Re: Problemi u nastavi matematike
ne znam koliko je kolicina znanja koje se usvaja na ovaj nacin presudan faktor za kvalitetno obrazovanje.
mislim da postoji optimalna kolicina znanja karakteristicna za svakog pojedinca, i da ona varira zavisno od nacina ucenja tj usvajanja materije.
u odnosu na klasicno obrazovanje mislim da je mnogo kvalitetnije neformalno obrazovanje, makar je meni sve nauceno na taj nacin bilo neuporedivo jasnije, a cini mi se i dobrom delu ljudi koji u skoli jednostavno ne mogu da savladaju gradivo i dobijaju lose ocene. nevezano samo za matematiku, vec uopsteno.
recimo o limesima sam razmisljao vec negde sa 12 godina jer mi to bilo blisko sf-u koji sam gutao a tamo se to pominjalo ili bacalo asocijacije u obliku beskonacno veliko i malo, teznja ka nekom broju i slicno, mada mi je i razmisljanje o apstraktnim pojmovima prilicno blisko. a da sam recimo samo procitao u nekom udzbeniku nema sanse da bih ikada naucio. primer je recimo verovatnoca jer nikada nisam kontao zasto zakon velikih brojeva omogucava pravilnu verovatnocu, recimo kod kocke 3,5 ili 0,5 kod novcica; niti sam negde nasao odgovor zasto se to desava. onda mi je svako formalno objasnjenje u knjizi bilo nedovoljno, a ucenje toga, bez razumevanja, bi bilo napamet, a to ne umem tj jako je tesko.
cini mi se da je jako dobar primer ovakvog ucenja predmet filozofije, mada se sablon moze primeniti i na ostale predmete. mislim da ne postoji stvar koja je manje zanimljiva i nerazumljiva od filozofije bilo kome. i ne znam da je neko bio ravnodusan kada je procitao knjigu 'sofijin svet', gde ljudi vide da filozofija nije bauk i prilicno se zagreju za nju. to bi bio jako dobar primer neformalnog ucenja osnova filozofije, i otprilike tako nesto bi trebalo i za matematiku.
 |  |
 |
