Zašto su ekrani na dodir pojeli fizičke tastature?
Zdravo,
Unapred se izvinjavam celum forumu ako se o ovome nekad diskutovalo, premda nisam uspeo da pronađem sličnih tema.
Takođe, izvinjenje moderatorima ukoliko je tema suviše opšta.
Kako rekoh u naslovu, svedoci smo da telefoni sa ekranima na dodir proždiru i uništavaju fizičke tastature.
Danas gotovo nema da se kupi smartfon sa qwerty ili numeričkom tastaturom, iz čega se vidi da su svi proizvođači nametnuli svojevrstan vid autokratije, nemogućnost da korisnik za sopstveni novac izabere vrstu unosa kakav mu odgovara.
Pokušao sam da nađem neko logično objašnjenje ovakvog, prilično nepovoljnog razvoja događaja.
1. Proizvođači koriste manje elektronskih delova ukidanjem tastature.
Ovo jeste istina, ali, s druge strane, ekran preko celog telefona je sigurno tehnički skuplji od mehaničkih tastera koji su bili izrađivani od plastike.
2. Možda su neke vrste ekrana jeftinije od tastera.
Bilo mi je totalno nelogično, ali, možda i jesu.
Mada, sada je trend da se skuplji modeli hvale gorilla glass ekranima i sličnim.
Možete me slobodno ispraviti ili kritikovati zbog mog mišljenja koje je možda subjektivno, ali, mislim da ukidanje mehaničke tastature pravi više problema nego koristi.
Do sada sam video mnogo korisnika svih generacija običnih i pametnih telefona koji imaju ekrane na dodir.
Ono što sam video, razočaralo me je, a to je, da niko, čak ni oni najprofesionalniji, ne mogu da kucaju istom brzinom kao ja na numeričkoj tastaturi.
Ako neko od vas može da mi priđe brzinom kucanja, ekran na dodir protiv mene sa numeričkom tastaturom koristeći t9, biće mi zadovoljstvo da vas vidim.
Dalje, ja na numeričkoj tastaturi mmogu da držim telefon u jednoj ruci, i da istom rukom kucam poruku, a da drugom rukom radim nešto drugo, npr da se držim za šipku gradskog autobusa dokžstojim u gomili naroda.
Korisnik telefona sa touch ekranom, to ne može.
Korisnici telefona sa tastaturom, oni veštiji, nisu morali da gledaju, bulje u ekran prilikom kucanja, jer su znali slova napamet i samo bi ponekad bacali pogled na ekran da vide jesu li sve ukucali.
Korisnik touch screena, to jednostavno ne može, jer da bi kucao mora da gleda u svako slovo koje će prstićima nabosti-
Ovo govorim jer tako mislim poučen iskustvima drugih ljudi.
Ja, kao što neki znaju ne vidim, potpuno sam slep.
Međutim, u kucanju sa ekranom na dodir, još me niko nije pobedio.
Sledeći nedostatak je oštećenje ekrana na dodir. POdložniji su čestim kvarovima, oštećenjima, grebanjima.
Svaka numerička ili qwerty tastatura je reagovala isto, jedan pritisak, slovo je otkucano.
Dok sa ekranima na dodir nikad ne znate kako će se ponašati.
Kod nekih proizvođača oni su osetljiviji, kod nekih manje osetljivi. Kod nekih, umesto slova s kucaju a, potrebno je vršiti neke kalibracije ekrana...
Tastaturu je na svim modelima moguće zameniti za najviše 1000 dinara, a ekran?
Ovaj trend govori da iz ovoga profitiraju proizvođači i servisi.
A mi?
Korisnici?
Kakvo je vaše mišljenje?
Zbog čega se ovakav, navodni tehnološki progres događa*
Jedan moj prijatelj kaže, naravno, iz šale, da mi prestanemo da unosimo informacije već samo da ih dobijamo.
Zamišljam nekog biznismena koji ima trista otkucaja u minutu bode po touchu...
Za kraj, moja situacija slepog korisnika.
Kao što rekoh, blagoslovljena tastatura, nema zamene.
Pišem, čitam.
Držim telefon u jednoj ruci i pišem, a drugom rukom mogu da držim osobu koja me vodi ili bilo šta drugo.
Što se tiče ekrana na dodir, Ifon je govorno podržan, kao i svi androidi od 4.1.
Međutim, da bi ja kucao na ekranu na dodir, moram da držim telefon u jednoj ruci a da pišem drugom.
Takođe, dok to radim, ne mogu da hodam, što me čini jedno 50% manje produktivnim.
Pokrivenost govorom je fantastična, ali, šta to vredi.
 |  |
 |
Re: Zašto su ekrani na dodir pojeli fizičke tastature?
, i glasovno biranje brojeva iz imenika (koje na 6310i radi bolje nego na e51)
. A "kuckanje" poruka glasom... čisto sumnjam da može ikada biti bolje nego kucanje sa T9 na numeričkoj opipljivoj tastaturi.
