Reformisana gimnazija bez informatike.

Evo kako to rade u Republici Srpskoj. Oni su angazovali Japansku Agenciju za razvoj (JICA) uzeli su najbolje od najboljih nisu lutali po obrazovnim sistemima Finske, Holandije, Hrvatske, Slovenije...i dr. drzava kao sto je to radila nasa nazovi strucna komisija.

Kopiracu vam teks sa sajta Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske odnosno sa sajta Republickog pedagoskog zavoda.

http://www.rpz-rs.org/148/rpz-rs/MODERNIZACIJA/NASTAVE/RACUNARSTVA/I/INFORMATIKE/U/GIMNAZIJI

Citat
MODERNIZACIJA NASTAVE RAČUNARSTVA I INFORMATIKE U GIMNAZIJI
u saradnji s Japanskom međunarodnom agencijom za razvoj (J ICA)
Projekat podrazumijeva sukcesivno uvođenje novog NPP-a računarstva i nformatike od I do IV razreda gimnazije. Realizacija projekta bi otpočela implementacijom programa u prvom razredu kao pilot verzija u šest Gimnazija Republike Srpske (Prijedor, Novi Grad, Banja Luka, Doboj, Bijeljina, Trebinje), uz korištenje prilagođenog NPP-a, udžbenika «Informatika A» i Priručnika za vježbe, koje nudi Japanska agencija za razvoj JICA. U predloženom NPP-u, za prvi razred gimnazije, planirani su svi elementi koji su značajni i neizostavni za osnovnu informatičku pismenost. U skladu s tim program sadrži sljedeća poglavlja:
1. U uvodnom poglavlju se obrađuje teorija - u smislu razumijevanja hardvera i softvera računara i principa funkcionisanja. Obrađene su ulazno - izlazne jedinice računara i memorija računara,
2. U prvom poglavlju se obrađuju ideje za korištenje informacija informatička sredstva čime se učenici uvode u suštinski značaj dostupnosti informacijama i posjedovanju istih,
3. Drugo poglavlje obrađuje sakupljanje (prenos) informacija i njihovu upotrebu,
4. Treće poglavlje se bazira na sjedinjavanju i obradi informacija korištenjem računara,
5. Četvrto poglavlje je posvećeno integraciji informacionog društva u svakodnevnom životu,
6. I peto poglavlje detaljno obrađuje uticaj računarskih mreža na promjene u društvu, što za nas konkretno predstavlja uviđanje važnosti i usvajanje tj. primjenu spoznaja o ogromnom značaju računarskih mreža u svim segmentima života i institucijama.
7.
Time bi se učenici u prvom razredu susreli sa svim, gore nabrojanim, značajnim elementima informacione tehnologije, a ujedno i računarstva i informatike, te tako stekli potrebnu osnovu za dalji rad i učenje. Program je na ovaj način osavremenjen jer je akcenat stavljen na informacije, njihovu obradu i korištenje. Takođe je dosta prostora posvećeno računarskim mrežama koje predstavljaju osnovni način brzog dostupa informacijama – čime one postaju korisne. Time se prate aktuelna zbivanja koja u ovoj i drugim sferama nauke i tehnike osposobljavaju učenike za primjenu računara u svakodnevnom životu i radu, u čemu i jeste njihova vrijednost i značaj.

Pomoć od strane JICE imamo samo za prvi razred gimnazije, a ona se sastoji u ponuđenom NPP računarstva i informatike, udžbeniku «Informatika A» i Priručniku za vježbe.
U skladu s promjenama u prvom razredu neophodno je uraditi izmjene i dopune nastavnog plana i programa računarstva i nformatike za 2, 3. i 4. razred gimnazije. Navedene promjene bi se primjenjivale po godinu dana u pilot verziji, a kasnije, po zvaničnom objavljivanju, kao stalni programi. Potrebno je uraditi i nove udžbenike za 2, 3. i 4. razred gimnazije, u skladu s inoviranim programom. Na ovaj način bi se cjelokupna nastava računarstva i informatike u gimnaziji modernizovala u skladu sa aktuelnim dešavanjima iz ove oblasti. Time bi se obezbijedilo da program računarstva i informatike u gimnaziji bude praktičan i u skladu sa modernim trendovima i dešavanjima XXI vijeka.

Uz ovaj program Japanci im nude i udzbenik sa vezbama iz informatike i to potpuno besplatno.

U prilogu je kompletan plan i program za modernizaciju informatike u gimnazijama od I do IV razreda.

Znam da je i u RS bilo buke oko toga, jer su htjeli izbaciti programiranje iz gimnazije, tj. da bude samo na matematickom smeru, koji je, AFAIK, postojao samo u Banja Luci, i to jedno odeljenje, koje se ugasilo zavrsno sa generacijom koja je maturirala 2006 (u koju i ja pripadam).

Ali sto kazu, kod komshe trava uvek zelenija :)

---

Srbija bi trebala da uradi nesto inovativno.

Recimo da otvori srednje-strucne skole koje su fokusirane na IT. Kada postoji srednja elektrotehnicka ili srednja medicinska, ne vidim zasto ne bi postojala i srednja informaticka. U tim strucnim skolama bi se moglo jako lepo povecati fond casova namenjenim informatici, programiranju, itd...

IT je i ovako i onako grana industrije u kojoj Srbija ima najbolje sanse za izvoz servisa - a poznato je da postoji manjak radne snage u tom sektoru. Srednja IT skola bi jos od ranije mnoge motivisala da se fokusiraju na IT, i proizvodila bi potencijalno dobar materijal za IT fakultete.

Sto se gimnazija tice, ja sam vec negde rekao da mislim da je programiranje u gimnazijama najobicniji overkill, te da bi bilo daleko pametnije posvetiti vise casova INFORMATICI, nauci o informacijama - nauciti decu kako se do informacija dolazi, kako se one obradjuju itd... Samo "logicko razmisljanje" se ne gradi na pisanju programa koje deca ne razumeju i ovako i onako.

---

Pa zar nema vise matematickog smjera u BL? Nisam znao da je ukinut, pa koliko je dugo uopste postojao, ja sam 00/04, znaci da je bio dvije generacije, ne? Vjerovatno nije bilo zainteresovanih?

---

Kad sam ja upisivao, samo 8 ljudi se dobrovoljno prijavilo za matematicki smijer, ostali (cca 22) su popunjeni od onih koji su bili ispod granice za drustveno-jezicki i opsti smijer. Ali razred je bio boli glava, tu se nashlo opet i par najboljih ucenika i najljepsih i najmuzikalnijih... ono, ne zalim se xD

---

>
> Hahaha, koja ludnica, tako je i kod mene bilo isto, samo sto sam ja jezicki smjer bio. I sam sam greskom dospio u njega, jer su me zakinuli na prijemnom a onda ubacili u to odjeljenje. A i ostali su upali manje vise slucajno, jer nije bilo mjesta. Na kraju ispade fino :).
Sto se tice informatike, meni su svojevremeno predavali prof.
Grba i prof. Jagger , a cini mi se da su obojica dipl. ing. el., sto ce
reci da su im pedagoske metode bile katastrofalne, bar sto se mene tice.
Grba je imao neku cudnu metodiku da objasnjava stvari zaobilazecom
metodom, kako ju je sam nazvao, jer navodno ucenici nisu mogli da
skontaju na direktan nacin :) Uglavnom, bilo je boze sacuvaj.
Sjecam se, u prvom razredu smo informatiku imali u suprotnoj
smjeni, tako da smo prakticno cijeli dan provodili u skoli, a jos je i
profesorica bila pijana :)
U drugom razredu je plan bio da se informatika odrzava jednom
mjesecno kao cjelodnevno blok predavanje, sto je bilo deprimirajuce,
prosto nevjerovatno. Kasnije se informatika uvrstila u klasicni
raspored, ali su stare metode ostale iste, jako neefikasne.
Sto se programiranja tice, moja generacija je prve personalne
racunare dobijala prosjecno u trecem razredu (ja tek kad sam zavrsio) i
rijetko koji entuzijast je bio upoznat sa tom materijom.
Mladje generacije imaju mnogo bolje uslove, ali mi se cini da je znanje
sve losije, mada ne nuzno.
Ja licno podrzavam MMIXa u stavu da informatika treba da pruzi
osnovna saznanja za metodiku prikupljanja i obrade podataka koji ce biti
efikasno iskoristeni u kasnijem pofesionalnom usmjeravanju.
Programiranje spada u to profesionalno usmjeravanje i nije neophodno
zamarati masu ucenika s tim, nego kao i dosad, odrzavati dodatnu nastavu
za entuzijaste koji su voljni da se tim pozabave izvan okvira nastave.

---

U redu je, prihvatam činjenicu da je mnogo toga loše definisano i postavljeno u našem obrazovanju, a posebno u informatici.

Što se programiranja tiče, uopšte nemam nameru da branim stav da to treba biti obavezan predmet, niti da dokazujem da ćemo time dobiti nekakvu novu srpsku Nokiu, a pogotovu ne da će se time uvesti neki red.

Naprotiv, pozivam sve vas koji živite od toga, radite i vidite probleme svakodnevno, da je vreme da se i vi uključite i kažete šta zaista mislite da učenici uče u školama.

Pošto ste verovatno stekli potpuno pogrešan utisak o meni na osnovu mog posta, pokušaću da pojasnim još jedan veoma važan problem. Jasno je svima da se nove tehnologije brzo menjaju i da moraju stalno da se prate. Koliko god neko imao praktičnog iskustva u raznim pravim projektima (web tehnologije, mreže, baze podataka, dizajn, programiranje...) radeći u nekoj firmi (a ne u školi) ukoliko prestane da prati za par godina će biti skoro već potpuno van igre.

Dakle, zaista želim da svi koji budu čitali ovo imaju i tu činjenicu u vidu. Bilo bi sjajno, skoro idealno, kada bi i ljudi koji odlučuju o obrazovanju bili svesni toga, makar za početak, a još bolje ako bi i bili u stanju da sve to permanentno prate, mere, analiziraju i menjaju. Verovatno bi nam svima bilo lakše.

Što se tiče čuvanja časova, moram da kažem da je i to samo delimično tačno i da može da se kaže da je skoro obrnuto proporcionalno sa godinama života, a itekako ima veze sa stečenom fakultetskom diplomom.
Mlađi nastavnici informatike (ako imaju neko praktično iskustvo iza sebe) još uvek mogu relativno lakše da promene posao. Takođe, ljudi koji su završili elektroniku smer RTI i dalje imaju kontakte sa kolegama koji rade u firmama kao što su pošta, telekom, eps, banke ili privatnim firmama koje se bave proizvodnjom uređaja za koje treba pisati softver.

Ovde se zaista ne radi o čuvanju časova, već o mnogim drugim stvarima, a pre svega o budućim generacijama.

Pošto neka razmišljanja idu u stilu to nam nije potrebno, svako može sam sve da nauči (ako je pametan) i ako se većina stručne javnosti iz naše oblasti složi sa tim, pa svi to onda moramo da prihvatimo.

*************************************************************************
Nemam nameru da budem ciničan, već konstruktivan. Nije mi strana ideja da je sve ovo potpuno bespotrebno.

Slobodno možemo reći da svako danas može da pronađe sve što mu je potrebno na internetu (odnosno google-u). To je potpuno tačno.

Time je svako školovanje postalo potpuno apsurdno.

To važi za skoro sve predmete a pre svega za:
geografiju (mape, statistike, satelitski snimici, vremenske prognoze, planovi gradova, navigatori, satnice polazaka aviona, vozova, autobuskih linija sa svim stanicama, sajtovi turistički agencija, autoruteri, sajtovi vlada svih zemalja sveta i svetskih organizacija),
ustav (svaki zakon može da se pronađe na zvaničnim sajtovima javnih ustanova i vlada),
književnost (elektronske biblioteke),
istoriju (razne vikipedije, enciklopedije, snimci važnih događaja, animarani filmovi ratova),
engleski jezik (razni rečnici, prevodioci, gramatičke provere, vežbe izgovora, književnost),
drugi strani jezici (isto),
likovno, muzičko, umetnost (MP3 biblioteke, programi za obradu zvuka i grafike),
geometriju i nacrtnu geometriju (zar uopšte treba nabrajati),
aritmetiku (svaki mobilni ima klakulator, a da ne pričamo o običnom Excel-u...)
ekonomiju, finansije i bankarstvo (ovde tek ne treba nabrajati jer je spisak više nego podugačak),
biologiju (anatomija, enciklopedije),
filozofiju, sociologiju i psihologiju (pregršt, enciklopedije, socijalne mreže, a koliko je tek samo veliki brat poučan, pa farma, pa razne društvene igre, igre na sreću i nameštaljke, afere, potrage, hronike, drame),
hemiju, fiziku (svaki eksperiment je sada dostupan na internetu)
veronauku (jer sada svaka verska zajednica ima svoj sajt, pa svako može da proučava ne samo jednu veru nego više njih ako želi, prava izborna nastava)
pa i srpski jezik jer ga ionako savako dete nauči još pre nego što pođe u školu (a koliko tek ima rečnika, knjževnih dela, gramatika, pravopisa na našim domaćim sajtovima).
Pa novinarstvo (tekst procesori, blogovi, sajtovi, sad je svako već sam po sebi novinar čim objavi neki blog, naročito ako to postane vest, pa ako još dostigne veliku posećenost ili gledanost, pa ko će onda da ospori stručnost takvog novinara?).

A i fizičko bi moglo da se ukine, jer na internetu svako može da pronađe video klipove sa raznim fiskulturnim vežbama i sportovima i da lepo kod kuće vežba umesto u školi, čime bi se u potpunosti i jednom zauvek rešili problemi održavanja fiskutlurnih sala u školama. Na kraju postavljam pitanje svima da li uopšte postoji neki sport u realnom svetu za koji nije već napravljen neki program, odnosno igrica? Mislim da ne. To je zaista sjajno, jer će svako dete kod kuće po svom afinitetu birati različite sportove koje će vežbati po 45 minuta, u pauzama između napornog učenja (odnosno guglanja).

Samo mi još uvek nije baš najjasnije a što baš svi hoće onda da ukinu samo i baš samo informatiku!?

A, pa da, verovatno u svim ostalim predmetima imamo informatički stručnije kadrove koji su informatički daleko pismeniji od samih informatičara (koji uzgred budi rečeno stvarno više ne znaju šta rade, nego maltretiraju decu i zapeli ljudi da drže neke nepotrebne časove po svaku cenu) i oni će sve ove informatičke sadržaje da obrađuju i kroz svoje predmete, tako što će se i dalje čvrsto držati table i krede (ili eventualno Power Point prezentacije, čast izuzecima), a naša deca će i dalje sedeti u klupama (kao pre 200 godina) i dalje će biti uglavnom pasivni i nezainteresovani posmatrači na času, pardon ionako će sve to sami naučiti kod kuće ili guglanjem (ako su pametni) ili na privatnim časovima (ako nisu baš toliko pametni), zar ne?

*************************************************************************

Dakle, ako se neko drži stava da je ionako sve sam naučio, pa to navodi kao glavni argument zbog kojeg treba ukinuti neki predmet ili oblast, onda neka bude pošten do kraja, pa neka napiše i sve ostale predmete koje je isto tako naučio sam i što je još važnije
neka tačno navede šta je to iz ostalih predmeta naučio u školi što mu je kasnije značilo u životu, a posebno što mu je koristilo u svakodnevnom radu u struci,
kako bi zaista imali pravu a ne iskrivljenu sliku stanja našeg obrazovanja.

Vreme je da prvo utvrdimo koliko je naše obrazovanje bolesno, a koliko zdravo i šta dalje treba raditi kako bi deca zaista dobila suštinski važna fundamentalna znanja koja će imati upotrebnu vrednost u njihovim životima.

_{[Ovu poruku je menjao dragilic dana 27.03.2010. u 02:05 GMT+1]}

---

ako se ne varam, u Banja Luci se kaze: Ne budali :-)

ovakvim stavom cemo brzo doci do toga da nikom nista ne treba, jer boze moj, kome treba muzicko u osnovnoj ako ne planira da se u zivotu bavi pevanjem ili sviranjem. Ili likovno??? i jos nastavnik daje neke dvojke i trojke???
Po ovakvoj logici, moglo bi se likovno i muzicko uciti samo kao izborni predmet i to samo ako si siguran da ces se time u buducnosti baviti. Ako nisi siguran, nemoj se zamarati, mozes ti to sve i kasnije na Google-u
Postoje stvari koje se moraju uciti u skolama ne dovodeci u pitanje njihovu upotrebljivost u buducnosti jer se te stvavri uce eto vec 100, 200 ili ko zna koliko godina u nazad. Mislim da ni takav pristup nije dobar
Lepo je Dragan rekao,


Sad je prilika da se nesto izmeni i ako sad ne iznemimo kako treba, cekacemo (mislim na Srbiju) narednih 50 godina da se neko ponovo seti da su planovi "malo zastareli"

Izvini, ali ceo nas skolski sistem je mediokritetan i postavljen na zasterlim osnovama i refoma skolstva ne moze da se desi bez da se promene paradigme na kojima ono pociva, a to ce da se desi malo sutra kad je sistem pun ljudi kojima ovakav sistem odgovara jer u njemu rade, naspram interesa onih koji se u njemu skoluju, plata je njesra al je godisnji dobar i ne radi se pod suncem i kisom. Ja nisam strucnjak za pedagogiju (al imam sestru koja jeste) ali iz svojih uzasavajucih iskustava znam kako su meni sistematski godinama ubijali zelju za ucenjem i ukalupljivali me u isti cabar sa decom koja su daleko ispod mog intelektualnog nivoa (znam da zvuci prepotentno ali ne postoji blazi nacin da se to kaze), pobogu razredi se tako i prave sto se inteligentna deca izmesaju sa ostalima. Pocev od toga da mi je prva ocena u zivotu bila jedinica iz srpskog sa 7 godina iako sam u skolu krenuo potpuno pismen, citao sam i pisao oba pisma i znao osnove matematike, a jedinicu sam dobio zato sto nisam hteo zajedno sa svima ostalima da besomucno reptitivno crtam kose, prave i ostale crte. Za celog svog skolovanja ukljucjuci i fakultet mogu na prste jedne ruke da nabrojim ljude koji rade u zvacicnom skolskom sistemu za koje mogu da kazem da su mi bili mentori, da su bili vise od citaca udzbenika, da su imali volje i zelje da nam pruze vise, da su imali strpljenja, znanja i volje za dodatna pitanja, sekcije, dopunski rad, itd. Zapravo mogu da se setim vise ljudi koji su aktivno pokusavali da me sputaju iz svojih nekioh fantomskih razloga. Meni je sve to pravilo ogromne probleme i menjalo moju svest o tome sta mogu da ocekujem od tog skolskog sistema i njegovih aktera.

Ako pricamo o mojoj karijeri ona je zapoceta sa 10 godina ucenjem u tadasnjem racunarskom klubu "park" u pancevu gde su dosli mladi ambiciozni ljudi sa vecim znanjem koji su prihvatili nas klince i utrosili ogroman trud da nam priblize kompjutere, programiranje, informatiku i sve sto ide uz nju. Po prvi put mi je neko rekao i pokazao da je ok to sto imam mozak i sto zelim da ga koristim i pruzio mi neophodnu logisticku podrsku da taj potencijal iskoristim. Skolski sistem sa druge strane me je u potpunosti izneverio i kroz kvalitet kadra koji u njemu predaje i kroz ceo sistem postavljen tako da nagradjuje centar belove krive a kaznjava outliere bilo na jedan bilo na drugi nacin.

Pitate zasto nam treba skolski sistem kad sve moze kuci da se nauci, pa odgovor vam se nece svideti, bar sto se tice znanja ovakav kakav je NE TREBA NAM. Ako umes da citas ne treba ti srpska skola i njeni citaci udzbenika, mozes da ga procitas i sam. Skole su kod nas bile instrument za dobijanje diploma dakle nesto sto je ocekivala tvoja veza da bi te zaposlila u nekom prenaduvanom konglomeratu. To se sad zagasilo pa zato propada i disfunkcionalni skolski sistem, sto bi strebao napamet neke isprane gluposti koje ni ne razumes niti iko pokusava da ti ih pojasni kad od toga nemas nista, nit znanje nit posao preko veze. Zato vam nista i ne verujem oko ove informatike, cak i da ste u pravu i da programiranje treba ubaciti u skolski sistem program ce biti podredjen mediokritetstvu, a kao takav bolje i da ga nema, mozda je bolje da bude izborni predmet gde ce privuci one koji imaju vise afiniteta da usvoje neki napredniji plan, ako ova drzva ikad i dodje do zakljucka da decu sa afinitetima treba da stimulise na bilo koji nacin.

---

Kao sto sam rekao, mozda bi i trebalo zadrzati neke osnove algoritama pri informatici, iako je moderno obrazovanje donijelo upravo to- redukovane nastavne programe, kako u srednjem, tako i viskom obrazovanju.
Konvencionalno obrazovanje nikad nece biti kvalitetno i to je cinjenica, oko toga je suvisno raspravljati, ono je uvijek bilo u sluzbi mediokriteta. Jedino bi trebalo prosiriti programe dodatnom nastavom koja bi izvedena od strane kvalitetnih kadrova uspjela da nekolicinu entuzijasta odvede malo dalje od mediokriteta. Najveci problem i jeste u kvalitetu kadrova.

---

Najveci problem i jeste u kvalitetu kadra.

Blao KVALITETNIM hemicarima, istoricarima, geografima.. koji pojma nemaju sta je forum i koji ne trose vreme na gluposti kao mi.

Jednostavno ljudi ne znaju da ukljuce comp. ne pojavljuju se na forumima te su kvalitetniji od nas informaticara.
Stari sistem gimnazijskog obrazovanaj je propao zbog informatike a bice da ce i novi propasti ako ucenici nemaju ili imaju programiranje.

Nema veze ostace gimnazija bez informatike ali postavlja se pitanje sta ce nasim ucenicima cetiri istorije, tri biologije, cetiri filozofije, pet stranih jezika, pedagogija...?

Sto vise opstih predmeta kako bi napravili jos vece invalide od nasih ucenika.

Reformu je kreirao lobi sa univerziteta kako bi sebi obezbedio studente. Ako ucenik nauci ponesto o racunarima i programiranju (od nas nekvalitetnih informaticara) mozda ce pozeleti da studira ekonomiju, tehnologiju, elektroniku a ovamo katedre za istoriju, filozofiju, sociologiju...zvrje prazne. A da zaboravio sam i teologija je postala drzavni fakultet.

E nece moci, imacemo na hiljade dezorijentisanih i neusmerenih invalida koji ce upisati nekakve studije, jos samo da im podmetnu rampu za invalide.

Neko rece ovde ,da su njega kao naprednog i inteligentnog daka terali da uci sto i svi ostali. Zamislite sad sta je novina u osnovnoj skoli. Da bi smanjili troskove, retardiranu decu ce pomesati sa redovnim prosecnim i nadprosecnim ucenicima. Dakle u svakom odeljenu pored nekoliko superiorno ineteligentnih, masu prosecnih bice i po dva tri retardirana ucenika.
Eto nama napredne reforme.
Nije samo informatika unakazena ovim novim predlogom vec i ostali fundamentalni predmeti. Recimo Fizika je skroz ukinuta\, a da kome treba fizika, to ce daci sami da nauce.
Nije tacno da se sve moze kasnije postici, dok si mlad mnogo bolje pamtis i ucis, posle je sve samo nadogradnja.
Nije ni kadar bas tako los, mada su to uglavnom prosecni ljudi. Vecina od njih je bila prosecna ili slaba na fakultetu i netreba ocekivati cudo. Najbolji kadrovi ne rade u srednjim skolama. Mladi kadar po pitanju informatike je dosta napredniji i moze sasvim lepo da prati najnovija zbivanju u It svetu. Znaju kako se ukljucuje kompijuter :).
Uloga gimnazije i nije da ucenicima priblizi najnovija znanja i trenutno aktuelne tehnologije vec da ih nauci kako da ispravno misle, kako se resavaju neki problemi, a to se postize pre svega kroz vezbanje nekih sablonskih i unapred pripremnjenih modela zadataka. Dakle, mora da razume problematiku, da stvara najpogodnije algoritme za resavanje zadatih problema. Kroz iskustva ranijih generacija, kroz upoznavanje njihovih problema, dilema, nedoumica, gresaka i pre svega metodike resavanja tih problema treba da nauce kako da idu kroz zivot. To treba da ih uci srednja skola, a ne da iznova i iznova izmisljamo toplu vodu. Fakultet je posle samo usmeravanje ka konkretnoj oblasti gde opste tehnike i znanja treba da se nadograde, izbruse i usavrse za datu struku.
Drzava nije prosti zbir pojedinace, vec osmisljena i organizovana zajednica koja treba da projektuje svoju buducnost na realnim i iskustvenim osnovama predhodnih generacija. Ovo sto se sad radi je ekspeimentisanje na bazi neke fiks ideje i utopistiscke patologije pojedinih mediokriteta vasti. Posledica svega ovoga , nazalost bice u danima kada mi obicni smrtnici vise necemo biti sposebni da sebe izdrzavamo od sopstvenog rada.

Odlično kolege.

Izgleda da ova diskusija tek sada počinje da ide u konstruktivnom pravcu.

Zaista, još jednom pozivam sve ljude iz naše struke (koji se na ovaj ili onaj način bave informatikom) koji se svakodnevno suočavaju sa problemima u ovoj oblasti u svojim firmama ili školama, fakultetima i raznim institucijama da je izgleda sada pravo vreme da konačno počnemo da postavljamo stvari na pravo mesto.

Naravno, to istovremeno podrazumeva da moramo iskreno i otvoreno da se pogledamo u oči, bez predrasuda i sujeta i da kažemo drugima šta mislimo, ali da budemo spremni i da čujemo kritiku i na naš račun.

Samo tako imamo šansu da steknemo pravu i realnu sliku i da počnemo sistematski da rešavamo probleme.

Unapred hvala svima koji će nastaviti ovu diskusiju u ovom pravcu dobronamerno i u interesu budućih generacija i mladih ljudi.

---

Da krenemo konkretno:
- Gde postoji kocept gimnazijskog obrazovanja bez informatike ili sa ovakvim minimumom. Postoji mogućnost da đak za 12 godina ima samo jednu godinu informatiku (osnovna škola izborni predmet, društveno jezički smer samo prva godina).
- Zalažu se za manje opterećenje đaka. Sadašnji fond časova je 31 nedeljno, a predlog komisije 32 ???????!!!!!!!!!!.
- U društveno jezičkom smeru se skoro izbacuje informatika , smanjuje se istorija, filozofija i sociologija ali se zato verovali ili ne povećava matematika pa ukupan fond matematike u društveno jezičkom smeru za četiri godine je veći nego fond časova za prvi strani jezik !!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????????????????
- A tek šta će prirodno matematičkom smeru informatika i programiranje . Pa neće valjda budući inženjeri da koriste te naprave pa da ih mi u gimnazijama maltretiramo.
- itd
- itd

Da bi ova diskusija imala konstruktivni karakter, trebalo bi se zapitati šta prosečni svršeni gimnazijalac treba da zna u vezi sa informatikom i programiranjem, a onda na osnovu toga izvući okvir za potreban broj obaveznih časova (predmata).
Drugo pitanje bi bilo : Šta još treba da zna gimnazijalac kojeg posebno interesuju tehnika i informatika, a onda izvući izborne predmete.

Zadnji problem je naći način da se to uklopi o ona 32 časa nedeljne nastave.

Ono što se nudi kroz obavezne predmete novim REFORMISANIM planom, je

2 časa nedeljno u prvom razredu (oba smera) , što jedva može da pokrije trenutni plan za prvi razred
2 časa nedeljno (matematički smer) , za programiranje.
To je kraj sa obaveznim predmetima.
***********************************
Naravno, nude sa baze podataka jezičkom smeru ?!
A za matematički smer imamo programiranje u III razredu (taman da doguramo do WINDOWS aplikacija, a one nam ne trebaju)
OPERATIVNI SISTEMI I RAČUNARSKE MREŽE IV-razred izborni (OK PREDMET, ali da nije kasno?)
BAZE PODATAKA III i IV razred na mat. smeru (To bi bilo u redu)
**************************************
Pitanje je kako će učenik gimnazije sa 2 časa informatike u prvom razredu da stekne osnovna znanja (za koja do sada nije bio dovoljan prvi i drugi razred ) ?

DAKLE NAPIŠITE ŠTA TO UČENIK KOJI ZAVRŠI GIMNAZIJU TREBA DA ZNA (ŠTO ĆE MU KORISTITI NA FAKULTETU I U DALJEM ŽIVOTU), BEZ PROGRAMIRANJA.
*** a ako to neko spakuje u 2(dva) časa nedeljno, samo u prvom razredu može da ide za ministra prosvete***
NPR.
ARHITEKTURA RAČUNARA (OSNOVE , I KAKO RADI)
ALGORITMI I PROGRAMIRANJE - (pascal ili C++) - zaključno sa razgranatim strukturama i FOR petljom. ZAŠTO? da bi lakše ukapirali principe rada i organizaciju podataka.
WINDOWS (explorer, notepad, paint, control panel, rezanje diskova, štampanje)
WORD
INTERNET BROWSER-i
E-MAIL klienti
EXCEL
POWERPOINT
FRONTPAGE
PHOTOSHOP
COREL
OSNOVNO O RAČUNARSKIM MREŽAMA
Za one okrenute ka informatici
****
PROGRAMIRANJE - Objektno programiranje (pascal ili C++)
PROGRAMIRANJE WINDOWS APLIKACIJA - DELPHI ili C#
****
ACCESS + SQL osnove
IZRADA FLASH animacija
DREAM VIEWER
RAČUNARSKE MREŽE
****
To je moj predlog iz prve ruke. Siguran sam da ne može sa 2 časa u prvom razredu.
I naravno STAVLJAM GA NA JAVNU RASPRAVU I MODIFIKOVANJE, ne guram ga na mala vrata, kao oni indijanci koji čuče u našim upravama i ministarstvu :-)

to je dobar pocetak kako je psavic krenuo.
Svaki kurikulum se pravi od ISHODA. Ranije nije bilo bitno sta ce ucenik znati kad zavrsi skolu a danas je to polazna tacka.
Druga stvar o kojoj se mora voditi racuna je zakonski okvir i vazeci pravilnici. Skupstina Srbije je pre par godina usvojila rezoluciju o inforamtickoj pismenosti (ili tako nekako) koja kao standard informaticke pismenosti koristi ECDL.
Znaci, bez obzira na smer, svaki svrseni djak srednje skole pa i gimnazije bi trebao da tokom skolovanja usvoji znanja koja bi mu omogucila da bez dodatne pripreme polozi svih 7 modula po ECDL-u

ECDL nastavni plan i program obuhvata provere znanja za sledeće tematske celine (module):

1. Osnove informacionih tehnologija
2. Korišćenje računara i upravljanje datotekama
3. Obrada teksta
4. Tabelarne kalkulacije
5. Baze podataka
6. Prezentacije
7. Informacije i komunikacije
vise o ovome imate na http://www.ecdl.rs/ECDL%20u%20SCG/index.htm

Naravno da ucenici gimnazije matematickog smera treba da imaju i nekih elemenata programiranja.

U skolama u Evropi i Americi se odavno preslo sa Pascala i C-a na Pyton zbog jednostavnije sintakse, jer se akcenat stavlja na logicki pristup problemu a programski jezik sluzi samo da bi se dovrsio zadatak i materijalizovalo resenje
Evo na primer kurs na MIT-u

Ja ne radim u gimnaziji i nisam isao u gimnaziju pa nemogu potpuno da sagledam i odredim sta sve treba da se radi, ali se nadam da ce ovo nekome pomoci da se upusti u ovu avanturu

Član maliradoznalac je dao dobar i konstruktivan predlog. Mi smo sve ovo već radili u gimnaziji na sva tri smera, sa tim da smo jednu godinu imali Pascal i u II razredu smo još radili obradu slike, fotografije, video zapisa i zvuka.

Moćnici i ministarstva kažu da ovo ne valja, zastareo koncept. Podržavam ECDL koncept ne zbog neke diplome već zbog plana i programa koji nudi obuku za informatičku pismenost.

Grupa od 50 profesora informatike je prošle godine uz podršku JISA polagala ECDL ispit, opet naglašavam ne zbog diplome već zbog toga da bi u školama otvarali ECDL testing centre i da bi polagali ispit za instruktore ovog ispita. U mnogim školama već postoje ovi centri koji se tretiraju kao dopunska delatnost škole.

Prethodno smo napravili analizu svih informatičkih planova i programa i zaključili smo da je ovaj program jedino izvodljiv u gimnazijama i u ekonomskoj školi jer oni rade po ovom programu svih sedam modula. Ima još nekih stručnih škola u kojima se radi po prva četiri modula.

Trebali smo u saradnji sa fakultetima koji traže ECDL ispit od studenata (ekonomski i pravni, za sada) da pripremamo učenike koji bi odlazili na ove fakultete sa već položenim ispitom.
Postavlja se pitanje ko bi platio ovaj ispit učenicima. U svakom slučaju kada bi on bio masovan bio bi i jeftiniji.

Mnogi fakulteti u inostranstvu traže da im studenti dođu sa već položenim ECDL ispitom a sve je više naše dece koja studiraju u inostranstvu. Kasnije ova deca se vraćaju u Srbiju da ga polažu jer ovde je jeftiniji.

Sa ovim se stalo, privremeno, jer naše ministarstvo ne zna šta hoće, a to što zna ne zna kako niti ima resurse.

Što se tiče vašeg predloga za nove programske jezike i tu se slažem ali postavlja se pitanje literature. Da li mi imamo stručnjaka koji bi napisao odgovarajući udžbenik, ministarstvo ima apsolutni monopol u izdavačkoj delatnosti za školstvo.

U svakom slučaju podržavam vaše predloge i prezentovaću ih kolegama na našem narednom skupu u Nišu 17 aprila.

@ informaticar.nazalost

ja sam ucestvovao u kreiranju kurikuluma za jedan profil u ekonomskoj skoli. Ako ti ikako mogu pomoci, javi

Evo par linkova koji pokazuju na ko smo nivou po broju informati;ki pismenih ljudi

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...pe-po-informatickoj-pismenosti

http://www.naslovi.net/2009-01...nformatickoj-pismenosti/983140

kad se reformšu i gimnazije po novom predlogu, sumnjam da će biti bolje.

Odlično,
Ova diskusija u poslednjih nekoliko dana zaista dobija konkstruktivni karakter.

---