[es] - kako se upotrebljava tinol pasta???

guja011
Bgd

Moderator
Član broj: 15025
Poruke: 8056
93.86.151.*

+128 Profil

Re: kako se upotrebljava tinol pasta???

^{15.11.2008. u 01:05 - pre 187 meseci}

cela zbrka sa pastama je posledica brkanja 2 potpuno različite paste.
da malko pojasnimo stvari:
izvorni TINOL je nastao još 1905e godine, znači daleko pre elektronike i štampanih pločica.
iz iste fabrike (Kuppers Metallwerke, Bonn) je i tinol žica, opet sa tim masnjikavim puniocem.
današnja "tinol" žica osim principa da u jednom ili više kanala u samoj žici ima fluks nema mnogo sličnosti
sa izvornom. znači količina punioca u žici je predviđena da očisti lemno mesto i ako se ne pravi početnička greška
da se kalaj nosi na vrhu lemilice do lemnog mesta jer dotle fluks izgori, lemovi su znači uredni i čisti.
postupak lemljenja podrazumeva mali trenutak zagrevanja štampe i nožice komponente koja se lemi , unošenje žice na to mesto, topljenje potrebne količine žice (a time i fluksa), odmicanje žice, pa tek onda odmicanje vrha lemilice.
iako deluje komplikovano, to je samo rutina na koju i ne obraćaš pažnju a garantuje pravilan lem.
ne treba zaboraviti da kada se naprimer lemi 100 mesta, mesta se smenjuju ali je vrh lemilice uvek isti i on je taj koji trpi
svaki put efekat čišćenja površine lema. e pa jednom kada presvlaka na vrhu popusti, kreće "ždranje" i optužba da vrh ne valja a često je i sam preagresivni fluks krivac za to. kod ručnog lemljenja postoji i preporuka da se vrh ne briše o sunđer pre ostavljanja u stalak već pre samog lemljenja mesta, jer taj ružni kalaj na vrhu ustvari štiti presvlaku. mnogi rade baš obrnuto, mrljnu po sunđeru pa ostave u stalak.
masna pasta na koju ide kritika da pravi loš lem i da prska (tačnije: pršti) nije krivac, nije za elektroniku već elektriku.
recimo pomenuti potenciometar ako ima prljave ušice ili sa lošom presvlakom se može dovesti u red sa pomenutom pastom ali ako se ona nanese u jako maloj količini i koristi samo da se kalaj razvuče po metalu. spajanje žice na poti sa masnom pastom nije dobro jer nemaš načina da očistiš mesto. znači ne valja postupak a ne pasta.
ako se već koristi kod spajanja žica i drugih masivnijih spojeva, dolazi u pitanje temperatura jer lemno mesto (koje je znatno veće od ostrvca na pcb) treba zagrejati a vrh lemilice i nema neku masu pa se beži u odšrafljivanje temperature umesto produženog grejanja ili većeg vrha i tu ove masne paste prave efekat prštanja. tolko o ovoj pasti.

ona druga pasta , za lemljenje smd komponenti je sasvim drugačija stvar. smišljena je prvenstveno za "mašinsko" (tačnije automatsko) lemljenje a primenu za ručno je našla pojavom tzv duvaljki. uglavnom, zrnca praha su u masi koja služi za pripremu površine ali nije toliko agresivna kao fluks u žici za ručno lemljenje. podrazumeva se da je predviđena za lako pranje posle lemljenja. nanosi se na štampu preko šablona (stencil) u potrebnoj (=dovoljnoj) količini i to pre komponenti.
e sad kad se ručno lemi (zamena nekog ic) pa se koristi duvaljka opet je treba naneti u preporučenoj količini da kada se greje lemno mesto, zrnca praha se stapaju i povlače ka nožicama i štampi bez pravljenja mostića i kratkih spojeva (a opet da je dovoljno da lem bude pouzdan).

pasta ("vodoinstalaterska") koju koristimo za kalajisanje štampi i nije predviđena prvenstveno za to ali se pokazala dobro
a opet nema veze sa ovom gore navedenom koja je baš za štampe. stvar fluksa i postupka lemljenja ih "malko" razlikuje.

Odgovor na temu