[es] - Povrsinsko modeliranje - SURFACING, Osnovni princip

Team player
Aleksandar Mikan
TEAMS Design
Beograd

Član broj: 140339
Poruke: 14
*.cpe.vektor.net.

Sajt: www.podivljalieksperiment..

Profil

Povrsinsko modeliranje - SURFACING, Osnovni princip

^{29.03.2007. u 21:01}

Citajuci forum, primetio sam odredjeno interesovanje vezano za povrsinsko modeliranje, kao i nedostatak kvalitetnih tutoriala i tome slicno. Sa ozirom da se bavim time... Objasnicu princip koji se pokazao kao jako delotvoran pri kreiranju komplikovanih povrsinskih modela. Ja prvenstveno radim u PRO/E wf2 (ISDX modul uglavnom) pa cu u opisu koristiti neke specificnosti, ali metodologija je primenljiva i na ostale CAD pakete. Pretpostavljam da neko koga ovo interesuje ima odredjeno predznanje, tako da cu se vise koncentrisati na sam princip a manje na fizikaliju... Ovo ce biti malo duzi post, ali sta je tu je...

Zadatak:

Za pocetak zamislite da imate deo komplikovane geometrije koji je potrebno izmodelirati kako bi se na osnovu tog modela napravio kalup koji bi bio koriscen za brizganje plastike kako bi deo bio napravljen. Za ovaj primer zamislimo i da deo ima jednu ravan simetrije i da su za taj deo zadati minimalni livacki uglovi kako bi deo mogao biti izvadnjen iz kalupa bez problema na kraju procesa.

Priprema:

Ucitati ono sto ce biti osnova prilikom kreiranja modela (bilo slike koje ce se koristiti kao pozadina preko koje ce se raditi, bilo IGES, STEP, ili neka druga vrsta modela). Prilikom kreiranja modela paziti da se ni jedan jedini feature ne referencira na pocetnu (uvezenu) geometriju.

Izrada modela:

1. U ravni koja predstavlja ravan razdvajanja se postavi grupa tacaka koje se nalaze na karakteristicnim mestima na spoljnoj konturi datog dela. Potrebno je koristiti sto je moguce manje tacaka, ali istovremeno ispostovati konturu do maksimuma. Tacke je potrebno postaviti tako da se izmedju pojedinih parova moze postaviti linija koja ce kasnije nositi karakteristican poprecni presek.

2. U style-u se u ravni razdvajanja provuce grupa ravanskih krivih kroz prethodno kreirane tacke i tako se dobije kontura dela u ravni razdvajanja.

3. U sketch-eru se u ravni razdvajanja nacrtaju linije koje presecaju konturu i koje predstavljaju mesta karakteristicnih poprecnih preseka. Pozeljno je da te linije budu izmedju tacaka koje su postavljene u prvom koraku.

4. Postaviti ravni koje su normalne na ravan razdvajanja i sadrze linije iz sketch-era nacrtane u koraku 3. Ove ravni ce se koristiti za crtanje ravanskih krivih koje ce predstavljati poprecni presek na tom mestu.

5. Napraviti jos jednu grupu tacaka u ravni razdvajanja - tacke koje opisuju karakteristicne linije dela unutar spoljne konture. Pozeljno je da gde je god moguce tacke budu postavljene na linije koje se nalaze izmedju tacaka koje opisuju spoljnu konturu.

6. U style-u provuci ravanske krive kroz tacke kreirane u prethodnom koraku. Ovime dobijamo karakteristice linije sa dela preslikane u ravan simetrije, cime smo manje vise formirali osnovni layout u ravni simetrije.

Sledeci logican korak je postavljanje krivih koje predstavljaju poprecne preseke dela, medjutim... Kako je potrebno da deo zadovolji zadate kriterijume vezano za livacke uglove, potrebno je obezbediti da sve krive koje formiraju poprecne preseke dodiruju ravan simetrije pod odredjenim zadatim uglom. Zbog ovoga prvo kreiramo draft povrsine.

7. Na konturi kojom deo dodiruje ravan razdvajanja napraviti sweep povrsinu koja je pod uglom u odnosu na ravan razdvajanja/simetrije (ugao zavisi od zadatog livackog ugla)

8. U style-u kreirati ravanske krive na ravnima kreiranim u koraku 4. Na svojim krajevima krive moraju da budu tangirane na sweep povrsine kreirane u koraku 7. Ovim se obezbedjuje da sve povrsine koje kasnije kreiramo a dodiruju ravan razdvajanja/simetrije mogu da budu tangentne na sweep povrsinu tj. da ispune zadate uslove vezane za livacke uglove.

9. Kreiramo konstrukcione povrsine - uradimo extrude ili sweep po krivama kreiranim u koraku 6.

10. U style-u pravimo krive (COS) na povrsinama koje smo napravili u prethodnom koraku. Krive vezujemo i za poprecne preseke formirane u koraku 8. Ukoliko ovo iz nekog razloga ne funkcionise kako treba pre ovoga dodati jos jednu grupu tacaka koje ce se nalaziti na mestima gde krive koje predstavljaju karakteristicne poprecne preseke probijaju konstrukcione povrsine iz koraka 9.

Ako je do sada sve proslo kako treba, pred vama bi trebalo da se nalazi mreza linija koja verno opisuje deo koji se modelira. Preostaje da se te krive iskoriste za formiranje povrsina, bilo u style-u, bilo pomocu boundary blend komande. Sve povrsine bi trebalo da su cetvorostrane kako bi se izbegli problemi u daljem radu. Kada su sve rupe izmedju krivih popunjene potrebno je uraditi merge svih povrsina kako bi se dobio jedan quilt koji sadrzi sve kreirane povrsi.

I to je otprilike to sto se tice tog prvog i najtezeg koraka. Posle sledi zatvaranje modela i njegova solidifikacija, vec u zavisnosti od konkretnog dela...

Ako nekoga interesuje nesto detaljnije moze da pita. Ako neko relativno pristojno vlada ovom oblasti, pa jos ima i diplomu masinskog fakulteta pride (mada nije neophodno), a treba mu posao moze da mi se javi na pvt.

^{29.03.2007. u 21:01}

bokisha
beograd

Član broj: 58101
Poruke: 377
*.adsl-1.sezampro.yu.

Sajt: proizvodnja.googlepages.c..

Profil

Re: Povrsinsko modeliranje - SURFACING, Osnovni princip

^{27.04.2007. u 11:47}

Pozdrav bleki,
sto se tice surf modeliranja, ne bih ti bas preporucio da krenes od ovakvog modela, isuvise je komplikovan za pocetnike.
A vidim da si i ti konkurisao za posao u PRO-E.
Ali ajde da ti dam jedanod mogucih predloga kako bi ovo mogao da odradis u, recimo, PRO-E (mada bitan je samo pricip):
Zadatak je bio da se na "uvezeni" IGES ne sme vezati ni jedna referenca.Evo jedan od nacina, odredices tebi karakteristicne ravni duz, recimo, cevi ovog pistolja, na svakih 20mm, zatim ces da uradis INTERSECTION izmedju te k-ne ravni i cevi pistolja i dobices 2D krivu koja opisuje konturu u toj ravni, zatim ces u sketch-u skiciras tu krivu pomocu SPLINE-a i referentnih tacaka koje ces kada zavrsis crtanje krive pre izlaska iz sketch-a OBAVEZNO OBRISATI.Kada si "izasao" iz sketch-a iz stabla ces obrisati taj INTERSECTION i ostace ti samo kriva linija koju si malopre nacrtao.Naravno, ako si pratio postupak to brisanje INTERSECTION-a iz stabla ne bi trebalo da "povuce" za sobom ni jednu referencu.POnavljajuci ovaj postupak za ostale k-ne ravni dobices vise krivih kroz koje mozes "provuci" SURFACE sa kojom posle moze da radsi sta oces, npr da zadas debljinu sa TICKEN,...
Ovo ti je najkrace moguce objasnjenje, nadam se da si me razumeo.
Slike ti nisam okacio jer ti se pitanje odnosi konkretno na ovaj model, a taj model je autorizovan i ljudi koji su njegovi vlasnici su mi napomenuli da ne bi trebalo se siri na ovaj nacin.

^{27.04.2007. u 11:47}