@mikikg
Citat:
mikikg: @macolakg, znaci ipak moze da se napravi kakav-takav pojacivac sa LM317/337 ... naravno, ne planiram to da pravim, vec rekoh zanimljiva mi je ideja .
:-))
Moze se audio pojacavac napraviti sa dva hipersil jezgra iz ATX napajanja (mag-amp, onih kojima se sa
jednim TL431 i jednim 1W-tnim tranzistorom stabilise 3,3V), u D klasi za bas opseg :-).
Prosto je neverovatno od cega se sve moze napraviti, samo sto je bitno da ne bude "kakav-takav" vec bar
pristojnog kvaliteta.
Npr. u data-sh. od TL431 postoji aplikacija gde se koristi kao kompletan phono preamp-amp, za piezo glavu,
snage 800mW.
Dva SMPS upravljiva napajanja u opoziciji i eto audio-amp. Posle toga sledi problem linearizacije i frekventne
oblasti u kojoj radi, da bi od toga postao dobar pojacavac.
Evo jednog primera koriscenja dualnog Cuk konvertera kao audio amp, i to veoma pristojnog:
http://labs.ti.bfh.ch/fileadmi...rter_audio_power_amplifier.pdf
Prakticno skoro svaki danasnji D-class pojacavac je baziran na dva buck konvertera u opoziciji, u sta spadaju
i half bridge i full bridge verzija...
Zasto buck a ne forward? Zato sto se energija akumulira u jezgru izlaznog filtera i ne biva trosena u istom trenutku kada se plasira u jezgro, sto je osobina buck-a, dok forward konverteri koriste energiju istog momenta kada se plasira ka jezgru, koristeci pri tom akumulacionu prigusnicu u izlaznom filtru i ispravljacke diode kao neophodni buck....
Sustinska razlika je u nacinu koriscenja jezgra glavnog trafoa. Forward akumulira minimalnu kolicinu energije u jezgru, i
to je neizbezna nuspojava, dok buck namerno puni jezgro energijom, da bi njeno praznjenje otislo u potrosac.
Buck, ili flyback (na isto se svodi) je neizbezna komponenta bilo koje topologije SMPS, samo je u nekim topologijama
prikrivena u sklopu.
Npr. LLC rezonantni konverter im prikriven buck-flyback u rasipnom induktivitetu integrated-magnetic trafoa, gde se akumulira visak energije, koji ce kasnije biti ili vracen napajanju ili predat potrosacu....
Buck se cak nalazi skriven i u analognom audio lancu, gde se kod visokih tonova (posebno kod vecih snaga), akumulira
veoma primetna kolicina energije u vazdusnom procepu magneta na zvucniku, i ta energija se negde mora vratiti, jer ne biva sva potrosena na kretanje membrane i toplotu, a gde ce nego nazad u pojacalo :-)), pa kroz izlazne komponente nazad u napajanje. Zato su kod iole vecih snaga dominantne klamp osobine izlaza i TRANZICIONA sposobnost napajanja.
Naravno, sve to postoji i kod manjih snaga, ali je manje primetno, jer se radi o ukupno manjoj kolicini energije, ali itekako moze da utice na zvuk. Stanje se poboljsava sa porastom damping faktora, pri cemu ulogu ne igra samo "kocenje" membrane zvucnika, vec mnogo bitnija sposobnost pojacavaca da "proguta" povratne pikove koji se vracaju iz raznih rasipnih induktiviteta u izlaznom lancu, a nisu poslati iz izvora zvuka, sto ce reci da ne bi trebalo da budu tu...
Cevni pojacavaci, posebno SE u A klasi zvuce "toplo" i prijatno zato sto izlazni trafo, ciji primar ima ogroman broj navoja
(zbog visoke impendanse izlazne cevi), ima takodje i ogromne parazitne kapacitete u kojima zavrsi visak energije iz rasipnih induktivnosti, pa se to prilicno zgodno potrosi na povelikom serijskom otporu trafoa i Ri izlazne cevi, svakako sa padajucom frekventnom karakteristikom ka visokim tonovima kao neizbeznom posledicom, i usput veoma izoblicenom faznom karakteristikom (kad mogu pasivna skretnica i osobine zvucne kutije da izoblice faznu karakteristiku, pa sto ne bi mogao i trafo :-)..
Fazni problemi se resavaju jedino aktivnom skretnicom sa linerarnom faznom karakteristikom i jednim komadom pojacavaca po svakom zvucniku pojedinacno :-) (B&W Nautilus npr.). Ekonomski vrlo "vruca" varijanta :-))
Buck, boost, inverting-buck-boost, flyback,Cuk, Sepic, Zeta... konverteri, svi pripadaju flyback familiji, samo sto je ime zargonski usvojeno za izolacionu verziju inverting-boost-buck konvertera.
U al se rasplinuh!!..., ali necu brisati ovo, jer mozda nekom bude korisno :-)
Pozdrav
Re: Stabilisana napajanja u audio-tehnici,prakticna primjena LM-ova i santova,iskustva...
