, Slovake i ostale koji mogu kolko-tolko da natucaju srpski sa losim akcentom jer im je nas jezik blizi nego nekim drugim nacijama.

---

Hmmm, biblijski Ilija (gromovnik) je kuranski Alija (sevdalija)... ali 'ajde sad da ne rasipamo energiju na druge veroispovesti...

A Steva je kolateralna šteta, tj. brat po materi...

Pozdrav!

Sa ovim mogu da se slozim. Zemlja je prevelika, nijedno pravilo nije zlatno slovo. Nije mi tesko da zamislim da
je kod Relje u Mikrosoftu sasvim drugacije.

Moja iskustva su vezana za jedno podneblje i jednu sredinu koja je iako izuzetno profesionalna
prilicno heterogena, haoticna u pogledu sistema vrednosti i nikada nije smirena - uvek u previranju
i u trci za ogromnom lovom. U periodu 1996-2000-te su u proseku 54 ljudi dnevno postajali milioneri
po raznim startup-ima. Glavno pravilo je da nema pravila, i tu onda do izrazaja dolazi sve ostalo.

Ipak, mislim da zbog prisutnog mnostva svakojakih grupa predstavlja prilicno realnu reprezentaciju
htenja i vektora unutar grupa, i dobar pokazatelj nekog opsteg trenda (zanimljivo ogledno dobro, ako nista
drugo).


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 11.03.2007. u 21:21 GMT+1]}

Osvrt na glavnu temu:

Pocevsi od 2001-ve, zapadno javno mnjenje je u vezi mrznje prema Srbima dobilo neshvatljivu
kolicinu kontra-argumenata. Nekoliko bombaskih napada na glavne gradove (NYC, Madrid, London),
kao i gomila izolovanih incidenata vezanih za agresivni islamski terorizam.

Svi takvi kontra-dogadjaji se intenzivno zabasuruju. Onaj mali Bosanac koji je nedavno pobio ljude u St. Louis-u
je gotovo nestao sa vesti bez ijedne reci o tome sta bi mogla da bude pozadina.

Pre nekoliko meseci je razjareni Avganistanac seo u SUV i na potezu od Fremont-a do San Franciska, nekih
20-tak milja kolima jurio, obarao i ubijao pesake (u konacnom zbiru par mrtvih i 9-10 povredjenih). Sve to na
relacijama na kojima se ja i moja porodica gotovo redovno mozemo naci tokom dana.

http://cbs5.com/local/local_story_241162236.html

Izuzev u lokalnim vestima, glavni USA mediji o tome tako reci nisu rekli gotovo ni reci.

Srbi za to vreme nisu napravili nista opasno, izuzev mozda par vezanih trojki Radmanovica u dresu LA Clippers-a,
i par surovih rampi Darka Milicica.

Potpuno je zbunjujuce pritom koliko se gledista u vezi Srba tim povodom gotovo i ne pomeraju, zapravo
koliko su ne-kauzalna (tj. ne treba im ni povod ni razlog da bi opstala). Koliko god ih druga strana samarala,
pomerala im dupe i na sve moguce nacine ih razuveravala u zablude koje imaju, od mrznje prema Srbima ne
odustaju.

Jedini covek u medijima koji je jos od 97/98-me imao muda da kaze pravu istinu o Srbima bio je radio talk-show
host Michael Savage, trenutno covek sa najboljim rejtingom u talk radio-u. Gotovo da ne propusti emisiju da ne
istakne kako su Srbi narod zesce nabedjen za nesto sto nikada nije cinio.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 11.03.2007. u 22:01 GMT+1]}

Milanče, nemoj da podrivaš mladu demokratiju i jačaš retrogradne snage u Srbiji.

Milanche, ja kapiram da je tebi sasvim jasan pojam mrznje - ne bih smeo da se zakunem da je mrznja prema Srbima nesto sto je uopste zastupljeno van nekih balkanskih zaostalih sredina (tipa neke v00kojebine ili ekstremno siromasne opstine) i to u okviru odredjenih, opet zaostalih, slojeva drustva - gde je mrznja prema "onoj drugoj" ex-SFRJ naciji uvek popularna stvar.

---

Moje je misljenje i moja percepcija da se tu ipak radi o mrznji, u pravom smislu reci.

Ako neko moze ceo jedan narod da deceniju i po drzi pod sankcijama, da unistava zivote
i perspektive omladine koja nije ni luk jela ni luk mirisala, da nastavlja sa politikama ucene
(trazimo Mladica i Karadzica sa kojima smo se vec nagodili do detalja, ali se pravimo da
nismo da bi smo vam uvrtali usi i da bi vas i dalje maltretirali), onda se tu ne radi niti o
principima niti o pedagogiji.

Uostalom, ako je jedan normalan decko iz San Franciska, muzicar, mogao da u roku od dve
sekunde drasticno obrne misljenje o meni (kojeg licno i ne poznaje) od otvorene idolatrije do
skoro otvorenog bezanja glavom bestraga, onda je taj decko zadojen neistinom, mrznjom,
i prezirom.

Uostalom, ako pogledas filmove koje su pravili Amerikanci o sebi samima (Dances with Wolves,
serijal "Into the West" od Spielberga), videces da motiv bezrazlozne mrznje prema odredjenim
etnickim grupama nije nesto sto im je mnogo strano.

Ako neko moze da pise na bombi koja ce biti izbacena iz aviona na civilno stanovnistvo poruke
mrznje, sta je onda tu u pitanju ?

Samo je pitanje ko je na redu, i koga cemo posle pedestak godina posle toga da stilizujemo,
da pricamo lepe pricice o nepravdi koju smo im naneli, da pravimo filmove o njima, i da im damo da
mozda drze neki tax-free kazino.

Sta, mislis ono kao covek ustane ujutru, opere zube, aktivno mrzi Srbe 15 minuta i onda krene na posao? :)

Pre bih rekao da su indiferentni. Ako nista drugo, postoji dovoljno danasnjih problema sa bi se ljudi zanimali sta se desilo tamo negde pre davnih 8-15 godina.

Sto se filmova tice, postoji nekoliko 'sablona' negativaca, i Srbi su polako zamena za ex-USSR sablon koji vremenom ima sve manje smisla (druga je prica da li ce se to promeniti u skorije vreme). Ne mogu svi negativci da budu Arapi. Sto bi rekao onaj stari vic, 'a koga bi ti stavio'?

I jos jedna stvar: 'srpski terorista' je u filmovima mnogo kompleksniji lik od 'arapskog teroriste'. Nije uteha, ali cisto da se razumemo da postoji gradacija.


A ako cemo iskreno, mislim da je Kazakhstan u filmovima mnogo gore prosao od Srbije.

Relja,

prilicno ti zavidim na eleganciji zivota koju si uspeo da ostvaris i mogucnosti da budes neprimecen.

Ja jednostavno nisam bio te srece.