Pišem iz nekog svog ličnog iskustva.
U pravu ste, ima i onih koji neće da rade bilo iz razloga što je posao ispod njihovog nivoa (ne bi bilo strašno da se radi o doktorima nauke već obično o KV, SSS) ili su tako vaspitani (moje dete će u kancelariju u opštinu i nikako drugačije).
Ali, najveći problem je u nedostatku posla. Ali, ali, paradoks je u tome što posla nije baš da nema, nego... 99% je zapošljavanje preko veze. Ne može da strana firma je u pregovru za kupovinu likvidiranog preduzeća a da ima obezbeđene radnike za najprimamljivije pozicije. OK, da ima nekog ko će da pregovara u njegovo ime, ali da budu sve office i boss pozicije popunjene i to "primernim" kandidatima (kao iz onog članka za UO) ? Ako tako može stranac, šta mislite šta rade ovi naši, domaći?
Znači, ima posla za koga ima ali nema za običnu raju. U prevodu: ako imate dobre veze ili znate i možete da podmažete, ima za vas da ima posla toliko da će vam 24h biti malo za sve a samo od jednog posla moći ćete normalno da živite; dok za druge bez veze, bez obzira na znanje, posla nema.
Drugo, privatnici... njih mi ne spominjite (čast izuzetcima). Proizvod su nekog bivšeg vremena i partijskih škola: Zapošljavali su se I/NS u 16 godina kao razvlakači kablova i ako su bili podobni na kraju bi im bilo omogućeno (o trošku firme) da se obrazuju - KV->VKV-[>viša->fakultet->mr->dr] ... možete li da zamislite sa kakvim su znanjem postajali dr (Čast izuzetcima koji su znali da stanu na svom nivou i koji su u skladu sa postignutim znanjem stručno i kvalitetno obavljali svoje radne zadatke). Ti takvi ljudi naviknuti da na ovaj ili onaj način pljačkaju svoja preduzeća (Šojić nije samo jedan, ima ih mnogo više) na kraju bi otkupljivali ta ista preduzeća koja su upropastili i na stotine i hiljade radnika ostavili bez posla, ili osnivali svoje privatne firme (čast izuzetcima koji su do novca dolazili na druge načine). Ovo sve važi i za niže "rangove".
Naviknuti da kradu, većina njih bi krala i iz sopstvenih firmi, a svoje radnike više tretirala kao neku robovsku a ne radnu snagu. (Opet, čast izuzetcima) Uz put bi zakidali i državi a kada bi jednu firmu upropastili, ili kada bi došao porez na naplatu (ako su bili manje vešti) sami bi gasili jednu, a otvarali drugu pod drugim imenom a kao vlasnika bi naveli ženu (koja možda ne zna ni pošteno da se potpiše) ili nekog drugog bliskog punoletnog člana familije i to bez ikakvih dugovanja (pojeo vuk magarca, a u evidenciji pribeleženo da pošto magarca nema da ga nikada i nije bilo)
I, sada: neko ko je vredno učio i danju i noću da bi stekao diplomu, čiji su se roditelji dovijali kako bi im deca bila obrazovana treba da radi za takvog poslodavca ili kako više vole da se zovu gazde (nisam ti ja pas pa da mi budeš gazda). Za nekoga ko ne zna da sastavi ni najjednostavniju prostoproširenu rečenicu?
Glavni problem im je to što im je sve to od strane državnih organa omogućeno. Nije njima to omogućio zakon: zakon ko zakon, svaki zakon ima rupe ali to ne znači da ih treba proširivati (rupe) i zaobići cele delove. Njima su to omogućili lokalni sprovodioci zakona.
Da li znate da većina privatnika ima "crne fondove" koji im pomažu da sve bude po zakonu? Službenici Nacionalne službe za (ne)zapošljavanje, službenici PIO fonda, opštinski inspektori ... svi oni znaju šta se dešava i kako ide selekcija kandidata ali svi okreću glave. Zašto? Zato što je to u njihovom najboljem interesu. Ako ikada budete imali potrebe da nekoga prijavite, ne zovite opštinske organe, okrenite republičke inspektore - oni jedino hoće i mogu da urade koliko - toliko (a koliko zavisi od toga koliko opštinske ćate dobro stoje u "višim" krugovima - što bolje, to gore po onoga ko se žali).
A tek "fantomske" firme (imam jednu na manje od 500m i još par njih u krugu od 20tak km): kao otvore, zaposle par radnika (koji primaju solidnu platu najviše godinu dana, a posle se samo vode da su u radnom odnosu i čak nemaju ni obavezu da borave na svojim mestima, jer tamo ionako se ništa nikada nije zaista radilo), rašire glasine (mediji, "radio Mileva") o velikom projektu, o zapošljavanju na stotine pa čak i hiljade radnika (Šojić i Magareće livade, da bude jasnije) a onda neko dođe i kaže: eto, otvorila se fabrika što ne ideš tamo da radiš? gde, u prazne hale/kancelarije ... da lovim paukove za dž?
pa i ovi privremeni državni poslovi ... npr. popis - za instruktore na opštinskim pozicijama, to je jedna gadna nameštaljka. Ali, nije to nameštaljka Zavoda za statistiku, to je lokalna nameštaljka: pametni ljudi pa su bili odredili da se prijave šalju isključivo elektronskim putem i da se dodatno proveravaju kvalifikacije kandidata. Mada, to nije bilo dovoljno: u manjim sredinama (gradovima koji vole da se zovu grad taj i taj a u stvarnosti su samo jedno oveće selo ili varošICA) gde kompjuteri nisu baš u modi (ne računam klince koji znaju da uključe, pokrenu igricu i isključe komp), oni bi lepo sastavili spisak kandidata i poslali prijave (pogledajte, ako možete, a ne verujete mi, redne brojeve prijava za određenu opštinu/grad: idu jedan za drugim - pravi redni uzastopni brojevi).
Dogurali smo do te faze da i za metlu u propaloj firmi treba debela veza. To još nekako i može da se nađe i bez veze, ali ako nezaposlena osoba ne može da radi fizičke poslove, onda je u nevolji. Ovi iz službe za (ne)zapošljavanje isključivo traže posao samo za one koji imaju rešenje od 2 godine za novčanu naknadu a ostale... ma i ne znaju da postoje ...
I, šta preostaje onima koji ne rade:
- da se ponižavaju i rade za nekog "privatnika" a platu primaju svaki drugi mesec (u najboljem slučaju) bez dana uplaćenog staža i to najčešće tako što diplomu urame, okače na zid i odu da mešaju malter
- da odu u inostranstvu
- da sede kući i čekaju bolja vremena ???
Povezivanje staža: tu su bezveze bačene gomile novca. Dobro je za one kojima je time omogućeno da konačno mogu da odu u penziju. Dobro je i za firme. Ali ne valja za budžet u smislu da je tu bilo jako puno firmi kojima je tamo neko omogućio da ne plaćaju ništa, a onda im država sve oprostila i na neki način platila za njih (njih je možda bilo i najviše).
Bolovanje (bilo kog tipa ako je opravdano): ne vidim u čemu je tu problem. Poslodavac plaća samo prvih 30 dana (to nisu radni dani, već su tu uračunati i vikend i praznici) a ostalo ide preko socijalnog, poslodavac je dužan da izvrši obračun i preda papire (a to bi za istog radnika ionako radio i da nije na bolovanje). Problem je u službeniku koji je zadužen za te poslove. Šta ima neko bolestan da se šeta od po šalterima?
Baš me interesuje koliko će ovaj "novi" Zakon da potraje i da se konačno i privatnici disciplinuju i počnu da rade kako treba? Nešto slično je bilo uvedeno otprilike 2003. godine i potrajalo je nekih godinu-dve, možda i tri (toliko je bar Komercijalna banka poštovala: plata, a gde su doprinosi?)
ER
Re: Zašto mladi danas nemaju posao
