Citat:
vladdy:
Citat:
"Pa ko ti brani da napises softver i da ga dajes dzaba? Microsoft to brani, ne bih rekao."
Podebljao sam ovu rečenicu, jer si mi je imputirao, ja ovo nisam ni rekao
Citat:
Rekao si:
Citat:
Ako pokušaš da mi to zabraniš, kršiš moju slobodu.
Pa upravo to, ja
nisam rekao da mi Microsoft to brani, nego da bi kršio moja prava
svako ko bi to pokušao da mi zabrani. Dakle, pripisao si mi nešto što nisam rekao.
Citat:
Ajde evo ti na-brzinu presjek i jednog i drugog procesa pa mi reci u cemu je razlika, I TO SAMO JEDNU JEDINU RAZLIKU NADJI ako mozes
1. Vidi se na trzistu potreba za novim modelom auta/softvera i pokrene se ideja.
2. Sakupe se pare da se to izvrsi.
3. Angazuje se tim da sve to pretoci u stvarnost.
4. Pristupa se dizajnu automobila/aplikacije.
5. Inzenjeri davaju svoje misljenje.
6. Radi se, mada i ne mora pre-testing (automobili: computer simulated, software- tdd ?)
7. Krece se u izradu.
8. Radi se post testing.
9. Marketing.
10. Prodaja
11. Podrska (servis je identican 100% i automobil i softver zahtjevaju odrzavanje)
12. ...
Eh u cemu je ovde razlika?
Ni u čemu. Razlika postoji između intelektualne i vlasničke svojine. Pitaj pravnika, stvarno nemam snage da objašnjavam, nisam ni pravnik da to radim. Istina je da sve potiče iz ideje i znanja, koje po pravu spadaju u "intelektualno", ali se u procesu izrade ciljanog proizvoda procesi razilaze. Ja mogu da kupim program, i iskorpiram ga na 100 CD-a i podelim ljudima; to sa automobilom, televizorom, i ostalim materijalnim stvarima ne mogu. Za sliku sam pogrešio, izvinjavam se zbog toga.
Citat:
cynique: Da. Današnji alati za reverzni inženjering su užasno sofisticirani. Recimo danas postoje pluginovi za IDA-u koji uzmu neki windows DLL prije i nakon apliciranja MS-ova patcha, i izgeneriraju ti graf izvođenja sa označenim dijelovima koda razlike u funkcionalnosti, te već nakon par min možeš znati gdje je i kakvog tipa zakrpljeni sigurnosni propust i odmah početi pisati exploit.
Današnji state-of-the-art rootkitovi su bazirani na ogromnoj količini znanja dobivenog reversanjem dijelova NT kernela (ntoskrnl.exe), iz kojeg je uz pomoć debug simbola i checked buildova moguće izvući nejvjerojatno detaljne informacije. Recimo fascinantna analiza PatchGuard zaštite spomenuto u ovoj je u cijelosti dobivena RCE metodom. Kompajlirani C kod je vrlo čitljiv asembler, jednom kad znaš imena svih fja i globalnih varijabli (a što ti debug simboli daju), i kad imaš alat koji sadrži bazu gomile konstanti, enumeracija i tipova iz DDK headera i sposoban ih je propagirati kako se fje međusobno pozivaju (sve to IDA radi automatski
Vjeruj mi, da neka kernel-mode komponenta Windowsa ima sakriven backdoor, to bi se našlo vrlo, vrlo brzo.
Ok, zahvaljujem na odgovoru, i verujem ti. Drago mi je što sam čuo da bi se alati za špijuniranje na kernel-nivou brzo otkrili, i to sada prilično menja moj dosadašnji stav o tim stvarima. Eto, osećam se sigurnije nego do sada.
Citat:
Zašto postoji tako malo open-source igara (ne igara kao KMahjongg, već kao UT 2004
Pa verovatno što nije isplativo. Ne znam koliko je toga protrebno igrama, recimo, ja imam nekoliko igara za Linux, koje je prerađivao za Linux "LokiGames" (koji su, by-the-way, bankrotirali), Rune, SoldierOfFortune, Newerwinter Nihgts, Descent3, i sve mi one rade bez problema na svim distroima i verzijama kernela koje sam imao prilike da probam. Za igru je potrebno da imaš OpenGL, da imaju ALSA lib, i ne znam šta još. Verovatno ne prave zbog 5% tržišta, jer evo, Apple nije arhaičan, da tako kažem, pa i dalje ima malo igara, jer isto ima manje od 5% tržišta. Na šta si tačno mislio?
Citat:
Najbolji bi model bio klasični model sw inženjerstva koji industrija prakticira zadnjih 40-ak godina, no on ne skalira sa open-source metodologijom nikako.
Pa dobro, otprilike je to manje-više poznato, ali šta to onda znači? Mi onda ustvari nemamo alternativu Windowsu. A da neko počne od nule pisati novi OS, znači da alternative neće biti godinama, dok taj OS ne sazri, plus što teško ko danas u svetu može napraviti nešto što bi moglo parirati Windowsu, zbog X razloga. Zato mislim da treba da postoji kakva-takva alternativa, i čini mi se da bi to BSD mogao biti, ako bi uspeli nekako da prošire zajednicu. Ne bih ja ni Linux otpisao. U principu, softvera je sve više, a i sam rad sa Linuxom je postao prilično jednostavan. Nema komercijalnih alata, ali sa softverom koji je većinom GPL danas vrlo ugodno mogu da: koristim internet, slušam muziku, gledam filmove, režem diskove, ripujem audio i video, konvertujem video i audio-formate, koristim Office programe, programiram, pa čak i da se igram (sa ono malo igara kojih ima, a polako ih je sve više, mada to nije ni blizu windows-ponudi), i još mnogo toga, sa manje-više istom udobnošću kao u u Windowsu. Verujem da ćeš i to priznati da danas na Linuxu može da se odradi dosta toga. To za mene predstavlja dovoljno upotrebljivu alternativu Windowsu. Znači, imam izbor: mogu da koristim Linux, a ako Linux ne zadovoljava moje potrebe, mogu da kupim Windows i softver koji mi je potreban. To ja želim, izbor, kakav-takav, ali izbor.
Re: Neovlašćeno korišćenje Microsoft patenata?