Uspešno lansirane rakete "Vojvoda" i "Topola"

http://www.msnbc.com/modules/russia_space/space_race/
pod (skoro) svakim rednim brojem ima i direktan link ka...


NA kraju ove godine raketne jedinice i najugledniji naučnici iz Rusije položili su dva vrlo važna ispita. Prvi put je sa ruske teritorije poletela najveća i najteža raketa "Vojvoda", a u petak je uspešno lansirana najbrža i najpametnija raketa koja postoji na svetu "Topolj M". Obe rakete su pogodile maketu na poligonu Kura na dalekoj Kamčatki.

Već naredne godine Rusi nameravaju da lasniranjem šest raketa "Vojvoda" koje su inače sposobne da nose po deset atomskih glava zarade oko milion dolara. Te rakete će sa novog mini-kosmodroma u Orenburgskoj oblasti podići u nebesa 40 satelita čiji su vlasnici kompanije iz različitih zemalja.

Prvi probni let "Vojvode" bio je u sredu 22. decembra. Inače, "Vojvoda" se po zapadnoj klasifikaciji naziva "Satana". Do sada su takve, čak i "školske" rakete, lansirane vrlo retko sa Bajkonura u Kazahstanu. "Vojvoda" je zapravo modernizovana, a u mirnodopskoj verziji zove se "Dnjepar".


OTROVNO GORIVO

ZAŠTO takva raketa do sada nije lansirana iz Rusije, nije tajna. NJeno gorivo jako je otrovno pa ugrožava ekologiju, što izaziva proteste građana. Kazahstan je prostrana i retko naseljena zemlja, pa je nekadašnje rukovodstvo SSSR-a smatralo da tamo posledice mogu biti najmanje.

U Orenburgške oblasti, ima oko sto raketa ali do sada nijedna nije lansirana. Rusija je tu napravila mini-kosmodrom odakle će "Vojvoda" podizati u kosmos ne samo vojne već i civilne satelite i korisni teret.

Rukovodstvo Rusije ne skriva da u Dombarovskoj oblasti imaju 52 raketna kompleksa što im je dovoljno za deset narednih godina. Raketa se puni sa 180 tona visokotoksičnog goriva "heptila". Kad su Rusi zajedno sa Ukrajincima počeli da lansiraju u mirnodopske svrhe "Satanu", koju su nazvali "Dnjepar" jedan od velikih problema je upravo bio padanje ostataka nepotrošenog goriva. U sredu 22. decembra u Tjumenskoj oblasti u Sibiru pao je raketni aluminijski rezervoar od sedam tona u kojem je bilo oko 2,5 tona otrovnog goriva. Sada stručnjaci analiziraju koliko je on zagadio okolinu.

Komandanti ruskih raketnih jedinica ne skrivaju da je čak 80 posto njihovih raketnih kompleksa prošlo garantni rok ali se zahvaljujući dobrom održavanju i iskusnim oficirima oni mogu koristiti. Potencijalni protivnici Rusije najviše strepe od "satana" ili kako Rusi zovu svoje moćne rakte RS-20. Reč je o raketama koje se nalaze u dubokim betonskim "bunarima". Ruski specijalisti su uspeli da produže upotrebu opasnih "satana", najmanje još 15 godina.


BUŠE I OBILAZE

SVAKODNEVNO na bojevo dežurstvo stupa više od sedam hiljada ljudi koji rade u 180 vojnih jedinica. General-pukovnik Nikolaj Solovcov komandant raketnih jedinica ruske vojske objašnjava da se u kratkomr oku svi kompleksi koji su na bojevom dežurstvom mogu dovesti u stanje za lansiranje raketa. Međutim, posle dogovora najviših rukovodstava Rusije, SAD i Kine sve rakete su u takozvanom nultom stanju tj. nisu uperene niti u jedan cilj.

Nedavna Putinova izjava da Rusija ima raketu koja može da zaobiđe bilo koju odbranu protivnika izazvala je veliku pažnju u svetu.

- Mi nemamo razloga da skrivamo svoju moć pa je dobro što je predsednik Putin govorio o našoj "pametnoj raketi" koja može da prevari protivničku odbranu. Ponos naših raketnih jedinica je novi kompleks "Topolj M" koji se nalazi u betonskoj dubokoj jami, ali će uskoro početi i proizvodnja njegove mobilne varijante - kaže general-pukovnik Nikolaj Solvocov. Za one koji ne znaju šta je "Topolj M" objasnićemo da se radi o kombinaciji stare rakete "Skalpel" ili kako je Rusi zovu RS-18 kojoj je dodat atomski blok koji se može kretati nadzvučnom brzinom.

Cilj Rusije je da ima brojčano manje raketne jedinice, ali će one biti opremljene takvim kompleksima koji mogu da izbuše i zaobiđu svaku protivničku odbranu. Ni do sada niko nije sporio kvalitet ruskih raketa, ali su sada njihovi naučnici napravili kvalitetan skok što se tiče vođenja i manevrisanja tog opasnog oružja.


MOĆNI SSSR

DA Rusi imaju ogromno iskustvo u raketnoj tehnici najbolji je dokaz da su u minulih 45 godina lansirali 5.136 raketa, a od toga je više od trećine bilo u vojne svrhe. O njihovom kvalitetu govori i podatak da je samo osam posto lansiranja bilo neuspešno.

Rusija je mnogo skromnija vojna sila nego nekadašnji SSSR, kada je novu raketnu tehniku dobijalo od 20 do 30 pukova godišnje. U 2004. godini su opremljena samo četiri puka sa savremenim raketama "Topolj M".


PAMETNE I BRZE

POSLE "ispita" na kosmodromu "Pleseck" u Arhangelskoj oblasti najbrža i najpametnija raketa današnjice "Topolj M" (topola) već 2005. godine trebala bi da krene u masovniju prozvodnju.

"Topolj M" je dugačak 22,7 metara i težak 47,2 tone. Od toga su bojeve glave teške 1,2 tone. Leti više od deset hiljada kilometara. Tri motora joj daju brzinu koju do sada nije imala ni jedna raketa. Osim toga, onaj najvažniji deo rakete ima desetak pomoćnih motora i uređaje za upravljanje koji omogućuju brzo menjanje putanje i zaobilaženje protivničke odbrane.

Branko Vlahović

Additiona info:
http://msnbc.msn.com/id/6729146/
http://www.space.com/missionlaunches/satan_launch_041221.html
http://www.space.com/missionlaunches/satan_launch_041222.html

---

Rakete o kojima je šef ruske države Vladimir Putin govorio pred oko 1.000 novinara, u utorak u Kremlju, o čemu su izvestile sve svetske agencije, i nisu tolika novost, ne samo za predsednika Francuske Žaka Širaka, kako je to Putin rekao.

Reč je o tri tipa novih raketa, koje, prema Putinovim rečima, ne može da zaustavi nijedan odbrambeni raketni sistem, pa valjda ni jednako čuveni američki nacionalni antiraketni štit.

Nove, modernizovane verzije poznate su pod nazivima "topolj M" - u dve verzije, podzemna i mobilna, na zapadu poznate kao SS-27 i SS-X-27 - i "bulava" ili SS-NX-30.

O novoj interkontinentalnoj balističkoj raketi "topolj-M" i njenom uvođenju u naoružanje počelo je, kako je 28. juna prošle godine objavio moskovski "Artel", da se govori još 1995., a prva četiri lansiranja uspešno su obavljena krajem 1997. godine. Moskovski list "Izvestija" je krajem prošle godine objavio da je ruska armija, opremljena novim raketama "topolj - M" pokazala svetu novog "crnog đavola" - supersonični manevrišući nuklearni kompleks.

Dužina tela te rakete zajedno sa glavom iznosi 22,7 metara, a prečnik joj je 1,95 metara. Startna težina rakete je 47,2 tone, dodatna težina bojevog opterećenja je 1.200 kilograma, a dužina leta više od 10.000 kilometara.

Glavne odlike "topolja - M" su specifičnost leta i borbena otpornost prilikom prolaženja kroz potencijalne sisteme protivničke protivraketne odbrane.Tri glavna reaktivna motora na čvrsta goriva omogućavaju raketi da poveća brzinu za mnogo kraće vreme od svih ranijih vrsta ruskih raketa, a nekoliko desetina pomoćnih motora i uređaji i mehanizmi za upravljanje čine taj munjeviti let nepredvidljivim za protivnika."Topolj M" je izuzetno otporan na negativna dejstva nuklearnog oružja.

Raketa uopšte nije osetljiva na delovanje elektromagnetnih impulsa i može da bude lansirana na jednom kraju Zemljine kugle i da pogodi cilj na njenom drugom kraju. Planira se da instaliranje "topolja-M" bude postepeno. Prvo će biti zamenjeno 270 sistema smeštenih u silosima, kojima je istekao vek trajanja, raketama opremljenim parčadnim bojevim glavama, a vremenom će se tim raketama pridružiti još 350 pokretnih sistema "topolj", naveo je "Artel".

Analitičar "Vašington tajmsa" Džejms Heket je u novembru ocenio da je "SS-27 topolj" strateško središte ruskog nuklearnog arsenala koji se ubrzano modernizuje."Mobilna verzija, koju je teže pronaći i pogoditi, biće raspoređena pocetkom sledeće godine. To je raketa sa velikim ubrzanjem i čvrstim gorivom koju će biti teško presresti na aktivnom delu putanje, a zbog manevarske bojeve glave biće teško da se ona zaustavi i kasnije", napisao je tada Heket.

Kad je reč o "bulavi" (buzdovan), ta raketa je nedavno uspešno lansirana sa podmornice "Dmitrij Donskoj" iz Belog mora. Ta raketa trebalo bi da se nađe u naoružanju već 2007. godine. Ona može da preleti 8.000 km. Britanski analiticar Dankan Lamont je ocenio da su modernizovane rakete "topolj" i "bulava" opskrbljene hipersoničnim bojevim glavama koje mogu da manevrišu u srednjoj i zavrsnoj fazi putanje i tako izbegnu sisteme za odbranu od balističkih raketa na zemlji u srednjoj fazi putanje, koji se trenutno nalaze na Aljasci i u Kaliforniji.

Rusija već ima 46 "topolja" raspoređenih u silosima, što je samo vrh strateškog nuklearnog raketnog ledenog brega, jer Kremlj planira unapređivanje svih raketa sa po tri manevarske bojeve glave i zamenu postojećih mobilnih "SS-25-ica" mobilnim "topoljima". Novac nece biti problem - ruski ministar odbrane Sergej Ivanov je najavio povećanje budžeta za Strateške raketne snage za 1,8 milijardi dolara. Jedini trenutno izvodljiv nacin razvijanja raketne odbrane od unapređenih "bulava" i "topolja" bilo bi raspoređivanje svemirskih antibalistickih raketnih presretača u orbiti, ocena je analitičara.

[www.tanjug.co.yu]

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 04.02.2006. u 14:16 GMT+1]}

---

Cekajmo modernizovani SS-18 (Hint: za razliku od Topol, i Topol M to je MIRV sistem, 10 bojnih glava 0.55-0.75 Mt svaka) ili monolitna verzija, 20Mt, i BTW i dalje bolje od Peacekeeper ICBM. EDITL Vec ste govorili o SS-18 ali ona nije modernizovana AFAIK i iz vremena je bivseg SSSR. Treba ocekivati i njenu modernizaciju.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 03.02.2006. u 07:50 GMT+1]}

citat:


Već naredne godine Rusi nameravaju da lasniranjem šest raketa "Vojvoda" koje su inače sposobne da nose po deset atomskih glava zarade oko milion dolara

Najnoviji interkontinentalni raketni sistem TOPOLJ-M predstavlja odgovor Rusije na januarsko saopštenje Pentagona. Načelnik Uprave za protivraketnu odbranu u američkom ministarstvu odbrane generalpotpukovnik Henri Obering, naime, saopštio je da je uspešno završeno prvo isprobavanje jednog od motora perspektivne rakete presretača na bazi kinetičke energije.

Presretač, koji će biti uključen u naoružanje početkom naredne decenije, biće i ključni element američkog sistema PRO. Kada su Vladimira Putina upitali o novim ruskim raketnim kompleksima, on je indirektno dao ocenu i americkog sistema PRO.

"To su veoma ozbiljni kompleksi koji, rečeno u blažoj formi, nisu odgovor na sistem protivraketne odbrane. Za njih nije važno ima li sistema PRO ili ga nema. Zato što oni, kako sam već govorio, funkcionišu na bazi hiperzvuka. Menjaju trajektoriju po horizontali i vertikali. A sistem PRO predviđen je za balističke rakete koje nanose, ili mogu nanositi udare, krećući se po balističkoj trajektoriji" - saopštio je predsednik Putin na konferenciji za štampu u Kremlju.

Šta je on, zapravo, imao u vidu?

Na to pitanje, ekspertri imaju samo jedan odgovor - imao je u vidu najnoviji interkontinentalni raketni sistem "Topolj-M" koji je stvoren u Moskovskom institutu termotehnike (MIT). Njegova razrada počela je krajem 1980-tih godina. Bilo je planirano stvaranje interkontinentalne balističke rakete (IBR) dvostruke namene - stacionarnog, takozvanog "šahtnog baziranja" i instaliranog na mobilnom lansirnom uređaju. Šahtna varijanta bila je KB "Južno" u Dnjepropetrovsku, u Ukrajini.

U Moskovskom institutu termotehnike, koji je tradicionalno orijentisan na šahtne raketne komplekse, otpočela je razrada mobilne varijante. Međutim, 1991. godine radovi su u potpunosti preneseni u ruski institut tako da sada već nije bilo govora o stvaranju novog kompleksa već o fundamentalnoj modernizaciji kompleksa "Topolj" koji se nalazio u naoruzanju raketnih snaga strateške namene. Po klasifikaciji NATO, kompleks "Topolj-M" je dobio indeks SS-X-27 Topolj-M2. Za razliku od svog mobilnog prethodnika, on je u početku ipak planiran za šahtno baziranje. Prve dve serijske rakete su postavljene na "borbeno dežurstvo" u Tatiščevu, u Saratovskoj oblasti, decembra 1997. godine. Danas već ima pet pukova raketnih snaga strateške namene koji su naoruzani raketama "Topolj-M".

SAD danas preduzimaju praktične korake na instaliranju radarskih stanica i sredstava za presretanje u blizini granica Rusije sa ciljem da fiksiraju start i uništavaju rakete na aktivnom, po njih najranjivijem delu trajektorije - pre odvajanja od bojevog bloka.

Međutim, tri motora "Topolja-M" na bazi čvrstog goriva omnogučavaju mu da razvije brzinu koja je mnogo veća od prethodnih interkontinentalnih balističkih raketa, što značajno smanjuje njenu ranjivost. Sem toga, desetine pomoćnih motora i savremeni numerički sistemi upravljanja omogućavaju "Topolju-M" da manevriše po vertikali i horizontali što njen let od trenutka starta čini bukvalno nepredvidivim.

I najzad, poslednja odlika - hiperzvuk, manevrišući nuklearni blok. U suštini, to je krstareća raketa sa reaktivnim motorom koji joj omogućava nadzvučne brzine. Zatim se uključuju motori koji raketi omogućavaju let 4 - 5 puta brži od zvuka. U SAD su svojevremeno izračunali da je stvaranje takvih raketa preskupo i ograničili su se na podzvucne mašine. U Rusiji, prema zvaničnim podacima, radovi na stvaranju supersoničnih raketa bili su obustavljeni 1992. godine ali na kraće vreme. Izuzetno visoke manevarske sposobnosti ne dopuštaju protivniku da otkrije trajektoriju leta takvog aparata sa preciznošću koja je potrebna za njegovo uništavanje. Bojeva glava, stvorena na bazi tog eksperimentalnog uzorka, u stanju je da probije svaki sistem protivraketne odbrane, pored ostalog, i onaj budući američki nacionalni sistem protivraketne odbrane.

Bojeva glava "Topolja-M" sa mono-blokom, za razliku od drugih strateških IBR, može u najkraće vreme da bude preuređena na razdvajajuću koja nosi tri bojeve glave sa individualnim navođenjem i koje mogu da pogode cilj na udaljenosti od 100 kilometara od mesta odvajanja. Pritom se odvajanje bojevih glava događa sa promenom kretanja čeonog dela na svakih 30-40 sekundi. Za to vreme nikakvi obaveštajni sistemi jednostavno ne mogu fiksirati ni momenat odvajanja, niti same bojeve blokove.

RIA "Novosti" specijalno za www.Fonet.co.yu

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 20.02.2006. u 13:59 GMT+1]}

---