HQ modifikacija za TDA7294 - HiFi Audio Amplifier 5Hz - 200KHz

Pozdrav iz prelepe Bajine Baste.

Zavrsih danasnji posao na terenu, pa da pred spavanje napisem joj koju rec o IC pojacavacima...

Sustinske razlike;

Pojacavaci sa diskretnim komponentama:

Prednosti:

-ostvarljive veoma velike izlazne snage
-lako je predimenzionisati komponente radi robustnosti u upotrebi
-zbog razudjene montaze, lako se distribuira toplota (relativno lako hladjenje)
-izvrstan izbor tranzistora, jer se razvijaju vise od pola veka

Nedostaci:

-veliko rasipanje karakteristika, za dobar kvalitet rada je neophodno uparivanje tranzistora u vise stepena pojacavaca
-za vrhunske performanse, potrebno je svaki pojedinacni stepen "trimovati"
-velika razudjenost konstrukcije
-veliki inicijalni offset, zahteva podesavanje
-relativno nizak slew-rate bez posebnih mera za ubrzavanje (nezeljena frekventno zavisna povratna veza)
-zbog razudjenosti, neostvarive niskoinduktivne i niskootporne putanje (nezeljena frekventno zavisna povratna veza)
-dugacki visokostrujni vodovi, sklonost preslusavanju na ulazne vodove (nezeljena frekventno zavisna povratna veza)
-veliki parazitni kapaciteti i nedefinisani, takodje sklonost preslusavanju (nezeljena frekventno zavisna povratna veza)
-problematicno postici veoma ravnu frekventnu krivu u celom opsegu
-malo open-loop pojacanje, povratna veza radi sa znacajnom greskom
-znacajna fazna greska
-potrebne posebne mere za visok damping faktor
-teska ponovljivost vrhunskih performansi, svakom pojacavacu treba zavrsno "trimovanje"
-potrebni dodatni sklopovi za mute, standby, anti-boomp
-tesko izvodljiva optimalna PCB
-tesko izvodljiv dobar decoupling

Pojacavaci sa audio IC kao npr. TDA7294 i LM3886:

Prednosti:

-TDA7293(4) i LM3886 su pravi op-amp sa pripadajucim osobinama
-visok PSR, visok CMMR
-izuzetno visoka gustina gradnje
-kratke niskoinduktivne i niskootporne putanje velikih struja
-veoma malo rasipanje karakteristika
-izuzetna ponovljivost kod serijske izrade
-zbog kratkih putanja, gornja granicna frekvencija >300KHz (kod LM3886 1,3MHZ), lako je smanjiti je ako je potrebno
-visok slew-rate
-veliko open-loop pojacanje, posledica je precizna povratna veza
-lako kaskadiranje komponenti za vece snage, zbog preciznih karakteristika
-mali inicijalni offset
-lako ostvarljiva ravna frekventna kriva
-potrebna samo globalna povratna veza (jednostavna, malo komponenata)
-mute i (ili) standby funkcija
-nepotrebni dodatni sklopovi za anti-boomp koji narusavaju Ri pojacavaca i dodatno produzavaju putanje (releji)
-lako izvodljiva remote-sense povratna veza
-izuzetno dobra fazna karakteristika
-lako izvodliv dobar decoupling
-lako izvodljiv visok damping faktor

Nedostaci:

-otezano hladjenje, visoka koncentracija snage na malom prostoru
-pozeljna viseslojna PCB da bi bila optimalna
-izbor se svodi na smo nekoliko IC sa osobinama pravog op-amp
-potrebno vise kaskadiranih pojacavaca za velike izlazne struje
-otezana mehanicka montaza za vece snage zbog potrebe za brzim odvodjenjem toplote sa malih povrsina
-ogranicena konacna maksimalna snaga na oko 300-400W, bez obzira na broj kaskadiranih komponenti

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Toliko za veceras. U narednom postu cu pisati o vaznim stvarima kod kaskadiranja (uslovno paralelovanja IC pojacavaca)

Pozdrav

Bravo za ovaj tekst! Ovo treba staviti u top audio teme :)

---

Bravo,samo napred! Nadam se da ce se naci jos neko pa da ovo postane jedan jos kvalitetniji dijalog-svakako odlican tekst! Jedno pitanje:kako proizvodjaci uspijevaju da naprave tolike serije integrisanih kola gotovo identicnih karakteristika a ne mogu da isto tako ujednacene urade mnogo jednostavnije tranzistore? Pitanje nije provokacija nego me bas iskreno interesuje. Uvijek je u slast procitati dobar kvalitetan svima jasan i citljiv tekst. Veliki pozdrav!

---

U IC kolu je zanemarljiva razlika staviti 100 ili 1000 tranzistora (stavljaju radije strujni izvor gradjen od nekoliko tranzistora, nego jedan otpornik ). Tu se ne stedi na: strujnim izvorima, referentnim izvorima i termickim kompenzacijama. Takodje zato sto su svi tranzistori na jednom IC proizvedeni na istom substratu, u istim uslovima i u istom trenutku, garantuje odlicnu uparenost svih tranzistora koji trebaju biti upareni.
Dodatna korist je sto se sve nalazi na nekoliko kvadratnih milimetara, i ima izuzetno brzu i dobru termicku spregu komponenti. Da ne pominjem lasersko trimovanje otpornika pri testu cipa...

Potpuno je drugacija filozofija gradnje nego sa diskretnim komponentama gde se stedi na broju poluprovodnika, spojnih mesta i sl.. Kod IC se time razbacuju. Vecina elektronicara, kada vidi unutrasnju semu nekog IC misli da je stvarno takva :-). Nazalost nije. Ono sto je nacrtano je predstavljanje nacina rada u obliku najslicnije diskretne gradje. Prosla su vremena 741 cija je unutrasnja sema bila stvarna :-). Kada vidite otpornik, to je ili nekoliko tranzistora ili par FET-ova.

Dobra pojacala od diskretnih komponenti su obicno solidna imitacija diskretne predstave nekog op-amp. Uporedite malo seme pa cete videti...

Kod IC struktura, jedini problem je pravljenje kondenzatora unutra, pa zato najcesce koriste kapacitet nekog PN spoja, koji nema bas neku inicijalnu tacnost.
Zato je npr. poveliko rasipanje slew-rate kod takvih kola, o cemu treba voditi racuna kod paralelovanja istih.
Srecom sto je inace slew-rate jako veliki kod takvih kola, reda 8-20V/uS, tako da kada brza kola svedemo na brzinu najsporijih u grupi, dobijemo jos uvek izuzetan slew-rate.

To je ono sto je vazno kod IC pojacavaca snage kada se paraleluju, a o cemu sam hteo pisati.

Jedini sto treba upariti je slew-rate, a to se lako radi malim eksternim kondenzatorom.

Jos jedna vazna stvar: ni jedan od od ova dva-tri IC koje smo razmatrali NE MOZE RADITI STABILNO sa A<13.

Pozdrav

Ovo je sve tacno i jedan od razloga zasto taj ceo pristup baca u vodu vecinu diskretnih konstrukcija. B. Ninkovic mi je bas jednom prilikom rekao da je to otislo mnogo daleko i da je recimo Hypex napravio Class D AMP sa DSP kontrolisanom povratnom vezom gde su uzimali sve moguce faktore i parametre recimo od zvucnika i njegova zavisnost impedance od ucestanosti + fazni stavovi pri razlicitim snagama na razlicitim kablovima i duzinama itd kako bi na kraju na samom zvucniku (ne na izlazu pojacivaca :) reprodukovali pojacan audio signal doveden do savrsenstva! Mrak ... koriste vektorsku analizu kao u radio tehnici, kablovi od zvucnika im "transmission lines" samo na mnooogo vecim talasnim duzinama :)



Hoces reci da nece biti problema sa konstrukcijom dok je pojacanje vece od 13?

BTW @macolakg: A TAS5630 (verzija B je aktuelna) nismo jos stigli da probamo ... onaj LLC ZVS malo da razradimo sa nekom konkretnom shemom i onda da probamo ovaj IC. Koliko ce tek ovde biti novih veoma interesantnih detalja sa ovim IC AMP :)

---

Hoce li moci to da se proba, hoce li biti dokumentacije potrebne za diyere na forumu? Plasim se pomalo da pitam, vec je najavljeno da od pcb-a tesko da ce da bude nesto al opet sta znam... Kako to da nisamo culli za ovo do sada? Mislim u ovim razmerama... Ta kola su u proizvodnji i upotrebi vec neko vreme ako se ne varam?

8-20V/uS... Bob Cordel daje smernice da izradu ne tako slozenog pojacavaca sa 30-50V/uS pa pitam bez ironije u cemu je ta superiornost kod IC-a sa 20V/uS?
Dalje bas Jef R pise da se na svakom kolu mora izjednaciti offset trimovanem, predpostavljam da bas i zatro sluze oni trimeri pored... Dakle ima podesavanja i ne radi laser sav posao u tom kontekstu... kao sto ima i kod tranzistorskih pojacavaca. I moze li malo vise da se cuje o tim testovima koji su radjeni, pod kojim uslovima? Dal uopste neko ko se ovim ne bavi profesionalno i nema proizvodnju niti kontrolu kvaliteta ima uslova da izvede nekakav relevantan test?
Sad cu biti opet upozoren o naslovu ove teme, i nema problema oko toga, sam se prvi prijavljujem da probam ukoliko ce biti dostupno za javnost, al mi smeta sto se neke stvari velicaju pljuvanjem drugih.
Malo mi bodu oci izjave tipa "smesan", "bacanje u vodu", "bacanje na kolena"... Pa ako je pronadjen taj equilibrium da majkom prirodom daj da pobacamo sve ovo sto imamo pa da pravimo to cudo. Nece biti problem ni jedno ni drugo, kanal mi je odma iza zgrade dobacicu i sa balkona...

---

d.veljko83 tenutno sve sto imamo od dokumentacije je ona prakticna zvrljotina koju evo mogu da precrtam u nekom programu pa da postavim. Stvarno se trudim da celu ideju pretocim u DIY projekat ali nas slobodno vreme sprecava. Sama shema nije toliko binta koliko i sam pristup ovoj tematici. PCB za sad nemamo i vec smo komentarisali sto. PCB ekvivalent ove konstrukcije koju je macolakg napravio u "vazduhu" verovatno bi zahtevala neku viseslojnu (4+) pozlacenu stampu sa podebljim slojevima bakra kako bi dobili mili ohme, sto manje nanoH i pikoF za provodnike a sto je kljuc kod ovog pristupa.

Sto se tice slew rate-a, ove vrednosti koje spominjes su vise nego dobre karakteristike za pojacivace koji rade na megahercima ucestanosti tako da je taj parametar manje vise nebitan u ovoj prici. Macola mi je bas pokazivao lampe (mislim da je bila 2C39A ili neka slicna njoj) koje je hteo da iskoristi za audio amp kako bi dobio hiljade volti po mikro sekundi slew rate-a ali sam u rekao da ne treba bas preterivati :)

U vezi testiranja, naravno da nemamo profi laboratoriju za vrsenje audio merenja i ovi rezultati su "as-it-is" i mozes samo da nam verujes na rec. Kolega je napravio jako puno pojacivaca i sigurno ovo prica iz svog iskustva koje ima ne samo u audio tehnici vec i u drugim mnogo "gorim" (prvenstveno mislim na dosta vece ucestanosti) tehnikama gde se neke stvari poklapaju.

A equilibrium sa majkom prirodom sto se tice audio pojacivaca je jako blizu :) ... sigurno nije ova konstrukcija ali neke iz recimo Class D su na korak od toga ...

---

@mikikg




Bas tako, sto se tice pojacanja, cak je i definisana naveca dozvoljena vrednost otpora sa invertujuceg ulaza ka masi (cijom se velicinom inace moze "namestiti" interna frekventna kompenzacija).

Sto se tice LLC ZVS, vec ih dugo pravim :-), samo sto nisu bas za audio vec za inukciona zagrevanja (prilicno KW).

Miki, nabavi uzorke UCC25600 pa cemo "sklepati" jedan ZVS LLC pogodan za opterecenja kao sto je audio pojacavac.

Beskrajno se izvinjavam zbog: "smesan" i "bacanje na kolena". Poneo sam se slicnim bombasticnim izrazima, kojih su inace prepuni casopisi koji se bave audio napravama (leprsavo-barsunasti i sl..). Ubuduce ih necu koristiti.

Sa "smesan" nisam mislio nista licno, vec sam uopsteno hteo da hiperbolizujem beznacajnost u razlici cena samih poluprovonickih komponenti u odnosu na Elko, kutiju, hladnjake itd...
Sam sam inace koristio kod prvog testa 8xLM3886 otpornike 0,1% 25ppm, C Wima FKP1 i sl., cija se zbirna cena priblizava ceni poluprovodnika.

To "bacanje na kolena" sam inace cuo iz usta nesrecnog vlasnika Krell-300i, koji je umesto njega prikacio 2 monobloka sa 8 LM3886.

Jos jednom se svima izvinjavam.

------------------------------------------------------------------

U vezi primene DSP u povratnoj vezi kod Hypex modula... Moze to i jednostavnije. Ponovicu detalj iz jednog od prethodnih postova: " -lako izvodljiva remote-sense povratna veza ".
Detaljnije o tome cu kada budem pokrenuo temu o zvucnickim kablovima...

Test svakog pojacavaca vrsim pravougaonim impulsima sa ekstremno strmim tranzicijama (100nS) i izbazdarenom zaravni (imitacija Dirak-impulsa), tako mogu mnogo saznati o bilo kom pojacavacu, bez obzira da li je namenjen za audio ii mozda kao ulazni pojacavac za osciloskop sa GBW reda 100MHz.
Takodje se istom metodom mnogo sazna o kablovima...

Inace, u analognim osciloskopima se u svakom pojacavackom stepenu preduzimaju sve moguce mere (veoma slozene) da bi se ostvarila vrhunska linearnost, frekventni i fazni odziv. U starijim napravama je to radjeno diskretnom tehnologijom, a sada sa IC.

Nemam nista protiv diskretnih audio pojacavaca, naravno da ih ima vrhunskih, ali mislim da se u oblasti srednjih snaga reda 100-200W za kucnu upotrebu, to moze lakse uraditi sa IC uz sjajne performanse. Takodje sa visokom gustinom gradnje male su sanse da se izgresi u rutovanju veza, problemima nezeljenih (onih koje se ne vide na semi) povratnih veza, decouplingom itd...

Nezeljenih povratnih veza ima svuda i tesko ih je kontrolisati. Jednom prilikom sam otkrio (bas pomocu pravougaononog, uslovno tezi-Diraku impulsa :-) koliko stete po zvuk moze da napravi polozaj zvucnickog kabla u odnosu na ulazni koaksijalni kabl, van pojacavaca. Kod balansne veze su takve pojave svedene na minimum.

Diskretni pojacavaci imaju dugacke putanje velikih struja, sto cini otezanim kontrolu nezeljenih povratnih veza.
Mislim da IC nude veci procenat uspeha manje iskusnim samograditeljima, uz nekoliko dobrih saveta.

Kada sklopite diskretni pojacavac cije ste odlicne dijagrame izmerene vrhunskom opremom videli u nekom dokumetu, cim ga budete ubacili u kutiju, promenice se puno toga, u zavisnosti da li ste plocicu stavili na 5 ili 10 mm visine od donjeg poklopca, takodje od toga da li je kutija aluminijumska ili od celicnog (popularno gvozdenog) lima, pa ako je od celicnog lima koji je celik u pitanju, gde su vam ulazi a gde izlazi, kako ste polozili ozicenje (ako ga ima).... i jos puno toga.

Naravno, vazi ovo i za IC pojacavace kada imaju PCB u nesto manjoj meri zbog kracih veza.
Kod prostorne (3D) gradnje, gde se rute vode direktno i sa pazlijivim biranjem medjusobnih prostornih odnosa provodnika, uglova medju njima i sl., moze se izbeci vecina nezeljenih pojava i dobiti bolje performanse.
Upotrebom IC, izvodljivija je 3D gradnja nego kod diskretne tehnologije.

O tome cu vec sledeci put pisati...

Zaboravih:

Jeff Rowland se bavi trimovanjem offseta svakog pojacavaca zbog toga sto ih koristi 6 kom. za 275W snage i sto su prilicno blizu krajnih granica mogucnosti IC-a.

Sa 8 kom. za manju snagu (200W), uz zrtvovanje dela snage na vecim otpornostima za simetriju i preklapanjem napajanja na nizi napon kada se koristi 4 ohm zvucnik, nema potrebe za tom merom.

He he po ovom do sad pisanju svih nas koji nismo iz Kragujevca moze se steci pogresan utisak da su kragujevcani pod opsadom i pod stalnim napadima,tako i jeste samo ste napadnuti pitanjima sto opet i nije tako strasno a dobra je stvar sto se pojavljuju neke nove pretpostavke,sumnje i cinjenice za koje do sad nismo znali niti na njih i pomisljali. Sve u svemu mislim da je ovo jedno kvalitetno pisanje bilo da su u pitanju znatizelje nas "tranzistoraca" bilo da su odgovori vas "integralaca" :) zato cu nastaviti dalje sa pitanjima. Kazete da su isti uslovi tokom izrade jednog integralnog kola sto je ok,mada opet sto se tice uslova ujednacenosti tokom proizvodnje oni se jednako lako-tesko postizu i kod proizvodnje tranzistora pa time dolazim do zakljucka da ce biti jednaka ili makar slicna odstupanja kod recimo prvog i poslednjeg danasnjeg proizvedenog primjerka bez obzira da li se radi o tranzistoru ili ic-kolu. Dalje,ne znam da li je do pokvarene ekonomije ili je do mene,ali jedan snazni tranzistor srednje klase kosta u prodaji oko 2e a ovi vise klase 7 8 pa i preko 10e a integralna kola takodje po klasama od 2 pa do i preko 10e. Pitanje cijene nije toliko vezano za materijal koliko za vrijeme trajanja proizvodnje a ne mogu da povjerujem da izlazi da je komplikovanost izrade i slicna a kamoli ista:da zakljucim,neka prednost tranzistora morala bi da udje u cijenu. Opet dalje,koliko sam uspio da vidim do sad najcijenjenija audiofilska pojacala su ipak jos uvijek tranzistorska. Jeste da medju audiofilima CAST IZUZETCIMA ima mnogo vise onih koji misle da cuju nego onih sto stvarno cuju,ali opet nekako ne vjerujem da su navedena pojacala stigla na neka TOP mjesta tek tako i da su ih tamo postavili neki Aleksandri Mikulici i njemu slicni. Sto se tice integralnih kola tu cete se sloziti vi i masa drugih po svim forumima da postoje 3-4 integralna kola vrijedna paznje i prijatnog zvuka,pitam se zasto toga nema vise? Ne ocekuje se sad integralno kolo u A-klasi ali makar siri izbor ovih u AB-klasi,moglo bi ih biti. Kad vec uporedjujemo,koliki je damping faktor kod ic?

---

Pisali smo istovremeno i jedan dio odgovora sam vec dobio. Potpuno se slazem da je za pocetnicki uradi-sam projekat integralno kolo logicniji i jednostavniji odabir,ali treba biti poprilicno probirljiv pri izboru koji je opet poprilicno uzak. Ljudi se povedu time da je ic i jefinija opcija a ne mora biti tako,prvenstveno jer kvalitetnan ic nikako ne spada medju najjeftinije a mnogo je losih u istom cijenovnom rangu pa tu tek treba biti probirljiv.

---

Koliko vidim, dobro se zabavljate i lepo vam tece tema. Kao moderator ja samo imam duznost da posavetujem da ostanete hladne glave i sa kritickim pristupom prema svemu. Dakle ne kriticizam vec kriticki pristup jer on vodi jasnijem sagledavanju i izbegavanju iskljucivosti.

---

Samo malkice da pojasnim remote sensing, to je pristup da se povratna veza za pojacivac (ili upste kod uredjaja, posebno kod ozbiljnije merne tehnike) uzima bukvalno sa krajnje tacke gde je potrosac, a u ovom slucaju direktno sa usica zvucnika (ne sa prikljucka zvucne kutije) pomocu par nezavisnih provodnika. Na ovaj nacin je moguce kompezirati sve gubitke i nus pojave koje se pojavljuju na samim klemama za prikljucivanje i kablovima od zvucnika. Ovo nije nista novo i uveliko se koristi kod profi studiskih aktivnih monitora/zvucnika.

---

@44250

LM3886 kosta u "Vita-Elko" 4,2 eura, sto je u rangu solidnog izlaznog tranzistora, a nudi mnogo vise.
Sjajno radi za taj novac.
Ima naravno i daleko skupljih i mocnih IC, poput OPA512 i drugih OPAxxxx, proizvodnje bivse veoma visoko kotirane firme Burr Brown, koju je kupio Texas Instruments.
Ima i hibridnih sklopova koji dobro rade poput nekih STKxxx i sl.

Na ovoj temi foruma sam se fokusirao na TDA7293(4) i LM3886, zbog visokih performansi u odnosu na cenu i pristojnu snagu koju nude, pogotovo zato sto se grupisanjem istih moze dostici par stotina W.
Kome treba manje od 10W, moze na primer upotrebiti izvrsno, jevtino i jednostavno TDA2006 ili sa malo losijim performansama nesto snaznije TDA2030, 2040....

Sto se damping faktora tice, slozena tema je u pitanju. Naime. radi se o odnosu unutrasnjeg otpora pojacavaca (Ri) prema otporu zvucnika.

Zavisnosti su ovakve:

Damping faktor raste sa:

- povecanjem otpora zvucnika
- open loop pojacanjem celog sklopa
- smanjenjem ucestanosti pri kojoj ga merimo
- smanjenjem struja pri kojim ga merimo
- sa povecanjem kvaliteta decouplinga
- sa povecanjem bulk Elko, pri nizim ucestanostima
- sa skracivanjem putanja velikih struja (smanjenjem otpora istih)
- sa smanjenjem induktiviteta na putanjama vecih struja
- sa uzimanjem povratne veze sto blize tackama na koje je vezan potrosac (zvucnik)

Dakle, moze se i jednom i drugom topologijom (IC ili diskretnom) napraviti i mali i veliki damping faktor.

Takodje sa obe topologije se moze napraviti dobar ili los pojacavac.

Neiskusan graditelj, kada pokusa da napravi pojacavac obicno napravi oscilator, ili obrnuto :-)
Svima se to desava na pocetku konstruktorske karijere :-)

Podaci o damping faktoru, koji se uobicajeno navode, su za 1KHz merne ucestanosti i najcesce sa zvucnikom od 8 ohma, retko se navodi i struja pri kojoj je meren.
Idealan (teoretski) pojacavac bi trebalo da ima beskonacan damping faktor, tj. u odsustvu signala na ulazu njegov se izlaz treba ponasati kao kratak spoj. U praksi na zalost nije bas tako, jer nema idealnih komponenti.

Podatak o damping faktoru kao cist broj, bez podataka o otporu potrosaca, mernoj ucestanosti i mernoj struji je potpuno beskoristan!

Takodje damping faktor nije iskljucivi "krivac" za nesto nepovoljno u zvuku, jer ima pojacavaca posebno u A klasi i pogotovo cevnih, koji imaju damping faktor jedva 10, pri 1KHz, a bas "slatko" sviraju.
Neki slusaoci vole raspevan i topao zvuk i nije im vazan damping faktor, dok drugi vole cvrst i kontrolisan zvuk gde je vec damping faktor vazan. Sve je to stvar licnog ukusa.

Pravi podatak o damping faktoru je citav spektar dijagrama sa zavisnostima od frekvencije, struje i otpornosti pri kojima je meren.

Sa cisto tehnickog aspekta, bolji je onaj pojacavac koji ima veci damping faktor (posebno na vecim frekvencijama), jer ce vernije pojacati ono sto mu je dovedeno na ulaz, a pretpostavljamo da je to cilj jednog pojacavaca...
Pretpostavimo da neki pojacavac ima damping faktor 10 i pojacanje npr. 10. Njegova je "duznost" da neki signal koji mu dovedemo na ulaz pojaca tacno 10 puta, sa neizmenjenim talasnim oblikom. Recimo da je impendansa zvucnika deklarisana kao 8 ohma. Sa damping faktorom 10 unutrasnji otpor pojacavaca je 0,8 ohma.
Na nesrecu, impendansa zvucnika zavisi od frekvencije i neverovatno je tesko napraviti zvucnik kome je ona nepromenljiva u celom audio spektru. Kriva koja opisuje tu promenu impendanse se zove modul impendanse. Kod puno, veoma kvalitetnih i veoma skupih, zvucnih kutija (iznad 10K eura) se impendansa neretko menja u rasponu vecem od 1:3 ,
sto znaci da zvucna kutija deklarisana kao 8 ohma, pri nekim ucestanostima moze imati i manje od 3 ohma!
Tu se vec javlja problem. Prakticno, na tim ucestanostima se izgubi znacajan deo snage na unutrasnjem otporu pojacavaca, a zvucnik dobije za toliko manju snagu, sto znaci da ce se zvuci na tim ucestanostima cuti tise, a to vec nije verna reprodukcija...

U vezi pitanja za A klasu sa IC kolima: Jednostavno je napraviti pojacavac u A klasi sa bilo kojim od oba IC koje smo razmatrali u ovoj temi. Treba nam 2 IC. jedan se postavi kao strujni izvor, a drugi kao strujni ponor (source-sink), izlazi im se spoje, a za tu tacku veze zvucnik. Nasteluje se zeljena mirna struja i eto pojacavaca u pravoj A klasi, jer kod source IC kola radi samo top tranzistor, dok kod sink IC radi samo bottom izlazni tranzistor, posto oba uvek rade nema straha od crossover izoblicenja od kojih strahuju ljubitelji A klase. I sve se to divno greje, a moguca ostvarena snaga je manja od polovine koju uobicajenom metodom dostize jedan od uporebljenih IC.

U nekom od narednih postova cu nacrtati kako se sa IC pravi A klasa. Vec sam previse umoran.

Pozdrav svima

Jos jedan odlican tekst!!! Svaka cast ... Macola, ja bih ti preporucio da napises jednu knjigu u vezi audio tehnike, bez sale! Ako te bas mrzi da pises knjigu, evo ja cu ti organizovati neki web portal da sve te tekstove i sheme postavis na jedno mesto ... neko ce pomisliti da "navijam" za tebe ali kako drugacije kad pises ovakve tekstove :)

---

Ne ne pretjerujete mikikg,i u pravu ste i drugacije se ne moze ni opisati volja.iskustvo i vrijeme da se ovako i ovoliko pise. Nema sta,kulturno,citko,jasno i britko pisan licni stav potkovan ocigledno znanjem i iskustvom. B R A V O ! mikikg trebali ste covjeka i ranije nagovoriti na pojavljivanje ovde,vjerujem da ce ovo biti veoma citani i citirani postovi! Tranzistorska pojacala su i dalje moje pecanje i uvijek ce biti,mada to ni malo manjim ne cini zadovoljstvo citanjem ovakvih tekstova-SAMO NAPRED!

---

Prosto je nekulturno da upadam u rec,ali ne mogu da odolim a da ne pozdravim Macolu (macolakg) coveka koji me je jednom prilikom tako lepo "izbombardovao" znanjem kad sam ga jednom pitao nesto o IGBT tranzistorima,koje do tada nisam koristio i nisam bas bio upucen u princip njihovog rada. A da ne spominjem kako me je glava bolela kad mi je jednom prilikom objasnjavao programiranje u assembler-u,C-u,PIC-basic-u.Taj covek je pun znanja i rado ga deli sa svima.Ovom prilikom pozdravljam Macolu,svaka cast Maki!

Gogic Aleksandar
Velika Plana

---

Napravio sam, kada sam bio puno mladji, nekoloko desetina cevnih i tranzistorskih pojacavaca, od losih do odlicnih.

Pomenuo sam da se taj pravac razvija vise od pola veka, i da postoje milioni varijacija u konstrukciji sirom sveta.
Na slici koju sam prikacio se vidi shema vetikalnog izlaznog pojacavaca jednog od dobrih analognih osciloskopa.
Stavio sam je kao primer vrhunske gradnje u kombinovanoj tehnologiji. Taj mora da radi "flat" +- 0,1dB od 0-100MHz.

Svakako da se diskretnom tehnologijom mogu napraviti apsolutno vrhunski pojacavaci. Takodje su oblast u kojoj se moze beskrajno eksperimentisati i priustiti pri tom puno zadovoljstva u radu :-). I dalje su vodeca grupacija pojacavaca (u smislu
kvaliteta), posebno u rangu snage 100W-1KW, iznad tih snaga vodjstvo preuzima D klasa zbog ekonomicnosti, a ispod tih snaga su potpuno konkurentni IC pojacavaci.

Ranije su IC vecih snaga imali relativno siromasne karakteristike, pa su izbegavani u ovoj oblasti jer je bilo uspesnih komada u klasi od jedva 10-20W.
U nesto visoj klasi snaga su masovno korisceni hibridni pojacavaci tipa STK i sl., koji su prakticno kombinacija slabijeg IC i nekoliko snaznih tranzistora na istom rashladnom substratu.

U novije vreme se pojavilo nekoliko desetina monolitnih IC koji u klasi srednjih snaga koji imaju sjajne performanse.

Posto je to najmladja oblast od prethodno nabrojanih, ima mesta za eksperimente i zadovoljstvo :-). Tome jos doprinosi i niska cena, pa potencijalna steta ne mora biti velika :-).

Zato kod mog pisanja dominiraju rasprave o IC pojacavacima.
Mislim da tu jos uvek ima puno mesta za razvoj, iako se pojavila nova "pretnja" starim dobrim analognim napravama :-), D klasa u kombinaciji sa analognom i DSP tehnologijom, koja se vec polako pozicionira na sam vrh audio oblasti. Napredak D klase u poslednjih nekoliko godina je tako nagao i imponzantan da pretpostavljam da ce se analognom tehnologijom u buducnosti baviti samo retki entuzijasti :-). Za sada je samograditeljima (kod nas) prepreka za pravljenje ozbiljnih pojacavaca D klase uglavno potreba za veoma zahtevnom, viseslojnom PCB, i potreba za skupom mernom opremom.

Pozdrav

P.S. Iz nekog razloga nisam mogao prikaciti sliku. Sledeci put cu.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.05.2012. u 12:23 GMT+1]}

@acavp

Veliki pozdrav Aco