Tri banke u Srbiji pred bankrotom?

325 miliona je bilo ukupno trgovanje. Znaci da je manja suma tokom dana išla iz banke u banku pa opet nazad u krug. Danas je bilo dosta oscilacija u kursu pa je zato bio i pojačan obim trgovanja. Nekoliko para gore-dole na više stotina miliona se i te kako isplati.

Što se tiče slanja novca u centrale to jednostavno nije istina. Kao prvo banke ovde su osnovane kao posebne, odvojene od banke u inostranstvu. Nisu filijale inostranih banaka pa da im iz inostranstva uzimaju novac kako hoce. A i da mogu, smešne su cifre kojima se ovde radi u odnosu na cifre u inostranstvu. Evo jedna ekskluzivna informacija - neke banke su dobile dodatni kapital iz inostranstva kako bi pokazale stabilnost i privukle uplašene štediše da pređu kod njih tokom predstojeće nedelje štednje. I mogu ti reći da je domaća regulativa što se tiče bankarskog sistema čak strožija i od regulative EU zemalja. Pitaj bilo kog bankara koliko ih kontroliše NBS.



To što se mi igramo berze i što je index naduvan u poslednje 2 godine neću da komentarišem.

_{[Ovu poruku je menjao boban779 dana 10.10.2008. u 02:21 GMT+1]}

---

http://www.nbs.rs/internet/cir...html?id=2858&konverzija=no

09.10.2008.


Depoziti u bankama zaštićeni i sigurni

Povodom napisa u pojedinim medijima o „slomu“ našeg bankarskog sektora, Narodna banka Srbije uverava građane da je reč o neodgovornom plasiranju dezinformacija i da su, zahvaljujući odgovornoj superviziji centralne banke, sredstva deponenata zaštićena. Depoziti građana u bankama u potpunosti su sigurni i ne postoji nijedan razlog za njihovo ishitreno podizanje, a naročito ne pre roka dospeća, jer time građani ne samo da gube ugovorenu kamatu na oročena sredstva nego se i izlažu dodatnim troškovima vezanim za plaćanje penala.

Narodna banka Srbije podseća da su sredstva koja banke drže kod Narodne banke u potpunosti likvidna i veća od ukupnog iznosa depozita stanovništva. Naime, dok depoziti stanovništva čine 28% bilansne sume bankarskog sektora, sredstva banaka kod Narodne banke čine 34% te sume. Ako se ima u vidu da se znatan deo depozita stanovništva odnosi na depozite položene radi dobijanja kredita, ova razlika, a time i sigurnost depozita, još je veća.
Uz to, kod Agencije za osiguranje depozita osigurani su svi depoziti stanovništva kod banaka do 3.000 evra, što čini 80% ukupnog broja svih deponenata kod banaka.

Narodna banka ističe da je naš bankarski sektor visoko likvidan, solventan i sposoban da odgovori na sve dospele obaveze u celini i o roku. Štaviše, pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora je dvostruko veći od propisanog, a adekvatnost kapitala od 28,1% je 2,3 puta veća u odnosu na minimalno propisanu i 3,5 puta veća u odnosu na minimalno utvrđen nivo u zemljama Evropske unije. Takođe, sve banke u Srbiji zadovoljavaju pokazatelje likvidnosti i solventnosti i nijedna od njih za likvidnost ne koristi lombardne kredite.

U prilog sigurnosti i visokoj solventnosti banaka govori i podatak da u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora sopstveni kapital banaka učestvuje sa preko 24%, kao i da su, zahvaljujući merama Narodne banke koje se odnose na procenu rizika kojima se banke izlažu u svom poslovanju, potencijalni gubici banaka po kreditima pokriveni obezbeđenim rezervacijama.
Banke, dakle, ne samo da raspolažu sredstvima dovoljnim za isplatu depozita, nego su njihova sredstva koja drže kod Narodne banke Srbije veća od ukupnog iznosa depozita stanovništva. Pored toga, banke su visoko kapitalizovane i sposobne da i sopstvenim sredstvima amortizuju eventualne dodatne gubitke. Ukoliko se tome doda i nivo osiguranih depozita – a treba znati da depoziti lica povezanih s bankom, poput direktora banaka, članova upravnog odbora, članova njihovih porodica, akcionara s minimalno 5% akcija, članova njihovih porodica i slično, nisu osigurani – očigledno je da su depoziti stanovništva u potpunosti obezbeđeni.

Upravo aktuelna dešavanja na globalnom finansijskom tržištu potvrđuju koliko su bile opravdane i potrebne mere koje je, u okviru svojih regulatornih aktivnosti, Narodna banka Srbije preduzimala i zbog kojih je neretko bila kritikovana. Zahvaljujući njima, danas imamo stabilan bankarski sektor u koji građani mogu da imaju puno poverenje, tim pre što Narodna banka vrši redovnu i kontinuiranu superviziju banaka da bi zaštitila sredstva deponenata.


Kabinet guvernera

---

A šta si očekivao da će guverner da kaže?

Da su ulozi nesigurni ?

(btw. imam dobro mišljenje o njemu)

Kako god mislili o njemu ovog puta je u pravu. Nismo mi neke velike štediše pa da se diže osigurana suma. Ovo za sad je sasvim dovoljno.

---

Centralna banka dozvoljava bankarima da mogu da daju svojim klijentima vise novca nego sto realno ta banka ima, to je ono sto je neko gore pomenuo "izmisljeni novac". I to je logicno, jer ako pogledamo podignuti krediti daleko premasuju vrednost stednje gradjana u bankama. Uzmimo primer da je bankama dozvoljeno da 9 puta vise novca mogu dati gradjanima putem kredita nego sto imaju depozita, dakle to je odnos 9:1.

Prvi korak:
Zamislimo da se nova banka otvorila i da nema jos ulagaca. Ipak, investitori su ostavili depozit u od $1111.12 kesa u centralnoj banci i potrebni razlomacki odnos za rezervu je 9:1. Banka se otvorila i prima prvog pozajmljivaca. Musteriji treba $10,000 da kupi polovna kola.Kako je zadati odnos za rezervu 9:1, bancine rezerve u centralnoj banci (tzv likvidan novac) dozvoljavaju banci da legalno izda 9 puta veci iznos ili $10,000. Ovih $10,000 nije ni od koga uzeto. To je sasvim nov novac koji je jednostavno ukucan na racun pozajmljivaca kao kredit.Pozajmljivac onda ispisuje sebi cek da bi kupio polovna kola.

Drugi korak:
Prodavacica kola onda ulaze novo stvorene pare u njenu banku.Za razliku od likvidnog vladinog novca u centralnoj banci, ovaj novi novac se ne moze mnoziti sa zadatim odnosom. Umesto toga on se deli.Kako je odnos 9:1, onda se moze izdati novi kredit od $9,000 na osnovu ovih $10,000 (1000 ide u centr. banku).

Treci korak:
Ako te iste pare $9,000 ulozi trece lice u bilo kojoj banci, one postaju osnova da moze da se izda treci kredit od $ 8,100 ($900 ide u centr. banku). Kao one ruske lutke, ispod svake se nalazi manja,svaki novi ulog nosi potencijal da se moze izdati nesto manji kredit do beskonacnosti. Ako se kreditni novac ne ulozi u banku, proces se zaustavlja.Medjutim verovatnije je da ce na svakom koraku novi novac biti ulozen u banku i pri ovom odnosu proces ce se ponavljati dok se ne stvori $100,000 novog novca. Ceo proces je legalan ulaganjem pocetnih $1111.12, koji je jos uvek nedirnut u centralnoj banci! Bancin pocetni ulog u centralnoj banci od $1111.12 dozvoljava banci da zaradi kamatu do $100,000 koje nikad nije imala.

Banke prave onoliko para koliko mi pozajmimo.Kad povlacis svoju stednju, banka ti ne kaze da to ne mozes, jer je pozajmila te pare vec nekom.

Pogledajte dokumentarni film "Money As Debt" ("Novac je dug") !!!





<sub>[Ovu poruku je menjao mima_cool dana 10.10.2008. u 10:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao mima_cool dana 10.10.2008. u 10:58 GMT+1]</sub>

---

izvini, a ko ce da isplati tih 10,000$ auto salonu?!?!
malo ga preterujete sa virtuelnim novcem. postoje izvesne mogucnosti za prebacivanje novca s jedne na drugu stranu, ali takvi iznosi su minorni, a izjave da postoji 90% virtuelnog novca u bankama je smesno, neozbiljno i neodgovorno. Mi imamo jako stroge uslove poslovanja banaka. NBS pored veoma strogih uslova vrsi i redovne i ceste provere poslovanja banaka. Ukoliko neka od banaka pocne da se ponasa sumnjivo, takve kontrole postaju ucestalije i detaljnije.

Banka ne moze da zaradi pare tako sto ce stednje pohrani u trezore i brise prasinu sa njih. Sasvim je normalno da te pare ulaze u dalji obrt, da zaradi za troskove poslovanja, kamate na stedne uloge i da nesto preostane.
Samim time, nijedna banka na svetu ne moze da prezivi situaciju da joj sve stedise pohrle da uzmu svoje pare za jedan - dva dana.

Upravo zbog toga i NBS upozorava na opasnost sirenja takvih dezinformacija, jer mi imamo stabilne banke, ali svaka od njih moze da propadne za kratko vreme, ako se takvim dezinformacijama pokrene panika u narodu.





@sopocanac
sa ovih par izjava dokazujes da nemas blage veze o poslovanju banaka ili da si ekstremno zlonameran. Nadam se da je ono prvo i da imas razumevanja da procitas malo o tome i prestanes sa ovakvim izjavama.
Plasirati glasine, kao vlastite tvrdnje nije nimalo odgovorno.



Uvek se sve zna u ovoj nasoj divnoj srbiji
Tesko da banke posluju ispod granice profita, da imaju smanjen obim poslovanja to jeste sigurno, ali sve one imaju mogucnosti da smanjuju ili povecavaju profit prema trenutnom stanju. VEcina kredita u srbiji su vezani za promenjive kamatne stope sto olaksava bankama da promenom kamatnih stopa smanji rizik od gubitaka.

Najveci problem jeste depresija, ukoliko zavlada jaca depresija, smanjuju se protoci novca i poslovanja SVIH firmi. Prestaje potraznja i ponuda kredita i sve polako zamire.
Da nam barem vlada malo lici na nbs, gde bi nam bio kraj

---

Alo bre ljudi !

1. Nijedna komercijalna banka na svetu nije propala tj. bankrotirala. Ni u Americi ni u Evropi. Bankrotirale su neke Hipotekarne i Investicione banke, a to ima veze sa štednjom građanja onoliko koliko i sa sadnjom kupusa.

2. Poređenje poslovanja današnjih banaka sa poslovanjem Beobanke, Slavija banke, (u socrealizmu) je naprasto smešno. To se ne može porediti.

3. Poređenje poslovanja današnjih banaka sa "poslovanjem" "banaka" Jezde i Dafine prosto vređa svakog ko ima IQ > 70

4. Svako ko ima IQ > 100 može da zaključi da srpske banke (bez obzira ko je vlasnik tih banaka) nisu imale masovne visikorizične plasmane koji su se izjalovili. Koji bi onda bio razlog za njihov bankrot ? Da li je "Rajfajzen Srbije" davala kredite po Americi ili po Srbiji ?

5. Naslov teme ("neke tri banke ...") je tipično paničarski, plasiran od strane poznate nam opozicije da bi bilo što gore jer po njihovoj logici to je za njih bolje.

Java vam rece sve, bez panike, ionako vecina vas ni nema neke vece uloge u bankama domacim....

moja banka je svorc...:)

---

I tvoja švorc .... e



Postojanje unutrašnjeg duga, suštinski čini itekako smislenim takvo poređenje. Veliki deo plasiranog novca služi baš za pokrivanje tog manjka. Pitaj dobavljače domaćih "giganata", , iz kojih sredstava finansiraju valutu od 180 dana, npr. Sprcao pare u neproduktivnu fabriku, ili u finansiranje MIškovog lagera je veoma slilčno, sa aspekta onoga ko daje novac.

---

@Java, slazem se sa tobom, ali da li se slazes da ce se finansijska kriza osetiti (ili se vec oseca) i u Srbiji?

Problem na zapadu, za obicne smrtnike je:

- banke su stisle lovu koje imaju i ne izdaju vise nikome kredite;
- nova poslovanja se zaustavljaju - jer nema kredita;
- na kraju dana - sve pada lagano u vodu...

Sve cetiri banke iz Ijsland-a su otisle u drzavne ruke - medjutim, ni sama drzava nema to da plati sto banke duguju. Odnosno - drzava je 'bankrotirala'.
Ovo ce neko, od nekud morati da nadoknadi - a posledice toga cemo verovatno znati tek za par dana / meseci nakon toga.

Sa druge strane, ako strane banke / investitori nemaju sredstava da investiraju u Srbiji (poslovno), onda nece biti ni ponude na trzistu (bilo cega), te narod nece imati potrebu da sam podize kredite kod srpskih banaka - jer im nece biti potreban...

Mislim da je ovo jako dugacak stap i da jos niko ne moze sa sigurnoscu da kaze sta ce se sve desavati u narednom periodu.

Poz,
Sale

---

Ipak postoji osnovna i bitna razlika: U socrealizmu je banka po dekretu morala da investira u fabriku za koju se unapred zna da je propala investicija i da neće vratiti pare. A banci, budući da pravi vlasnik banke, tj. kapitala nije ni postojao, je bilo svejedno. Dakle, fakat, bacali su novac u vetar, svesno.

Sadašnje banke ni u ludilu neće da invenstiraju ako nisu unapred sigurne u zaradu. Naravno, uvek postoje rizici, ali ne zaboravi da vlasnik kapitala nije ni lud niti umobolan da svoje pare razbacuje u vetar. Mislim, da je takav banka bi se raspala mnogo pre nego da dođe u Srbiju, zar ne ? E sad, kad sitnom proizvođaču trebaju pare da bi finansirao Miškovića, on mora da pokaže i da i te kako dobre garancije za kredit koji traži.

Isplacuje ih pozajmljivac putem ceka, procitaj jos jednom pazljivo sve.

---

Ti metalni i papirnati simboli se stvarno prave od strane vladine agencije koju zovemo kovnica novca.Ali veci deo novca se ne pravi u kovnici.Ogromne kolicine se stvore svaki dan od strane korporacija koje zovemo banke.Vecina nas veruje da banke pozajmljuju novac koji im je poveren od strane ulagaca.Lako zamisliti. Ali ovo nije istina.

U stvari, banke prave pare od pozajmica,ne na osnovu njihovih zarada, ne od uloga,nego direktno od obecanja pozajmljivaca da ce vratiti.Potpis pozajmljivaca na papiru zajma je obaveza da ce banci vratiti pozajmicu plus kamatu, ili ce izgubiti kucu, kola, kao i sve stvari koje su zalozene kao jemstvo.To je velika obaveza od strane pozajmljivaca.Sta isti takav potpis od strane banke nju obavezuje?Banka se zakune da postoji tolika kolicina novca i samo to upise na njegov racun.Zvuci vam izmisljeno?Da bi vam demonstrirali kako je ovo cudo modernog bankarstva nastalo, smatrajte sledece kao jednostavu pricu:

BAJKA O ZLATARU

U davna vremena, skoro sve se koristilo kao novac. Trebalo je samo biti prenosivo i dovoljan broj ljudi je morao imati poverenje u to da se kasnije moze menjati za prave vredne stvari kakvi su hrana, odeca i zaklon.Zlato i srebro je bilo atraktivno, meko i lako za obradu.Zlatari su olaksali trgovinu praveci zlatnike,a oni su se standardizovali svojom tezim i cistocom.Da bi zastitio svoje zlato, zlataru je trebao trezor.Uskoro su i njegovi sugradjani dolazili na njegova vrata trazeci zakup u njegovom sefu za svoje vrednosti.

Ubrzo je zlatar izdao svaku policu u svom sefu i imao je mali prihod na osnovu zakupnine.Godine su prolazile i zlatar je pronicljivo shvatio - ulagaci su retko dolazili da iznesu sve svoje zlato i nikad nisu dolazili odjednom. To je iz razloga sto su trazili cekove koje je zlatar potpisivao za ulozeno zlato,te su sa njima trgovali kao pravim zlatom.Ovaj papir je bio mnogo zgodniji nego teski zlatnici,sume su se jednostavno zapisivale umesto tegobnog brojanja prilikom svake razmene.

U medjuvremenu, zlatar je razvio nov posao.On je posudjivao zlato naplacujuci kamatu.Kako je zgodni papirnati cek naisao na prihvatanje,pozajmljivaci su trazili pozajmice u formi cekova umesto metala.Kako se industrija sirila, sve vise ljudi je trazilo od zlatara pozajmicu.To je dalo zlataru jos bolju ideju.
On je znao da vrlo mali broj ulagaca uzima svoje zlato.Tako je zlatar smislio da lako moze pozajmljivati cekove od zlata ulagaca a ne od svog zlata.Dokle god su se krediti vracali,njegovi ulagaci nisu nista ni gubili ni dobijali.Sad je zlatar, vise bankar nego zanatlija, pravio mnogo veci profit nego kad je pozajmljivao samo svoje zlato.Godinama je zlatar tajno uzivao u dobrom prihodu zaradjenim na kamati drugih ulagaca.Sad je postao istaknuti zajmodavac, vise se bogatio nego njegovi sugradjani i paradirao je.Sumnja je rasla da trosi novac ulagaca.Njegovi ulagaci su se sastali i zapretili su mu povlacenjem njihovog zlata ako se zlatar ne pokaze cistim u vezi njegovog bogastva.Suprotno onom sto bi nego ocekivao,ovo se nije ispostavilo kao katastrofa zlatara.Uprkos prisutnoj varci njegova shema je zaista radila.Ulagaci nisu nista izgubili. Njihovo zlato je i dalje bilo bezbedno u zlatarovom sefu.Radije nego da povuku svoje zlato, ulagaci su sad trazili od zlatara, sada vec bankara,dao i oni dobiju deo njegove kamate.Ovo je bio pocetak bankarstva. Bankar je isplacivao nize kamate na uloge a zaracunavao vece kamate na kredit.Razlika je pokrivala troskove operacije i njegov profit.
Logika ovog sistema je jednostavna. Izgledao je kao razumljiv put da se zadovolje kreditni zahtevi.Medjutim ovo nije nacin kako bankarstvo danas funkcionise.
Nas zlatar/bankar nije bio zadovoljan sa prihodom koji mu je ostajao posle podele zarade sa ulagacima.

Potraznja za kreditima je brzo rasla, kako su se Evropljani sirili po svetu. Ali su krediti bili
limitirani kolicinom zlata ulagaca u sefu.Tada je dobio jos vecu ideju. Posto niko osim njega nije znao sta se zapravo nalazi u njegovom sefu on je mogao da izdaje cekove na zlato koje nije bilo tu !Dokle god nisu svi cekovi poverioca stigli za naplatu u isto vreme i potraze svoje zlato, kako je neko mogao znati?Ova nova shema je odlicno ispala, te je
bankar postao enormno bogat na kamati zaradjenoj na zlatu koje nije ni postajalo!
Ideja da bankar stvara novac iz nicega je bila neverovatna za poverovati, te u dugom periodu ovo nije padala ljudima na pamet.Tokom vremena, kolicina izdatih kredita i njegovo razmetljivo bogastvo je opet pokrenulo sumnje.Neki pozajmljivaci su zahtevali pravo zlato umesto papirnate zamene. Ovo je izazvalo glasine.Odjednom se nekoliko velikih ulagaca pojavilo sa zahtevom da uzmu svoje zlato. Kraj igre ! More cekova za naplatu je preplavilo ulicu ispred banke.Avaj, bankar nije imao dovoljno zlata i srebra da pokrije sav papir koji je on izdao.

Ovo zovemo "Navala na banku" i ovog se svaki bankar plasi. Ovaj fenomen "navala na banku" je unistilo mnoge banke i sto uopste ne iznenadjuje i narusilo javno poverenje u sve bankare.Bilo bi posteno da se stavi van zakona praksa stvaranja novca iz nicega.Ali je velika kolicina kredita koju su bankari nudili je postala od presudnog znacaja za uspeh evropske ekspanzije.Te umesto zabrane ova praksa je legalizovana i regulisana.
Bankari su pristali da budu omedjeni limitima za izmisljeni novac koji mogu posudjivati.Limit je trebao da bude mnogo veci nego pravo stanje zlata i srebra u trezoru. Vrlo cesto se upotrebljavao odnos 9 izmisljenih dolara za 1 pravi zlatni dolar.Ovo pravilo je sprovodjeno iznenadnim inspekcijama.Takodjer je dogovoreno da u trenucima navale, centralna banka treba da podrzi lokalne banke sa hitnom dopunom zlata.Samo u slucaju da ima navale na mnogo banaka istovremeno,bankovni balon bi pukao i sistem bi pao.

---

Nisi sasvim u pravu.

Socijalizam u Jugoslaviji bio je samoupravnog tipa. Znaci kao sto danas imas gazdu neke firme ili skupstinu akcionara, nekad si imao radnike kao vlasnike, pa radnicki savet, direktor se takodje birao i smenjivao. Drzava je u velikoj meri prenela komplet odgovornost na kolektive OUR-e. Zato si i imao onu izreku "nije vazno sta si vec gde radis" jer bas kao i danas firme su razlicito poslovale i imale manji ili veci profit i gubitke naravno. Dakle disketu je itekako bilo bitno da posluje sa profitom !

---

Uprkos beskonacnom stampanju novca, vladin novac obicno broji manje od 5% ukupnog novca u opticaju.Vise od 95% ukupnog novca danas je stvoreno tako sto je neko potpisao obecanje da ce vratiti dug banci.Sta vise, ovaj bankovni novac se stvara i unistava u ogromnim kolicinama, jer novi krediti se prave i stari se odplacuju.

Banke mogu ovo da praktikuju samo uz aktivnu podrsku vlade.Prvo, vlade izdaju zakon o valuti da prihvatimo nacionalnu valutu.Drugo, vlade dozvoljavaju da se privatni krediti banaka placaju vladinom valutom.Trece, vladini sudovi vrse naplatu dugova.I zadnje, vlade izdaju regulative za zastitu funkcionalnosti i kredibiliteta novcanog sistema u ocima javnosti, dok ne cini nista da informise javnost odakle je stvarno novac nastao.

Da li si se ikad zacudio kako svako ... vlada,korporacije, male firme, familije mogu svi zajedno biti u astronomskom dugu?Da li si se ikad zapitao otkud se toliko novaca moze pozajmiti?Sad znas.
Nema ga. One jednostavno ne pozajmljuju novac.One ga jednostavno prave iz duga. I kako je dug uvek neogranicen, tako je i nabavka novca.I kako proizilazi iz svega ovog, obratna situacija je takodje tacna - Nema Duga, Nema Novca.
Zar nije zaprepascujuce, da uprkos neverovatnom izvoru resursa, inovacija i produktivnosti koje nas okruzuju da smo skoro svi, od vlade preko firmi do pojedinaca veliki duznici bankarima !Kad bi ljudi samo stali i razmislili, kako je to moguce?
Kako je stvarno moguce da svi ljudi koji jedini zapravo proizvede pravo bogastvo u svetu su u dugu prema onima koji prosto pozajmljuju novac koje predstavlja bogastvo !?

Vecina ljudi zamislja, kad bi se svi dugovi otplatili,stanje u ekonomiji bi se poboljsalo. To je svakako tacno na nivou pojedinca. Jer kao sto imamo vise novca za potrosnju kad otplatimo dugove, mi mislimo da kad bi svi isto tako uradili, bilo bi vise novca za potrosnju generalno. Ali je istina suprotna. Novac uopste ne bi postojao.Nema zajmova,nema novca - to je ono sto se desilo tokom velike represije, obim novcane mase se smanjio drasticno jer nije bilo vise zajmova.

---

Da, tako je izgledala Kardeljeva teorija. Praksa je međutim bila sasvim drugačija. Znalo se ko je glavni i znalo se šta znači direktiva iz Gradskog Sekretarijata SKJ. A tek direktiva sa republičkog nivoa !

Kao što danas stigne direktiva iz Krunske, u neko JP npr. Ali nije to smisao, tačno je da je bilo nerazumnih investicija u unapred neproduktivne fabrike, tačno je i da su današnji krediti kao pokriveni hipotekama, ali i u Americi su bili pokriveni, pa njihovi bankari ne snose posledice svojih odluka. Ne postavlja se pitanje propasti jedne, pojedinačne banke, na čije mesto jedva čeka da uskoči konkurencija, nego propast velikog broja banaka, što ima za posledicu ozbiljno smanjenje količine novca u opticaju. To može dovesti do pojave velikog broja gladnih usta, usled bankrota firmi u kojima su ljudi zarađivali nekakvu platu i na taj način prehranjivali porodice. A to je već stvar oko koje se treba zamisliti.
Evidentne su poteškoće pojedinih banaka sa isplatom, a imajući u vidu "stabilnost", "značaj" ovog tržišta i "veličinu", teško je očekivati da će se sve tako brzo normalizovati.

---

Kojih to pojedinih banaka i koje to poteskoce? Jel moze konkretno (osim tekstova Kurira)?


Danas bio do RF banke, nikakvih problema sa dizanjem deviza nema, sve po starom - do 5000 bilo koje strane valute odmah, preko toga - najavis danas sutra dizes, tako da ja te nisam primetio te "evidentne teskoce"

stvara se nepotrebna panika. I mene zanima koje to banke imaju problem, ja nemam takve informacije, vec bas suprotne-pare se dizu bez problema.
Maksimalno sto moze da se desi je ako neka filijala nema dovoljno kesha kod sebe (usled povecanih podizanja novca-sto je i logicno) onda se saceka do popodne ili najdalje do sutra (u zavisnosti od kolicine novca koji dizete)

---

Tako je bilo i kada je Jezda pobegao, neko je kod Dafine podizao usšteđevinu, a drugi su stajali u redu da ulože novac, sve strahujući da će izgubiti zaradu ako baš sada odustanu.
Ja bih se zabrinuo, ako danas moram da čekam, a još juče nisam morao pri podizanju gotovine, pa čak iako je to samo do poslepodne. Meni je eto to npr. teškoća, jer sumnjam da su u pitanju milioni za koje se čeka.

P.S. dobra ideja to za Kurir, moram češće posećivati taj sajt

---