A ti to sve zbog drugih... ;) Ono, tebe uopšte ne interesuje.
Kopiranje fajlova na webserver
Apache, a i ostali web severi imaju jedan direktorijum na sistemu koji smatraju Document_root-om. Jednostavno kada odete na IP adresu tog host-a ili virtualhost-a na kome je prikačen apache, on će prikazati Directory Index (default ili korisnički) direktorijuma koji predstavlja Document Root. Prebacivanje fajlova naweb server se svodi na kopiranje ili premeštanje fajlova u direktorijum koji je u hijerarhiji niži od Document Root-a ili u sam docroot. Ovo se najčešće radi preko FTP-a, ali može i direktnim kopiranjem sa diska, diskete,... ili SCP-om (SSH), ili na neki deseti način. Čak se može konektovati na FTP server koji ima montiranu lokaciju docroot-a web servera sa drugog host-a preko NFS-a ili Samba-e... Bitno je, znači na bilo koji način prekopirati podatke u doc root web servera.
FTP
FTP ili File Transfer Protocol je protokol poput HTTP-a, NNTP-a, SMTP-a, POP-a...., pomoću koga se preko FTP naredbi uspostavlja komunikacija između FTP servera i klijent-a. Služi za transfer podataka u oba smera (server<=>klijent) i dosta se koristi, pretežno zbog velikog broja GUI klijenata za sve moguće sisteme. Mana je što se lozinka šalje u plain text formatu, pa je neozbiljan kao protokol za bilo šta značajnije (kada se koristi SSH i SCP)
Proxy
Kada se ti konektuješ na svog ISP-a, i zatražiš neku stranicu sa Web-a, uz pomoć DNS servera se sazna IP adresa domena web server. Onda tvoj browser šalje zahtev tom web serveru za stranicom, podaci putuju kroz linkove, sve dok ne dođu do tvog ISP-a, i konačno do tebe. Na bilo kojoj prolaznoj lokaciji se može postaviti proxy server koji će dobijene podatke sačuvati i prilikom ponovnog zahteva, dostaviti ih iz cache-a, umesto da ih ponovo dovlači i troši kapacitete mreže. Proxy servere postavljaju ISP-ovi, da smanje zauzeće linkova, srednje i veće mreže po firmama sa izlazom na net... Mana je što proxy ne inovira cache, sve dok ne pozoveš refresh iz svog browser-a, te možeš dobiti zastarele sadržaje. Upotrebom lokalnog proxy-ja se može dosta dobiti na brzini surfovanja, naročito ako često posećuješ lokacije sa velikim arhivama, koje se ne ažuriraju često. Najčešće korišćeni je Squid Cache. Pored web-a, proxy može keširati i ostale stvari, može da se koristi paralelno sa NAT-om ili za filtriranje dozvoljenih sadržaja. Bitno je naglasiti da prilikom upotrebe Proxy-ja, IP adresa krajnjeg korisnika može ostati prividno sakrivena za web server, te su veoma popularni razni anonimni proxy serveri. Sa našim dialUp linijama, ne vidim razlog za korišćenje ne-lokalnog proxy-ja jer je veza do njega toliko spora, da se ubrzanje ne može videti...
http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja
FTP,prenos podataka,proxy
Re: FTP,prenos podataka,proxy