Citat:
tasterpipko:
Dok ne prigušite zujanje, hoće li neko da mi objasni kako nastaje zujanje u sijalici? Da li se usled tog velikog dI/dt vlakno drma? Da li se vlakno manje drma, ako se smanji dI/dt, pa se zato dodaje prigušnica?
Vlakno sijalice je često namotano u jednostruku ili dvostruku spiralu. To je kalem i podleže svim zakonima elektromagnetskih dejstava između provodnika kroz koje teče struja.
Zbog regulacije tiristorom (trijak) vrlo je veliki dI/dt, spektar viših harmoničnih frekvencija veoma bogat pa se čuju te više komponente kao posledica vibracija vlakna.
Van toga, na samom vlaknu se javlja "rebrasti" efekat, što je zapaženo i na grejačima koji su namotani u dugačku spiralu, tankom žicom male mase i regulisani faznim zasekom.
Taj efekat se ispoljava tako što se na usijanom grejaču (ili vlaknu sijalice, samo je to jako teško videti zbog malih gabarita) postoji čitav niz pravilno raspodeljenih tamnijih i svetlijih zona, tj. zona sa višom i nižom temperaurom, nalik prstenovima.
Verovao ili ne, taj efekat nastaje zbog pojave stojećeg talasa, poreklom od visokofrekventnih komponenti, zbog velikog dI/dt, i degradira vek grejnoj žici zbog nastanka "hot spots" (dodatno i vibracije smanjuju vek).
Efekat se lako može zapaziti na na primer IR grejaču od kućnih IR grejalica (sa dva li tri štapa od oko 800W) jer tamo je žica tanka, samonosiva, ima malu masu i popriličan induktivitet. Kod sinusne pobude tog efekta nema jer su magnetske sile male i frekvencija niska, ali kod viših harmoničnih komponenti faznog zaseka, ta malena induktivnost dolazi do izražaja.
Zabluda je da uobičajeno smanjenje napona za oko 5% produži vek klasičnoj sijalici za oko deset puta, ukoliko se to radi faznim zasekom.
Kod sinusnog napona je to apsolutno tačno i mnogo puta dokazano. Od tipičnih 1000h veka na 100% nominalnog napona, vek poraste na 10000h sa 95% nminalnog napona, naravno ukoliko je sinusna pobuda.
Kod faznog zaseka porast veka se događa ipak sa dosta nižim temperaturama vlakna, odnosno sa manjim procentom napona u odnosu na maksimalni, i nikad ne dostiže onaj vek sa sinusnom pobudom.
Relativno jevtina preventiva je korišćenje saturacionog reaktora, tj. prigušnice sa "mršavim" presekom jezgra, namotane tako da relaivno lako ode u zasićenje. Takva prilikom svake komutacije ublaži dI/dT, potom ode u zasićenje tokom trajanja ostatka impulsa i ne utiče bitno na jačinu struje.
Kod snažnih halogenih peći i sličnih naprava koje imaju male mase grejnog vlakna, a pri tom rade sa vrlo visokim temperaturama vlakna, saturabilni reaktor se po pravilu montira.
Kod jevtinih kućnih dimera se često izostavi (mada starija i skuplja "garda" po pravilu ima saturabilnu prigušnicu u vidu toroida sa relativno "mršavim" presekom jezgra).
Pozdrav
Re: Klasična sijalica zuji pri smanjenoj snazi na dimeru
