@Bojan Basic
Citat:
Evo vam sličnog ali još zamršenijeg pitanja. Lik ide u pustinju i nosi neku količinu vode sa sobom. Dvojica hoće da ga ubiju. Prvi sipa otrov u njegovu vodu, nakon toga dođe drugi i (ne znajući za postupak prvog) prospe vodu, pa ovaj pustinjak umre od žeđi. Ko je kriv? :)
Ko god je stigao do III godine prava znace da ti nacelno odgovori na nacelno postavljano pitanje/rebus. Posto je prvi sipao otvor u nameri da ubije zrtvu, odgovarace za krivicno delo pokusaja ubistva. Onaj ko je vodu prosuo sa namerom da zrtva na taj nacin umre od zedji odgovarace za KD ubistva za direktnim umisljajem.
U premisi "mozgalice" navedeno je da onaj ko je prosuo vodu nije znao da je ona zatrovana, sto znaci da ne moze da se brani time da je hteo da pomogne zrtvi time sto ce prosuti zatrovanu vodu. Da je znao da je zatrovana, verovatno je ne bi ni prosuo, jer je zrtvi zeleo smrt bas kao i prva osoba [navedeno u premisi problema].
Ako promenimo premisu situacije, pa kazemo da sud ne bi mogao da pouzdano utvrdi da je osoba II zelela smrt zrtve, onda bi ona mogla da se brani time da je prosula vodu u nameri da spreci trovanje. Ako u datim okolnostima nije mogla da joj pomogne svezom vodom i ako je zrtva umrla zbog dehidracije, tada bi smrt zrtve bila stvar vise sile i osoba "prosipac" ne bi bila odgovorna. U ovakvim okolnostima, sud bi morao pazljivo da ispituje stepen ev. vinosti osobe koja je vodu prosula, ne bi li utvrdio istinu.
The Time is Near!
Ako osoba A sipa osobi B piće u kojem je otrov, a sebi bez otrova i osoba b uspe da zameni pića i naravno otruje osobu A. Šta biva na sudu?
