el.aparat za varenje

Pozdrav svima zanima me posto sam htio da pravim rucno aparat za varenje elektrolucni sta mi predlazete koliko namtaja kakav trafo kako da ga rucno namotam i te stvari i da li se isplati? :)

---

Napraviti aparat za varenje u uradi sam verziji da bi se proslo jeftinije nego kupiti ne pije vode.
Napraviti aparat za varenje u ime nauke da bi se nesto naucilo svakako se isplati.
Do tebe je ti znas razlog zasto bi radio to.
U svakom slucaju ako se odlucis bitno je da nadmasis ovog afrikanca:)

---

Hahahaha ovaj moze odma u zeljezaru sisak :D slm se koliko sam mogao da zakljucim ne isplati se nikako?

---

Ja ti ne mogu dati podatak o broju namotaja, ali mogu nesto drugo da ti kazem:

- trafo zavarivacka tehnologija je prosto zastarela u odnosu na invertorsku, ako pricamo o REL aparatu, tj aparatu za zavarivanje elektrodama.

- Sa trafo aparatom ne mozes raditi bazicnom elektrodom tj mogao bi ako bi napravio aparat sa naponom praznog hoda od 70V, sto niko ne pravi. Obicno su sa oko 50V i manje.

- Luk je nestabilan, jer se pali i gasi 100 puta u sekundi, a plus, na primer, rutilne elektrode su optimizovane da rade na - polu. Kada rade na naizmenicnoj, luk je cas na + cas na - tj tako 50 puta u sekundi. Znaci imas 100 paljenja i gasenja luka u sekundi i plus pola tog vremena je elektroda na + polu za koji elektroda nije optimizovana...

- aparat bi bio tezak, 20-tak kg, jer pretpostavljam da bi ga pravio sa bakarnom zicom a ne aluminijumskim trakama. A invertorski su 5-6-7 kg, tj samo zbog ovoga ce mnogi kupiti invertorski aparat.

- da bi sve napravio da bude korektno, morao bi dosta para da ulozis, vremena, itd, verovatno mnogo vise nego da kupis osrednji invertorski aparat od 200 EUR koji daleko prevazilazi po performansama los trafo aparat.

- Morao bi neko da ti da parametre izlaza (elektricnog luka) da bi tako napravio sekundar i ostatak aparata. Npr, ako rutilna elektroda od 3.2 mm radi na 120A, potrebno je da aparat automatski tada da 24.8V (pri idealnoj duzini elektricnog luka, a pri smanjenju duzine, nesto manji, pri povecanju nesto veci), a ne bilo koji napon, ako zelis aparat po standardu. Prosto proizvodjaci elektroda znaju kako obloge da optimizuju da se jonizacija tj luk formira i odrzava u skladu sa parametrima aparata koji nisu "svako za sebe", nego se tacno zna kako se napon na luku menja u odnosu na amperazu.

- Pojedini invertorski aparati mogu raditi na vrlo dugim produznim kablovima...

- itd...

Mozda bih mogao jos nesto da kazem, ali mi ne pada na pamet. Poenta je da pre proracuna trafoa, moras tacno znati "zavarivacke parametre", pa onda proracun uskladiti sa tim. I na kraju kada napravis aparat, bice po performansama inferioran u odnosu na prosecan aparat koji je danas opste potrosan alat jer kosta 200 EUR (a oni bezvezniji i 100 EUR). Ti ces biti zadovoljan svojim cedom, a niko ti nece odati priznanje.

Imam predlog, ako te fascinira zavarivanje i zelis svoje slobodno vreme da mu posvetis.

Umesto da pravis aparat koji ce biti inferiroran cak i ako ga dobro napravis, utrosi to svoje vreme ili na vezbanje zavarivanja, postani dobar majstor (hobi) zavarivac, ili pocni da se bavis servisom aparata za zavarivanje. I jedno i drugo je izazovno, mozes mnogo da napredujes i da budes zadovoljan svojim znanjem, a svoj hobi mozes i da naplatis ponekad ako zelis.

Invertorski aparati za zavarivanje u odnosu na transformatorske ispravljače

I dan danas, kod nekih, postoji dilema, da li kupiti invertorski aparat za zavarivanje ili ne. Glavni
razlog je činjenica da su uvedeni relativno nedavno, pre možda 15 -20 godina i sećanje na tada
počentnu, uglavnom katastrofalnu nepouzdanost i dalje živi, a sa druge strane i dan danas po
radionicama postoje aparati stari po 40 godina koji izgledaju neuništivo a „rade“ svaki posao i
zarađuju pare...
Ovo je mali osvrt na razlike i prednosti jednih u odnosu na druge.


Prednosti invertora:

- Jedna od glavnih prednosti, a često i sasvim dovoljna za kupovinu je njegova mala veličina i
masa. Ako uzmemo REL aparate do 150 A, oni su uglavnom teški do 6-7 kg, a recimo TIG aparati
do 220 A su teški do 20 kg. Recimo da postoje i MIG/MAG aparati klase 320 A, a težine 35 -40 kg...
Ko radi na terenu, na visini, ova prednost je sasvim dovoljna za kupovinu ovih aparata.
- Druga prednost je činjenica da vuku manje amperaže iz mreže, a takođe i troše manje struje.
Samo ovo je takođe dovoljna prednost da invertorske aparate kupi veliki broj ljudi koji nemaju
„industrijsku struju“, već rade kod svojih kuća ili uopšte u svojim radionicama imaju „kućne“
strujne instalacije. Ako dodamo da najmoderniji invertori imaju ugrađene PFC module koji
dodatno snižavaju amperažu koja se vuče iz mreže, dolazimo da se može zavarivati sa elektrodom
3.2 mm, a na instalaciji sa osiguračem od 10A-16A. Takođe neki aparati imaju ugrađene module
za automatsko prihvatanje bilo kakve monofazne struje od 90 -280 V. Ovo je dovelo do toga da
veliki broj „amatera“ postanu kupci ovih proizvoda.
(Pominju se ogromne cifre, recimo da neki stari trafo aparati povuku i do 100A iz mreže a rade na
monofaznoj struji).
- Kod invertorskih aparata, performanse su regulisane i softverom, tako da su moguće varijabilne
frekvencije i oblici izlaznih struja (naročito kod TIG AC/DC aparata) kao i podešavanje dinamike
električnog luka. Prosto, samo zavarivanje je dignuto na viši nivo, sa stanovišta lakše kontrole
luka, mogućnosti manjeg nivoa veštine zavarivača za postizanje odličnog zavarenog spoja, malog
unosa toplote u materijale koji su osetljivi, rad sa baš tankim debljinama...


Prednosti trafo aparata:

- Glavna prednost je svima poznata, a to je pouzdanost. Ljubitelji ovih aparata vole da kažu da tu
nema šta da se pokvari. Postoji veliki trafo koji je neuništiv, elektrika, malo proste elektronike,
neki mehanički delovi... pa se kaže „ma kvare se i oni, pokvari se ventilator, ali popravi to lako
Pera vodoinstalater, jednom u 10 godina, častimo ga pivom“...
Malo preterano, ali u svakom slučaju, daleko su u prednosti što se tiče neosetljivosti na prašinu,
koja je baš veliki uzrok kvarova kod invertorskih aparata.
- Pošto se uglavnom ne pomeraju iz svog ćoška tokom svog životnog veka, nisu izloženi udarima,
padovima, što je takođe čest razlog kvara invertorskog aparata (doduše kriv je vlasnik što je
dopustio da mu aparat padne, ali vlasnici su često tvrdoglavi pa umesto da krive sebe okrive
aparat što je pao).
- Jedan od čestih razloga kvara invertorskih a parata je priključivanje na neodgovarajući agregat ili
lošu i prljavu struju. Pošto gotovo niko ne priključuje velike trafo aparate na agregat, to se ne
spominje kao razlog njihovog kvara, pa invertorski aparati ni krivi ni dužni dolaze zbog ove
„falinke“ na loš glas. Naravno krivac je čovek koji je dozvolio nepravilno upotrebu aparata ali
svejedno lakše je okriviti aparat nego sebe, a usput dodati da je stari trafo neuništiv.
- Jasno da je da trafo aparate može popraviti veći broj servisera, sa manjim nivo om stručnosti,
dok kod invertorskih su često potrebni za svaki model obučeni serviseri. Veoma je mali broj
servisera sa tolikim znanjem i iskustvom da mogu popraviti veliki broj raznih modela invertorskih
aparata.
- Sama činjenica da trafo aparati traju po 40 godina izaziva poštovanje, dok kod invertorskih
definitivno postoji „zastarevanje“. Elektronika je tehnologija sa tako brzim napretkom da su
delovi, sklopovi itd posle 3 ili 5 ili 7 godina toliko zastareli da ih prosto nema. A već sam rekao da
je mali broj servisera koji imaju toliko znanje da mogu onda takav aparat da poprave.


Zaključak

Sadašnjost i budućnost ipak pripadaju invertorskoj tehnologiji.
Ona je već danas dostigla potreban nivo pouzdanosti tako da se uopšte ne treba plašiti.
Prenosivost, povlačenje manje amperaže iz strujne instalacije...
Dalje, činjenica da se mogu postići zavarivanja sa malim unosom toplote, zavarivanja teško
zavarljivih metala pulsnim strujama (recimo MIG zavarivanje bakra...), zavarivanja tankih
preseka... je takođe dovoljna sama po sebi.
Napomena
Naravno kod obe tehnologije postoje i „prevare“ koje mogu neupućenog da odvrati od kupovine
jednog ili drugog.
Invertori se prave u nekim firmama ili zemljama (na zlom glasu je jedna dalekoistočna zemlja ali i
firme iz Evrope koje prepakuju i pod svojim nekad cenjenim brendom prodaju ove sa dalekog
istoka) samo da bi se prodali, a ne vrede ničemu. Njihova nepouzdanost kao i loše performanse
ipak ne mogu uticati na konačan sud, prosto jer znamo da postoje proizvođači koji prave odlične
proizvode. To što se neko vodi cenom koja je besmisleno niska, pa kupi invertorski aparat, pa
posle ne može da postigne nivo zavarivanja ili mu se često aparat kvari ili ne može da se popravi
ili nema potrošnih ili rezervnih delova, je njegova krivica a ne invertorske tehnologije.
Sa druge strane i kod trafo tehnologije postoji igra sa cenom, umesto bakarnih namotaja, koriste
se aluminijumski, preseci namotaja su manji nego što zahteva deklarisana snaga i amperaža ...
I kod j ednih i drugih se zloupotrebljava deklarisanje intermitenci i performansi, prosto jer je još
uvek to stvar „časne reči“ pa ako neko može da zaradi novac tako što danas malo ili mnogo slaže,
što da ne...

---

@stefansav1, to si sve ti napisao?

Ili neko drugi :) ?

Napisao je to neko drugi al nije bitno mene samo zanima oko trafoa znaci bih da imam i za trofaznu i za monofaznu struju shema spajanja koji materijal da kupim ako se neko u to rzumije da mi kaze

---

Ja napisao pre nekoliko godina :)

Svaka cast tu nema price ja to iskopah i postavih al ne dobih izglda odgovor na pitanje

---

Stefansav1,

Evo daću ti ja onoliko koliko mogu od odgovora u vezi sa tvojim pitanjima.

Transformatorski REL aparat bez dodatnih ispravljača i prigušnica se koristi za elektrolučno zavarivanje isključivo vrstama elektroda koje su predviđene za naizmeničnu struju.
Samim tim je za razliku od invertorskih aparata oblast zavarivanja sužena na određene tipove zavara i određene materijale (pretežno bravarska zavarivanja niskougljeničnih čelika sa rutilnim elektrodama, mada može i još toga ali tek kod iskusnijih zavarivača).

Transformatorski aparat se sastoji samo od transformatora kao glavne komponente.

Tvoje pitanje oko broja namotaja i preseka jezgra ima izuzetno rastegljiv odgovor i uopšte nije jednostavno kao što ti zamišljaš.

Po pravilu transformatori za REL zavarivanje imaju padajuću strujno naponsku karakteristiku jer je to jedan od osnovnih zahteva za za taj tip zavarivanja.

Podpitanja bi bila sledeća pre projektovanja transformatora:

1) Da li je namena transformatora za horizontalni, ili možda za vertikalni i nadglavni zavar?

Razlika je ogromna jer transformatori za horizontalni zavar mogu imati "mekšu" karakteristiku i veći napon praznog hoda.
Takvima se lakše uspostavlja luk i kada im je napon praznog hoda veći od 70-80V onda se mogu koristiti i elektrode kod kojih je otežano uspostavljanje luka (o tome će ti već profesionalac welding-i bolje reći).
Takav transformator mora biti fizički veći i imati slabiju spregu između primara i sekundara i kod takvih je lakše primeniti regulaciju struje pomoću međugvožđa koje se uvlači u jezgro jer se tako lakše ostvaruje labavija sprega primar-sekundar, ujedno je i regulacija finija.
Javlja se potreba za dodatnim mehaničkim sklopom koji će voditi uvlačeće jezgro i naravno svim dodacima na kućištu koja slede za to.
Takvi transformatori, posebno ako imaju veliki napon praznog hoda, veoma lako uspostavljaju luk i luk se može baš dugačko razvući kad je jednom uspostavljen. To je kod bravara niže kategorije, kada se slučajno dočepaju takvog aparata, žargonski poznato kao: "moja baba može da zavaruje sa njim".
Na žalost, to je tek delimično istina jer i ako stoji da takvim aparatom i vrlo nevešt početnik običnom rutilenkom sasvim lako uspostavlja i održava luk, uspostavljanje i održavanje luka je sasvim daleko od zavarivačkog znanja.
Sa takvim transformatorom koji ima veći napon praznog hoda se mora raditi u zaštitnim rukavicama jer prelazi sigurnosnih 65V na izlazu.
Osim izvrsnih osobina lakog uspostavljanja i održavanja luka, kao i šireg spektra elektroda koje se mogu koristiti, mane su veliki gabariti, lošiji stepen iskorišćenja zbog velike reaktivne struje, veća cena trafoa, i nemogućnost rada vertikalnog i nadglavnog zavara sa elektrodama namenjenim za to.
Luk je predugačak za te vrste elektroda.

Onaj drugi tip (vertikalni i nadglavni zavar) je daleko jevtiniji za izradu i to je ono što se češće sreće kod onih jevtinih aparata.
Bez obzira koji tip regulacije struje, međugvožđe ili sekcije primara, ovi transformatori su manji i jevtiniji.
Imaju mali napon praznog hoda (<46V) što im omogućuje kratak luk i zadržavanje istopljenog materijala u "čašici" koju formira obloga elektroda za vertikalni i nadglavni zavar, te je takav zavar i moguć.
Naravno, mana je daleko teže uspostavljanje i održavanje luka i teža obuka početnika.

Zbog niske cene veliki broj proizvođača jevtinijih hobi aparata teži kompromisu za trafo, koji je bliži ovom "vertikalnom", tj. prave neko međurešenje sa naponima praznog hoda reda 48-65V.

Onaj prvi pomenuti sa velikim naponom praznog hoda ima sasvim jasnu namenu i oblast primene, takođe i onaj drugo pomenuti sa niskim naponom praznog hoda.
Onaj treći jevtini i kompromisni nije dovoljno dobar ni za jednu od te dve zone već samo malo zadire u svaku.
Profesionalac bi morao imati oba tipa ako misli ozbiljno pokriti dve pomenute metode.
Kompromisna sprava je pre rezervisana za hobi ili poluprofesionaln primenu.

Što se broja navoja tiče, onaj sa velikim naponom pr. hoda ima mnogo više i bakra i gvožđa od onog drugog ekstrema.

2) Drugo pitanje bi bilo koja intermitencija rada se očekuje?

Da se razumemo, svaki transformator koji pri naponu luka od 22-26V može razviti struju koja je potrebna za određen presek elektrode, može se upotrebiti za zavarivanje.
Kvalitet i oblast zavarivanja će zavisiti od oblika strujno naponske krive, a dugotrajnost rada od gabatrita i hlađenja trafoa.

Konačnu meru intermitencije će odrediti isključivo i samo termika transformatora, odnosno tačka pri kojoj temperatura trafoa dostiže kritičnu po namotaje, i tad se trafo mora "odmoriti" odnosno ohladiti, pa ponovo...

-----------------------------------------

Transformatoru se oslabljuje sprega između primara i sekundara u cilju dobijanja padajuće karakteristike na mnogo načina:
-split bobbin kao najjednostavnija metoda, gde su sekundar i primar namotani na po pola dužine srednjeg stuba ili kod O tipa jezgra svaki namotaj na svom stubu,
-Onda uvlačećim međugvožđem,
-onda umetanjem segmenata primara ispod segmenata sekundara,
-onda razmacima namotaja međusobno i od jezgra,
-sve moguće kombinacije prethodno pomenute,
-i tako daje, i tako dalje...

U fabrikama tansformatora za zavarivanje procedura porjektovanja novog modela trafoa izgleda otprilike ovako:
-odredi se oblast primene: profi, poluprofi, hobi, za horizontalno rad, za nadglavni rad,
-proračuna se trafo u nekim grubim granicama: gabaritno, magnetski, termički,
-potom se trafo napravi i optereti vodenim otpornikom i snimi mu se strujno naponska kriva,
-potom sledi korekcija, odnosno kompletno premotavanje sa promenama fizičkog smeštaja pojedinačnih segmenata namotaja ili detalja jezgra,
-Tako jedno pet-šest puta i nekoliko nedelja dok se ne dobije tačno željena kriva,
-onda se oblikuje kutija, termički i naravno dizajn i ergonomija,
-onda se prođu atesti sigurnosti i upotrebljivosti,
-i na kraju je sprava spremna za prodaju i upotrebu, pri čemu proizvođač i atestna institucija snose zakonsku odgovornost ukoliko neko nastrada zbog njihovog previda.

------------------------------------------------------------

Konačno,
Da bi napravio sebi iole dobar transformator za zavarivanje, možda bi najbolje bilo da iskopiraš neki već postojeći jer iza njegovog projektovanja i sigurnosti upotrebe stoji mnogo rada i ne može to tek tako kao recept za kolače: "namotaš primar sa toliko, sekundar sa toliko..."

Druga krajnje jednostavna metoda je upotreba dva pregorela trafoa za mikrotalasnu rernu, gde postoji međugvožđe na jezgru i raspreže primar od sekundara što ti veoma olakšava posao sprege koja je veoma nezgodna stvar jer zavisi od stotine stvari.

Na svaki se namota po pola primara, sa odvojcima, tako da standardnim računom 45/S, dobiješ da najveći broj navoja razvije oko 0.6T u jezgru, a najmanji broj navoja ne više od 1.2T, i onda taj komad primara koji predstavlja razliku izdeliš na nekoliko manjih radi regulacije struje preklopnikom.
Pri proračunu gledaš da ti bakar maksimalno koliko je moguće popuni prostor namenjen za primar, naravno uz obavezno prisustvo izolacije koja ti glavu čuva.
Jezgra treba uzemljiti bezuslovno, a pošto je sekundar na posebnom segmentu (tamo gde je bio HV namotaj) onda će ti i bezbednost korišćenja biti visoka.

Takođe na svako jezgro, na mestu gde je bio HV sekundar, namotaš po pola tvog sekundara tako da napraviš željeni napon praznog hoda (za hobi oko možda 50-60VAC, zbirno oba), opet standardni račun 45/S, gde 60V računaš za najkraće primare (sa onih 1.2T).

Primare povežeš serijski, sekundare takođe tako da im se napon sabere, i imaš mašinu za zavarivanje snage reda 3-4KW pri maksimalnoj struji koju može razviti.

Ima tih raznih jezgara za mikrotalasne pa ne možemo znati šta ćeš maksimalno moći dobiti kada to napraviš, ali sigurno ćeš moći da zavaruješ bar sa elektrodama 2.5mm i možda i sa 3.25mm sa prilično lakim uspostavljanjem luka i lepim držanjem luka.

Koliko dugo možeš neprekidno raditi znaćeš kad u primarni namotaj usadiš neki merač temperature, i kad taj dostigne 90-100*C onda stop dok ne padne temperatura.

Pri korišćenju pune dužine oba primara, sekundar ti maltene trajno može biti u kratkom spoju te se ista stvar može koristiti i kao neki punjač akumulatora ili slično tome.

Mislim da je član ovog foruma Darko-zed veoma iskusan sa motanjem zavarivačkih transformatora pa možda i ima neki gotov "recept" za tebe. Pokušaj da ga kontaktiraš.

Eto tako otprilike.



_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.08.2015. u 17:12 GMT+1]}

Hvala ti macolakg na ovako iscrpnom odgovoru meni treba da namotam trafo za hobi varijatnu znaci za kapije ograde i tako to da ima i za 220 i 380 v ako moze da se stavi za podesavanje amperaze grebenasta sklopka kao kod aparata rade koncar zagreb i dje mogu sve elemente za trafo da nabavim u crnoj gori hvala :)

---

Nema na čemu i nadam se da sam pomogao.

Da ne bude konfuzije oko onog 45/S, što važi za magnetsku indukciju od 1T, evo obrasca za računanje magnetske indukcije prema preseku jezgra i frekvenciji.

B[T]= U[V]exp6 /(4.4 x f[Hz] x N x Ae[mm-kvadr])

ili

N[navoja] = U[V]exp6 /( 4.4 x f[Hz] x B[T] x Ae[mm-kvadr])

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.08.2015. u 17:55 GMT+1]}

Narvno kako da jesi zahvaljujem samo da pitam sa ovim formulama mogu da dobijem tacan broj navojaka primara i sekundara jel tako a koje bi mi jezgro trebalo i limovi?:)

---

Za hobi varijantu ti je dovoljno da imaš možda nekih 60A pri 23.5V pri ED=100%.

Dakle, jezgro za oko 1.5KW minimalno a ne smeta ako je i puno veće. Naravno, taj trafo može da se optereti i više od dvostrukom strujom pri ED=20%.

Tu otprilike sasvim fino ležu dva jezgra od mikrotalasnih rerni kao što sam opisao. Super su za te namene jer imaju međugvožđe između primara i sekundara i to im daje "meku" karakteristiku sa svim onim osobinama koje sam opisao.

U slučaju da nemaš takve, možeš upotrebiti jezgro EI tipa, većeg preseka srednjeg stuba od 40 cm kvadratnih gde bi morao da motaš primar i sekundar na po pola dužine srednjeg stuba sa izvesnim razmakom između njih.
A još bi bolje bilo sa O jezgrom istog preseka sa primarom i sekundarom gde su svaki na po jednom stubu.
Takav trafo ima odlično hlađenje i puno je izdržljiviji od EI tipa. Ujedno može razviti i prilično više snage jer ima više bakra.

Za takve naprave je uvek bolje upotrebiti limove za dosta veće jezgro a napraviti tanji paket. Tako se dobija više prostora za bakar, daleko bolje hlađenje i veća relativna dužina srednjeg stuba, samim tim i labavija sprega sa split bobbin.

Najkraći namotaj primara proračunaj tako da ne pređeš 1.2T indukcije i da pri tom na sekundaru imaš 50-60V. Posle primaru dodaješ još navoja u cilju smanjenja struje, a eksperimentom vidi koliko toga može da stane u konkretno jezgro.

Naravno, pri 1.2T kad je podešen na maksimalnu struju grejaće trafo i u praznom hodu te ga treba kad je trajno uključen držati na podešenosti od <=1T.

Ili ga proračunaj za rad sa 1T i regulacijom ka manjim indukcijama smanjuj struju. Takav može biti trajno priključen sa bilo kojom podešenošću. Naravno takav je fizički i nešto veći.

Pozdrav,
Mene lično interesuje sledeće :
Imam dva klasična aparata za zavarivanje i na oba se može podešavati amperaža.
Pitanje je sledeće : mogu li ih na sekundaru odnosno na izlazu kablova za varnjenje
upariti to jest povezati ih paralelno + na +, - na - i to mislim da uradim da bih dobio
U snazi da varim sa debljim elektrodama od 3mm pa na dalje.
Računam da je to izvodljivo i da mogu na taj način da povećam amperažu za varenje.

Ufff, joj,

Ako nadješ + i - kod oba aparata, upariš ih dobro,

E, Tek onda može.

---

@MILIC: Ne bih ti preporučio. Pametnije ti je da kupiš novi invertorski aparat prema maksimalnoj željenoj struji.

---

Morali bi aparati biti 100% isti, bukvalno, na izlaznoj strani, sekundaru, inače će se jedna strana ponašati kao potrošač, a pošto su struje jako velike, verovatno bi jedan aparat crkao za nekoliko minuta. Ovo važi za ove bez elektronike. Ako ima elektronike nemoj ni slučajno da pokušavaš da ih paralelišeš, spalićeš elektronike za sekund.

Pozdrav

Gospodine Milić,
@France

Evo, Dušane,
da tvoje pitanje ne ostane skroz NEodgovoreno,
nacrtah ovu šemu spajanja 2 transformatora za zavarivanje, ali čisto TEORIJSKI!

Znači ovo NIJE šema za isprobavanje i za trajno korištenje 2 aparata u paralelnom spoju.

Po šemi se može videti da je jako teško (skoro u praxi nemoguće) podešavati
Istovremeno oba tranformatora sa sekundarne strane na "Polugama" za podešavanje struja,
tako da Transformatori ne "Ubiju" jedan drugog.

Ta neusaglašenos dva sekundara može da se očita sa Votmetra.
Totalna usaglašenost i Paralelnost se manifestuje sa NULA Volti na Voltmetru.
što je pa skoro nemoguće postiči "šoferiranjem" i podešavanjem izlaznog napona
a sam tim i izlazne struje celog sklopa.

Znaći NIJE za praktično korišćenje.

Izvolite:

NEodobrena šema 2 aparata za zavarivanje :

---