Kakva nam je nuklearna budućnost - Novi oblici energije - Jedno viđenje

Jedan kilogram fuzionog goriva u stanju je da proizvede istu količinu energije kao i deset miliona kilograma fosilnog goriva. Nuklearne havarije, nebezbedna i zastarela tehnologija, opasni otpad i nuklearna testiranja su najverovatnije, stvar prošlosti. Upravo je počela izgradnja prvog reaktora za proizvodnju toplotne energije fuzijom, nove vrste komercijalnih nuklearnih elektrana. Međunarodni termonuklearni eksperimentalni fuzioni reaktor Iter, koristiće energiju proizvedenu nuklearnom fuzijom. Na ovaj način dobijena energija, smatra se čistijom od one nastale nuklearnom fisijom i sagorevanjem fosilnih goriva.

A kad je o prošlosti reč, nedavno se navršilo nekoliko neslavnih godišnjica: - 53 godine od prve nuklearne nesreće (curenje reaktora u Čok Riveru),
- 18 godina od radiološke nesreće u brazilskom gradu Goiani, koja začudo nije imala veze niti s nuklearnom energijom niti s nuklearnim oružjem,
- 26 godina od havarije nuklearke „Ostrvo tri milje” u SAD, i
- 19 godina od havarije i ekološke katastrofe u Černobilju, tadašnjem SSSR-u.

Od Prvog svetskog ekološkog samita održanog u Stokholmu, 1972, prošlo je tek trećina veka, a vodeće države sveta postale su svesne globalnog značaja ekoloških pitanja i sopstvene odgovornosti. Dvadeset godina kasnije, Svetska ekološka konferencija u Rio de Ženeiru (1992), posvećena zaštiti životne sredine i razvoju, ponudila je najzad, globalnu strategiju za rešavanje ekološke krize u formuli održivog razvoja.

Bilo je mnogo incidenata u nuklearnim elektranama:
- 1957, u Vindskejlu u Engleskoj, kada je vatra izbila u reaktoru sa grafitnim hlađenjem što je dovelo do curenja radijacije i kontaminacije područja od 200 kvadratnih milja;
- 1976, kada se u blizini Grajfsvalda u Nemačkoj, u nuklearki Lubmin jezgro nuklearnog reaktora skoro potpuno otopilo zbog manjkavih mera zaštite od požara. U atmosferu je ispuštena velika količina radijacije,
- 1999. u nekontrolisanoj lančanoj reakciji u elektrani za preradu uranijuma Tokaimura u Japanu, što je dovelo do ekološke katastrofe.
- Ipak, ono što se dogodilo 26 aprila 1986. u Černobilju, prevazilazi sve pomenute havarije po veličini i uticaju: kontaminirana je površina od približno 100.000 kvadratnih milja.

U nuklearnoj elektrani severozapadno od ukrajinskog grada Černobilja, u noći između 25. i 26. aprila 1986, dolazi do eksplozija koje uzrokuju požar i odbacuju snažan čelični vrh reaktora. Eksplozija i požar u grafitnom centralnom reaktoru, dovode do ispuštanja velike količine radioaktivnog materijala u atmosferu, na daljinu.

Švedska je bila prva zemlja koja je signalizirala uzbunu u 9:30 ujutru u ponedeljak 28. aprila, 1986, kada je osoblje nuklearne elektrane Forsmark izmerilo opasan nivo radioaktivnosti. U prvom trenutku su pomislili da je kvar na njihovom postrojenju, ali su brzo shvatili da je to talas koji je pristigao sa juguistoka, iz Sovjetskog Saveza. Niko se o ovom slučaju nije izjašnjavao više od dva dana. Bilo je potrebno 12 dana i 10.000 tona peska, olova, gline i borona izbačenih iz helikoptera da bi se ugasio požar koji je izbacio 150 miliona kirija radioaktivnosti u vazduh.

Prečnik zone radioaktivnosti iznosio je 30 kilometara (18 milja), a površina približno 1.000 kvadratnih milja sa centrom u Černobilju, u kome je radilo 135.000 ljudi.

Nuklearne elektrane su bile građene bez propisne tehničke dokumentacije sa neadekvatnom opremom i građevinskim materijalom, često lošijeg kvaliteta i bez dovoljno stručnog kadra. To je dovelo do kršenja tehničkih standarda i tehnoloških procesa pri izgradnji, kao i do mnogobrojnih grešaka, uz neautorizovana odstupanja od planova gradnje.

Ipak, na početku ovog milenijuma, i pored svih dotadašnjih propusta, pušteno je u rad šest novih nuklearnih reaktora. Nakon zatvaranja reaktora Černobilj, u svetu je na kraju 2000. bilo u pogonu 438 reaktora, dok je krajem 1999. taj broj iznosio 433. Zašto Evropi i svetu treba nuklearna energija? Zar čovečanstvo ne koristi oduvek i ostale izvore energije?

U prirodi važi zakon o očuvanju energije koji objašnjava da se energija ne može ni iz čega stvoriti niti uništiti, već da se može samo pretvoriti iz jednog oblika u drugi.

Dakle, izvori električne energije ne stvaraju energiju, nego je samo pretvaraju iz drugih oblika. Pa i nuklearne elektrane koriste atomsku energiju za zagrevanje vodene pare, nuklearnim procesom zvanim fisija, tj. razbijanjem atomskih jezgara, čiji tok pokreće generator i pretvara kretanje u električnu energiju. Danas se, umesto verovanja u dogmu da je nuklearna energija ograničena sirovinama, ekološki štetna i vrlo opasna, sprovodi u delo projekat Iter.

Energija proizvedena nuklearnom fuzijom, po istom principu na koji to čini i Sunce, smatra se čistijom od one koja nastaje nuklearnom fisijom i sagorevanjem fosilnih goriva. Brza izgradnja Itera biće veliki korak u razvoju fuzije kao potencijalno ogromnog izvora električne energije koji – tvrde stručnjaci – neće dovoditi do klimatskih promena.

Za taj proces nuklearne fuzije, koji se zasniva na stapanju lakih atomskih jezgara u teže atome, potrebna je visoka temperatura, koja premašuje sto miliona stepeni Celzijusovih. Jedan kilogram fuzionog goriva u stanju je da proizvede istu količinu energije kao i deset miliona kilograma fosilnog goriva. Iter bi, kako predviđaju, trebalo da proizvodi ogromne količine energije. Biće to prvi reaktor za proizvodnju toplotne energije fuzijom koja stvara nuklearni otpad, kao i fisija, ali je on manje radiotoksičan.

Postavljajući stroge kriterijume s obzirom na okolinu, obnovljive izvore i potrebu razvoja većeg energetskog učinka, nuklearna energija i u zemljama u tranziciji postaje opcija, koja se u bliskoj budućnosti ponovo otvara.

Mirjana Marinšek-Nikolić
Naučni saradnik i publicista

---

Stavovi prema nuklearnoj energiji veoma se razlikuju od zemlje do zemlje, pa tako Nemačka i Švedska gase svoje nuklearne reaktore, dok Kina planira da do 2020. izgradi 30 novih nuklearki. Nemački političari na čelu s kancelarom Angelom Merkel razgovarali su s predstavnicima energetskog sektora da bi, između ostalog, razmotrili budućnost nuklearne energije, što je jedno od najosetljivijih političkih pitanja u zemlji. Nova koaliciona vlada je zasad odlučna da nastavi sprovođenje plana o postepenom demontiranju nuklearnih elektrana do 2020 - Rojters.

Nuklearke, međutim, obezbeđuju gotovo trećinu ukupne nemačke potrošnje električne energije. Pored toga, Nemačka bi trebalo da zameni stare termoelektrane i da u isto vreme ispuni zahtevne ekološke standarde. Iz tih razloga se nuklearna industrija u Nemačkoj bori za nastavak korištenja nuklearne energije, nadajući se podršci konzervativnih stranaka u okviru vladajuće koalicije, koja je takođe posvećena finansiranju obnovljivih izvora energije.

U Velikoj Britaniji se nuklearna energija ponovo našla na dnevnom redu zahvaljujući premijeru Toniju Bleru, koji se prihvatio zadatka da poradi na donošenju dugoročne energetske politike da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje energentima, ali i ispunio cilj smanjenja emisije ugljen dioksida. Nuklearnom energijom se trenutno pokriva 20 odsto britanskih potreba za električnom energijom. Sve zastarele nuklearke u ovoj zemlji, osim jedne, biće ugašene do sredine dvadesetih godina ovog veka. Stručnjaci procenjuju da bi troškovi demontiranja britanskih nuklearnih elektrana mogli da iznose oko 70 milijardi funti (122 milijarde dolara), što je za oko 14 milijardi funti više nego što se ranije očekivalo.

Francuske nuklearne elektrane pokrivaju čak 80 odsto ukupnih potreba ove zemlje za električnom energijom. Iako od 1993. tamo nije izgrađena nijedna nova nuklearka Francuska, inače velika izvoznica električne energije, planira da 2012. otvori prvi evropski termonuklearni reaktor.Čak se ni skandinavske zemlje ne slažu oko korišćenja nuklearne energije. Finska trenutno gradi peti nuklearni reaktor koji će početi sa radom 2008, a prisutan je pritisak da se izgradi i šesti reaktor.

Šveđani su, s druge strane, na referendumu 1980. podržali gašenje svojih 12 nuklearnih elektrana, ali se u poslednje vreme i u ovoj zemlji pojavilo interesovanje za ovu vrstu energije zbog zabrinutosti oko emisije ugljen dioksida.

U SAD je svaka aktivnost nuklearne industrije bila praktično zaustavljena od havarije u nuklearki "Ostrvo tri milje" (Three Mile Island) 1979. godine, što je najveća nesreća te vrste u istoriji SAD. Danas je situacija bitno drugačija. Novi američki zakon o energetici predviđa razne stimulacije za izgradnju novih nuklearnih elektrana.

Kako bi pokrila sve veću potrošnju električne energije, Kina planira da do 2020. izgradi 30 novih reaktora. Trenutno u ovoj zemlji radi devet nuklearnih reaktora koji u ukupnoj proizvodnji električne energije učestvuju s oko 2,3 odsto, a plan je da se za 15 godina ovaj udeo poveća na četiri procenta.

Posle SAD i Francuske, Japan je treći najveći proizvođač nuklearne energije u svetu. Ovom vrstom energije se pokriva oko 30 odsto japanskih potreba. Japanska vlada planira da izgradnjom pet novih nuklearki do 2010. poveća udeo nuklearne energije u ukupnoj prozivodnji struje na 40 odsto.

[ag]

---

Rusija planira da premesti tešku industriju na Mesec, kao i da izgradi malu lunarnu atomsku elektranu, dok bi se putovanja na Mesec nastavila tek posle 2015. "Rusija ima veoma praktične planove, a cilj je da se industrije koje zagađuju prirodu premeste sa Zemlje na Mesec, kao i da se izgradi atomska elektrana", izjavio je predsednik Raketno-kosmičke korporacije "Energija" Nikolaj Sevastjanov.

Tanjug

---

Ako je vest uopšte tačna, uvaženi g. Sevastjanov je verovatno bio pod uticajem votke kad je tako nešto izjavio.

---

To što taj uvaženi ruski naučnik priča je nemoguće, verovatno je zaista bio pod uticajem votke dok je to pričao.

---

http://www.redorbit.com/news/s...ompany_targets_moon/index.html

---

Eropa bi, u najskorije vreme, mogla da dobije nove nuklearke. Lopta je, fudbalskim žargonom rečeno u posedu Nemačke. Naravno, ne zbog toga što se, tokom juna, upravo u ovoj zemlji odigrava Svetsko prvenstvo. Sa prošlogodišnjom promenom u vrhu vlasti, Nemačka se, uz brojne promene, našla i pred strateški najkrupnijom odlukom poslednjih decenija, koja će se i te kako odraziti na budućnost celog regiona. Socijaldemokrate Gerharda Šredera bile su odlučno protiv atomskog načina zadovoljavanja potrebe za energijom. Svojevremeno, oni su, u vladajućoj koaliciji sa Strankom zelenih, potpisali i zahtev za potpunim prestankom korišćenja nuklearne energije u svetu do 2020. godine. Demohrišćani Angele Merkel, za razliku od socijaldemokrata, više su nego blagonakloni prema nuklearkama. Posebnu bunu i u tamošnjoj, kao i javnosti čitave Evropske unije (čiju četvrtinu potrošnje gasa i nafte, pokrivaju ruski resursi), izazvala su moskovska "talasanja" sa isporukom ovog energenta. Zapadnoevropske zemlje našle su se maltene pred ucenom. Rusija će zatvoriti "slavinu", ukoliko ne pristanu na više cene gasa.

Kakav god motiv bio, u konkretnom slučaju pogrešan ili ne, Nemačka je na pragu da donese odluku sa dalekosežnim posledicama. Presudiće, kako sada stvari stoje, žeđ za energetskom neizvesnošću: ova zemlja već je na korak od izgradnje novih nuklearnih postrojenja. Prema novom energetskom planu, koji je objavila nemačka vlada, iz državnog budžeta, izdvojiće se dodatne pare (oko dve milijarde evra) za istraživanje alternativnih izvora energije. Ova je suma, međutim, prava šala u odnosu na 30 milijardi, koliko bi trebalo da se investira u gradnju novih nuklearnih elektrana i mrežu za distribuciju u njima dobijene energije. Nemačka industrija, takođe, planira da uloži četrdesetak milijardi evra u takozvane obnovljive izvore energije, kao što su solarna, ili energija vetra. Za sada je priča o gradnji elektrana još bez epiloga, umnogome zato što Merkelova nije objasnila kakve bi nuklearke valjalo podizati.

Svetska mapa pokazuje da danas samo osam zemalja ima nuklearno oružje. S druge strane, u 56 država postoji civilni nuklearni (istraživački) reaktori, a 30 zemalja ima 440 komercijalnih reaktora, ukupne instalisane snage od oko 360.000 megavata. To više nego triput premašuje ukupnu instalisanu snagu Nemačke, ili Francuske, u svim izvorima energije. Oko 30 reaktora (šest odsto postojećeg kapaciteta) trenutno je u izgradnji, a još 35 (deset odsto) je u planu. Struja dobijena u nuklearnoj elektrani, u vrhu je na listi profitabilnosti. Prosečna cena koštanja po kilovat-času u proseku iznosi 0,4 evro-centi, otprilike toliko je i ona, proizvedena u hidrocentrali. Termoelektrane stvaraju energiju, po ceni koja se kreće od četiri do 7,3 evro-centa po kilovat-satu. Gas se kreće između 1,3 i 2,3 centa, a od struje iz nuklearki, jeftinija je jedino energija vetra: prosečno od 0,1 do 0,2 centa po kilovatu.

Osim niske cene, struja dobijena u nuklearkama ima još jedan jak argument: proizvodnja i njen energetski efekat, mogu se apsolutno predvideti i držati pod kontrolom. Ona je, takođe, kako tvrde evropski eksperti, jedina apsolutno, čista, ekološka energija. Samo u nuklearnim elektranama ne oslobađa se ugljen-disoksid koji "jede" ozonski omotač. Priča o eventualnim nuklearnim akcidentima, međutim, sasvim je drugačija.

I matematika je apsolutno na strani nuklearni. Da bi se proizveo vat električne energije, uz korišćenje parnih turbina, potrebno je pola kilograma uglja, četvrt kilograma prirodnog gasa (odnosno nešto manje, ukoliko se koristi tehnologija takozvanog kombinovanog ciklusa), otprilike isto toliko "teške nafte" i 0,0004 grama obogaćenog uranijuma (u komercijalne svrhe koriste se četvoroprocentni uranijum 235 i uranijum 238 od 96 procenata).

Prstohvat uranijumskog praha, energetski posmatrano, vredi koliko i 481 kubni metar prirodnog gasa, oko 807 kilograma uglja i oko 660 litara nafte.
Nema sumnje: nuklearna energija je najisplativija u proizvodnji struje, izuzev u slučajevima kada zemlja ima pristup jeftinim fosilnim gorivima. Ako bi se u celu kalkulaciju uključile i pare potrebne za zaštitu okoline, u zemljama EU cene struje dobijene od uglja, udvostručile bi se, a u slučaju gasa, povećale bi se za trećinu. I to bez uzimanja globalnog zagrevanja u obzir. Koliko je ova cena promenljiva kategorija, pokazuje podatak da je, recimo, Španija, za 29 odsto skresala cenu struje dobijene u nuklearnim elektranama, za samo šest godina, u periodu od 1995. do 2001. godine.

AMERIKA
Struju u SAD proizvodi stotinak komercijalnih nuklearnih elektrana, razmeštenih na 65 mesta u 31 saveznoj državi. U proseku, stare su 24, a projektovane da rade 40 godina, uz generalni remont, posle polovine staža. Nuklearke su, po veličini, drugi izvor električne energije u zemlji, a podmiruju petinu godišnjih nacionalnih potreba. Prošle godine, proizvele su ukupno 782 milijarde kilovat-sati struje.

VRH LISTE
CIVILNE nuklearke, danas u svetu raspolažu sa 440 komercijalnih reaktora i pokrivaju 16 odsto ukupnih potreba za energijom. Na evropskom nivou, ovaj procenat je dvostruko veći. Za proizvodnju struje, nuklearna postrojenja koristi 31 zemlja, kažu podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča.
Po količini energije koja se proizvede na ovaj način, prednjače:
- Litvanija (80 odsto struje, dolazi iz nuklearki),
- Francuska (78 odsto),
- Slovačka (57),
- Belgija (56),
- Švedska (50),
- Ukrajina (46),
- Slovenija,
- Koreja i Švajcarska (40),
- Bugarska (38),
- Jermenija (36 odsto).

Ivana Stanojević

---

a jel ta energija namenjena za mesec ili zemlju?
mozda je malo glupo pitanje, ali je prilicno dvosmislena ta recenica


tj. ako premeste nuklearku na mesec, kakva korist od toga?

_{[Ovu poruku je menjao blayv dana 22.04.2006. u 02:49 GMT+1]}

---

Rusi stalno fantaziraju o nekim stvarima, a koliko se uopste ostvari?... Let's wait and see!

Greenpeace Founder Changes Mind, Supports Nuclear Power



washingtonpost.com

---

NE su mnogo čistiji izvori energije od TE (i jeftiniji), ali i NE, kao i TE, ispuštaju vodenu paru, a vodena para je staklenički plin, kao i CO2.

---

Da se ti nisi malo zbunio vezano za ovo oko vodene pare...

Na šta misliš? Na:
1. NE ispuštaju vodenu paru ili
2. vodena para je staklenički plin?

---

Sve skuplja nafta, neizvesne isporuke gasa iz Rusije i globalno zagrevanje obnovili su interesovanje za nuklearnu energiju u Evropi i svetu, dve decenije pošto je katastrofa u Černobilju uzdrmala budućnost atomske energije. Strah od nestašice energije, čini se, počinje da pobija antinuklearno raspoloženje, čak i u Nemačkoj, uprkos odluci vlade u Berlinu da do 2021. zatvori sve nuklearke u zemlji, prenela je agencija DPA.

Većina sačinjenih pregleda pokazuje da je odnos onih koji su za i protiv nuklearne energije otprilike ravnopravan (50:50 odsto), dok se posle udesa u Černobilju 1986. godine, 65 odsto anketiranih protivilo korišćenju nukealne energije. O nuklearnoj energiji se ponovo ozbiljno razmišlja ne samo zbog visokih cena nafte i mogućeg poremećaja u isporukama ruskog gasa, već i zbog toga što bi doprinela da se smanji oslobađanje gasova koji stvaraju efekart staklene bašte.

Evropski komesar za energiju Andris Pijebalgs smatra da bi nuklearnu energiju trebalo smatrati delom "energetske mešavine" koja je potrebna da bi se osiguralo bezbedno snadevanje 25 zemalja Evropske unije. Mnoge evropske zemlje već poništavau ili menjaju zakone kojima se predviđa smanjenje broja nuklearki ili njihovo potpuno ukidanje. To znači da će ukupno 170 nuklearnih reaktora, koliko ih ima na "starom kontinentu", do granice s Rusijom, raditi duže nego što se očekivalo.

Švedska, koja 47 odsto zavisi od nuklearne energije u snabdevanju strujom, uporno odlaže plan zatvaranja svih reaktora, produžvajući njihov rad do 2050. s prvobitnog roka 2010. Švajcarska, čija je zavisnost od nuklearne energije 32 procenta, odbacila je moratorijum na nove nuklearke, a Belgija, s 56 procenata, produžila je period zatvaranja nuklearki za bar još 20 godina, mada nije jasno da li će graditi nove.

Ekonomisti Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču kažu da je promena raspoloženja očigledna - mnoge vlade i političke partije ponovo ozbiljno razmišljaju o nuklearnoj energiji. To znači da se nuklearke ponovo grade širom Evrope, sledeći trend u SAD, gde se posle 30 godina pauze planira gradnja 14 novih elektrana i Kini, gde se planira izgradnja više od 30 novih nuklearki. Nova postrojenja biće otvorena i u Finskoj 2009, u Rumuniji 2007, 2013. i 2014. i Bugarskoj 2013. godine. Česka bi mogla da izgradi bar dve nukelarke ako bude potrebno.

Čak i Ukrajina, 50 odsto zavisna od nuklearne energije, planira veliku ekspanziju u tom energetskom sektoru. Vlada, naime, namerava da izgradi do 20 novih nuklearki, ali oni koji su protiv tog plana ukazuju da je njegovo finansiranje krajnje neizvesno. Francuska, koja iz nuklearki obezbeđuje čak 78 odsto električne energije, želi da izgradi treću i četvrtu generaciju reaktora kako bi zadržala mesto vodeće nuklearne sile u mirnodopske svrhe. Prvi novi reaktor biće pušten u pogon 2012. u Flamanvilu na severu zemlje.

Pored toga, Francuska je inicijator projekta najvećeg eksperimentalnog fuzionog reaktora u svetu pod nazivom "Međunarodni termonuklearni reaktor" (ITER), koji će biti bezbedniji od klasičnog nuklearnog reaktora i oslobađati manje otpada. ITER su podržale EU, SAD, Kina, Indija, Japan, Rusija i Južna Koreja. Velika Britanija, koja je godinama uzmicala, izgleda spremna da se prilključi opštem trendu i poveća zavisnost od nuklearne energije koja sada iznosi 20 odsto. Britanski premijer Toni Bler bi, kako se očekuje, sledećeg meseca trebalo da pozove privatne energetske kompanije da učestvuju u gradnji sledeće generacije nuklearnih reaktora.

Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi, međum, još uvek je uzdržana. Kancelar Angela Merkel i njeni konzervativci podržavaju nuklearnu energiju, ali u okviru koalicionog sporazuma sa socijal-demokratama, zabrana gradnje novih nuklearki i postepeno zatvaranje 17 generatora i dalje je na snazi, što ne znači da se to ne moglo izmeniti narednih godina.

Z. Marjanović

---

Od trenutka kada se ujutro uključi budilnik, naši životi se "napajaju" električnom strujom, a iz dana u dan nas iznenađuje beskonačna parada novih stvari i trehnologija koje nam poboljšavaju i čuvaju život. Mi uzimamo zdravo za gotovo svetla koja dobijamo pritiskom na prekidač. Ipak, kako je nedavno napisao "Boston gloub", premalo pažnje se poklanja tome što će uskoro doći do manjka električne energije koja je neophodna za rad svih novih tehnologija.

Ministarstvo energetike SAD predviđa da će Americi do 2030. godine biti potrebno 45 odsto više struje nego sada koja se može naći, kažu stručnjaci, u očuvanju energije, većoj efikasnosti u proizvodnji prirodnog gasa, nafti, uglju i hidroelektranama, kao i u obnovljivim izvorima energije, poput vetra, sunca i geotermalnih izvora. Danas kompanije širom Amerike smanjuju potražnju za energijom bez usporavanja svog rasta, ali ti napori neće biti dovoljni sami po sebi. Stoga će, pokazuju stručne analize, nuklearna energija imati veću ulogu u snabdevanju porasta potražnje za energijom u Americi.

"Nuklearna energija pruža brojne blagodeti i prednosti u odnosu na druge izvore. Čistija je. Nuklearna energija ima najmanje posledica na prirodnu sredinu - vazduh, zemlju, vodu i biljni i životinjski svet - od svih glavnih izvora energije. Ona ne proizvodi štetne gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, niti kontrolisane zagađivače vazduha, njen otpad se izoluje iz prirodne sredine i za njenu proizvodnju je potrebno manje prostora nego kod drugih izvora energije. Bezbedna je. Striktni propisi i stalno obučavanje će osigurati da bezbednost operacija i nuklearki premaši najviše standarde svake američke industrijske grane.

Jeftinija je. Nuklearne elektrane su najefikasnije, a proizvodnja nuklearne energije je najeftinija od svih glavnih izvora energije osim hidroelektrana", naveo je bostonski list. U SAD je sve veća podrška javnosti primeni nuklearne tehnologije. Rezultati ankete, koju je nedavno širom Amerike sproveo "Biskonti riserč", pokazali su da 86 odsto Amerikanaca smatra nuklearnu energiju važnim delom zadovoljavanja potreba za električnom energijom u budućnosti, dok se 77 odsto anketiranih slaže da se sada treba pripremiti za izgradnju novih nuklearnih elektrana u sledećoj deceniji.

"Poslovna i proizvodna zajednica to podržava zato što shvata vrednost jeftinog, pouzdanog i predvidivog izvora energije, i brojne indirektne prednosti koje nuklearna energija pruža - kao što su privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i tehnološke inovacije", naveo je "Boston gloub". "Nuklearna energija je stekla i čvrstu podršku političara, što se vidi iz želje državnih i okružnih zvaničnika da budu domačhini novih nuklearki, kao i iz podrške Kongresa izgradnji novih nuklearnih elektrana, što je izraženo u Zakonu o energetskoj politici, usvojenom 2005", naveo je list.

Iako "Amerikanci ne poklanjaju mnogo pažnje drugim pitanjima vezanim za energiju osim ceni", mnogi od njih "još ne znaju da se svako peto američko domaćinstvo, ili firma, snabdevaju strujom iz nuklearki i da se više od polovine struje u nekim američkim državama, uključujući Nju DŽersi, Ilinoj, Nju Hemšir i Južnu Karolinu, proizvodi u nuklearnim elektranama", naveo je list.

ma/vk

---

Britanska vlada je u jučerašnjem izveštaju o energetici otvorila put izgradnji novih nuklearnih elektrana, ukazujući da je atomska energija od bitnog značaja u borbi protiv globalnog zagrevanja i neophodnost za obezbeđivanje energetskih isporuka. Dok je promena klime bila jedno od glavnih tema na dnevnom redu sastanaka Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) od prošlogodišnjeg britanskog predsedavanja tom grupacijom, energetska sigurnost je takođe izbila u prvi plan kao rezultat nemira na Bliskom istoku i nestabilnosti cena gasa u Evropi. Obe te teme će biti među vodećim na samitu G8 koji se ovog vikenda održava u Sankt Peterburgu, izvestila je agencija Rojters.

Naučnici očekuju da globalna temperatura poraste najmanje dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka, uglavnom kao posledica emisija ugljeničnih gasova kao produkata sagorevanja fosilnih goriva u elektranama i saobraćaju. Atomska energija, kako ističu njeni pobornici, ne emituje ugljenične gasove, te je stoga rešenje za globalno zagrevanje, a, kako se uranijum može skladištiti godinama, sigurnost isporuka takođe ne dolazi u pitanje. Mada je jučerašnji izveštaj britanske vlade o svojoj budućoj energetskoj politici dao podršku novoj generaciji nuklearnih elektrana, u njemu je vlada glatko odbila da ponudi javni novac za njihovu izgradnju.

"Radi smo svakom ko želi da plati pune troškove planiranja, izgradnje, eksploatacije, stavljanja van pogona - veliku sumu novca", rekao je britanski ministar trgovine Alister Darling. Atomska energija učestvuje sa 20 odsto u ukupnoj proizvodnji električne struje u Britaniji, ali se očekuje da se taj udeo smanji na šest odsto jer će sve već stare elektrane, sem jedne, biti zatvorene za 20 godina. Nuklearna industrija, kojoj je tek nedavno ponovo počelo da sviće posle višegodišnjih teških dana nakon eksplozije reaktora u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine, pozdravila je ovaj izveštaj britanske vlade.

Američko ministarstvo energetike je nedavno saopštilo da očekuje da svetski kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije porastu za oko 20 odsto u naredne 24 godine, pri čemu je nekoliko elektrana u izgradnji ili već proizvodi struju u nizu zemalja od Kine do SAD. Britanski premijer Toni Bler pobornik nuklearne energije, izjavio je televiziji BBC da je atomska energija deo globalnog odgovora na problem globalnog zagrevanja.Ekolozi, međutim, ukazuju da nije tako, a naučnici upozoravaju da uprkos uveravanjima u suprotno, do privatnog finansiranja neće doći bez garancija. "Nuklearna energija je nebezbedna, neekonomična i nepotrebna", ocenio je predsednik lobističke grupacije "Prijatelji zemlje" Toni Džuniper.

Z.V.

---

Azija je možda najpoznatija po jefitnom izvozu, ali taj region u celini nudi veliko tržište za nuklearne reaktore i tehnologiju, zahvaljujući privredama Indije i Kine koje se naglo razvijaju. Stariji "ekonomski zmajevi" u Aziji, kao što su Južna Koreja i Japan, u stvari su već veliki potrošači nuklearne energije, a očekivana ekspanzija tog energetskog sektora na kontinentu u skladu je sa sve većim interesovanjem za nuklearnu energiju širom sveta.

Južna Koreja je u protekle tri decenije intenzivno razvijala taj energetski sektor nastojeći da reši problem zavisnosti od nafte i gasa. Od otvranja prvog reaktora 1978. godine u zemlji sada ima 20 nuklearnih reaktora koji obezbeđuju 40 odsto električne energije. Zahvaljujući najnovijem planu razvoja nuklearne energije od 2007. do 2011. godine Južna Koreja bi mogla da dospe među prvih pet zemalja u svetu po nuklearnoj energiji, procenilo je južnokorejsko Ministarstrvo nauke i tehnologije. Japan u sličnoj meri zavisi od nuklearne energije, jer 55 nuklearnih elektrana obezbeđuje 30 do 40 odsto elektricne energije u zemlji. U budućnosti Japan planira jos veću zavisnost od nuklearnih elektrana i pored propusta u njihovoj bezbednosti proteklih godina.

Prvi incident zabeležen je 1999. u pogonu za obogaćivanje uranijuma u Tokaimuri, a poslednji 2004. u nuklearnoj elektrani "Mihama" kompanije "Kansai ilektrik pauer", u prefekturi Fukui. To, međutim, nije sprečilo Indiju i Kinu da pokrenu obimne programe razvoja nuklearne energije. Indija namerava da poveća instalisanu snagu nuklearnih elektrana sa sadašnjih 2.720 megavata na više od 20.000 megavata 2020. i 40.000 megavata 2030. godine. Klasična termoelektrana, primera radi, ima instalisanu snagu od oko 1.000 megavata.Indija već ima 14 malih i jednu nuklearnu elektranu srednje veličine, a u izgradnji je još osam reaktora koji će uvećati ukupnu snagu za više od 6.000 megavata. Potrebna oprema i tehnologija uvoziće se iz SAD, Francuske, Britanije i Rusije.

Protivnici nukelarne energije u Indiji, međutim, kažu da je ta energetska opcija "trošenje vremena i novca, nedovoljno bezbedna i odbačena od razvijenih zemalja".Oni ukazuju da podizanje nukelarnih elektrana zahteva ogromna sredstva i nije ekonomski isplativo osim ako vlade ne obezbede velike subvencije kao što je slučaj u Francuskoj i Japanu.Indiji su, međutim, neophodne nove nuklearne elektrane, s obzirom na sve veću potrošnju energije u zemlji i ukoliko želi da sustigne ekonomskog rivala Kinu. Kina namerava da u narednih 30 do 50 godina postane vodeća u svetu po nuklearnoj tehnologiji. Vlada vidi nuklearnu energiju kao "čistu" energetsaku tehnologiju i najbolju alternativu za ugalj koji sada učestvuje sa 70 odsto u proizvodnji struje u zemlji. U Kini postoji devet nuklearnih reaktora ukupne snage oko 7.000 megavata. Vlada namerava da poveća snagu nuklearki na 40.000 megavata do 2020. što će zahtevati izgradnju oko 32 reaktora najmanje snage 1.000 megavata. Očekuje se da će mnogi od novih reaktora koristiti tehnologiju kakvu koriste SAD, Rusija, Francuska i Nemačka, dok sama Kina već pomaže drugim zemljama, kao što je Pakistan, u izgradnji reaktora.

tanjug


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 15.10.2006. u 17:40 GMT+1]}

---

Oko premeštanja na Mesec. Mi stvarno suviše kruto razmišljamo, jer pored razuma treba imati i mašte. Mesec ima sve rude koje su porebne za tešku industriju, a verovatno i za nuklearne elektrane. A i da nema nije problem, jer se to može transportovati sa Zemlje. Tamo nema atmosfere i to je problem, ali ne nerešiv, jer već sada postoje izuzetno moćni roboti. Naravno, ljudsko učešće je neizbežno, ali u neophodnoje meri bi se moglo obezbediti.

Drugo, ideja o atomskim elektranama na mesecu je vrlo dobra, jer se tako oslobađamo opasnosti od havarije, Ja sam razmišljao o transportu te energije na Zemlju i došao sam na ideju da bi se to moglo izvesti pretvaranjem u svetlo. Sa Meseca bi se emitovao laserski snop, a u orbiti Zemlje bi bio satelit(i) sa solarnim agregatom.

Naravno da to sve ne bi moglo u ovom trenutku, ali posle jedno 10 godina rada zašto da ne.

---

Pa ako je ta varijanta moguća, ona nam i ne trebaju elektrane na mesecu. Dovoljno je da taj fiktivni satelit skuplja već postojeću svetlost sa sunca. Malo ti je „tanka“ ta teorija.

A sem toga nije problem „skupljanje“ već slanje na Zemlju. Jesi li razradio i taj problem?

Intenzitet svetlosti sa Sunca je relativno mali. Trebala bi ti suviše velika površina. Od satelita do zemlje - možda ista fora, samo što bi moralo da bude više prijemnika na zemlji ravnomerno raspoređenih (zbog okretanja). Ili nekom letilicom koja bi imala akumulator visokog kapaciteta.

---