elitemadzone.org - Izdaci za naoružanje u svetu skoro kao iz 1987 najvećeg jednogodišnjeg troška iz hladnoratovske ere

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info

+8 Profil

Izdaci za naoružanje u svetu skoro kao iz 1987 najvećeg jednogodišnjeg troška iz hladnoratovske ere

^{23.06.2005. u 21:20 - pre 229 meseci}

U svetu su izdaci za vojsku i dalje vrlo veliki, a oružje je veoma tražena roba na medjunarodnoj pijaci iako smo daleko od perioda hladnog rata, čije je glavno obeležje bila trka u naoružavanju. Medjunarodni institut za istraživanje mira, sa sedištem u Stokholmu (SIPRI), objavio je u utorak da je 2004. godine nastavljena tendencija velikih izdvajanja za vojne potrebe i da je ukupan lanjski "račun" od 1.035 milijardi dolara bio za samo šest procenata manji od najvećeg jednogodišnjeg troška (1987/88) iz hladnoratovskoj eri.

U 2003. godini, svetski vojni izdaci bili su ukupno 950 milijardi dolara.

Po tradiciji, i lane su najviše potrošile SAD - 455 milijardi, što je skoro polovina ukupne sume na planetarnom nivou. Razlog tome, po oceni SIPRI, bili su nastavak borbe protiv terorizma i ratnih operacija u Avganistanu i Iraku. Na prvih pet na listi najvećih trošadžija za vojne potrebe - SAD, Japan, Veliku Britaniju, Kinu i Francusku - otpada 62 odsto lanjske sume, izračunali su u ovom institutu koji je obrazovala švedska vlada.

U južnoj Aziji, 2004. će ostati upamćena kao godina dosad najvećih izdvajanja za vojne svrhe, što je posledica pre svega velikog povećanja budžeta za odbranu u Indiji. Kina je lane smanjila izdvajanja za naoružanje na nivo koji je ispod proseka zabeleženog u periodu 1995-2003.

U Africi su najveće izdatke za naoružanje imali Alžir, Maroko i Južna Afrika, koji modernizuju svoje armije. Njihov "vojni račun" bio je ravan polovini troška ostatka "crnog kontinenta".

Centralna Amerika i zapadna Evropa bile su jedini regioni u kojima su izdaci za oružje i vojnu opremu u 2004. godini bili u padu, objavio je SIPRI.

U SAD su i dalje najveće kompanije za proizvodnju naoružanja: medju prvih 100 na planeti, na američkom tlu ih je čak 38. One, zajedno sa jednom kanadskom firmom, prodaju oko 60 odsto svetskog oružja.

Ukupno 42 takve specijalizovane firme u Evropi, medju kojima je šest ruskih, u prodaji na svetskoj pijaci naoružanja učestvuju sa oko 30 procenata. Zanimljivo je da je SIPRI sve prošlogodišnje oružane konflikte, precizirajući da ih je bilo ukupno 19, klasifikovao kao "unutrašnje". Čak i rat u Iraku. Pri tome je istaknuto da su operacije protiv Al kaide, sukobi u Iraku i Darfuru u Sudanu bili su jedini sukobi koji traju kraće od decenije.

Najveća upotreba oružja bila je u Iraku, gde se i dalje nalazi oko 140.000 američkih vojnika i još nekoliko hiljada pripadnika armija iz drugih zemalja. Tamo su bile i najveće ljudske i materijalne žrtve. Procenjuje se da je od početka invazije na Irak, marta 2003. godine do kraja decembra 2004. godine ubijeno izmedju 15.000 i 98.000 civila, ali su te cifre krajnje nepouzdane.

http://yearbook2005.sipri.org/

http://www.abc.net.au/news/newsitems/200506/s1386989.htm

http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/4617721.stm

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Prikačeni fajlovi

weapons.gif - 15.37k

Odgovor na temu

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info

+8 Profil

Po prvi put otkrivena potpuna geografska struktura prodaje ruskog oružja

^{13.07.2005. u 23:04 - pre 228 meseci}

Prošle godine je samo sedam zemalja kupilo oružje od najveće ruske firme koja se bavi izvozom naoružanja "Rosoboroneksport" za sumu veću od 50 miliona dolara - niska diversfikacija izvoza ruskog oružja preti kolapsom vojne industrije.

Po prvi put otkrivena potpuna geografska struktura prodaje ruskog oružja: 2004 je u ukupnoj vrednosti izvoza "Rosoboroneksporta" od 5,1 milijarde dolara udeo Kine iznosio 45 odsto, odnosno 2,3 milijarde dolara, dok je izvoz u Indiju učestvovao sa 35 procenata (1,79 milijardi dolara).

Ostale zemlje, koje su kupovale oružje od "Rosoboroneksporta", bile su daleko iza njih. Vijetnam je, na primer, učestvovao s četiri odsto ili 200 miliona dolara, Jemen i Grčka sa dva odsto (po 100 miliona dolara), Etiopija i Alžir s 1,4 procenta (po 70 miliona dolara). Na sve ostale zemlje otpalo je samo 5,2 odsto izvoza ruskog vojnog naoružanja. U ukupnom izvozu "Rosoboroneksporta", avijacija je učestvovala sa 62 odsto, a flota sa 24 procenta. Klijenti ruskih nezavisnih specijalizovanih izvoznika oružja praktično se ne razlikuje od kupaca "Rosoboroneksportovih" proizvoda. Svi ti manji izvoznici lane su prodali oružja i rezervnih delova u ukupnoj vrednosti od 700 miliona dolara.

"Rosoboroneksport" je zbog toga u potrazi za novim tržištima, uglavnom medju kupcima u Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji. Ti kupci, medjutim, imaju veoma ograničen kapacitet, u poredjenju sa porudžbinama Indije i Kine od milijardu i više dolara i od nekoliko desetina aviona. Očigledno je da takvi kupci, kao sto su Alžir i Vijetnam, a da ne govorimo o siromašnim zemaljama, kao što su Jemen i Etiopija, ne mogu zameniti Kinu i Indiju.
Znači da je smanjenje ruskog izvoza (oružja) od 2007. neminovno, mada će se tokom sledeće tri godine isporuke zadržati na nivou od 4-5 milijardi dolara zahvaljujući ranijim porudžbinama.

Strateške kupce Indiju i Kinu mogle bi zameniti bogate zemlje Persijskog zaliva, ali su se one medjutim, zbog niza političkih razloga, odustale od kupovine novih velikih partija oružja, uprkos ratu u Iraku, a, uz to, su se okrenule zapadnim isporučiocima. Jedini izvor, zahvaljujući kojem bi ruska vojna industrija mogla biti u stanju da opstane i posle 2007. godine su porudžbine za domaću državnu odbranu, koje su u stalnom porastu, ali na koje, vojna industrija ne obraća pažnju.

Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov je, naime, u jednom nedavnom intervjuu najavio da bi Rusija ove godine mogla da na kupovinu, naucno-istraživačke radove i proizvodnju i remont vojne tehnike utroši oko šest milijardi dolara, više nego što zaradi izvozom oružja.

Glavni kupci ruskog oružja u svetu ostaju Indija i Kina.

Prema ovih dana objaljenom izveštaju Stokholmskog medjunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je bila svetski lider u oblasti izvoza konvencionalnog naoružanja u periodu od 2000. do 2004, u kojem je prodala oružja u vrednosti preko 26 milijardi dolara. Shodno istom izveštaju, Rusija je tek na osmom mestu po visini vojnog budžeta koji je u toj zemlji 2004. dostigao 19,4 milijardi dolara.

Ispred nje su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Japan, Kina, Nemačka i Italija.

Na nedavnoj aerokosmičkoj izložbi u Francuskoj je potpisan sporazum izmedju francuske državne istraživačke aerokosmičke kompanije "Onera" i "Rosoboroneksporta" o zajedničkoj razradi nadzemnih sistema kontrole kosmičkog prostora koji je u sferi interesa Francuske, ali vrednost sporazuma nije navedena.

http://www.kommersant.com/page.asp?id=362190 + net

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 14.07.2005. u 00:56 GMT+1]}

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Odgovor na temu