Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

Nazalost, ovo potvrdjuje mnoge slicne price koje su u medijima. Pritisak na decu, manipulisanje, izvrdavanje cinjenica i slaba zakonska prava i odbrana roditelja. Kojeg uzrasta su deca? Koji su to bezazleni razlozi da nekome zakucaju na vrata - i to moze biti korisno da bar ljudi koji su tamo ili ce biti tamo, znaju cega da se paze, kakvih situacija?
Da li mislis da saamo nisi imao srece ili smatras da je visok rizik za roditelje sa decom da odu u Norvesku?

Ne znam sta da kazem. zato sam i postavio pitanje da se jos neko izjasni pa da procenimo da li je stvar slucajnosti ili ne. i znam da ce mnogi reci da sam verovatno nesto precutao, ali nisam, vama na volju da verujete.
deca su konstantno pod pritiskom da priznaju da li se nesto lose desava kod kuce, mali je rekao sto je rekao, nakon dugog ispitivanja i nakon dugog plakanja. opet kazem ovo ej sve po njihovim recima jer mi nismo bili prisutni kad su ih ispitivali, ali su nam sami rekli da je plakao vise od pola sata pre nego sto je to rekao. sto objasnjava pritisak koji se na decu vrsi.
Rizik postoji, ali nikome ne preporucujem da zbog toga odustane od dolaska. ali morate biti na oprezu i moram reci da smo mi imali srece jer ih nisu oduzeli odmah jer po zakonu na to imaju pravo. kao sto su malog vodili u bolnicu, nakon izjave, i bez naseg znanja, da ga doktor pregleda da nema neke tragove zlostavljanja. izvestaj sa pregleda nikad nismo dobili, mogu misliti sta bi bilo da su nasli neku modricu recimo od skijanja ili slicno, posto i sami znate ovde su modrice sastavni deo igre, u vrticu, skoli....

Ja ti verujem zato sto sam vec citao slicne price roditelja o njihovim "metodama rada".
Ne znam samo sta mi je ciniti i kako da procenim taj rizik, tesko mi je da ga prihvatim i u najmanjem procentu ali opet, veliko mi je razocarenje i unistena nada ako odustanem (posao i odlazak je vec obezbedjen). Kapiram da je najrizicnije za malu decu uzrasta za vrtic, a sin mi ima 4 godine.
Da li je mozda manji rizik takvih nebuloza ako ide u privatni vrtic?

Da.



Gradjevinski inzenjer. Kao sto rekoh, imam osrednje znanje. Znaci mogao sam da vodim razgovor s njom ali sam s vremena na vreme zablokirao pa mi je taj deo rekla na engleskom ,a odmah posle opet presla na norveski. Takodje sam svaku slozeniju misao morao na engleskom da kazem. Voleo bih da cujem misljenje onih koji su imali iskustva sa ovim agencijama. Jel si ti medju njima mozda? :)

Dosta pesimisticno, dajte malo vedrije kao da ovo vreme utice na vas.
Da li bi moglo da se uspe u No. u gradjevini ili metalnoj struci bez poznavanja jezika. Postoje li nasi ljudi tamo sa svojom firmom kojima je potrebna kvalifikovana radna snaga u srednjoj strucnoj spremi za ova zanimanja, pomozite nama smrtnicima. Kada odu u No. i srede svoj zivot nasi zaborave za ovaj forum

---

Ja znam za slucaj jednog drugara koji je u dvoristu,kada sin nije hteo da ga slusa i drao se na njega dobio samar.Komsija je to video,prijavio,3 meseca je bio u prosecu,jedva je dete zadrzao.Dakle,skandinavija,generalno je najrigoroznija po tom pitanju.Ali uglavnom se deca oduzimaju zbog gore navedenog,zbog cega realno i treba da se oduzmu(Alkoholizam,nasilje itd).Ali ja iskreno ne verujem da ce sad moje dete u vrticu pitati:Da li se otac dere na tebe i da li te nekad udario?i da mali kaze:da udario me po guzi juce i da mi oduzmu dete:)Nije to bas tako.

Nasumicno ispitivanje dece u vrticu, skoli ili kod lekara se vrsi konstantno i kada nema razloga za sumnju. Bas kao sto si opisao, a ako dete lupi neku glupost nastaje veliki problem. Ja shvatam da roditelji kojima su deca oduzeta mozda poricu sve, ali postoje ispovesti ljudi bas kao Milancle koji su uspeli da izvuku decu i posle svega nemaju nikakav motiv da lazu o necemu sto je proslost sa srecnim krajem. Covek iz poljskog dokumentarca place dok prica o tome 10 godina posle nemilih dogadjaja kada je zamalo ostao bez dece. Jasno je da barnevernet UGLAVNOM reaguje sa razlogom, ali izgleda da ima i nevinih ljudi koji su ostali bez dece zauvek. Jedan norveski policajac u penziji koji je bio na nekim intervencijama tog tipa je izjavio da sve zavisi od slucaja do slucaja, da ima najdobronamernijih radnika ove sluzbe, koji iskreno i otvoreno rade svoj posao, do totalnih kretena, pa sad zavisi kome ko zapadne. Da se sve desava u na pr. Nemackoj (koja takodje ima ovu sluzbu), zemlju strucnih ljudi u svom poslu, celicne radne discipline i urednosti pa da se covek prepusti slucaju, ovako, u zemlji gde mnogi aljkavo i povrsno rade na na odgovornim mestima meni to uliva strah. Ako se neko pita oko motiva drzave ili bilo koje sluzbe da intervenise bez razloga, postoji motiv, a to je novac, tacnije mnogo novca u srazmeri sa kolicinom intervencija.
Ja verujem da je jako malo slucaja gde su ljudi ostali bez dece bez jakih razloga i cvrstih dokaza, ali takodje verujem da u manjem procentu stradaju potpuno nevini ljudi. Koliki je taj mali procenat, da li je od 30000 oduzete dece napravljena greska u 30 ili 3000 slucajeva je ono sto bih voleo da nekako shvatim i znam. Ako postoji rizik kada izadjem iz kuce da me ubije grom to ne znaci da ne treba da izlazim, samo moram da shvatim da li je rizik prihvatljiv. Da ne mracim mnogo, Milan je sam rekao da ljudi ne treba da odustaju zbog svega ovoga, Poljak koji place je i dalje u Norveskoj sa decom, tako da nije sve tako crno ali nije ni sve tako belo i cisto.
Informisite se oko svega, gore postoje i savetovalista za roditelje emigrante koji su i najrizicnija grupa, takodje, ako znate jos neke primere navedite da ljudi koji tek treba da idu imaju kompletnu sliku o mnogo bitnijim stvarima od visine plate i poslovnim mogucnostima.


<sub>[Ovu poruku je menjao Nenad 75 dana 28.03.2015. u 22:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Nenad 75 dana 28.03.2015. u 22:55 GMT+1]</sub>

Naravno,prva stvar koju cu ja licno da uradim kada odem,sledece godine je da posetim tu njihovu sluzbu i da mi kazu sva ta pravila.Jer ako kazu da:ne smem da teram decu da jedu,da ne spavam sa njima,da su slatkisi samo subotom npr ili jednom nedeljno,da ne smeju da cuju bilo kakve porodicne probleme i mnogo toga sto sam do sada cuo-sve cu to da ispostujem jer ta zemlja ce upravo toj mojoj deci pruziti sve sto pozele.Ali ako isto tako cujem od njih da je decija rec bitnija od moje,tipa lupe nesto:"sinoc se drao na mene ili ko zna sta"a nisam i zbog toga da imam probleme-pa nema tih para i te zemlje u kojoj bih ostao pod tim uslovima(ali iskreno ne verujem da je to tako).U svedskoj,a verujem da je tako i u Norveskoj sam cuo da ako dete krene da se valja i baca po podu u marketu i krene da se dere da roditelji samo gledaju u njih i cekaju da se dete smiri.Ja iskreno ne mogu da zamislim da moje dete to radi jer kad jednom nesto kazem ono poslusa,a poslusa jer sam se u proslosti izdrao milion puta i zatvorio u sobu kao vid kazne.Mozda bi mi zbog ovog oduzeli dete tamo ako je pitaju:jel se dere neko na tebe u kuci?Verujem da su stogi,rigorozni ali kao sto kazes cim je poljak jos uvek gore nije sve tako crno.Poenta je da mi koji tek idemo sa decom,moramo biti svesni da moramo igrati po njihovim pravilima ili da ne idemo gore.Pozdrav!

Pre bih preporucila da se na neki drugi, manje ocigledan nacin, covek informise o "pravilima". Ovako samo postoji sansa da upadnes u oci i budes zabelezen negde. Bila je prica u novinama pre nekog vremena o Norvezanki koja je sama kontaktirala Barnevernet da joj pomognu jer je muz napustio, ostala sa dvoje nemirne dece itd. Trazila je savet, a decu su joj oduzeli posle nekog vremena.

I to je tacno da bi dete iz primera u supermarketu roditelji samo bledo gledali. Verovatno bi i odsetali dalje, a njega ostavili. Vike nema. A nemojmo ni mi da mesamo viku i batine. Autoritet kod dece treba steci na drugi nacin a ne pokazivanjem fizicke nadmoci.

Da se dete posalje u sobu kad je nemirno, tzv time-out, to je u redu ovde.

Ja sam sve ovjerila u opštini. Kod nas (Rep.Srpska) kad na salteru kazes da ti ovjerene kopije trebaju za posao, ne placas nista.
Eto nesto dobro i kod nas

Sud,opstina,svejedno je.

Da li je moguca nostrifikacija diplome sa uverenjem o diplomiranju umesto diplome. Trazio sam na faxu da mi ubrzaju izdavanje diplome, ali izgleda mrka kapa, moglo bi da se oduzi na 6meseci do godinu...

Pozdrav svima,pokusao sam da procitam sto vise postova i ukapirao vecinu stvari ali me ipak zanima sledeca stvar...

Naime imam diplomu trogodisnje vise skole kao laboratorijski smer,imam devetogodisnje radno iskustvo i planiram da prevodim dokumenta i saljem za autorizaciju,ali me zanima koliko je izvesno tamo naci posao u toj struci,cuo sam da ako mi autorizuju diplomu,to tamo dodje neko zvanje tipa Bioinzenjer. Nadam se da cu do juna imati i zavrsen B1...

Ili je sigurnija varijanta da upisujem prekvalifikaciju za opsti smer na Zvezdari pa da pocnem kao bolnicar...

Hvala unapred

Najsigurnija varijanta je srednja medicinska-opsti smer.

Da napišem i ja koju o barnevern.

Nisam imao nikakvih ličnih iskustava, na sreću, ali sam dostao čitao upravo zbog pomenute Irine. Moja gospođa je ruskinja pa je njena familija podigla paniku. Što se tiče Irine ona lupa gluposti neviđene tako da ako u njenom slučaju i ima neke istine ko bi to izdvojio.

Skandinavski tip vaspitanja se meni lično sviđa, smatram da Barnevern treba da postoji ali izgleda da tu postoje neki elementi koji škripe. U emisiji Brenepunkt na NRK su govorili o problemu da isti psiholozi nastupaju i u ulozi "tužioca" i u ulozi "kadije". Naime formira se tročlana komisija u kojoj je obavezno psiholog koja donosi važne odluke tipa oduzimanja djece. Ali taj psiholog je koliko juče zastupao Barnevern u sličnom slučaju kao "tužilac". I istina je da primaju velike honorare.

Ono što je mene zaprepastilo je da često razdvoje djecu u različite hraniteljske porodice. Ovo mi je potpuno neshvatljivo. Uostalom pogledjate emisiju dostupna je na NRK.
http://tv.nrk.no/serie/brennpunkt/MDUP11000814/22-04-2014

Znači nema da se dernja na djecu a još manje da se tuku. Naročito je osjetljiv problem fizičko kažnjavanje jer se lakše dokazuje nego psihičko.

Treba imati u vidu i da smo mi imigranti sigurno izloženiji iz više razloga:

1) U našoj je mnogo prihvatljivije fizičko kažnjavanje tako da se sigurno i češće dešava u imigrantskim porodicama. Slično i sa drenjanjem ili nekim izjavama tipa "prebiću te", "ubiću te" i sl. koje ovdje mogu mnogo ozbiljno da se shvate. Oni koji imaju stav: "Šta zar ja ne mogu da se izderem na svoje dijete milion puta" možda bolje da ne dolaze. Ali najbolje bi bilo da promijene stav :-)

2) Jezik. Zamislite situaciji da neki arapin u Srbiji razgovara povišenim tonom (ili još gore viče) na dijete. Na vašoj mašti je da zamislite šta li je on u stvari njemu rekao, a mašta je često bujna.

3) Predrasude. U Barnevern rade ljudi, a ljudi imaju predrasude, manje ili veće.

Ja smatram da je normalno da da se dijete u uzrastu 2-5 godina povremeno valja po podu u supermarketu. Problem je što to npr. u Rusiji nije normalno i onda se roditelji osjećaju bespomoćno pa počinju da se nerviraju ili da umire dijete time što im ispune želju ili počinju da ih mole da se smire i sl. Ako ih ignorišete par minuta kao što je neko iznad napisao brzo se smire. Kad se smiri dobije kritiku i roduteljsku hladnoću 5-10 minuta. I nikada ne dobije ono zbog čega se valja na podu. Niko vas ne posmatra kao nesposobne roditelje zbog toga. Za dvije godine u Norge valjala se možda 5 puta.

Najveća kazna za našu djevojčicu je kada je odnesem u sobu ako histeriše ili se ponaša baš bezobrazno i kažem smireno da je volim ali da tako ne može da se ponaša. Ako izađe iz sobe ja je tamo vratim. U sobi sama može da plače i vrišti koliko hoće. Vraća se za 2-3 minute smirena, nikada nije ostala duže od 5. Ne bih je opisao kao poslušno dijete ali ja i ne želim da moje dijete bude poslušno. Želim da bude pametna, samostalna i uviđavna.

Barnevern nije uvijek ni tako ažuran, imamo poznanike koji imaju problema u braku. Imaju klinca 4-5 godina koji ide u norveški vrtić. Mali jako loše i nerazumljivo priča, dosta je povučen ali ima povremene izljeve bijesa ili nekontrolisanog ponašanja. Majku oslovljava imenom... Ona je čak izjavila kako osjeća da je on kriv za mnoge probleme u njenom životu (nije bio planirano dijete i iz toga se izrodio taj problematični brak)... U vrtiću su primijetili da nije sve OK, imali su i neke razgovore sa roditeljima ali za sada ništa drastično se nije desilo. To traje 1-2 godine. Moje lično mišljenje je da bi tamo već trebalo intervenisati iako ne mislim da nužno treba oduzimati dijete.

Poznajemo litvanaca kome su oduzeli djecu zbog alkoholizma. On sam kaže da se ozbiljno propio poslije pogibije supruge (saobraćajna nesreća) ali da djeca nisu bila zanemarena niti tučena jer se o njima brinula baka, njegova majka. Čist je nekoliko godina, djecu viđa nekoliko puta godišnje ali još nije uspio da ih vrati. Zvuči pogrešno :-(

Elem da dodam da se ja lično ne smatram ugroženim, i prije sam imao stav da djecu ne treba tući jer čovjek lako skrene i počne da to primjenjuje olako. Sve što radim je da ako ako je negdje kritikujem u javnosti često to ponovim i na norveškom za svaki slučaj.

Pozdrav. Ja sam laboratorijski tehicar. Pisala sam pre par dana post. Sa srednjom skolom naseg smera ne moze se dobiti nikakva autorizacija. Ni sa visom skolom isto. Jedino sa Visokom zdravstvenom skolom i u tom sluzaciju dobijas autorizaciju Bioinzenjera. Nedavno je nasa koleginica otisla u No da radi. Pozvali su je odmah, na privi konkurs na koji se javila. Ako mozes bolje juri da dobijes diplomu Strukovnog laboratorijskog inzenjera.
Znam da su joj obezbedili stan, da cak ni jezik ne znam dovoljno dobro i da su zvali Klinicki centar da pitaju da limaju nesto protiv da im uzmu jednog dobrog radnika. U pitanju je zaista sjajna zena sa vise od 20 god staza u KCS na institutu za plucne bolesti.

Moje iskustvo sa Barnevernet Oslo.

Moja devojka stanuje u Oslu, bila je dobila nove komsije sa troje dece. Najmladje dete (oko 5 godina) je svako jutro vristalo i to je trajalo oko 2 sata, dok ga nisu izveli napolje. Mogli su se cuti glasovi roditelja koji su vikali na dete. Nakon par nedelja bili smo u dilemi da li da pozovomo Barnevernet. Druge komsije (norvezani) su isto suskali o tome. Na kraju je izgleda neko obavestio Barnevernet i oni su dosli i nakon razgovora sa roditeljima (i detetom) razgovarali i sa komsilukom ukljucujuci i nas dvoje. Da skratim, dete nije oteto, jednostavno je takvo, non-stop "kenjka". Roditelji su stranci (otac turcin, a majka azijatka). Dete i dalje vrsi svoje rituale (kenjka i vristi).

Pozz

Korisno, objektivno i iz prve ruke. Hvala nasima iz Norveske na ovim informacijama.
Slazem se da Irina B. vodi nebuloznu propagandu ali ima nekih norveskih profesora, advokata i psihologa koji uverljivo pricaju protov Barneverneta. Prema njihovim tvrdnjama, to sto ne tucete i ne vicete na svoje dete nije dovoljan garant, to je zlostavljanje koje uz dokaze (ne nagadjanja) treba kazniti, ali tu je i siroko tumacenje zanemarivanja zbog koga se takodje mogu oduzeti deca.
Prema njihovim izjavama glavno pravilo je da nema pravila, nekome vrlinu vide kao manu i obrnuto, a to etiketiranje izgleda ovako:

Dete nema dovoljno igracaka - zapostavljeno
Dete ima previse igracaka - zapostavljeno, jer mu roditelji materijalnim stvarima nadomestaju emotivnu uskracenost
Glupi roditelji - zapostavljenost, jer nisu dovoljno pametni da prate i pruze razvoj detetu
Pametni roditelji - zapostavljenost, bave se vise sobom nego decom i dobro manipulisu na recima te se okolini predstavljaju boljim nego sto stvarno jesu
Dete mirno i pasivno - zapostavljeno pa tuguje
Dete zivahno i aktivno -zapostavljeno pa hoce da skrene paznju na sebe
Dete koje je komunikativno sa strancima (sluzbenicima) - zapostavljeno pa skrece paznju na sebe
Dete koje ne obraca paznju na strance (sluzbenike) - zapostavljeno i depresivno
Terate dete da jede- zapostavljenost
Dete ne dobija na kilazi u skladu sa sablonom za njegove godine - zapostavljenost
Previse brizni roditelji - zapostavljenost, uskracuju slobodu deteta
Previse opusteni roditelji - zapostavljonost, ne brinu dovoljno o detetu
Stan neuredan - losi uslovi zivota za dete
Stan uredan - roditelji zaokupljeni materijalnim stvarima umesto decom
i td i td

Ono sto jednom zamere i drugom zamere i ako je skroz suprotno. Po njihovoj prici to je masina u koju ako uhvate roditelje svako ispada nedovoljno dobar za sopstvenu decu. Prava roditelja su na minimumu i roditeljima se nikada ne veruje.
Ako je to istina onda je to strasno.

Ohrabruju malo ove price iz komsiluka u prilog tvrdnjama da je oduzimanje dece krajnja mera sa jakim razlozima.

Ja sam prosle godine otisla u Visoku školu strukovnih studija u Zemunu i tražila da mi izdaju diplomu po ubrzanoj proceduri.
U molbi sam navela da mi je diploma potrebna za odlazak u inostranstvo. Dobila sam je za mesec i po dana.Inače su mi prvo rekli da ću diplomu dobiti 2015 godine zato što je tako po planu.
Tako i ti traži napismeno.

I jos jedna stvar je odlucujuca, a to je koja osoba je saksbehandler. Neki pospanko koji gleda da izdrzi do kraja radnog vremena ili neko ko je fiksiran na karijeru a uz to panicar sigurno imaju razlicite poglede na "ugrozenost" deteta.