Citat:
madamov: Za razliku od tebe, ja sam s njima, doduše više sa Dejanom, pio piće i nabadao ćevape na čačkalicu svakog četvrtka tokom par godina krajem osamdesetih tako da dobro znam šta su mislili: pojma oni nisu imali koliko RAM-a ostaje na Atariju već su bili generalno protiv GUI-a i miša kao takvih. Isto za razliku od tebe posedovao sam Atari ST, ROM je bio 192 KB velik i istina je da se učitavao u RAM tako da se tačno znalo koliko ti ostaje, to što ti pričaš su bajke da se nije znalo, samo oduzmi 192 KB od 512 KB. Pri tome, ko je kupio 1040 ST je imao 1 MB linearne memorije, pa oduzmi 192 KB od toga, to je opet bilo više od 640 KB koje si mogao da koristiš bez ograničenja i memory managera, nešto o čemu su kolege sa PC XT mašinama tada mogle samo da sanjaju, no to je druga priča. Inače, čak je i GEM na PC-u (ko je lomio knjige koristio ga je, Ventura je radila pod njim) bio bolji od Windowsa pre Windosa 3.11.
Nemoj da se ljutiš, ali očigledno ne razumeš kako rade računari.
Atari 520 ST je dolazio sa 512 KB RAM-a. Tačno je da je TOS bio u ROM-u od 192 KB. Za učitavanje istog u RAM ne znam, ali ti verujem. Međutim, slobodna memorija za korisnika se ne računa tako.
Svaki softver, pa i OS zahteva nešto memorije za svoj rad. Kad god otvoriš prozor, negde se moraju smestiti informacije o njegovom sadržaju. Windows je štedeo memoriju tako što program nije pamtio bitmapu prozora, nego je imao funkciju za njegovo iscrtavanje (taj mehanizam su i drugi koristili), tako da ako programer može da predstavi izgled prozora sa manje informacija, on to može da učini. Međutim, ponekad je jednostavno najbolje pamtiti bitmapu, koju će upravo ta funkcija da iscrta.
Kada učitaš taj njegov bejzik, nešto RAM-a ode na sam programski kod, a nešto na podatke sa kojima on radi. Dakle, korisniku ostaje
512 KB - veličina OS-a (koja možda nije svih 192 KB) - podaci OS-a neophodni za njegov rad - veličina učitanih programa - veličina podataka koje oni koriste - još nešto.
To "još nešto" je posledica fragmentacije memorije - ceh koji se mora platiti. Memorija se zauzima u blokovima, koji su obično nepotpuno iskorišćeni.
U časopisu "računari" je pisalo da posle učitavanja bejzika za korisnikov program ostaje 3 - 5 KB, ali da se ne zna koliko, jer nije kod svih bilo isto.
Ja ne sporim da su oni bili protiv miševa i GUI-ja, već samo ukazujem na razloge zbog kojih su tako govorili. Jednostavno, tadašnji hardver nije bio dorastao tome. Isti program je u DOS verziji radio bolje nego u vindouz verziji, tako da su u to vreme bili sasvim u pravu da resurse ne treba rasipati na to.
Naravno da znam da je miša imao epl, a čini mi se da ga ni on nije prvi uveo. Međutim, ne može se na isti način govoriti o tome, bez obzira na hardver koji to treba da podrži. Ondašnji i današnji hardver nisu za poređenje.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Google buys French company FlexyCore to make Android more buttery