postojanje izuzetaka (a obicno je spisak mnogo duzi, nego za pravila) ne ukida postojanje opsteg pravila.
Citat:
Suglasnik J
49.
Po nacinu tvorbe suglanisk J dosta je slican samoglasniku I. Zbog toga u izgovoru ove glasove nije lako odvojiti jedan od drugoga kada se oni nalaze u neposrednom srodstvu, niti je pitanje pitanje suglasnika J pored samoglasnika I tako jednostavno. Zato treba znati da se suglasnik J ne pise:
a)
izmedju dva samoglasnika od kojih je drugi I:
daire
kais
tain
Kain
Smail
zaista
naime
doimati se
poimati
doista
obuimati
Beduin
bjuik
neimar
seiz
...
b)
izmedju I na prvom mestu i O na drugom
radio
nosio
dioba
radionica
prionuti
iole
biologija
stadion
radio
embrio
nacionalan
marionetski
ali se pise:
radija, radiju, embrija, embriju, ...
50.
a)
ako se pak J nalazi na kraju osnove a ispred nastavka za oblik ili za tvorbu rec druge reci, onda ga treba pisati:
Vojin, Vojic, Kojic, Mojic, Bajic, izdajica
Pejic, Vujic, mojih, svojih, kojima, zmijom
vijoglav, zmijoglava, usvojiti, obojiti, obojica, trojica.
b)
slovo J se pise i u polozaju iza I a ispred A, E i U:
dijalekat, radija, materijalan, higijena, hijeroglif, dijeta, pijetet, pijuk, trijumf, trijumvirat, radiju.
c)
i izmedju dva I slovo J se takodje pise:
Ilijic, Ilijin, Mariji, Matiji, Matijin, deliji, sudiji, komsiji, spahiji, kutiji, pametniji, holiji, snazniji, ciji, svaciji, niciji.
d)
ali se desava da J izmedju dva I ispada, i onda nastaje sazimanje, te se izgovara i pise jedno I:
Ilic, Terzic (od Ilijic, Terzijic)
komsinica (prema: komsijin)
spahinica (prema: spahijin)
sudinica (prema: sudijin)
e)
izuzetno se J ne pise u istom medjusamoglasnickom polozaju izmedju delova slozenica, kao u primerima:
antiamericki, prianjati, priuciti, arhiepiskop, antiistorijski, iako, ...
51.
a)
slovo J pise se iza samglasnika I na kraju reci i neposredno ispred suglasnika u imperativu:
pij, pijmo, pijte, lij, lijmo, lijte, umij se, umijmo se, umijte se, ne ubij, ne ubijte.
b)
a J treba pisati i:
1) ispred nastavka -ski u prideva i oriloga izvedenih od imenica koje se svrsavaju na -ija i -ij:
armijski (od: armija)
autrijski, azijski, sumadijski, istorijski, aluminijumski
2) iza prednjonepcanih suglasnika ž, č i š:
vražji, mišji, vučji, dečji, mačji (i oblici sa I: vražiji, ....)
c)
iza prednjonepcanih suglasnika i suglasnika R, J se ne pise u komparativu i superlativu:
vruci, najvruci; ridji, najridji, krnji, najkrnji
d)
suglasnik J pogotovu se ne javlja izmedju mekih suglasnika, đ, ć, lj i nj, pa treba pisati:
noću (a ne noćju), moću, čađu, smilje,... ali se izgovara i pise punomoćje.
52.
a)
ovde cemo dodati da se J ne pise izmedju A i O na prvom i E na drugom mestu u brojevima:
jedanaest, dvanaest, ...
tako isto ni u recima:
poezija, maestral, ...
b)
izmedju E i A u nekim slucajevima J se pise:
epopeja, ideja
a u drugim ne pise:
idealan, kupea, defilea, rezimea, realizma, geak, ...
i onda na kraju Pravopisa, odakle sam ovo prekucao, pise da se koriste oba oblika reci: razocaranje i razocarenje.
Gramatika: razočaranje ili razočarenje (ili oba?!)
Registrovani: 16 ( igorpg, sikander, paklea1, dragancewow, vlada1970, pizzonia83, Zlatni_bg, Trick Fix, ZAS011, trsh, sad_ste_face_jel, kobraaa, bocko, Dellboy2008, djtr, Andrej013 )
