Fakat je da 90-ih nije bilo interneta i da se teze dolazilo do oglasa za posao i do samih firmi. Medjutim, tada je i bilo kojekakvih egzibicija kojim su ne visokoobrazovani mogli da emigriraju, sada nema sanse. Takodje, bilo je vise izrazeno takozvano "dovlacenje" gde su oni koji su vec emigrirali bukvalno dovlacili svoju rodbinu, prijatelje, poznanike. I zato gde god se pojavim danas u Minhenu nailazim na srpskohrvatski.
Inace, da se vratim na topic:
4. je dan kako sam stigao u Minhen. Odseo sam u jednom super ekstra hostelu kod Talkirchen-a i trazim stan. Placam 19 eur krevet sa doruckom sto nije tako strasno. Odmah u nedelju cim sam dosao isao sam da pogledam jednu WG sobu koja je po svim kriterijumima mojim bila ekstra ali je gazda izdao kasnije tokom veceri nekom drugom. Verovatno je neki nemac dobio prednost u odnosu na mene. Sinoc sam isao da pogledam jos jednu WG sobu i nije tako lose. Gazdarica ce mi veceras javiti da li me prima ali mi sve opet lici na pricu pod 1. Videcemo...
Inace, u startu sam napravio kardinalnu, neoprostivu gresku, a to je da sam odmah po dolasku poceo da radim umesto da sam to odlozio bar za nedelju-dve dana dok ne nadjem smestaj. Valjda mi je bilo glupo da me vise cekaju na poslu pa kao hajde da ne gusim vise. To za posledicu ima da uopste nemam ni snage ni motiva da trazim stan jer sam na poslu skoncentrisan na posao, a posle posla sam umoran i vec je kasno. Cisto bacim pogled svremena na vreme na neki oglas ali to je sve.
Sobe iance trazim na sajtovima sa pocetka teme i cene se krecu uglavnom izmedju 300 i 500 Eur sa troskovima ukljucenim. Stanove nisam ni gledao jer trenutno nemam dovoljno para da platim agenciju, kauciju i prvu kiriju. A i da imam odakle mi :).
(*)Takodje, vec posle par dana otkrio sam da patim od teskog oblika home sick-a sto nikako nije dobro :). (
http://en.wikipedia.org/wiki/Homesickness)
Inace, sve ostalo je iznad svih mojih ocekivanja. Minhen je mnogo lepsi i zivlji grad nego sto sam zamisljao. Prevoz i snalazenje o cemu smo vec pricali je fantasticno. Firma u kojoj radim izgleda ok. Uglavnom su ljudi mladi i mahom stranci. Atmosfera i sama priroda posla je opustenija jedno 5 puta u odnosu na firmu gde sam do sada radio. Imamo menzu u zgradi gde jedemo kuvanu, kvalitetnu hranu. Za 5 eur mozes da jedes kvalitetno i kolicinski dovoljno, a za 10 mozes da jedes, da padnes u nesvest i da ne pomislis na veceru :). Toliko sam placao rucak i BG-u.
Cena hrane u Lidlu je u proseku ista kao u Srbiji dok mi kola nisu apsolutno potrebna za kuca-poso tako da se tu dosta ustedi jer je mesecna karta 50 Eur sto je mnogo jeftinije nego da se koristi auto, a brzo se stize.
Upoznao sam vec dosta ljudi nasih ovde. Sto preko interneta/foruma sto preko zajednickih prijatelja.
Sve u svemu, finansijski mnogo iznad ocekivanja kada se uzme u obzir plata i troskovi ali dzabe mi je sve ako ne resim (*) :)
Re: Nalazenje smestaja u Nemackoj bez pomoci prijatelja
Re: Nalazenje smestaja u Nemackoj bez pomoci prijatelja
