Komercijalna banka počela da naplaćuje web/sms servis

Ajde rekoh da pogledam jel možda legla plata (mada znam da uplate tek 10-tog) tek ono vidim skinuli mi 30.06.2008 dva puta po 80 dinara, šta je sad ovo, pogledam pod detalja i vidim piše "troškovi web/sms servisa"... ne mogu da verujem kakve su to nebuloze.
Ne, neću ja da propadnem za tih 80 dinara mesečno, neke banke naplaćuju i više, ali se radi o principu. A u krajnjem slučaju radi se i o parama, matematika je prosta, 80 dinara mesečno to je 960 dinara godišnje, kada bi bilo samo 100.000 korisnika ove "usluge" to je extra profit od čak 96.000.000 tj. 96 miliona na godišnjem nivou + 96 miliona koje već uzimaju za održavanje tekućih računa, a sigurno ima daleko više od tih 100.000 korisnika. Znači neko tamo u komercijalnoj banci nije imao šta da radi pa je uzeo digitron, statističke podatke i smišljao kako da još više ojadi ljude i kad je video da može da stvori 96 mil. iz ničega bio je mnogo sretan.
To takođe pokazuje koliko oni cene svoje šalterske radnike, znači samarnje tog radnika, da ne govorim koliko tek oni nas klijente smaraju svojim neznanjem, neljubaznošću, nezainteresovanošću, koliko se tu vremena izgubi, koliko živaca... e to je besplatno a korišćenje web bankinga što smanjuje gužvu u banci znači automatski se brže radi, štedi se vreme i tom radniku a pre svega klijentima, nema ni toliko nervoze i prepucavanja e to se naplaćuje.
Ja bi to zapravo okarakterisao kao krađu, jer niko mene nije pitao da li se ja s tim slažem i želim li ja da to plaćam, a da ne govorim o tome da prvo treba pitati "jeste li zadovoljni uslugom, šta možemo uraditi da budete još zadovoljniji..." već su jednostavno skinuli novac sa računa i to je to... Poslali su i obaveštenje par dana ranije preko tog njihovog web interfjesa (valjda ne znaju kako se šalje e-mail) da ukidaju taksu na web plaćanje/kupovinu a uvode naplatu web servisa a dobro je poznato da većina klijenata ima vizu elektron karticu (sa kratkim brojem) koja se nemože koritisiti za web plaćanje, za to treba uzeti standardnu vizu ili master karticu što se opet dodatno naplaćuje određenom mesečnom tarifon (samo zato što nećeš nešto što je mainstirm nego nešto što je "extra").
Ajde malo da analiziramo i taj njihov web banking: od gomile stavki koje su natrpali u meni ja mogu da koristim samo dve, pregled stanja na računu (inače ako uđete u detaljan prikaz stanja računa nema šanse da vidite koliko vam je trenutno raspoloživo stanje) i nalozi za plaćanje gde mogu nekome nešto da uplatim na račun s tim što to nije puna web usluga jer pre nego što mogu da kreiram nalog moram registrovati primaoca a za to se podnosi pismeni zahtev u najbližoj expozituri i čeka se 2-3 dana tako da svaki put kada hoću nešto da uplatim na novi žiro račun moram da idem do banke i da čekam.

Veoma su me razočarali, zaiste ne znam u kom svetu oni žive, no bez obzira na to, treba samo da izvuku debelu bulju iz koženih fotelja, izađu na ulicu i osvrnu se malo, koliko banaka ima okolo, pa nisu oni jedina banka u Srbiji. Ono što bi takođe trebalo da shvate je da su i male "ribice" na tržištu veoma bitne.

Kakva je situacija u vašoj banci?

---

Iz istog razloga ja ne proveravam stanje na racunu na bankomatu, jer naplacuju tu uslugu, vec kad mi to treba, odem na salter, gde je provera stanja besplatna. Naravno da nije star u novcu nego u principu.

Bakare inace smatram najvecim secikesama u drzavi a to rade jer im omogucuje drzavna politika. Mislim danema zasticenije vrste u zemlji od bankara. Dozvoljeno im je da uzimaju pare kako god zele i koliko zele iako to verovatno i jedina delatnost koja ama bas nista ne radi da stvori neku vrednost, vec se bogate samo zahvaljujuci cerupanju onih koji vrednost zaista strvaraju.

---

Kada bi po vasoj logici banke postupale, onda bi trebala svaka njihova usluga da bude besplatna i da oni maltene rade dzabe.

Ako vam se ne svidja banka, promenite je.
Ako vam se ne svidja nijedna banka, nemojte da koristite usluge banaka.

Prosto i jednostavno.
Ne postoji zakon koji vas obavezuje da budete korisnik usluga banaka.



Ne razumem kako im je dozvoljeno da uzimaju pare kako god zele? Kako im to drzava omogucava da tebi npr. uzmu pare kako i koliko god zele?! Jer te drzava prisiljava da budes korisnik banke?

Nemojte ljudi da lupate gluposti, niko vas ne tera budete korisnik banke.

Moras imati racun da bi mogao da primas platu a racun moze da ti izda samo banka. ;)

---

I mene su potpuno razočarali sa ovih 80 din za web/sms , i još plus za dva računa za koje sam ovlašćen po 80 dinara to je 240 din, održavanje tri računa 240 dinara znači ukupno 480 dinara.Kad bi još sms radio uvek bilo bi dobro nego nikad ne dobijem poruku kad legne plata,doduše kad provučem karticu uvek dobijem poruku.Pre desetak dana sam nešto kupovao na Cabelas sajtu i uredno sam dobio poruku.E sad što se tiče weba tu imam neki usb drive koji ubacim i ne moram da prijavljujem primaoce,vec mogu da platim kome god hocu.Kupovao sam i devize u menjačnici,manja je provizija nego na šalteru a i pokrivao sam račune kad su minusu.Takođe imam i kompletan listing gde sam koristio Master i Viza kreditnu karticu i kad mi dolazi na naplatu.Sve u svemu bio sam prezadovoljan sa webom, ali sada vec razmisljam da odjavim sve i da im se nacrtam svaki dan u banci, svaki dan da mi izvlače listinge računa i izvode po karticama.Što je mnogo mnogo je ,ajde 100 ali 540 je mnogo za ništa , ja im smanjujem gužvu a oni me deru.Da ne spominjem to da me nisu obavestili da će poćeti naplata , nego su samo onako tiho skinuli pare.Kad su me prijavljavali niko nije spominjao da će biti naplate, nego su rekli kad banka šalje poruke onda su besplatne , kad ti šalješ onda te koštaju 5 din.Mislim da neko kad bi hteo stvarno bi mogao da ih tuži.

@ predragi

ti dakle imaš devizni račun čije održavanje je skuplje plus još imaš usb token čije izdavanje košta 1500 dinara mislim da je na 2 ili 3 godine i sa njim možeš da uplaćuješ bilo kad i bilo kome ali kad imaš samo user/pass kao ja jer je to bila "najjefitnija" varijanta onda to nemože. Kako se "tarifiraju" master i viza kreditna to ne znam ali može biti samo skuplje od klasične viza elektron, uglavnom, računica je opet jasna 540 dinara mesečno tj. 6480 din. godišnje, ako predpostavimo da ima SAMO 5.000 korisnika koji imaju istu kombinaciju kao i ti to je 2.700.000 ( 2 miliona 700 hiljada) mesečno tj. 32.400.000 din (32 miliona 400 hiljada) godišnje. Pa ti vidi.



A da, evo, pridružio nam se prepametni bankar...
Dakle. 1. ne znam gde ste vi pročitali da sve usluge banaka treba da budu besplatne, to niko nije rekao/napisao osim toga, prilikom podpisivanja ugovora sa bilo kojom bankom mora biti naznačena cena održavanja računa koji se otvara i na to svi pristajemo svojim podpisom, u mom ugovoru stoji da to održavanje košta 80 dinara mesečno u mesecu kad ima promene stanja na računu, kad nema onda se ne naplaćuje ništa, sasvim logično. Takođe, u zahtevu za omogućavanje web bankinga stoji da je ta usluga besplatna.
2. ako uzmete digitron, pročešljate malo internet i pronađete neke statističke podatke o bankama (koliko korisnika imaju, kakva je struktura računa među korisnicima, kakva im je stopa prirasta novih klijenata itd.) lako možete izračunati da samo na održavanje raznoraznih računa komercijalna banka sigurno godišnje zaradi preko 200 miliona dinara. Inače, svaka prava banka glavni deo svoje zarade mora da bazira na investicijama, to znači da mora da animira svoje klijente da oročavaju svoja sredstva na što duži rok (to se zove štednja) kako bi ta sredstva bila plasirana na tržištu, a ako u celu priču uključimo i kratkoročne investicije u vidu kredita građanima (a svako ko je dizao bilokakav kredit a naročito neplanirani, zna o kakvim kamatama je reč) "zarada" banaka drastično raste, čak toliko da pomenutih 200 miliona predstavlja samo manji deo.
Banka čiji se glavni izvor prihoda bazira na provizijama i taksama kao što je održavanje računa, web i sms servisi, provizije na transakcije isl. stoji na dve noge tj. rizikuje da se sruši svakog momenta.
U takvim uslovima, mislim da je potpuno realno i opravdano da neke usluge banke budu besplatne, već pomenuti web/sms servis, podizanje novca novca na bankomatu druge banke takođe može biti besplatno (mrzi me da objašnjavam kako i zašto), gotovinske uplate bi mogle da idu bez provizije itd...
3. i 4. Nema svrhe menjati banku jer je u svim bankama ista situacija a plata se legalno može primiti samo preko tekućeg računa tako da hteli ili ne, moramo koristiti usluge banaka.
5. Ne postoji zakon koji obavezuje građane da koriste usluge banke ali ako se ne varam, postoji zakon koji obavezuje poslodavce da zarade isplaćuju isključivo na tekuć račun (postoje zakonom i podzakonskim uredbama regulisani slučajevi kada se i šta se isplaćuje u gotovini) zaposlenog što znači da ako želimo zaradu i zdravstveno osiguranje moramo imati račun u banci a meni to nekako ne izgleda kao sloboda izbora.
6. Kako je bankama dozvoljeno da uzmu pare kako god žele? E to ni ja ne razumem... Uglavnom, kao što već rekoh, pristupnici za web banking piše da je usluga basplatna, piše takođe da će me banka obavestiti unapred o promenama tarifiranja usluga međutim niti je mene banka obavestila niti me je pitala da li se ja slažem da im dajem dodatnih 80 dinara mesečno ili hoću da odjavim tu uslugu, već je jednostavno skinula 80 dinara sa računa bez mog znanja.

Uglavnom, ono što banke i "pametni" bankari moraju da shvate je da se klijent tj. KLIJENT vema teško stiče a vrlo lako gubi, s obzirom da danas banke za svakojake debilne ponude štampaju na hiljade i hiljade pisama i šalju ih na kućne adrese (šta mislite, koliko košta štampanje i slanje svih tih pisama, a svako pismo je personalizovano) mislim da bi bilo sasvim korektno od njih da su mi poslali obaveštenje sa nekim objašnjenje zašto uvode i tah harač i da su mi recimo ponutili neku uslugu dodatno kao kompenzaciju, npr. otvaranje komintenta bez odlaska u banku i bez glupe papirologije ili recimo besplatno otvaranje deviznog računa i njegovo održavanje upola cene na godinu dana ili nešto slično, predlog više usluga od kojih bi ja mogao da izaberem onu koja mi najviše koristi bi bio najbolje rešenje, to bi bio kulturan način...
Ja sad, naravno, ne mogu ništa da uradim, mogu jedino da ih pljujem i da svakome ko planira da otvori račun kažem "nemoj u komercijalnoj, biće ti žao!" a koja pametna firma želi da se tako priča o njoj ???

---

1. Kaže se potpis, a ne podpis.
2. Šta tebe briga kako banke zaradjuju i posluju?! Znaju banke kako da posluju, nisi im ti potreban da im soliš pamet. Neće im se slomiti staklene noge jer na njima i ne stoje. Šta mene briga koliko oni imaju para i kako zaradjuju?! Boli me uvo da li imaju od provizija milijarde evra ili bilion dolara!!! Meni je važno da oni meni nude finansijsku uslugu koja je meni potrebna, a kako oni zaradjuju i koliko, to me apsolutno ne interesuje. Moj je izbor da li ću koristiti te finansijske usluge ili ne.
3. i 4. (Zašto 3. i 4.?!, valjda pod 3. samo) Nije tačno. Legalno se može primiti i u gotovini. Izbor je zaposlenog da li će primati zaradu u gotovini ili preko tekućeg računa.
5. Ni to nije tačno. Ne postoji nijedan zakon koji govori da zaposleni mora primati zaradu preko tekućeg računa. Zdravstveno osiguranje se dobija overom zdravstvene knjižice od strane poslodavca. Nema nikakve veze to što pričaš.
6. Kažem opet, možeš da zatvoriš račun u toj banci.

Koliko sam ja razumeo, banka je stavila to obaveštenje za web održavanje od 80 din. na sajtu.
Moja logika je da banke uopšte ne trebaju da šalju nikakva pisma ili štampana akta jer za to prosto nema potrebe. Sve banke danas nude elektronsko bankarstvo i shodno tome, pošto ne živimo u 19. veku, podrazumeva se da korisnici koriste internet, i sve se vidi jednostavno na sajtu, bez potrebe za bespotrebnim štampanjem i slanjem pisama koje im predstavlja nepotreban trošak.
I na kraju, nisam vam uzeli 800.000 din. već 80.

1. tipfeler,
2.,3.,... Pa dobro, niko ne kaže da moraju svi iz prvog sve da shvate.

---

1. Klasična nepismenost, nisi napisao samo podpis, već si napisao i podpisivanje.

A što se ostalog tiče, imaš vremena do kraja života da shvatiš.

Ti očigledno imaš neki problem sam sa sobom. Hajde se lepo prvo izleči jer ovako nemaš čime da doprineseš raspravi.

---

Nemam ja nikakvih problema, nego si ti poceo prvi da me vredjas bez potrebe a ispao si nepismen i glup.

Meni je bitno da mi banka ponudi uslugu da online kontrolisem moje stanje na racunu i da mogu po potrebi da kupujem i prodajem devie i prebacujem sredstva sa racuna na racun preko interneta. To je odavno normalno svugde u svetu ali kod nas jos uvek nije posto samo par banaka od gomile koliko ih ima na trzistu nudi tu opciju. Tako da tvoja tvrdnja da sve banke nude elektronsko bankarstvo pada u vodu jer ne znas o cemu pricas. Na prste 2 ruke jedva bi se mogle nabrojati banke u Srbiji koje imaju takvu ponudu. Ako pod elektronskim bankarstvom smatras to da banka ima svoj sajt i da na njemu napise sta nudi onda nema potrebe da diskutujes u ovoj temi. Vojvodjanska banka npr., koja se predstavlja na nasem trzistu kao lider po kvalitetu usluga nema razvijeno elektronsko bankarstvo. Tacnije, njihova usluga po tom pitanju je katastrofa. A da ne pricam uopsteno o ponudi internet kartica. Tu je situacija najgora. Svega par banaka ima dobro razvijenu takvu uslugu(Intesa, Raifaisen i jos par). Npr. u Vojvodjanskoj ako zelis da uplatis neki iznos na internet karticu, moras nakon uplate otici u kancelariju gde izdaju platne kartice da im odneses kopiju uplatnice(i to do 15h posto im je radno vreme do tada) i nakon toga mozes da se nadas da ce ti pustiti sredstva na karticu oko 22.30h uvece istog dana. Ako je subota u pitanju onda se ne nadaj do ponedeljka u 22.30h da ces imati bilo sta na kartici. Pokretacu teme preporucujem Intesu za svoje racune. Mesecno odrzavanje aktivnog racuna je 100 dinara i to im je jedina stavka. Imas besplatnu uslugu sms obavestenja kada ti neko uplati iznos veci od 1000 dinara na racun, mozes lako da baratas racunima online i da prebacujes sredstva sa jednog na drugi, da kupujes i prodajes devize, da placas racune i sl.

---

Tako je to kada neko izvrce tudje reci...



Naravno da te prisiljava. Da bi ista radio sa parama moras da ima tekuci racun. To je obaveza, a na tu obavezu, drzava je dala bankama previse slobode da deru korisnike basnoslovnim provizijama, i troskovima. Tako recimo imamo besmislene situacije da ako odes na bankomat da proveris stanej na racunu, banka te odmah odere za trosak, a ako udjes u banku i isto proveris na salteru besplatno je. Razum kaze da bi trebalo da bude obrnuto.

Kad god postoji mogucnost da dodje do zastoja sa prebacivanjem novca tako da ti bude na raspolaganju, taj zastoj ce se desiti - najvaznije je da novac sto duze ostane u banci, da bi ona sa njim raspolagala.

Od skora na TV se reklamira jedna banka koja se, zamisli, setila da placa kamatu na iznos koji imas na tekucem racunu. Ej! Umesto da moraju da ti placaju kamatu na sredstva na racunu jer taj novac koriste, to je stvar njihove dobre volje. Nasa drzava je prosto omogucila bankama da se bave zelenasenjem. Gradjani i firme su uslovljeni da moraju da rade preko banaka a onda ove korsite to i deru ih na svakom mogucem mestu. Sluzba platnog prometa je ukinuta upravo zato da bi se otvorio prostor bankama da pljackaju. SPP je prosto bila trn u oku, jer pored nje, banke nisu mogle da zelenase.

Kada teba da konvertujes neki devizni iznos u drugi devizni iznos procedura se zna: prvo ces pocetni iznos da konvertujes u dinate po najnepovoljnijem mogucem kursu plus da platis proviziju, pa onda za te dinare ces da konvertujes u zeljenu valutu, opet po najnepovoljnijem kursu, i opet ces da platis proviziju.

A da ne pominjemo klasicnu pricu da kad odes u banku da proveris koliko kosta neka njihova usluga dobijes jednu informaciju, ali kada zaista legne novac i treba da realizujes uslugu, onda odjednom sve to kosta vise.


Gde jto vodi: da se bogate bankari i to dotle da ne znaju sta ce parama pa ih trose na svakojake gluposti. Svaki put kada vidite da je neka banka debeli sponzor, znajte da u stvari poklanjaju pare koje su vama uzeli. Trebalo da se zakonski posebno oporezuju banke i firme koje na slican nacin prave prihode ako novac trose na bilo sta to nije direktna investicija u firmu.



Ako cemo bas tako da se oslovljavamo, reklo bi se da si ti taj koji lupa gluposti.



Izvini, ne bi se reklo da lupas gluposti, to je sada vec cinjenica.



Neko ono bi pricao o lupanju glupusti? Da nisi ti onaj koji je rekao da se ne treba cimati sto te je neko malo pokrao... vazno je da nije mnogo...




Sve su banke iste. Intesin sistem izgleda ok ali samo izgleda. Moj kolega im svaki drugi dan pominje rodbinu, a koliko sam imao prilike da vidim, mislim da gore od toga sto oni imaju ne moze.

---

Cuo sam od kolega da Intesa skida 100 dinara za račun mesečno radio on ili ne ,tj ako ostaviš 1000 din na računu i ne koristiš ga više oni ti skidaju 100 dinara 10 meseci ali ga ne teraju u minus,dok intesahit tekući račun je skuplji i tera u minus.Mislim da su mi rekli da sms košta 1000 dinara godišnje.

U potpunosti se slazem sa pokretacem ove teme. I ja sam bio neprijatno iznenadjen kada sam video za cega mi skidaju novac...ma to su ti (bankari) moderni zelenasi koji kao lesinari mogu da cerupaju narod jer im je to drzava omogucila. Poznata je cinjenica da banke prosperiraju u ovako siromasnim sredinama kao sto je ova nasa,nudeci kojekakve povoljne kredite sa najvecim kamatama u regionu, jer je standard tako mali da smo prinudjeni da dizemo kredite za svakakve sitnice. Zna se da se na zapadu kredit dize za auto i kucu, a sve ostalo za kes.

Pricah neki dan sa priajteljem koji je uzo auto na kredit. Kaze desila mu se neobicna stvar = zbog ovog jacanja dinara, pao kurs evra ispod onoga koji je bio kada je uzeo kredit. Cik pogodite kako je banka reagovala?

Obracunavaju mu rate po kursu na dan kada je potpisan ugovor za kredit. Rekli su mu da po ugovoru, devizna klauzula znaci da se rate uskladjuju sa tekucim kursem evra samo ako je kurs veci od onog na dan potpisivanja ugovora, a ako kojim slucajem kurs padne ispod, onda se ne racuna tekuci kurs, vec onaj kurs na dan zakljucenja kredita.

Posle neko nek tvrdi da nisu zelenasi i najzasticenija vrsta u zemlji...

---

Uspesno sam se odjavio sa njihovog web bankinga