|
milanche
San Francisco
Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.
|
To sto ste videli, uglavnom je neki post-wave stvari koje su se desavale sredinom devedesetih.
I to ste uglavnom gledali u okruzenju svog naroda.
Evo kako je to izgledalo u najvruca vremena:
Recimo, prelep dan u San Francisku, 1995-te, resim da uzmem slobodan dan i ne odem na posao.
Odem malo na basket, posle lagano setam tapkajuci loptu desnom, pijuckajuci kolu levom rukom, i
onda mi pogled padne na Washington post u ulicnom sanducetu, na kojem na naslovnoj strani stoji izjava
nekog velikog muda iz tadasnje Klintonove vlade : Serbians are shitty murderers.
Sve to u okruzenju gde se crnac zove "African American", peder "gay person", gde se na customer
servisima obicno pocinje "Pres numero nueve for Espanol", gde se uopste svemu i svakome gladi i
ugadja do maksimuma, bez obzira ko je i odakle je.
Gledam svet oko sebe, svi oni to gutaju i ne postoji mogucnost da ikoga od njih razuveris (tada mi
je jos bilo stalo do razuveravanja slepaca). A uvreda pece li pece. Neko te ni krivog ni duznog naziva
govnjivim ubicom, i to ko.
Istina, u sluzbenom domenu, ne mogu da se pozalim, ali u privatnom:
Jednog lepog dana svratim do Guitar Center-a, radnje sa najvecim izborom muzickih instrumenata.
Pocnem malo da cackam po klavijaturama. Gleda me neki tip, prilazi i pocinje sa tiradom: "Hey, man, you
sound really good, you are accomplished..." i nastavlja bez da sam ga ista pitao sa detaljima svoje
karijere, kako ima gomilu kompozicija, kako sprema plocu i zive nastupe, kako bi smo sigurno mogli da
saradjujemo. Slusam ga 50% iz pristojnosti (jer u prici uopste ne pominje C++ koji me 'lebom 'rani) a
pola sto me zanima. Uglavnom, kad sam krenuo iz radnje, zamoli me lepo da sacekam, tu iza coska mu
je auto, da mi donese svoj CD. U drustvu njegove vrlo prijatne devojke sam sacekao pola minuta.
Eto ti njega sa CD-om, objasnjenja, kamioni, avioni. Dobro, kako se zoves ? Galagher (Irac, katolik).
A ti ? Milan. Odakle si, iz Nemacke ?
(95% odsto ljudi u Americi kad me vidi misli da sam Nemac, zbog visine i crta lica, a kad me cuje
misli da sam Rus)
Ne, iz Srbije, iz Beograda.
Tu nastaje tajac od jedno dobre dve sekunde, razmenjeni pogledi sa devojkom.
G: Dobro, onda cujemo se.
M: Dobro, preslusacu tvoj CD (sto sam uradio u kolima, tip zvuci kao Oliver Mandic iz dobrih vremena), pa se
cujemo. Sta imas u planu i kada ?
G: Znas, ja moram da vidim jos u vezi nekih termina koji ne zavise od mene, pa ako bude....mada ne mogu da
obecam. Znas, too many things is going on, I dunno,...maybe... stay in touch...
Cisto radi tacke na pismo, nazvao sam ga posto sam odslusao CD - uopste se nije javljao.
|
Re: Zasto Srbe uvek u filmovima predstavljaju kao teroriste?
Re: Zasto Srbe uvek u filmovima predstavljaju kao teroriste?
