Najjednostavniji SMPS 220VAC na 7-28VDC

Vladd,

U principu se slažem sa tvojim mišljenem,i nije mi namera bila da "plašim decu".

Deci je potrebno da znaju o pojavama u switching pretvaračima, a takođe im je i samima jasno da neće praviti sprave sa medicinskim zahtevima.

Svojevremeno je se na forumu pojavilo nekoliko "rukotvorenih" pretvarača raznih tipova, gde su bezbedonosne margine u trafou i oko njega (na pcb) bile više nego opasne po život rukovaoca! Što je i najopasnije od svega, mnogi su se poveli za primerom i počeli to da prave za svoja pojačala.
Sprave koje razdvajaju mrežne napone od sekundarne strane moraju imati dovoljne sigurnosne margine, jer đavolak ne ore i ne kopa, već samo čeka da nekom ugrozi život.

Pominjanjem svih ovih detalja oko standarda izolacija, smetnji itd.., pokušavam da ih navedem da makar prelistaju literaturu o tome, jer postoji izvesna šansa da prilikom prelistavanja zapaze važne detalje.

Čitanjem predloženih aplikacionih nota moraju doći kad-tad do korisnih informacija, poput @cukovanny koji je vrlo brzo izvukao par korisnih informacija iz tekstova.

Na žalost, mnoge amaterske sklopove sam zaticao po raznoraznim home-made mašinicama na kojima neko nešto proizvodi, neretko nemaju čak ni uzemljenje, a napajane su nekim improvizovanim napravama iz kojih vreba smrt!

Dosta njih ima sklonost da forumske šemice komercijalizuje i prodaje na crno, i to je opasna praksa!

Moje je da pričam i prenesem podatke, a njihovo je da konzumiraju onoliko koliko mogu (svako prema svojim ambicijama).

Bolje je nastupiti ozbiljnije i nalik plašenju, jer to će makar isprovocirati jedan oprezan stav i uneti predznanje o opasnostima i neželjenim pojavama, nego reći: "sinko, samo motaj jedno preko drugog, uključi i nemoj previše da pipaš po tome, ometaj slobodno komšiju kad gleda televiziju, ili vatrogasnu službu u susedstvu i ne brini ništa."

Potrebno je da znaju da se bilo šta može uraditi na više nivoa, od totalno amaterskog za isključivo ličnu upotrebu, gde se taj amater zna čuvati svojih improvizacija, a da ne pogine (što sme držati samo u svojoj garaži i voditi računa da mu ne uđu unutra osobe koje ne znaju o tome pa mogu nastradati), pa do profesionalnih naprava, koje sme upotrebiti korisnik koji veruje u to da je sve na svom mestu i da mu to neće ni u kom slučaju ugroziti život ni ometati druge ljude (što se već sme dati i drugom u ruke).

Što više teže toj profesionalnijoj verziji, - to bolje i za njih i za druge.

Pozz

@cukovanny,

Po mom mišljenju je sasvim ok što čitaš i napreduješ. Kada paziš na detalje u literaturi saznaćeš mnogo.
Vreme je neophodan faktor.

Evo u prilogu jednog od jednostavnijih Flajbeka i anlize toga u kojoj je učestvovao naš zemljak koji je već odavno "mečka" u toj zoni.
Možda na početku nećeš mnogo toga razumeti "na prvu", ali vremenom se sve kockice slože.

Pozdrav

P.S.

Da ne zaboravim, TOP204 ima unutra simulator struje drejna, poput starijih TDA4601 ili slično.
Takvi zahtevaju poznat induktivitet primara i tačan gap.

A ono što je pomenuo vladd, tj. opcije koje koriste seriju UC384x, imaju merenje struje primara i u dosta širokim granicma se mogu prilagoditi pogrešnom gap.

Ono što je sada tebi interesantno je da pročitaš data-sh. od tog TDA4601, gde postoji opis rada simulatora struje primara, kao i da pogledaš aplikacije sa UC384x.
Sve će ti to koristiti.

U svakom slučaju ćeš morati da izračunaš osrednjenu DC struju primara za taj TOP204, i onda da upotrebiš MDT da bi pronašao gap za taj nivo DC bias, pri temperaturi od 100*C, naravno sa nekim od Epcos jezgara. Taj gap će biti u redu.

Možda znaš a možda i ne znaš, za svaki slučaj ću reći: Računski dobijen gap je veličina koja važi kada je gap izveden samo na srednjem stubu trafoa, a skoro potpuno je jednako kada se izvede polovina te dimenzije sa ravno brušenim jezgrima, gde je gap na sva tri stuba.
Dakle gap centralnog = 1/2 te veličine na sva tri.

U većini slučajeva to zadovoljava, mada ostavlja prostora za polemiku, jer i jedan i drugi način gapovanja ima svoje mane i prednosti, nego da ne budem dosadan kao baba-sera i da ne iritiram ljude, samo ću postaviti literaturu pa ko voli - nek izvoli.
<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 22:55 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 23:08 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 23:11 GMT+1]</sub>

I opet da ne zaboravim: Na poslednjem dokumentu koji sam priložio imaš link gde možeš besplatno skinuti dosta alata oko ferita.

Pozz

Pa TO se trazi od tebe

Da odma napises neke svoje iskustvene induktivnosti, nacine motanja, brojeve navoja... npr, metode, alate..a ne da razvijas teoriju
Teorija i dalje napreduje.

Omladinci nabasaju na neko jezgro, nemaju bas asortiman zica, tesni su sa izolacijama i komponenama..lakse bi im bilo da dobiju neke gotove poluproizvode..neko jezgro, broj navoja, induktivnost koja se ocekuje, raspored navojaka..neka semica povratne sprege..i kraj price...
Sumnjam da mogu da komercijalizuju semicu sa tl431 i optokaplerom..ili semicu sa pomocnim namotajem...

Da probaju sa bezbroj proracuna, "vracanja" proracuna na trafo, obracun "zivotnih"(realnih) faktora ispune...pa to bi oteralo sa terena i iskusnije borce

hmm ja volim i teoriju, ali mi je milija (kao i većini) praksa...

ozbiljni smo (valjda) ljudi pa shvatamo vrednost teorijskog znanja, i to u vrlo širokim opsezima, kako bi to znanje bi ga primenili na par desetina navojaka na metal....

ajmo konkretno nešto: može li ovo jezgro za TOP204 ? 132Khz.

Da podsetim ma gosn macolinu poruku.

Tu se negde krije odgovor.

Moze to jezgro za sta hoces, samo uz odredjene kompromise. Mozda neces doiti neke zeljene parametre, i zato je bolje imati drajv i regulaciju bar u nekom DOMENU kontrole, kao i fiksnu frekvenciju(sto ce na 100-150kHz praviti neke kompromise sa magnetizacijom)..

Sa tim preuslovima dobices vise od zeljenih parametara, nego da "pustis" tranzistor da SAM proosciluje..koliko sam razumeo..

Uz sav respekt prema tebi Vladd, mislim da ovo što si napisao nije bilo nužno potrebno...

Sigurno mi neće trebati tvoj "blagoslov" za ono što ću pisati, ali hajde da to shvatimo kao malu šalu.

Prvo: nema instant "recepta" za SMPS -evo na primer, izvoli mu dati instant "recept" za ovo jezgro sa slike kome ne znamo ni dimenzije a ni materijal, kao ni da li već ima gap ili ne.
Naravno da ne možemo ni ti ni ja, jer nismo još uvek stekli osobine vidovitosti.

Stoga ću ga i dalje upućivati na literaturu, konkretnije, poput boljeg navođenja artiljerije, a on svoje "recepte" mora da stekne sam.
Jedino će tako posle prvog SMPS da napravi i drugi, pa treći, itd...

"Nekih" jezgara imam bar 50 kilograma, ali mi ne pada na pamet da ih koristim dok ne znam precizne osobine toga, i pored toga što umem da im izmerim parametre, imam sa čim, čak i iskustveno mogu da približno "provalim" tip materijala na osnovu merenja gubitaka i drugih osobina, itd...

To radim samo kad moram, i kad su u pitanju jezgra koja se grupišu za potrebe više kilovata snage. Jedino tad dobija opravdanje potrošenih dan ili dva bavljenja tim jezgrom, jer i njhova cena opravda taj rad.

Momku ću sada dati ono što može konkretno da mu pomogne...

Pozdrav i nema ljutiš (nisam ni ja)

Cukovanny,

Sličica tog jezgra sa koturom kalaja pored mi ni malo ne dočarava njegove dimenzije.
Natpis na trafou takođe mi ne pomaže, jer to može biti možda oznaka firme koja je namotala trafo, gde možda stoji oznaka jezgra ili možda obična interna šifra dotične firme koja nije ništa drugo do kataloški broj...

Pošto zasigurno nemaš opremu za utvrđivanje osobina tog jezgra, kao što i ne znaš veoma složene postupke za to, ostaje nam da pođemo od tačke kao da je to jezgro od jednog od najstarijih materijala, sa najlošijim performansama među power materijalima (a da je power trafo u pitanju a ne nešto drugo, to je već iz sličice očigledno).

Lakonski odgovor na tvoje pitanje bi bio: može za TOP204 i za 132KHz, samo nema odgovora sa kojom snagom i sa kolikim brojem navoja i gap!

Evo, kao što rekoh u prethodnom postu Vladd-u, ja ću ti usmeravati paljbu a ti pucaj.

-Prvo što ti treba je neka lista paralelnih, zamenskih materijala i evo ti je u prilogu.

-Drugo što će ti biti potrebno je na primer Epkosov MDT, koji već imaš i proučavaš ga polako.

-Pošto je Epcos-ov katalog-knjiga veoma poučna i sadrži sjajne info, možeš je besplatno skinuti odavde(štampana verzija košta 5 eura, a skidanje pdf je besplatno):

http://www.epcos.com/epcos-en/...-library/publications/ferrites

Šta sada?

Moraš prvo taj trafo da staviš u rernu, i oko pola sata ili malo više da ga držiš na 200*C. Posle toga ga nekim rukavicama, u tom vrelom stanju, rasklopiš. Neće ti se oštetiti ni telo ni jezgro, možda ni prvi put, a posle par vežbanja neće sigurno.

Kada ga rasklopiš videćeš kog je oblika centralni stub, tačne dimenzije polutki, i da li već ima gap ili nema na centralnom stubu (daleko je bila korisnija slka onog gde je to prethodno radilo nego slika samog trafoa bez ijednog podatka o gabaritima).

Potražićeš, u knjizi koju si skinuo, da li postoji jezgro tih dimenzija (jedna polutka) i ako nema takvog, onda ćeš naći jezgro najsličnijih dimenzija, zapremine, dužine i poprečnog preseka. (Ve, Le, Ae)

Uradi to, ili ako znaš reci u čemu je to jezgro konkretno radilo, kao i njegove što preciznije gabarite, pa ćemo nastavak u sledećoj epizodi, jer već je 5h36, a nisam spavao, i moraću bar malo da odspavam jer me čeka naporan dan.

Večeras-noćas ćemo nastaviti kada dođem sa terena.

Evo ti još jednog korisnog linka, a ti polako to skupljaj negde u arhivu:

http://people.zeelandnet.nl/wgeeraert/ferriet.htm

Pročačkaj malo po tom sajtu. Ima tu mnogo čega korisnog ako malo potražiš.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.11.2014. u 05:52 GMT+1]}

Naravno da PRVENSTVENO treba da razumes moj post kao salu, i posto u svakoj sali ima malo i sale, kao blagu, prijateljsku, sugestiju.

Dosta je doktorata uradjeno na temu SMPS..stoga, jasno je da je tema preopsirna..

A ni je nisam neki delitelj "blagoslova", niti zelim, niti hocu, niti se postavljam u tu situaciju. Taman posla.

Ali situacija je malo cudna. Svi se zaklinju da "citaju" teoriju, ali postaje JASNO da je teorija malo..udaljenija od konkretizacije, nego sto se zeli, ili misli...

Mozda ni citanje teorije ne pomaze, ne prepoznaju se konkretni problemi i konkretni odgovori na pitanja. Teorija je opsirna, i zahteva SVEOBUHVATNI pristup, a malo je teze, sa nekoliko linkova "sakupiti" saznanje.
Neophodan je neko, ko ce iz TEORIJE, "podvuci" one bitne i vazne detalje za KONKRETNO pitanje.

Pogotovo i, sto se od ISKUSNIH, ocekuje malo "sazvakane hrane"..sto je i sustina..mnogih pitanja.

Niko da se, od postavljaca pitanja, USUDI da konkretno krene u posao, svi bi da imaju UNAPRED sazvakan projekat, pa da samo "igraju lego" sa komponenticama(odabranim), sumnjam da neko UNAPRED planira da ce MOTATI trafo bar PET puta...zbog prostog neiskustva i ne baratanja "trikovima", koji se ne vide previse iz teorije..mogu se prepoznati, ali nisu bas "osvetljeni".


Mislim da tu ngde leze "nesporazumi"..

Da kolega vladd. I ja to tako nekako vidim.

Ostaje da korak po korak vodim @cukovanny, kroz razne alate, app.notes i ostalo, sve dok ne dođe do cilja.

Jedino neću računati umesto njega jer stvarno imam druga posla, ali ću ga direktno upućivati na pozicije koje treba da obradi.
Kada meni bude zatrebao flajbek onda ću ga računati, inače ne. Za nekoliko godina na ES forumu je bar stotinak njih postavilo slično pitanje, i napisah preko 2000 postova (što je i dalje nedovoljno da pokrije oblast), uglavnom na temu SMPS. Pokušavam da zamislim da sam svakom ko je postavio pitanje izračunao pretvarač. Pa... verovatno bih umreo od gladi i žeđi jer ne bih imao vremena ni vode da pijem, već samo da računam za lenje forumaše.
Uostalom, retko kada su mi pretvarači od 15-500W interesna sfera, pa nemam ništa gotovo kao primer na lageru. Obično se bavim sa <15W za pomoćna napajanja, i oni su pretežno na 24VDC, pa onda sa >500W do dosta kilovata, koji su uglavnom na 560VDC. Kada mi zatreba nešto srednje snage u okviru tih 15-500W, radije ću kupiti gotov nego da gubim nekoliko dana praveći takav. Ne volim u industrijskim aplikacijama ništa da napajam sa 230VAC i da zavisim od klimave nule! Strogo na 400VAC!
Te na 220VAC sam pravio pre 25-30 godina, kao što i oni treba sada da prave...
A gotov primer koji radi, i iz koga mogu da nauče ogromnu količinu potrebnih stvari, mogu da iščupaju iz svakog pokojnog CRT TV. Snime konstrukciju, možda pronađu šemu, rasture trafo, repliciraju ga ponovo i eto, bingo! Sve to lepo uporede sa tutorijalima od nekoliko firmi koje prave kontrolne čipove za flajbek i znanje je tu i to solidno potkovano za početak.

Cukovanny može da sledi primer nekoliko ljudi sa foruma, koje sam od slabog znanja konkretno oko SMPS uputio na prava vrata i već sada posle godinu-dve oni rade svoje pretvarače, svako prema svojim mogućnostima i afinitetima.
Nabrojaću neke od njih:
-@Papak01, nuklearni hemičar, koji je SMPS shvatio, napravio dosta svojih, koje uspešnih koje neuspešnih, ali momak koji je bio vredan i briljirao brzinom učenja. Sada radi u jednom našem moćnom institutu i svoje SMPS koristi za revitalizaciju neke preme, a takođe i za novu opremu. Borac broj 1! Sublimacija brzine sticanja novog i posedovanja sjajnog predznanja.
-@Gigabyte091, momak koji je takođe vredno radio i stvorio ispravnu putanju u toj oblasti.
[email protected]ć94, momak koji je počeo sa veoma pogrešnim koracima na početku, potom se trransformisao u pravac koji je sasvim njegov i već ima stotine urađenih SMPS.

Da ne nabrajam dalje jer ima ih još dosta.
Mogu sa zadovoljstvom da kažem da sam ih lično orijentisao u pravom smeru i to pišući na isti način kao i ovde, a oni dalje nastavili svojim putem. Povremeno ih povukao za rukav kad zaglave, ali dalje idu sami.


Korak po korak, imaće @cukovanny na kraju tutorijal za svoj flajbek (i ako ga već ima u priloženim app. notama od Power integrations, ali hajde da obnovimo učenje sa preskocima).

Čekamo sada @cukovanny da postavi tačne dimenzije trafoa ili da kaže ako zna u čemu je taj trafo radio...

Prve instrukcije je dobio, posle podataka o trafou će dobiti sledeće.

Pozz

Cukovanny,

Dok čekamo dimenzije jezgra daću par napomena koje će biti korisne.

Prvo, TOP204 ne radi na 132KHz već na 100KHz i sve kalkulacije ćeš bazirati na toj učestanosti.

Ako imaš ostatke toga gde je taj trafo sa slike radio, možda možemo saznati na kojoj frekvenciji radio i pretpostaviti nešto o materijalu jezgra.
Ukoliko to nemaš, onda ćemo morati sve kalkulacije da izvedemo kao da je to jezgro od jednog od najstarijih i najjevtinijih power materijala: N27, 3C8, K2004 (slične performanse što se gubitaka (frekvencija vs B) tiče).

Ne smemo rizikovati veće gubitke od 250KW/m^3, i ako fabrike uzimaju 300, jer će to biti amaterska gradnja sa verovatno lošom utilizacijom trafoa, jer prvi put ćeš to raditi.
Prema gubicima smemo dozvoliti maksimalni dB za tih 100KHz, što će za slučaj da je taj materijal dati relativno malo moguće snage sa tim jezgrom.
Ukoliko je aplikacija u kojoj je trafo već nekad radio, radila na 100KHz ili više, onda znamo da je materijal od boljih, te možemo računati na više snage.

O gubicima koji su zavisni od frekvencije i maksimalne devijacije indukcije (DC bias ne greje jezgro), možeš pročitati u Epcos knjizi-katalogu (nadam se da si je skinuo sa neta), na sledećim stranama: dijagram na 49, potom od strane 60-62 za npr. N27, potom nađi za N87.
Na osnovu tih dijagrama možeš odrediti maksimalnu devijaciju magnetske indukcije za 100KHz, ako pretpostavimo materijal, ili se pak u slučaju nedostajanja podataka odlučimo za najlošiji N27.

Za materijal N67, koji se više ne proizvodi, ali je bio veoma upotrebljavan pre desetak godina za malo veće frekvencije (upravo za oko 100KHz), nećeš naći parametre u toj knjizi. Parametre za to, ukoliko se sazna gde je taj trafo radio i ako je to bilo na 100KHz, priložiću ti ja jer imam i stare Epcos dokumente. Epcos to više ne proizvodi ali se taj materijal i dalje izrađuje u mnogo drugih firmi jer ima dobar kompromis između cene i performansi.
Paralele za njega su na primer: 3C85, K2006, PC40 i slični, koga druge firme (pogotovo kineske, pod svojim imenima) još masovno primenjuju. Performanse se mogu i skinuti sa sajtova tih proizvođača: Ferroxcube, Kaschke, TDK.

Inače, feriti su prilično "čupava" oblast jer poseduju baš mnogo osobina, od kojih je dosta njih veoma važno.
O tome možeš pogledati počev od strane 121 pa do strane 140 u navedenoj Epcos knjizi.
Zbog toga nema instant "recepta", posebno sa nepoznatim materijalom jezgra.

Vrstu materijala je veoma teško dokazati. Nemoguć je reverzni inženjering hemijsko fizičkim putem, jer neki sastojci koji se mere delovima procenata u sastavu ferita, drastično mogu menjati osobine istog (veoma slično kao sa legurama metala, gde je za dosta složenijih legura potpun reverzni inženjering bukvalno nemoguć).
Primera radi, 1/10 procenta aluminijuma i niobijuma u niskougljeničnom čeliku drastično menja njegovu zavarljivost termootpornim postupcima (skoro dvostruko), a praktično su u tragovima u generalnom sastavu legure...
Tako je i sa feritima.
Jedino što se može uraditi radi otkrivanja približnih osobina i primenljivosti materijala je opterećivanje istog nekom pretpostavljenom maksimalnom indukcijom pri određenoj frekvenciji, i pri tom meriti temperaturu jezgra (a iskustveno porediti sa poznatim materijalom).
Složićeš se da je to veoma zamoran i dugotrajan posao, koji zahteva osim prostorije sa konstantnom temperaturom i power generator sinusnog napona za željene učestanosti, i još dosta dodatne opreme, i naravno pravilnu postavku celog seta merenja jer se greška podvuče kao od šale. (tu najpre prolazi dobro komparativno istovremeno merenje sa istim uzorkom od poznatog materijala, što opet može biti srahovit problem jer razni proizvođači imaju i različite dimenzije jezgara, gde može biti da nema paralelnog kod drugog proizvođača, primer je EI33 ("Shinhom") iz PC napajanja gde nema paralelnih dimenzija kod mase drugih proizvođača)

Iz tog razloga je daleko pametnije raditi sa poznatim materijalom ili sa jezgrom iz bivše aplikacije, gde se znaju sve osobine tog bivšeg sklopa (onda se jezgro upotrebi do bivše učestanosti i bivše snage i nema problema, a i ne moramo znati materijal, naravno bez konverzije u drugu topologiju jer ćemo teško proceniti pogotovo prelazak sa push-pull bilo koje vrste na jednotaktne pretvarače, obrnuto je drastično lakše kada su ravno brušene obe polutke).

Postavlja se pitanje pravljenja sklopa koji bi pregrejao posle pola sata rada, eksplodirao izlazni tranzistor, i posle toga opet ništa ne znaš jer konstrukcija nije stigla da doživi neko edukativno testiranje ili "peglanje" performansi.
A ako predimenzionišeš previše trafo onda imaš prostora za "igranje", ali opet ne znaš stvarne mogućnosti.
Edukativna svrha i tu gubi smisao, pogotovo sa TOPxxx koji je dimenzionisan za vrlo određen opseg snaga i zahteva dosta tačne prateće elemente.

TOPxxx shvati kao dosta "sažvakanu" napravu gde nema previše prostora za varijacije na temu, ali zato ima samo tri nožice :-).
To je čip koji je veoma složene strukture unutra, bogat zaštitama raznih vrsta i neće tolerisati previše razlike od optimalnih za periferne elemente. Ili će crći ili neće startovati i slično tome, ukoliko ne namestiš dobre spoljne uslove.

Valja za početak malo pregledati AN-14, gde je dosta toga rečeno.
U tom njihovom spisku aplikacionih nota se recimo kao od šale može propustiti jedna vlo sitna napomena, koja se svodi na pola rečenice, a važna je: na primer da se nikako ne preporučuje low-esr elko kao kondenzator na kontrolnom pinu.
To jest, sitnice u dokumentima mogu biti od veoma velikog značaja, a daju se lako propustiti površnim posmatranjem istog, te ističem značaj pažljivog proučavanja dokumenta.

Dok se budemo povremeno bavili tvojim pretvaračem, ja ću tako blebetati gomilu nekih informacija, od kojih ti mnoge sada ništa neće značiti, dok će kasnije biti veoma važne i korisne. Nećeš samo ti čitati ovo, već će svako iz tekstova izvući poneko "parče kolača" koje mu možda treba.
Stvarno ne znam šta kome treba, ali se trudim da dam dosta toga.

Tvoje je da slediš spisak njihovih aplikacionih nota i na osnovu njih da izračunaš trafo, a ja ću pomagati kada zaglaviš oko nekih nepoznatih detalja.

Ali prvo ćemo pokušati da saznamo nešto o tom jezgru sa slike.


Pozz

prvo da se izvinim za opasno kašnjenje da se javim ovde... gomila obaveza je u pitanju....


@macolakg

hvala još jednom na jako ozbiljnoj analizi materije. sigurno će se to nanovo čitati i analizirati, ali za sada da stavimo ono što ima na sto:

u epcos katalogu nisam uspeo naći ništa što je slično ovom jezgru po oznakama, pa ostaje samo da pretpostavljamo da je jedno od starijih...
AN-14 u procesu učenja i "komprahendovanja" :)

ovo jezgro koje sam slikao gore je iz Cheiftec napajanja atx od 400w, u njemu imaju tri integrisana kola: DWA105, UC3843B i TNY266PN.

slede slike:

Ma ne brini drugar. Ima ovde likova koji započnu temu i ne jave se nikada kasnije :-)

Vreme je inače neophodan faktor i samo polako i temeljno.

----------------------------------
Super je to što se zna poreklo trafoa i što si postavio slike!
Nedostaju gabariti trafoa jer nemam ni jedno takvo napajanje (a neću ga ni tražiti jer mi nije potrebno).
Ostaje da uz moju pomoć dođeš do korisnih podataka iz stvari koje imaš.

Dimenzije jezgra trafoa možeš postaviti tako što ćeš se voditi načinom kakav je korišćen u toj Epcos knjizi. Na primer, pogledaš kako se tamo označava dimenzija jedne polutke jezgra za neki tip.
Uzmimo npr. E42/21/15.
To znači da jedna E polovina jezgra ima širinu 42mm, visinu 21mm i debljinu 15mm. To je vrlo uobičajen A B C način označavanja kod povelikog broja firmi, i kada tako napišeš ne može biti dileme oko dimenzija. Tu par desetih delova milimetra spada u tolerancije fabrikata i obično se navode najbliže okrugle veličine.

Ako jezgro ima dve simetrične E polovine, onda se za tip sa primera piše: EE42/21/15, a ako su polovine nesimetrične onda se svakoj polovini moraju napisati dimenzije (to je na primer slučaj kod rezonantnih LLC pretvarača u dosta aplikacija).
Postoji i treća mogućnost, da se jezgro sastoji od izduženog E dela i I dela koji zatvara magnetsko kolo. Onda se piše Kao EI (širina E dela)/(visina E dela)/(debljina jezgra)/(visina I dela), praktično A B C I format.

To jezgro u svakom slučaju pripada porodici E jezgara, a u zavisnosti od oblika srednjeg stuba i oblika bočnih stubova, može pripadati i podvrstama kao što su ETD, EER, EFD, EQ, itd itd... To možeš možda videti pažljivim posmatranjem srednjeg stuba, ako nije previše lakiran pa se da videti, ali zato sigurno kada ga rasklopiš.

Ako je srednji stub pravougaonog oblika, to pripada samo osnovnoj vrsti E jezgara i širina bočnih stubova je skoro po pravilu polovina širine srednjeg stuba, a istu širinu ima i prostor za motanje tzv. "prozor". Odnosno, dimenzije ukupne širine se mogu podeliti na 6 jednakih delova, gde sredina te podele prolazi kroz centralnu osu jezgra.

Tek po rasklapanju (postupak sa rernom na 200*C sam naveo u nekom od prethodnih postova) možeš saznati da li je srednji stub kraće brušen, to jest da li jezgro ima gap, odnosno procep.
To ti takođe može otkriti koja topologija je bila primenjena, a ti treba da otkriješ kako.
----------------------------------

Za računarska napajanja se koriste uobičajeno dve SMPS topologije: half-bridge push pull, i dvoprekidački forward (two switch forward converter).

Inače, obe generalno pripadaju forward topologijama, kojima je neophodan jedan ili više "storage" kalemova na izlazu posle ispravljačkih dioda. Obično su ti storage kalemovi izvedeni na toroidnim jezgrima, koja su često obojena nekom konkretnom bojom (ili sa dve), i ta, odnosno te boje su oznaka tipa jezgra (ali samo kod tog konkretnog proizvođača, odnosno ne postoji univerzalni usvojen standard, pa od različitih prozvođača boje mogu nešto sasvim drugo značiti). Ta "storage" toroidna jezgra spadaju u "metal alloy powder" jezgra, koja imaju distribuiran gap i nizak Al, te su predviđena za snažan DC bias. U svakom slučaju ih možeš smatrati jezgrima sa velikim gap, koji se spolja ne vidi.

U takvim napajanjima često postoji i mag-amp jezgro, koje služi za regulaciju najčešće 3,3V napona.
Kako razlikovati specijalizovano mag-amp jezgro od storage jezgra?
Lako: mag-amp se uvek nalazi ispred ispravljačkih dioda, a storage iza njiih!
Mag-amp je skraćenica od magnetic amplifier, i kako mu samo ime kaže, spada u magnetske pojačavače.
U takvim napajanjima ima ulogu kontrolisanog prekidača.
Mag-amp jezgro nije upotrebljivo kao storage jezgro jer se može zasititi veoma malim DC bias.
Osnovna osobina mu je skoro pravougaona B-H karakteristika.
Regulacija napona pomoću mag-amp spada u genijalna rešenja: krajnje jednostavna, visoko efikasna i izuzetno robusna, malih gabarita!

-----------------------------------------
U postu sam ti boldovao važne termine koji ti mogu poslužiti za pretragu po internetu, a tebi ostaje da se blago informišeš o dve navedene topologije i da na osnovu načina kako je bio vezan primarni namotaj tog trafoa, praćenjem štampanih veza (pcb), otkriješ o kojoj SMPS topologiji se konkretno radilo na tom napajanju kog si rasturio.

Sada ćemo čekati dimenzije i tip jezgra, takođe i otkrivanje topologije u kojoj je bilo to napajanje, naravno i odgovor ovde.

Tako ćeš veoma pravilno i postupno učiti, a meni neće biti teško da pišem još.

U ovom postu imaš ogromnu količinu korisnih informacija, vrlo sabijeno napisanih, pa zato sasvim polako i temeljno proprati svaku reč.

U prilogu imaš par pdf u kojima možda možeš naći to jezgro

Pozdrav

P.S.

Pdf su preveliki pa ću ti dati samo link mogućeg (najverovatnijeg) proizvođača tog jezgra, te sa njega možeš skinuti pdf dokumente.

http://www.shinhomtech.com/

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:51 GMT+1]</sub>

Da ne zaboravim:

Posle tvog otkrivanja topologije i postavljanja dimenzija jezgra, bavićemo se otkrivanjem frekvencije na kojoj je to radilo.