Gradjansko hapsenje, moguce posledice lisavanja slobode lopova itd...

Znaci, 50 i nesto procenata populacije Srbije je naoruzano, racunajuci i one koji su se upravo rodili? U svakom slucaju, tesko da postoji punoletan muskarac bez vatrenog oruzja? Ne znam koliko je ovo realno.

Pa pazi, to je sasvim logicno i jedino kako moze biti - do sada je cev shvatao kao nesto sa cije druge strane moze biti iskljucivo zivotinja i verovatno perfektno znao u kojoj situaciji je to legalno a u kojoj ilegalno (lovostaj i slicno). Sada je odjednom cev dobila jos jednu eventualnu primenu u buducnosti, a to je odbrana sebe, svoje porodice i svoje imovine. Jedino logicno sto odgovoran covek prilikom takve promene moze da uradi je da se detaljno informise na koji nacin cev moze biti najefikasnije legalno upotrebljena u takvoj situaciji. Kad kazem legalno, mislim i na ilegalno, ako je veoma tesko dokazivo, pa je sva prilika da ce se na kraju tretirati kao legalno.

Sto se borilackih vestina tice, ne znam, verovatno strah cini svoje. Jedno je ring, a sasvim drugo ulica gde znas da mozda imas mogucnost jednog udarca i ako ne postignes cilj, dobijas metak. Pa, obucen i iskusan policajac je slucajno opalio i ubio onog decka kad ga je zakacio vratima pri izlasku iz vozila, zasto se isto ne bi desilo u trenutku kad drogiranog kriminalca pogodi saka karatiste?

Poenta je u ovom što Darko kaže. Svašta se mora regulisati prethodno. Katastrofa je ukoliko ti sa postojećim "sistemom" u okeanu dostupnog oružja uđeš u avanturu kao što je liberalizacija posedovanja oružja ili osmišljavanje nekog originalnog pristupa tematici samoodbrane. Samoodbrana je na ušću, Srbija mora pod hitno da reši probleme na izvoru. Podatke koje sam ranije izneo su iz Večernjih Novosti, nije baš generalno kredibilan izvor, ali ne verujem da su omašili.

Smucam se po Srbiji često. Volim da se zavlačim po vuko*ebinama u bližoj i daljoj okolini sela u kom imam vikendicu, opušta me prisustvo u netaknutoj prirodi. U to ime sam i tražio dozvolu za nabavku oružja koju sam i dobio. Primarno me zanima zaštita od divljih životinja, ne od ljudi. Lov me ne zanima. Oružje na relaciji BG - vikendica transportujem rasklopljeno, odvojeno od municije. Prošao sam i osnovnu i naprednu obuku rukovanja oružjem, pored toga što sam služio vojni rok u kasarni. Oružje stoji u sefu, o sefu se brine član porodice koji takođe ima dozvolu za posedovanje oružja. Ne postoji šansa da bilo ko neovlašćeno pristupi oružju u mom vlasništvu. Ja sam ipak gradsko dete, plašim se divljih svinja i vukova, slušao sam razne priče, a volim da landaram po predelima u kojima nema čoveka u krugu od 10-20 km.

A da, najbitnije, sve ovo k*rcu nije bilo potrebno do sada. Ako izuzmem 2 napada, doduše očigledno dobro organizovana i ranije pripremljena, od strane komaraca, drugih napada nije bilo.

Što se zujanja po gradu tiče, ne da nikada u životu nisam nosio pištolj ili pušku sa sobom, nego bih podigao kazne 5 puta za neovlašćeno nošenje legalnog ili posedovanje nelegalnog oružja. U poslednje vreme sve češće vozim rent-a-car, imam i automobil koji je poprilično jeftin, kod sebe imam nikad više od 10.000 dinara u kešu, ličnu kartu i mobilni telefon plaćen 20ak evra. Voljan sam sve da predam potencijalnom napadaču.

Sreća ili ne, ali niko ne da me nikada nije napao, nego me nije ni popreko pogledao, ni u Beogradu, ni u Novom Sadu. Prisustvovao sam nekim epizodama u okviru kojih su uglavnom baš ti zaduženi za bezbednost vršili nasilje: obezbeđenje diskoteke, na primer, sastavljeno od petorice policajaca koji "tezgare", gazi čoveka koji leži na zemlji i ne pruža otpor. Samoodbrana?

E sad, šta raditi kada ti se ipak dogodi loše iskustvo, pogotovo u kraju u kom živiš? Prvo i osnovno, potražiti ljude koji su imali slično iskustvo. Jedna je stvar pojedinac koji je došao da prijavi slučaj u stanicu policije, a sasvim je druga stvar kada dvoje, troje ili petoro oštećenih vrši pritisak na policiju po sistemu "hoćete li vi nešto da uradite povodom ovoga ili mi da preuzimamo stvar u svoje ruke?". Prema iskustvima prijatelja koji su imali loše iskustvo, ovo drugo je obično ekspresno-dobitna kombinacija: napade ovog tipa obično vrše narkomani u krizi ili sitni lopovi/prevaranti/razbojnici od ranije poznati policiji tako da to i nije neki kompleksan problem za rešavanje, što se policije tiče. Druga je stvar šta se sa ovakvim likovima dešava na sudu, unapređivanje tih procesa ipak prepuštam ljudima koji žive u Srbiji. Tu su izbori, peticije, referendumi i stotinu drugih stvari.

Ali sa teme ovog incidenta kojom je započeta tema skakati direktno na teme poput gepekovanja, puške u automobilu, pištolja za pojasom... neko ti je pretio pištoljem u nameri da te opljačka, nije te opljačkao i posle ćeš ti 5 sati da čekaš naoružan - pa *ebote, radiš i goru i gluplju stvar i od tog kretena.

Pozdrav.

Idem cesto na pesacke ture po planinama. Pistolj ti nije potreban. Milion puta je veca sansa da nastradas u saobracajci na putu do prirode, nego da te napadne vuk ili medved (koga jedva da ima u Srbiji). Ja sam u iste svrhe nosio veliku nozekanju, jer par puta godisnje planinarim regionom gde ima i vukova i medveda, ali sam skapirao da je sansa da ih sretnem oci u oci u rangu sa dobitkom na loto-u.
Pre nego sto ti spazis bilo koju divlju zver ona ce spaziti tebe i pobeci. Covek nije hrana ni jednoj zivotinji sa nase teritorije. Jedini razlog za nosenje vatrenog oruzja za samoodbranu moze biti ako se kreces teritorijom za koju pouzdano znas da je dom medveda i to se zavlacis po njihovim jazbinama.

Počeli ste da NE ČITATE šta sam napisao.

Bernhard Goetz nije odgovarao ni za jedno ubistvo. Oslobodjen je. To je suština onoga šta sam napisao. Sudjenja koja su se odvijala 10 godina kasnije nisu predmet moje diskusije jer se ne odnose na ubistvo.

@Nemanjanac

Kažem ja da k*rcu nije potrebno. Bespotrebno utrošeni novac i vreme, bolje da sam to investirao u neku drugu opremu.

Nego je ovde fora u nama, Srbima... samo neki ratovi, oružja, oruđa, samoodbrane, Rusija, avijacija, rakete, nasilje... deca se od malih nogu uče na loženje na ove stvari (čitaj: s*anja).

Ispitao sam prijatelje, a i pratim razne srpske medije: mogu da potpišem da 85% punoletnih stanovnika Srbije nema ama baš nikakvu naznaku ideje o Prvoj pomoći, na primer. Po meni, ova tema je mnogostruko bitnija od teme samoodbrane, kao što su mnogostruko veće šanse da čoveku pored tebe pozli na ulici ili autobusu nego da ti bilo ko upadne sa oružjem u stan.

Šta su dijabetes, hipoglikemija i hiperglikemija? Kad se daje šećer, a kad se i kako obara nivo šećera? Šta podrazumeva kardiopulmonalna reanimacija? Šta je defibrilator (ne, nije verzija vibratora)? Koji su simptomi srčanog udara? Šta je to bočni položaj i čemu služi? Da li se osoba koja upravo preživljava srčani udar ili ima povredu glave stavlja u bočni položaj ili ne? Šta ćeš raditi ukoliko upravo ti preživljavaš srčani udar? Šta je Angina? U slučaju nemogućnosti komuniciranja sa osobom kojoj je potrebna pomoć, gde ćeš prvo tražiti oznaku koja govori da li je u pitanju hronična bolest? Narukvica, ogrlica, mobilni telefon, džep? Hoće li te okupljeni narod isprebijati kao vola jer su ubeđeni da kradeš sat, mobilni telefon i novčanik ili neće? Umeš li da povežeš imena 10 najtipičnijih lekova sa najtipičnijim hroničnim bolestima u skladu sa čim ćeš odlučiti šta moraš, a šta ne smeš da radiš? Šta raditi kad se neko zagrcne i počne da se guši? Šta raditi kada mašina iseče prst čoveku? Baciti prst u kantu za đubre ili čuvati, ako čuvati - kako čuvati? Zašto se, kada i kako meri puls povređenoj osobi? Jel puls treba da bude isti kod odraslog čoveka i kod bebe?

Niko nema pojma. U osnovnoj školi - ni reč o Prvoj pomoći. U srednjoj školi - ni reč o Prvoj pomoći. Na faksu - ni reč o Prvoj pomoći. U autoškoli - jedna ipo reč o Prvoj pomoći, a i to bolje da je bez reči. U policiji i na obuci za rukovanje vatrenim oružjem - ni reč o Prvoj pomoći.

Važno je da ja okačim magnum 357 o pojas i napadača prosviram kroz koren nosa sa dva vezana dok furam pljugu u uglu usana, okupljene komšije skandiraju moje ime, policajci pristigli na uviđaj u redu čekaju da mi čestitaju "fin hitac, momčino", žena metlom rasteruje naložene ribe, opština mi refundira sredstva na ime utrošene municije dok ja dajem intervjue za novine prodajući fore kako biti najmuževniji branilac u kraju.

Is*enjam se ja po ovakvim mozgovima. I po ovom i po mnogim drugim pitanjima smo Afrika u Evropi.



Pozdrav.

Ja iskreno samo povrsno znam o stvarima o kojim pricas, mada smatram da imam neko osnovno znanje o prvoj pomoci.

Sta ti hoces da kazes, da ti sve to znas tek tako, nevezano za posao ili neki drugi razlog? Iz hobija? Naucio u skoli?
Tesko iskreno mi poverovati u to. Ili si medicinska sestra, ili vojnik ili stjuardesa.

Kurs Prve pomoći sam prošao još u Srbiji - tek tako - platio, otišao i završio. Imali smo i u vojsci kurs Prve pomoći, nije bio loš, ali se ticao uglavnom toga šta raditi u situaciji kad je neko upucan. U inostranstvu jesam nadgradio svoja znanja, ali samo to - nadgradio. Kurs u Srbiji je bio odličan i tu je prevashodno bio bitan momenat finansija u smislu zašto takav kurs treba plaćati i pohađati pod uticajem svoje volje, a nije obavezan prilikom podizanja lične karte, maturske diplome, vozačke dozvole, oružnog lista ili bilo čega drugog. Verovatno je to zbog "situacije" u Srbiji: sve što je obavezno je varijanta "znam ja Žikicu, završiće on to lagano, ne mora ni da se pojaviš" dok za stvari koje dobrovoljno platiš dobijaš uslugu vrlo sličnu usluzi u inostranstvu, gore dole - zavisno od zemlje sa kojom porediš.

Ukoliko već, razmišljao sam, prolazim kurs za rukovanje pištoljem (gubitak vremena ukoliko imaš pristup Internetu) koji se, obrni okreni, svodi na to da se nekom ljudskom biću oduzme život, onda je fer da prođem i kurs Prve pomoći, a problem je sistema što me ne primorava na to, nego je to stvar izbora.

Inače, da, mnogostruko mi je u životu bio potrebniji kurs Prve pomoći nego kurs samoodbrane. Bio ja medicinska sestra, vojnik, stjuardesa ili nezaposleni gej, svejedno, divan je osećaj spasiti čoveku život ili mu olakšati tegobe dok ne stignu profesionalci.

I tebi želim takav osećaj, a ne da površno "znaš" stvari, pa na licu mesta samo da se hvataš za glavu, praviš gužvu i lupaš nebuloze tipa "ne treba ga pomerati" i "ove iz hitne pomoći treba streljati". Iz mog dosadašnjeg iskustva, ovi što površno "znaju" stvari su mnogo gori od ovih što ne znaju ništa i svesni su toga.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 13:05 GMT+1]}

Mozes li reci koji to kurs prve pomoci pokriva sve sto si naveo u prethodnom postu, bas me zanima posto se cini prilicno detaljan. Ono sto ja pamtim su kursevi koji pokrivaju prilicno opste stvari, mada mozda se nesto i promenilo. Gde si zavrsio taj kurs?

Vidi, ako ćeš ti to mene sada nešto da proveravaš usled suficita dokolice, a jer sam ja mnogo "detaljan" po tvom ukusu, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da te autoritativno zamolim da pališ, pa ispituj drugove ispred dragstora.

Kurs Prve pomoći u Srbiji na apsolutno ozbiljnom nivou, a koji će pokriti ama baš sva pitanja koja sam postavio u prethodnoj poruci možeš završiti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu na barem 30 mesta. Što se drugih mesta tiče, nisam siguran, ali bih se kladio da i u tom prostoru postoji još barem 30 mesta. Pričamo o kursevima Prve pomoći koji se organizuju od lokalnog doma zdravlja, preko Zavoda za hitnu medicinsku pomoć do Crvenog krsta Srbije, ne pričamo o kursu za pravljenje nuklearne bombe.

Sad će još da ispadne da ti, mukica iz Beograda, ne razlikuješ kombi interventne policije od kombija hitne pomoći, jer nije imao ko da ti pokaže. Baš mi te je žao... hoćeš da uzmeš Vučićev broj da zapišeš, ako nekom pozli pored tebe?

Pozdrav.

Ti si se nesto previse zaneo...ja licno smatram da kurs prve pomoci treba biti obavezan u obrazovanju, pa me iskreno iznenadilo koliko detalja ima u istom, zato sam i pitao jer sam hteo vise da saznam online. Mislim da je jako vazno znati osnovne stvari prve pomoci.
Stvarno nema potrebe za paranojom tog tipa.

Ništa se ja nisam "zaneo", nego si ti bezobrazan. Da stvarno misliš da je kurs Prve pomoći važan, do sada bi ga završio 1000 puta ili bi mi poslao privatnu poruku da me pitaš gde sam išao na kurs ili bi drugačije formulisao svoja javna pitanja, a ne ovde mene da ispituješ i optužuješ okolnosti što si uveren da je napad astme varijanta otvaranja u šahu. Srbija jeste banančina od države, ali su njeni građani još veća banana - varijantu "išao bih ja, ali nema" čuo sam milijardu puta do sada i svaki, ali svaki put je u realnosti ispadalo da ima i da dotični nije išao samo usled njemu znanih razloga...

okolnosti su često nevine.

Pozdrav.

U sto volim takve likove koji odmah laju ili se ponasaju kao uvredjena mlada.

Srbija je banana, svi gradjani su banana, niko nema pojma o prvoj pomoci a ti si kralj.

Kako samo ubadaš poente, nepogrešivo.

Drago mi je što me voliš. Ja tebe gotivim. Izvini što nigde, ničim, nikad nisam doprineo lošim okolnostima pod kojima živiš, naprotiv, i ja sam žrtva, a pogotovo izvini što sam ti dokazao da su okolnosti i dalje nevine, ma koliko ti želeo da ih zlostavljaš: nešto i nisam primećivao NATO vojnike po Srbiji kako ubijaju ljude na kućnom pragu pošto ih ovi obaveštavaju da su krenuli na kurs Prve pomoći.

Ukoliko sam te ja ikako, na temi o samoodbrani, sprečio da pohađaš kurs Prve pomoći, izvini i na tome. Ako i kreneš na kurs Prve pomoći, izvini, molim te, što si propustio čas, jer su te ortaci zvali na pivo. Ako padaju kiša ili sneg, pa ovi ne bacaju dovoljno soli ili ako ti se, jednostavno, tog dana ne ide ili ti se ne ide uopšte i zastoli te bojko za Prvu pomoć, pa prestaneš na pola, izvini opet.

Ako prođeš kurs, pa i dalje ne razlikuješ crveno od belog i udahe od otkucaja, izvini. Ja sam kriv.

Moraš shvatiti da ja to nisam radio namerno. U naprednoj verziji ćeš možda shvatiti da ja to nisam radio uopšte, ali ima vremena.



Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 17.04.2014. u 19:53 GMT+1]}

Ja moram samo da se nadovezem da nije svako za spasioca.
Da bi nekome uopste mogli da pomognemo, moramo biti (u mentalnom smislu) jedni od onih ljudi koji mogu da se bave medicinom. Dzaba ti sve znanje ovog sveta ako se onesvestis kraj unesrecenog kada vidis tezinu njegovih povreda. Takodje nije svako ni mentalno jak da to iznese do kraja. Skljoka se neko na ulici ispred tebe. Pridjes mu i nije svestan. Nemas predstavu o tome sta mu je a bio si na nekom kursu prve pomoci pre cirka 10 godina. Proveris mu vitalne funkcije(mozda mu je stalo srce), i nisi siguran. Ne osetis puls ali ne znas da li mu srce zaista ne kuca, ili ti samo ne mozes da ga napipas (otkucaji su slabi, slab pritisak). Sta sad da radis? Setis se da si cuo da u slucaju zatajenja srca, a ukoliko nisi siguran da li je do istog doslo, vise mozes pogresiti ako ne pristupis masazi srca, nego ako pristupis a srce je i pre toga pravilno kucalo. Ok, to je verovatnoca, ali ti znas da unesrecenog mozes i ubiti (u manjem broju slucajeva) ako ga masiras a nije bilo potrebe za tim. Da li ces ti rizikovati zivot nekog neznanca? Hm... ne znam, ja ne bih. Mozda bih ga stavio u koma polozaj pa ako pomogne, pomogne i zajedno sa masom cekao strucno lice. Jel moras biti malo lud da samostalno donosis odluke vezane za neciji zivot a ni sam nisi siguran 100% da li radis ispravnu stvar. Jer telo je mnogo komplikovano, i mnoga stanja su veoma slicna i ti kao laik ne mozes da ih razlikujes. I onda pokusas da pomognes unesrecenom, posle dodje hitna i saznas da je umro. I sedis tako na kaucu i razmisljas, jbt da li sam mozda ja to pripomogao ili mu stvarno nije bilo spasa. Treba imati muda za taj posao. Za to ili jesi, ili nisi.

Ali lepo je to, ko zna, i ko za to ima zicu. Ja u porodici (siroj) imam jedno 8 medicinara. I nije mi to strano. Ali ne dao Bog nekom da ja budem jedini koji mu moze pomoci. Realno.

To što je neko lekar po profesiji ne znači automatski da je upućen u ovu granu medicine, naprotiv, nekada uspaničenom ginekologu moraš da lupiš šamar i kažeš mu "prati me, volino", kao što tek na lice mesta pristiglom paramedic-u moraš da znaš za najkraće vreme da ispričaš najbitnije, da čovek ne bi gubio vreme na ono što si ti već, kao obučeni pružalac Prve pomoći, odradio: diše/ne diše, ima/nema pulsa, reaguje/ne reaguje, našao sam mu u džepu ovaj lek/flašu vodke/otrov/pored ruke mu je bio fen itd. Sva pitanja koja postavljaš sebi, postavljena su pre bar 50 godina prvi put: zato se i uče skraćenice kojih se možeš setiti i pod najvećim stresom DR'S ABCD, SAMPLE itd.

Skoro sam aplicirao da volontiram u grupi pružaoca pomoći pružaocima Prve pomoći. Drugačije je to malo ovde nego u Srbiji, volontiranje opet podrazumeva novac i kontra-usluge, ali uopšte nije to što me "pali", možda i ne iskoristim stvari koje dobijem u ovoj grupi, ukoliko me prime.

Umre ti čovek na rukama, šta dalje? Traumatično iskustvo. Moram da se izvinim Daliboru i što se većina mnogoljudnijih zemalja od Srbije više brine o svojim ljudima nego što Srbija brine o nama, šaci preživelih.

Uloga ove grupe je da bude filter, da odredi da li je trauma izazvana nesrećnim događajem toliko intenzivna/komplikovana da mora da je rešava psiholog/psihijatar ili se kroz tu patnju može proći samo u saradnji sa prijateljem, obučenim i za pružanje Prve pomoći i za prolazak kroz tu priču. Postoje varijante da mi za godinu dana dođe psihijatar i kaže: "Hank, savršen si, samo tako nastavi" ili "Vidi, Hank, nisi loš, ali i dalje si ka nama propustio/nisi pustio određeni procenat slučajeva koji jesu/nisu za nas, moramo da rešimo taj problem" odnosno "Sorry, Hank, svaka čast na trudu, ali nije ovaj hobi za tebe, baci se na filateliju". U svakom slučaju ću biti zahvalan.

Cela poenta je klasifikovati konkretni slučaj:

- Savršeno si obučen za pružanje Prve pomoći, dao si sve od sebe, ali ti je čovek umro na rukama - nije bilo teorijske šanse da se bilo šta uradi drugačije/uspešnije.

- Savršeno si obučen za pružanje Prve pomoći, ali si zbog straha/komplikovanih okolnosti u datom trenutku/pijanstva/bilo čega propustio vrlo bitnu stvar - postojala je šansa da se nešto objektivno uradi drugačije/uspešnije.

- Milijardu puta krećeš na kurs Prve pomoći i nikako da kreneš, dogodila se nesreća, moglo je ili nije moglo da se uradi svašta, sada preko lenjosti/gluposti još imamo i traumu.

- Ne znaš Prvu pomoć, niti te zanima, umro ti je čovek na rukama, a tebe bole k*rac i uopšte nemaš ideju zašto moraš da pričaš sa bilo kim povodom tog slučaja kada čoveka nisi ubio.

Ima tu još nekoliko pod-varijanti, vredno čitam, čini mi se da sve kapiram, pa ćemo videti...

Deo svakog uspešnijeg kursa Prve pomoći odnosi se i na tematiku odnosa prema neuspehu i kako postupiti u situaciji kada najbližima nastradalog moraš da saopštiš tužne vesti. I u ovom, najgorem slučaju, postoje olakšavajuće okolnosti: samo lekar može da proglasi smrt. Obučeni pružalac Prve pomoći, koji nije lekar, ne može i ne sme da proglasi smrt, pa sve da je to apsolutno očigledno. Nije isto da li ćeš porodici i prijateljima reći "Crk'o je" ili ćeš reći "Ja sam (taj i taj), obučen sam za (to i to), video sam (ovo i ovo), pokušao sam sve što je u mojoj moći, ali po mojim saznanjima radi se o vrlo teškoj stvari i bojim se da vam ne mogu doneti dobre vesti..." ili neka treća, datom trenutku prikladnija, verzija. Najteže je početi, posle ide lakše kada krenu pitanja.

Na svakom kursu Prve pomoći uči se i kako se komunicira sa povređenim, okolinom, lekarima i emotivno zainteresovanima. Povređenom nikada ne treba govoriti poruke tipa "Nećeš umreti", već one sa pozitivnom konotacijom poput "Biće sve u redu". Ukoliko je povređeni svestan, uvek ga treba obavestiti o tome šta se i zašto radi: "Sada ću vam otkopčati košulju da bi mogli lakše da dišete", na primer. Najkompleksnije su situacije kada moraš da preuzmeš dete/bebu kom/kojoj je hitno potrebna pomoć od majke: instinkt im ne dozvoljava da ti predaju dete/bebu, a nisu obučene da reše problem. U takvim slučajevima se savetuje da se bude odlučniji, ali nikako agresivan: "Obučen sam da vam pomognem/Znam o čemu se radi/Morate mi dati bebu odmah, molim vas, nemamo puno vremena".

Prva lekcija: brini o sebi, da bi bio/došao u situaciju da se brineš o drugome. Ukoliko u pitanju nije bolest koja se može preneti, a očigledno je da čovek umire i nema šanse da se bilo šta uradi: uhvati čoveka za ruku, gledaj ga u oči i trudi se da izgledaš što normalnije tj. što manje unezvereno. Najteže je napustiti ovaj svet odbačen od svih.

Užasno mi je drago što sam vam skrenuo misli sa ubijanja ili ranjavanja, makar to bio najopravdaniji čin na svetu u datom trenutku, na spasavanje života, makar to bilo najneopravdaniji čin na svetu u datom trenutku. Uradi ti svoj pos'o, pa dalje neka sudija, policajac, hirurg i novinar rade svoj pos'o.

Niko te neće tužiti sudu što si kao običan prolaznik ili kao oštećena strana u sukobu dao sve od sebe da spasiš nekome život.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 00:05 GMT+1]}

U Srbistanu nece , ali u Americi bogami hoce ...

Ne znam , ja bih pre pomogao nekome ko je napadnut kao npr. dzigilibonglica nego nekom ko ima napad , umire itd.

http://en.wikipedia.org/wiki/Good_Samaritan_law
(ne vazi svuda)

---

Bar nekoliko puta sam citao da su oni koji su pomagali tuzeni (ne znam da li uspesno tj. da li su izgubili na sudu)

Vrlo zanimljivo gledište: pre bi pomogao dzigilibonglici nego rođenoj ženi/devojci/sestri, ženi/devojci/sestri najboljeg prijatelja itd. usled napada astme ili angine? Nisam se još susreo sa ovakvim tripom. Kapiram one klasike oklevanja pružanja Prve pomoći osobi koja je HIV pozitivna, gadljivost na krv, negativna prethodna iskustva koja blokiraju čoveka i slično, ali da će neko svesno pre da pomogne neznancu na forumu kome Prva pomoć nije ni potrebna u odnosu na nekog bliskog ko umire ili ima napad nečega... to prvi put čujem u životu, a dosta sam toga čuo. Moram da zapišem ovu pod-pod-varijantu, zanima me šta će psihijatri reći o ovome.

Nikada nisam čuo ni da je bilo ko osuđen zbog neuspešnog pružanja Prve pomoći, pogotovo ne u USA. Pod "bilo ko" podrazumevam čoveka koji nije profesionalac, dakle laika koji je u slobodno vreme išao na kurs i edukovao se. Šta se tek radi ovima što nisu išli na kurs i nisu se edukovali? Ubijaju ih na licu mesta? Jesu li vatrogascima u NY 2001. godine podigli spomenik ili tužbe?

Jesam čuo za tužbe po raznim državama protiv onih koji nisu hteli da pokušaju da pruže Prvu pomoć/pozovu pomoć iako su to bili u mogućnosti, pa samim tim i obavezi.

Mrzi me sada da dokazujem ovu tezu, ali biće da lupaš gluposti...

Pozdrav.