Naleteo sam ranije na ovaj tekst , a koga mrzi da čita, našao sam i prevod na LugoNS-u , te ću ga objaviti i ovde. Govornik je Greg Kroah-Hartman iz SuSe Labs / Novell. On kaže sledeće:

"Organizatori OLS-a su bili dovoljno ljubazni da daju priliku da ove godine pričam kao završni govornik. Ovde su slajdovi i tekst mog govora (tekst je ono što sam ja nameravao da kažem, ono što sam zaista rekao je verovatno zvučalo malo drugačije.) -- Greg Kroah-Hartman.



Zdravo, ja sam Greg, i ljudi iz OLS-a su mi dali vreme da vam malo pričam o kernel stvarima. Disktutovaću o određenom brojem laži koje ljudi uvek kažu za kernel i pokušati da ih razbijem; preći preko nekoliko istina koje nisu mnogo poznate i pričati o nekim mitovima za koje sam čuo da se veoma ponavljaju.

Kada kažem mit, mislim na nešto za šta se verovalo da u sebi ima nešto istine, ali kada ga stvarno razmotrite, vidite da se radi o fikciji. Nazovimo ih “urbanim mitovima” Linux kernela.

Pa, da počnemo sa veoma čestim mitom koji me zaista vrlo nervira:



Znam da je skoro svako ko ima veze sa Linuxom čuo nešto slično ovome. O tome kako Linuxu nedostaje podrška za uređaje ili stvarno treba da podrži više hardvera ili kako kasnimo u celom području drajvera. Video sam skoro isti citat od nekoga u OSDL-u pre par meseci, u svojim lokalnim novinama, i ekstremno me nervira.

Ovo je zaista mit, pa ljudi treba bolje da znaju pre nego što ovo kažu. Pa, ko je rekao ovaj citat?:



U redu, on je to verovatno rekao pre mnogo vremena, onda kada Linux zaista nije podržavao mnogo različitih stvari i kada je “Plug&Play” bio velika stvar sa ISA basevima i ostalim stvarima. Možda treba da posvetim malo vremena i stvarno razbijem ovaj mit, pošto stvarno više nije istinit.

Pa, šta je činjenica ovih dana u vezi Linuxa i uređaja. Ovo je:



Da, to je tačno, mi podržavamo više stvari neko bilo ko drugi. I više nego što je iko ikada u prošlosti. Linux ima veoma dugu listu stvari koje smo podržali pre bilo koga drugog. Ovo uključuje stvari kao što su:
- USB 2.0
- Bluetooth
- PCI Hotplug
- CPU Hotplug
- Hotplug memorije (u redu, neki stariji Unixi su podržavali CPU i hotplug memorije, ali nijedan desktop OS još uvek ovo ne podržava.)
- Wireless USB
- ExpressCard
....

I lista može da ide i dalje, embedovana arena je posebno puna drajvera koje niko drugi ne podržava.
Ali, postoji veoma veliki deo hardverske podrške koja ide iznad posebnih drajvera, a to je ovo:



Da, mi smo prešišali NetBSD ekipu pre nekoliko godina u broju različitih familija i tipova procesora koje podržavamo. Nijedan drugi “veći” operativni sistem ne može čak ni blizu da se poredi sa platformskom podrškom koju imamo u Linuxu. Linux se sada izvršava na svemu od mobilnih telefona do radiom kontrolisanih helikoptera, na vašem desktop računaru, serveru na Internetu, pa sve do ogromnih 73% TOP500 najvećih superkompjutera na svetu.

I setite se, skoro svaki različit drajver kojeg podržavamo se izvršava na svakoj od ovih različitih platformi. Ovo je nešto što niko nikada nije uradio u istoriji računarstva. Jednostavno je zadivljujuće koliko je Linux moćan i fleksibilan što se ovoga tiče.

Mi sada imamo najskalabilniji i najpodržaniji operativni sistem koji je ikada bio napravljen. Uspeli smo nešto što što je tako jedinstveno i fleksibilno tako da je potreba da se ponavalja mit “Linux ne podržava hardver” nešto što svi treba da prestanemo. To jednostavno više nije istina.

Da bismo bili iskreni prema Džefu Džafeu, kada je rekao originalni citat, upravo je bio postao CTO Novella i nije zaista imao mnogo iskustva sa Linuxom, pa nije shvatao stvarno stanje podrške uređaja kojeg pružaju moderne distribucije.

Pogledajte u poslednje verzije Fedore, SuSEa, Ubuntua i drugih. Instalacija je kompletno laka (mnogo lakša nego za bilo koji drugi operativni sistem). Možete utaknuti nove uređaje i ispravni drajver će se automatski učitati, bez potrebe za lovom na disk sa drajverima, pa ste spremni za rad čak i bez potrebe da restartujete računar.

Kao primer ovoga, nedavno sam ubo novi USB štampač u svoj laptop i pojavio se prozor koji me je pitao da li želim da odštampam test stranicu. To je to, ništa više. A ukoliko to nije “plug and play”, onda ja stvarno ne znam šta je.

Ali nisu svi ignorisali uspeh Linuxa, kao što je očigledno po veličine ove konferencije. Mnogo ljudi vidi Linux i želi da ga koristi za svoje potrebe, ali kada počnu da gledaju dublje u kernel i kako se razvija, prva stvar na koju nalete je obično totalni nedostatak plana:



Ovo izluđuje mnogo ljudi svo vreme. Vidite pitanja kao što su “Linux nema planirani put, pa kako ja mogu praviti proizvod s njim”, i “Kako bilo ko uspe u ičemu pošto niko nikoga ne usmerava”, i druga pitanja slična ovima.

Pa, očigledno bazirano na činjenici da smo uspešni u nečemu što nikada do sad nije bilo urađeno, morali smo ovde doći nekako i morali smo raditi nešto ispravno, ali šta je to?

Tradicionalno, softver se stvara određivanjem zahteva koje mora da ispuni, pisanjem velikog specifikacionog dokumenta, njegovog pregleda do opšteg slaganja što se tiče dokumenta, implementiranja specifikacija, testiranja, itd. Na fakultetu uče metodologiju softverskog inžinjerstva kao metodu vodopada, metodu iterativnog procesa, metodu formalnog dokaza i druge. Onda postoje novi načini stvaranja programa kao što je ekstremno programiranje i dizajn s vrha nadole, i tako dalje.
Pa šta mi radimo ovde u kernelu?



Dr Baba proučava kako biznis funkcioniše i došao je do ovog zaključka posle istraživanja kako zajednice otvorenog koda funkcionišu i specifično kako se razvija i upravlja Linux kernel.
Mislim da ima smisla s obzirom da smo stvorili nešto što nikada pre nije bilo urađeno, uspeli smo to tako što smo radili nešto različito od svih drugih. Pa, šta je to? Kako se kernel dizajnira i stvara? Linus je odgovorio na ovo pitanje prošle godine kada je rekao sledeće grupi kompanija koje su od njega tražile da objasni proces dizajna kernela:



Ovo je zaista važna poenta koju izgleda ne razume dosta ljudi. U stvari, mislim da je oni razumeju, ali im se stvarno ne sviđa.

Kernel se ne razvija sa velikim dokumentima dizajna, traženim osobinama i tako dalje. On evoluira u vremenu bazirano na potrebi u datom momentu. Kada je nastao, podržavao je samo jednu vrstu procesora, i to je sve što se tražilo od njega. Kasnije, dodata je druga arhitektura, pa onda sve više i više kako je vreme prolazilo. I svaki put kada bismo mi dodali novu arhitekturu, programeri bi izvukli samo ono što je potrebno za podršku specifične arhitekture i uradili posao na tome. Nisu uradili posao na samom početku kako bi dozvolili neverovatnu fleksibilnost različitih tipova procesora koju imamo sada, pošto nisu znali da će to biti potrebno.

Kernel se menja samo kada mora, na način koji je potreban. Može se smanjiti do sitnih malih procesora kada se ta potreba pojavi i povećati koliko treba ukoliko neki ljudi to žele da urade. I svaki put kada se to desi, kod se vraća nazad u stablo da bi svi mogli da imaju koristi od promena, pošto je to licenca pod kojom je kernel izdat.

Prvog dana konferencije Džonatan vam je pokazao ogromnu količinu promena kojima je kernel izložen. Tone novih osobina se dodaju gigantskom brzinom, zajedno sa ispravkama greški i drugim stvarima kao što je poboljšanje koda. Ovo pokazuje koliko brzo kernel i dalje evoluira, skoro 15 godina nakon što je stvoren. On je morfovao u ovu stvar koje je veoma adaptabilna i ne liči ni blizu na ono što je bio čak pre par godina. I to je veliki razlog zašto je Linux tako uspešan i zašto će nastaviti da bude uspešan. To je zato što mi prihvatamo promenu, i volimo je, i dobrodošla je.

Ali jedan “problem” za dosta ljudi je što usled ovog konstantnog stanja evoluiranja, Linux kernel ne pruža nešto što pružaju “tradicionalni” operativni sistemi. Stvari kao što je stabilan API unutar kernela. Svi su ovo čuli pre: "Kernelu je potreban stabilan API kako bi se pisali drajveri". Za one od vas koji ne znaju šta je API, u pitanju je opis načina na koji kernel priča unutar sebe kako bi uradio stvari. Opisuje stvari kao što su specifične funkcije koje su potrebne da urade određeni zadatak, i kako se te funkcije pozivaju.

Što se Linuxa tiče, mi nemamo stabilan interni API, a što se tiče ljudi koji bi želeli da imamo takav, to je budalaština. Skoro pre dve godine, kernel programeri su seli i napisali zašto Linux nema stabilan API unutar kernela i objavili to unutar kernela u fajlu:



Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, pročitajte ovaj fajl. U njemu je objašnjeno zašto Linux nema stabilan API u kernelu i zašto ga nikada neće ni imati. Sve sve svodi na stvar evolucije. Ukoliko bismo zamrznuli unutrašnji način fukncionisanja kernela, ne bismo bili u stanju da evoluiramo onako kako bismo trebali.

Evo primera koji pokazuje kako ovo sve radi. Linuxov USB kod je ponovo napisan bar tri puta. Uradili smo ovo tokom vremena kako bi podržali stvari koje originalno nisu trebale da budu podržane, kao što su uređaji velike brzine, a i zato što smo naučili probleme prvog dizajna, kao i da se poprave greške i sigurnosni problemi. Svaki put kada bismo promenili naš API, popravili bismo sve kernelove drajvere koji koriste taj API, pa bi sve radilo. I obrisali smo stare funkcije pošto više nije bilo potrebe za njima i zato što su pogrešno radile stvari. Zbog ovoga, Linux sada ima najbrže USB brzine na basu kada ga testirate sa različitim operativnim sistemima. Pritisnuli smo hardver do njegove maksimalne brzine i vi to možete raditi iz jednostavnih programa na korisničkom nivou; nije vam potreban fensi kernel drajver.

S druge strane, Windows je takođe ponovo pisao svoj USB stek bar tri puta, sa Vistom može biti i četiri, nisam još stigao da obratim pažnju. Ali svaki put kada su ponovo pisali, dodavali nove funkcije i ispravljali stare, oni su morali da zadrže stare API funkcije, pošto su zauzeli stav da ne mogu prekršiti unazadnu kompatabilnost usled svoje odluke da imaju stabilan API. Oni takođe nemaju pristup kodu u svim različitim drajverima, te ih ne mogu popraviti. Pa Windowsov kernel sada ima tri seta API funkcija u sebi, pošto oni ne smeju da brišu stvari. To znači da oni održavaju stare funkcije i moraju ih celo vreme držati u memoriji, a za ovo je potrebno mnogo inžinjerskog vremena kako bi se ispratila ova dodatna kompleksnost. Njihova je poslovna odluka da to urade, i to je u redu, ali što se tiče Linuxa, mi nismo napravili takvu odluku usled čega smo uspeli da održimo manji, stabilniji i sigurniji kod.

A kada kažem sigurniji, to zaista i mislim. Često puta sigurnosni problem bude pronađen u jednom drajveru, ili u jednom delu kernela, pa ga kernel programeri isprave i isprave isti problem u svim ostalim drajverima koji imaju isti problem. Onda, kada se izda ispravka, svi korisnici svih drajvera su sigurni. Kada drugi operativni sistemi nemaju sve drajvere u svom stablu, ukoliko isprave sigurnosni problem, na strani je individualnih kompanija da osveže svoje drajvere i takođe poprave problem. A to se retko dešava. Pa ljudi koji kupuju uređaju koriste stari drajver koji dolazi u kutiji s njim, a koji je nesiguran. Ovo se nedavno desilo mnogo puta i stvarno pokazuje da postojanje stabilnog API-ja može ići na štetu korisnicima, iako je originalni cilj bio da se pomogne programerima.
Ono što se obično dešava kada ljudima pričam o nestabilnosti kernel API-ja, i načina na koji kernel funkcioniše, obično mi odgovore ovim: "Moj drajver je za retki hardver, pa nikada neće biti ni prihvaćen u glavni kernel". Ovo jednostavno uopšte nije tačno. Mi imamo cele podarhitekture koje imaju samo dva korisnika u svetu. Imamo drajvere za koje ja znam da imaju samo jednog korisnika, pošto je to jedini hardver koji je za njega napravljen. To jednostavno nije tačno, mi ćemo uzeti drajvere za bilo šta u naše stablo, pošto ih zaista želimo.
Mi želimo još drajvera, bez obzira koliko su “neuobičajeni”, zato što nam to dozvoljava da vidimo šablone u kodu i pomaže nam da shvatimo kako se stvari mogu napraviti boljim. Ukoliko vidimo nekoliko drajvera koji svi rade istu stvar, obično uzmemo taj opšti kod i prebacimo ga u deljeni kod, čineći individualni drajver manjim i, obično, ulepšavajući ga. Takođe smo spajali cele drajvere zato što rade skoro istu stvar. Primer ovog je drajver za prihvatanje USB podataka kojeg imamo u kernelu. Postoji brdo uređaja za prihvatanje USB podataka u svetu, i jedna nemačka kompanija mi je pre nekoliko poslala drajver koji podržava njihove uređaje. Ispostavilo se da sam radio na različitom drajveru za različitu kompaniju koji je bio otprilike ista stvar. Stoga sam seo i spojio ovu dvojicu, pa mi sada imamo manji kernel. Ispostavilo se da je taj drajver proradio i za nekoliko uređaja drugi kompanija, pa su one jednostavno dodale svoje identifikacije uređaja u drajver i nikada nisu morale da pišu ni red koda kako bi dobile punu Linux podršku. Originalna nemačka kompanija je zadovoljna pošto su njihovi uređaji u potpunosti podržani, što su mušterije želele, a i druge kompanije su veoma srećne, pošto nisu morale ništa da rade. Svi pobeđuju.
Drugo pitanje koje mi ljudi postavljaju u vezi dodavanja koda kernelu je: “pa, mi želimo da zadržimo naš kod privatnim, zato što je vlasnički". Evo jednostavnog odogovora na ovo pitanje:



To je to, veoma je jednostavno. Imao sam nesreću da pričam sa mnogo različitih IP (Intellectual Property, intelektualno vlasništvo) advokata na ovu temu u toku prošlih godina, i svaki sa kojim sam pričao se slaže da ne postoji način da neko napravi Linux kernel modul, danas, koji može biti zatvorenog koda. To jednostavno krši GPL usled smešnih stvari kao što su izvedeni radovi i povezivanje sa drugim stvarima. Opet, vrlo je jednostavno.
Nijedan advokat neće ovo javno reći, pošto advokatima nije dopušteno da prave javne izjave ovog tipa. Ali ukoliko unajmite jednoga i pričate s njim kao advokat i klijent, on će vas ovako posavetovati što se ovog pitanja tiče.
Ja nisam advokat, niti želim to da budem, stoga me nemojte pitati ništa u vezi ovoga, molim vas. Ukoliko imate pravnih pitanja o licencama, pričajte sa advokatom, nikada nemojte to izneti na javne mejling liste kao što je linux-kernel u kojoj se nalaze samo programeri. Pitati programera da vas pravno posavetuje, javno, je kao da nas pitate za medicinski savet. To uopšte nema smisla.
Ali šta bi se desilo ukoliko bi jednog dana Linux kernel programeri odjednom odlučili da dopuste module zatvorenog koda u kernel? Kako bi to uticalo na način funkcionisanja kernela i njegovu evoluciju tokom vremena?
Izgleda da je Arjan van de Ven napisao odličnu mentalnu vežbu detaljno iznoseći tačno ono što bi se desilo u tom slučaju: "Sa Linux kernel modulima zatvorenog koda se ne može raditi". U ovom članku, koji se vrlo lako može pronaći u arhivi linux-kernel liste, on je opisao kako bi samo velike distribucije, Novell i Red Had, bile u stanju da podrže novi hardver koji bi izašao, ali bi polako stagnirale pošto ne bi smele da menjaju bilo šta što bi moglo pokvariti različite drajvere zatvorenog koda. I onda, ukoliko biste učitali više od jednog modula zatvorenog koda, podrška vašem sistemu bi bila praktično nemoguća. Čak i danas, ovo se lako može videti ukoliko pokušate da učitate više od jednog drajvera zatvorenog koda u vaš sistem, jer ukoliko se nešto loše desi, nijedna kompanija neće hteti da da podršku za vaš problem.
U članku se dalje opisuje kako bi distribucije bazirane na zajednici, kao što su Gentoo i Debian, polako postale nepotrebne i ne bi radile na novim hardverskim platformama, pa bi se presušile jer ih korisnici više ne bi mogli koristiti. I eventualno, za nekoliko kratkih godina, ceo kernel projekat bi došao do tačke u kojoj ne može nastaviti dalje, bez moći da inovira ili menja bilo šta.
Ovo je stvarno strašna priča, a i dobra je, molim vas potražite je ukoliko vas ova tema interesuje.
Ali, postoji još jedan apspekt problema modula zatvorenog koda kojeg zaista želim da istaknem, a to je onaj kojeg najveći broj ljudi ignoriše: Linux kernel moduli zatvorenog koda su neetički .
Setite se, niko ne tera nikoga da koristi Linux. Ukoliko ne želite da napravite Linux kernel modul, ne morate to da uradite. Ali ukoliko vam to zahtevaju vaše mušterije i vi odlučite da ćete tako postupiti, morate igrati po pravilima kernela. Toliko je jednostavno.
A pravilo kernela je GPL, jednostavna licenca, sa standardnim oznakama vlasništva kopirajta, a mnogi advokati je razumeju.
Kada kompanija kaže da mora “zaštiti svoje intelektualno vlasništvo”, to je u redu, niti ja niti ijedan kernel programer nemam primedbi na to. Ali po istom pravilu, morate poštovati intelektualno vlasništvo i pravo kernel programera. Mi smo izdali naš kod pod GPL licencom, koja iznosi u veoma specifičnoj formi tačno koja su vaša prava kada koristite ovaj kod. Kada povežete drugi kod u telo našeg koda, primorani ste po licenci kernela da svoj kod takođe izadate pod istom licencom (kada ga distribuirate.)
Kada uzmete Linux kernel kod, pa ga povežete ili iskoristite heder fajlove za vaš kod, a ne povinujete se dobro dokumentovanoj licenci našeg koda, onda vi govorite da je iz nekog razloga vaš kod mnogo važniji od celog ostalog kernela. Ukratko, svakom kernel programeru koji je ikada izdao svoj kod pokazujete srednji prst.
Stoga se prisetite, individualne komanije nisu važnije od kernela, jer bez kernel programerske zajednice, komanije ne bi uopšte imale kernel za korišćenje. Endrju Morton je ovde zauzeo stav pre dve godine nazvavši pijavicama kompanije koje stvaraju module zatvorenog koda. Slažem se u potpunosti. Ono što oni rade je krajnje neetično. Neke kompanije pokušavaju da se sakriju ispod zakona zbog načina na koji redistribuiraju svoj zadvoren izvorni kod, terajući krajnjeg korisnika da kompajlira i linkuje, što ih tera da krše GPL ukoliko žele da daju već napravljen modul nekom drugom. Ove kompanije su jednostavno neetične i rade pogrešno.
Srećom, ljudi stvarno počinju ovo da shvataju i velike distribucije to više ne prihvataju. Evo šta je Novell javno izjavio ranije ove godine:



To znači da SuSE 10.1, SLES i SLED 10 neće imati nikakve kernel module zatvorenog koda u sebi. Ovo je veoma dobra stvar.
Red Hat takođe ima tekst sličan ovom u svom kernel paketu, ali nije istupio i dao neku sličnu javnu izjavu.
U redu, dosta depresivnih stvari. Nakon što kompanije shvate da stvarno treba da dodaju svoj kod u kernel stablo, brzo nalete na jedan veliki problem: teško je ubaciti kod u glavno kernel stablo. Ovo stvarno nije težak problem, kao što izgleda na prvi pogled. Setite se, dinamika promena je oko 6000 različitih pečeva po kernel izdanju, pa to znači da nekom ipak uspeva da ubaci svoj kod u stablo..
Pa, kako to uraditi? Srećom, kernel programeri su napisali sve što treba da znate da biste radili razvoj kernela. Sve je u jednom fajlu: Documentation/HOWTO
Molim vas, pokažite ovaj fajl svakome ko ima pitanja u vezi razvoja kernela. U njemu su odgovori na sve što je ikada bilo upitano, i nalaze se smerinice ka drugim mestima gde odgovori mogu biti pronađeni.
U njemu se priča o načinu razvoja kernela, kako da se napravi zakrpa, kako da se snađete u stablu kernela, kome slati zakrpe, o čemu se radi u različitim kernel stablima, pa čak i lista stvari koje nikada ne biste smeli reći na linux-kernel mejling listi ukoliko očekujete da neko ozbiljno pogleda vaš kod.
To je odličan fajl, a ako ikada budete imali nešto u čemu vam nije pomogao, molim vas javite autoru tog fajla i on će to dodati. On bi trebao biti nešto što ćete dati bilo kojem menadžeru ili programeru ukoliko žele više da nauče kako da ubace svoj kod u kernel stablo.
Jedna od stvari koje HOWTO fajl opisuje su razne zajednice koje mogu pomoći ljudima u razvoju kernela. Ukoliko ste novi u razvoju kernela, postoji "Kernel Newbies" projekat. Ovo je veoma dobar wiki, fina i mirna mejling lista u kojoj možete pitati osnovne stvari bez lošeg osećaja, a takođe postoji i IRC kanal u kome možete postavljati pitanja u realnom vremenu velikom broju različitih kernel programera. Ukoliko upravo počinjete, molim vas otiđite tamo, to je veoma dobro mesto za učenje.
Ukoliko stvarno želite početi sa razvojem kernela, ali ne znate šta da radite onda "Kernel Janitors" projekat, koji je odlično mesto za počinjanje. Oni održavaju dugu listu različitih “domarskih” zadataka za koje su kernel programeri rekli da bi bili dobri za uraditi. Možete izabrati jedan od njih i naučiti osnove pravljenja zakrpe, podešavanja e-mail klijenta da ispravno pošalje zakrpu i, onda, videćete svoje ime u kernel logu promena kada vaša zakrpa uđe u njega.
Zaista preporučujem ovaj projekat svakome ko želi da počne razvoj kernla, a nije našao ništa specifično na čemu bi radio. Tražićete po kernel stablu, popravljati čudne stvari i radeći to, naćićete nešto što vas zanima, a što niko drugi ne radi, pa možete polako početi da preuzimate taj deo stabla kernela. Ne mogu dovoljno da preporučim ovu grupu.
I onda, tu je velika i ogromna mejling lista, u kojoj svi žive "linux kernel mailing list". Ova lista dobija oko 200 e-poruka dnevno i može biti veoma teška nekome ko pokušava da je čita. Evo saveta, skoro niko, osim Endrjua Mortona, ne čita sve e-poruke u njoj. Mi ostali jednostavno koristimo filtere i čitamo stvari koje nas interesuju. Zaista savetujem da pronađete nekog programera za kog znate da daje interesantne komentare, pa da onda pratite diskusije na koje on odgovara. Ili jednostavno tražite temu koja vas interesuje. Ali nemojte pokušati sve da čitate, inače nikada nećete uspeti da uradite išta drugo.
Linux kernel mejling lista ima drugu vrstu primećenog problema. Mnogim ljudima reakcije programera na ovoj listi izgledaju veoma “grube” u nekim trenutcima. Oni stave svoj kod, a nazad dobiju pregled svega što su loše uradili. Obično oni koji pregledaju kritikuju sam kod, ali za većinu ljudi ovo može biti teško za primiti. Oni su upravo stavili nešto za šta su mislili da je savršena stvar, samo da bi videli to isečeno na zilion sitnih parčića.
Veliki problem je što mi, zaista, imamo samo malu grupu ljudi koji pregledaju kod u kernel zajednici. Pregledanje koda je teška, nezahvalna stvar za raditi. Stvarno te čini nervoznim i bezobraznim u veoma kratkom vremenskom periodu. Ja sam to pokušao celu nedelju, i na kraju sam pisao poruke kao što je ova: "Wow, za tako mali fajl, sve i jedna funkcija je bila neispravna. I zloupotrebio si sysfs na nov i interesantan način za koji sam mislio da je nemoguć. Izgleda da ovde imamo 2 rekorda, čestitam!" (Greg Kroah-Hartman, lkml, may 2006). Drugi ljudi koji pregledaju kod nisu ni izbliza fini kao što sam ja ovde bio.
Želeo bih javno da zahvalim Kristofu Helvigu i Rendiju Danlapu. Obojica provode dosta vremena pregledajući kod na linux-kernel mejling listi, a Kristof posebno ima veoma lošu reputaciju što se toga tiče. Lošu u smislu da se ljudima ne sviđaju njegovi pregledi. Ali zaista se sviđaju ostalim kernel progamerima, zato što je u pravu. Ukoliko on kaže da je nešto loše, a vi treba to da ispravite, uradite to. Nemojte ignorisati njegov savet, zato što svi drugi posmatraju da li ćete zaista popraviti svoj kod na način na koji je on tražio. Treba nam više Kristofa u kernel zajednici.
Ukoliko bi svako mogao uzeti nekoliko sati nedeljeno i pregledati različite zakrpe poslate na mejling listu, to bi bila odlična stvar. Čak i ako se ne osećate kao veoma dobar programer, čitajte kod drugih ljudi i pitajte pitanja o njemu. Ukoliko ne mogu odbraniti svoj dizajn i kod, onda je nešto zaista loše.
To je takođe odličan način da se više nauči o programiranju i kernelu. Kada učite da svirate instrument, ne počinjete odmah pisanjem celih simfonija, nego provedete godine čitajući kompozicije drugih ljudi i učeći kako se stvari stavljaju zajedno i kako interaktuju. Posle počnete da pišete sopstvenu muziku, male kompozicije, pa tek onda, ukoliko želite, radite na većim komadima. Isto važi i za programiranje. Možete naučiti mnogo toga čitajući i razumevajući kod drugih ljudi. Proučavajte stvari koje su postavljene i pitajte zašto se stvari rade na određeni način i ističite probleme koje ste primetili. To je zadatak za koji kernelu treba pomoć.
U redu, ali šta ukoliko želite da pomognete sa kernelom, a niste programer? Šta možete uraditi? Prošle godine Dejv Džons je svima rekao kako se kernel raspada, sa mnogim greškama koje su pronađene, a kraj se ne vidi. Mnogi su imali ovakav odgovor: "Kada bi kernel imao samo regresivno test-okruženje, sve bi bilo bolje". Ovo je tačno, bilo bi dobro imati jednostavan set testova koje bi svi mogli pokrenuti za svako izdanje kako bi se osiguralno da ništa nije pokvareno i da je sve u redu. Ali, nažalost, mi nemamo još uvek takvo test okruženje. Jedini set pravih testiranja kojeg imamo je da svi pokrenu kernel na svojim mašinama i da nam jave ukoliko kod njih radi.
Pa, to je ono što savetujem ljudima koji žele da pomognu, a nisu programeri. Molim vas, pokrenite noćna izdanja iz Linusovog kernel stabla na vašoj mašini i glasno se bunite ukoliko se nešto polomi. Ukoliko niko ne bude obraćao pažnju, bunite se opet. Budite zaista uporni. Greške prijavite u bugzilla.kernel.org
Ljudi zaista prate šta se tu dešava. Ponekad ne izgleda tako, ali opet, budite uporni. Ukoliko se neko uporno žali na nešto, mi se osećamo loše i radimo na tome da popravimo stvar. Nemojte se plašiti da budete naporni, zato što nam treba mnogo takvih da bi održali u pripravnosti sve nas kernel programere.
A ukoliko ste zaista hrabri, koristite -mm kernel stablo Endrjua Mortona. Ono sadrži sva stabla različitih razvojnih stabala kernel programera koja su kombinovana u jednu veliku masu nestabilnosti. Ono je testno polje za sve što će eventualno ući u Linusovo kernel stablo. Pa su nam potrebni ljudi koji će testirati ovaj kernel i rano prijaviti probleme, pre nego što odu u Linusovo stablo.
Ne bih savetovao da izvršavate Endrjuove kernele na mašini koja sadrži vama bitne podatke, to ne bi bilo mudro. Nego ukoliko imate dodatnu mašinu, ili imate dobru politiku bekapa, molim vas, koristite ovaj kernel i javite nam ukoliko imate bilo kakvih problema.
Pa konačno, kao zaključak, evo glavnih stvari za koje se nadam da će ljudi zapamtiti:
1. Linux podržava više uređaja od bilo kog drugog
2. Linux je evolucija, ne dizajn
3. Moduli zatvorenog koda su nelegalni
4. Treba nam pomoć sa pregledanjem i testiranjem
5. Documentation/HOWTO
6. Potpuna dominacija svetom se nastavlja kao što je planirano "

Da, dobar tekst. I ja sam nedavno postavio link na temi sa Ericom Robertsom na priču da se čovjek boji da Linux neće raditi na nekim platformama, ako "community ne prihvati binarne drajvere". Tako nešto, otprilike.
Lijepo je vidjeti da postoji i prevod.

Ne kapiram... Jel ovo sprdnja ili nešto ozbiljno?

Ne kapiram... Jel ovo sprdnja ili nesto ozbiljno? Ja mogu da prihvatim da Linux ima neke mane, mogu da prihvatim da recimo nista ne valja, ali nikako ne mogu da prihvatim da ljudska civilizacija pociva na jednom, jedinom OS-u, MS Windows-u i da je to najbolje i jedino i da niko drugi nije sposoban da napravi nista ni blizu i jos i jos i jos, samo zato sto se prodaje! Pa, i cigarete su se prodavale, i u svakom americkom filmu je glavni dasa obavezno pusio, i postojala je jedna velika reklama za Marlboro, za koju ja dugo nisam znao o cemu se radi a uvukla mi se u mozak, pa se iznenada utvrdilo da to i nije toliko dobro koliko se mislilo, jedino sto su zarade bile na nivou MS Windowsa.

Nesto nisam ovde primetio komentare na CNN-ovu tvrdnju da je Linux "ove godine" doziveo veliki porast udela na desktopu, a zna se ko je CNN, sa njim nema zezanja.

I dolazi sa vise igrica "out-of-the-box" od bilo kog drugog. Znaci, najbolji je i ako vam je do igrica. Imate i 50 tekst editora, "out-of-the-box." I bar 3-4 graficka radna okruzenja, pa je i tu najbolji ocigledno. Eto koja je to pamet i koliko daleko ide.

A o fontovima ni reci. Kako se samo svi odreda prave blesavi :>

Zapravo, ovo je prava rekapitulacija 15 godina postojanja linuxa

Dejane, a sad ozbiljno, stvarno pitas ili nastavljamo?

Ali da rezimiram zaključak teksta:
1. Linux podržava više uređaja od bilo kog drugog

Ovo je notorna laž. Bilo ko ko je ikada u životu koristio nešto drugo osim linuxa to zna. Neću dalje da komentarišem, pošto je stvar smešna.

2. Linux je evolucija, ne dizajn

Ljudi koji razvijaju linux pre svega treba da shvate da OS sam po sebi nije svrha postojanja računara... I shodno tome treba da s eponašaju i da razvijaju taj OS ako žele bilo šta ozbiljno da naprave. To što je navedeno u tekstu je upravo primer zbog čega je linux igračka a ne ozbiljan OS, i zbog čega to još dugo vremena neće postati.

4. Treba nam pomoć sa pregledanjem i testiranjem

Jedina pametna stvar. Mada malo mi proleterski deluje metod kako stvari uleću u kernel...

6. Potpuna dominacija svetom se nastavlja kao što je planirano

Ovo je kao rečeno, u svakoj šali pola istine... Zanimljivo...




Koliko je to % tržišnog udela?

Sa 2.46% se popeo na celih 2.73%...



_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 10.09.2006. u 11:38 GMT+1]}

Ventura, nije laz. Linux stvarno podrzava vise uredjaja od windowsa "out-of-box". Fora sa Windowsom je sto postoje drajveri apsolutno za sve, ali, moras ih sam naknadno instalirati. Ako ih ne posedujes, to ti nece raditi. Linux kada instaliras, vise manje, radi sve (ne moze da se namesti da radi sve, ali, 99% stvari koje mogu da rade, rade odmah).
Ja sam imao ogromne probleme kada hard sa Win2k, koji je instaliran na komp sa VIA chipsetom, prebacim na komp sa NForce chipsetom. To nece poleteti, nema sile. A Linux mozes da setas koliko volis.

Ovo sa drajverima i podrškom uređaja je više za Jamesa Randy-ja, nego za ES...

Ovde se radi o podršci u kernelu, jer čovek priča o tome kako se razvija(o) Linux kernel. Out-of-the-box Linux zaista podržava više uređaja od bilo kog drugog OS-a na kernel-nivou. E sad, budući da je Win lider na desktopu, i to ubedljivi, za svako parče hardvera imaš obavezno driver, tako da ga instaliraš i voziš. Baš zato što mnogi ne prave drivere za Linux, bitno je da podrška bude uključena u kernel.



Ti si stvarno flejmer na kvadrat
Reci mi, molim te, kakve veze ima izgled fontova sa linux-kernelom??



Sa igricama je stanje takvo kakvo je. Mala je ponuda, pa onda neke manje koje je relativno lako napraviti dođu sa sistemom, valjda - bolje da ih ima, nego da ih nema. Što se tiče 5-6 text-editora (nisam video nigde da ih ima 50, prosvetli me) koji stižu i nekoliko grafičkih okruženja, to je baš za pohvalu, ukusi su različiti, i dobro je da postoji izbor. Uglavnom se koriste KDE i Gnome, ostali u vrlo malom procentu. A i na Windowsu imaš velik procenat onih koji koriste WindowBlinds, ObjectDesktop i ostale widgetse za nadogradnju ružnjikave defaul-Windows teme.

Zna se, da KDE i Gnome jedu memoriju. Zato se daju i manje zhtevna graficka okruzenja. Neke distribucije cak dolaze jedino sa tim manje zahtevnim, za slabije masine, kojih jos uvek ima. Koliko memorije minimum treba za Vistu da uopste krene? A sa nekim xfce ili fluxbox ti treba smesno mala memorija i - radi. Drugo je pitanje ako se smatra da mejl poruka mora da sadrzi milion nekih ukrasa i djindjuva, pa mu zato treba vise memorije i tako to.

Kod Winodwsa to retko ko ikad spominje. Naravno, tamo je vazno da bljesti, nije bitno sta bljesti, glavno je da imas "veci od komsijinog", pa neka kosta koliko kosta. Meni retko ko smanji slike kad mi nesto posalje. Slike sa nekog rodjendana, svaka po 1 ili vise MB, kao da cu da od njih pravim kalendar, a isto se vidi i ispod 100 kB, ali se niko na to ne osvrce, resursi se rasipaju i rasipaju nemilice, dok ne sk****mo atmosferu nacisto i Sunce nas ne sprzi...

Ovo i mene ekstra nervira, iako imam pola megabita.

sad pazi, desilo mi se da ne pronadjem drajver za uredjaj u windowsu, searchujuci driverguide i ostale driver sajtove za win kojih ima milijardu, i za linux se to desava ali zaista retko

to sto neko ne ume da kompajlira modul, tacnije mrzi ga da searchuje gugl i da uradi make , make install , modprobe xxxx ... to vec nije problem tvoraca kernela

Desilo ti se da ne pronađeš drajver za windows? Jel ti to uređaj nije radio na windowsu uopše, ili samo nisi mogao da nađeš baš taj driver?

Malo mi čudno kako proizvošač da napravi proizvod a da ne napravi driver... Možda čeka neki novi OS da se pojavi pa da za njega izbaci driver.. A do tada verovatno nema nameru nijedan uređaj da proda...

Evo naprimer, Mustek Paragon 800EP skener
Ne postoji driver za XP

Ili recimo, stare VIVO Ati karte, tek od skora imaju funkcionalne drivere


ALi to nema veze sa OS
Zasto je kriv MS, sto nije Epson seo i napisao driver za skener?
Ili zasto je kriv Linux sto Samsung vecito salje pogresne podatke o vertikalnim i horizontalnim vrednostima monitora.
Uzmi u obzir da je nekad i XP bio na pocetku pa se hardver pravio i pre njega.
Zamisli koje su ljudi imali probleme u trenutku migracije sa 98 na XP (ko je normalnan uopste koristio ME?)

A sto se tice podrske za hardver, ajde budi realan pa kazi
1. Stampac - koliko ih je funkcionalno po instalaciji XP a koliko posle instalacije Linuxa
2. Mrezne karte
3. Zvucne karte
4. Palm i sl.
5. TV karte
6. Modemi (osim onih nazovi "hardverskih" win modema

7. Fontovi, ups. Dejane , sorry, ali to valjda nije hardver.
Plug and play Arial
Found new font, Ready to install?

Ja još nisam susreo nijedan uređaj koji sam koristio, a koji po defaultu nije bio podržan u XP-u... Naravno da sam instalirao ponekad i dodatne drivere sa CD-a, ali oni donose samo veću funkcionalnost i propratni software, tipa za kalibraciju webcam-a i sl... A ono osnovno radi i po defaultu...

Onda ti imas neku drugu verziju Xp-a, malo napredniju
Do sada sam imao prilike da vidim poneki modem i zvucnu i to iskljucivo na brand name masinama.
A bas me zanima, koji stampac imas pa je odmah radio po instalaciji.
A nisi mi odgovorio na 6 pitanja, Sedmo nije za tebe

O boze - dakle, po ovom ispada da Linux podrzava vise uredjaja od Windowsa :)

Pazi, Xtraya-o - ja jos nisam video jedan jedini uredjaj koji spada u domen consumer/workstation uredjaja da se prodaje, a da na instalacionom CD-u ne dolazi podrska za Windows, ako vec ta podrska nije ugradjena u sam Windows.

Sto se ne bi moglo reci za Linux svakako.



A ovo je kao bitan podatak? Mislim, ono - kad kupim hardver obicno dobijem i CD sa drajverima, i ti drajveri u 100% slucajeva ukljucuju Windows, i u 5% slucajeva Linux.

Nemam napredniju verziju windowsa, samo me nije sramota da ostavim sve na reccomended settings i klikćem na next -> next... Odnosno - ne pravim se pametan.

1. Štampači: HP LaserJet 1010, 1020, 5L, HP DeskJet 4200 (to je onaj all in one), HP LaserJet 2600, Epson LX300, LQ300, LQ570
2. Mrežne karte: živim u 2006-toj pa mi je mrežna karta uvek integrisana na ploči, a i ako sam dodavao neku, nemam pojma koji je model jer se sve samo instalira
3. Zvučna karta: Poslednji put sam imao problema sa zvukom negde za vreme Windowsa 95... Od tada je tehnologija mnogo uznapredovala
4. Palmove ne koristim
5. TV karte takođe
6. Modem: takođe se ne sećam da sam ikada instalirao modem odkako sam prešao na XP...

Da dodam samo i
Webkamere: Logitech QuickCam pro4000 i 5000 serije + gomile bezimenih


Itd itd... Mada kao što rekoh pre... SVAKI proizvođač za svoj proizvod daje windows driver, ako on nije po defaultu podržan u windowsu. Razlog je jednostavan - kad ne bi davao drivere, i kad taj uređaj nije podržan od strane XP-a, on ne može nikome da proda taj uređaj i to je to...

1. Hoces da kazes da si utakao 1010 i 1020 a narocito All in One i da su radili bez drivera sa CD-a?
2. A koja je to mrezna karta na ploci koju je XP video odmah? Meni nikad Win Nije video mreznu, REaltec a Lin jeste
3. Koja spirala magle od odgovora. Meni XP nikad nije video zvucnu a Linux uvek
4. 5. 6. Znaci pricas bes realnog iskustva ?

Upravo naslov glasi Mitovi, istine i laži o Linux kernelu, covek je to sve rekao upravo zbog takvih kao sto si ti.

Evidentno je da korisnici linuxa poznaju oba sitema, njihove mane i prednosti sto nije slucaj sa korisnicima windowsa koji bez nekog licnog iskustva diskutuju i vrednuju Linux.
Prvo probajte pa onda, komentarisite.
Kako je Dejan bio prijatno iznenadjen kad mu je stampac proradio na Mepisu?

Ovo za kameru ne mogu da verujem
Znaci pravi plug and play.
Utaknes i radi

Sto se ja uopste zamlacujem sa tobom, kad je evidentno da nisi ni procitao tekst a ni razumeo sta je tema.
Da jesi, ne bi navodio primere koje navodis

@dimkovic

Pa kad nije bitno, sto stalno iste adute potezete na napad linuxa?

Ma stvarno, Sjajan naslov teme
S J A J A N

HP LaserJet 1100A (Scaner/Copier/Printer): za WinXP nema drajvera za skener, tj. na WinXP jedino možeš koristiti štampanje. Na linuxu radi i skeniranje, iako su HPLIP drajveri krš (skeniranje pretamno, štampanje presvijetlo).
Mislim da sam već ranije spominjao neki Soft modem, koji kad počne da bira tel. br. samo zaplavi ekran na WinXP. Probao sam drajvere koji su stigli uz modem i skinuo novije sa stranica proizvođača. Modem nisam probao na Linuxu, ali je poenta da ne radi na WinXP.

WOW! Koji ti windows koristis ventura?
Ako mozes da mi "srezes" da se ne mucim vise
sa drajverima kada radim instalacije.
Takav windows bi prosto pozeleo svaki servis racunara :)

Postoji citava plejada hardvera za koji u Linuxu nema adekvatnih drajvera ili je neophodno krpiti sistem - od konfigurisanja kojekakvih cfg fajlova pa do patchovanja samog kernela. Sa Windowsom drajver dolazi ili u samom Windowsu, ili u CD-u sa auto-runom sa samim uredjajem, u 100% slucajeva.

Ja se ne secam da sam u poslednjih 5 godina ikad morao da menjam bilo kakav konfiguracioni fajl, da patchujem kernel, da nabavljam novu verziju glibc-a i sl... sto se vrlo verovatno ne bi moglo reci za moje Linux kolege.

Uostalom:

http://www.elitesecurity.org/f156-Linux-Hardware

Prva tema:

http://www.elitesecurity.org/t...lazak-sa-nvidia-fx-na-ati-xpro



Cetvrta tema:

http://www.elitesecurity.org/t212402-Fujitsu-Siemens-Mandriva



Ono kao... nice and easy ;-)
Ono... kao ;-)

Mogao si navesti o ovu aktuelnu sa pokretanjem TV kartice na Win. ;)

Jasno je da nema dvoumljenja oko kompatibilnosti sa hardverom .
Windows ce tu jos dugo dugo da dere linux. Optirlike kod linuxa
se sve __vecinom__ svodi na budzenje i krpljenje. Dok kod windoze
to sve ide lagano next&finish sistemom :)

Ali opet naisao sam na dosta hardvera koji nije podrzavan u XP
mozda je to kod venture novi win v(entur)ista :)

@dimkovic

Ali zasto uporno preskaces preko ovoga?
A upravo je o tome rec. (jednim delom, naravno)
Upravo se o tome prica, to je tema, i to je razlika izmedju linux kernela i ostalih resenja i svi se pravite blesavi, kao niste ukapirali.
Od pravog plug and play na win-u sam jedino doziveo USB flash disk i moj Fotoaparat. Sve ostalo ... (pardon, Monitor)
Gledaj, ja i drugi bi mogli da navedemo mnogo vise primera win neuravnotezenosti.
Pa sta sad? da linkujem do besvesti.
Ceo forum, prepun , skoro identicnim problemima na winu.
Oces da linkujem?
Ajde, prijatelju, duze si na ovom forumu od mene, imao si prilike da se nagledas
Daj malo realnog sagledavanja

Cinjenica je da je po pitanju podrske za hardver win daleko superiorniji od bilo kog OS-a
Ali je jednako tacno i to da linux uopste, nije takav kakvim ga prikazujete i kakvim pokusavate svakim danom da ga opisete bez nekog jakog argumenta.
Mnogo ste iskljucivi.

Vidim, na OVOJ temi covek je zamenio graficku kartcu (dakle, osnovno parce hardvera a ne nesto posebno ekstravagantno) na tom ultra lakom i intuitivnom SuSE 10 i docekao ga je X koji ne moze da se startuje. Sta sam to uporno preskocio?

Windows je pucao prilikom zamene graficke kartice pre jedno 12 godina u doba Win 3.11 - vec je Win95 automatski prelazio u VGA mod, a koliko znam XP ukapira posle jednog restarta o kakvom se hardveru radi.

Intuitivno do daske.

Bilo koji korisnik Linuxa koji zna da predje u terminal i pokrene xorgconfig ce bez problema resiti taj problem.
Ako prebacis hard sa windowsom na komp sa drugom plocom, mozes da se slikas, sve i da si ti napisao windows.

Radio par puta - ono sto treba da uradis je da pokrenes XP recovery tako sto ces ubaciti originalni CD, na jednom mestu izaberes "recover" umesto da instaliras od nule, i svi tvoji programi su tu.

Ne moras da editujes ni jedan konfiguracioni fajl.



Eto odgovora zasto korisnika Linuxa ima onoliko koliko ih ima ;-)

Mene ne cudi to.
Od koga se dobijaju pare i ko ti je sponzor
o njemu se pise sve najbolje..
Tako je i na TV i na radiju u
PC magazinima svugde..
Gde god se okrenes bilbordi.
Pa i na forumima...
Jos malo ce na sahtama da pise: Windows
Sta ces kad para busi de burgija nece...
A istina?

Zasto NASA nema Windows u svojim projektima?
Zasto na Space Shatlu ne pise Microsoft certified?

hehehe, Dimke, ovim si syebo degojsa sa prvog mesta na listi Advocacy flamera

Ovaj, šefe, hoćeš reći da je jednostavnije/brže odraditi XP recovery nego pokrenuti xorgconfig? Pa mislim, ovo je laž na kvadrat! I nema šta da ga edituješ, novi nVidia driveri sami mogu da izmene xorg, i napišu nvidia umesto default nv. Ovo je stvarno gnusna laž. Jesi ti ikada podesio xorg komandom xorgconfig? Pa nije da ti sam kucaš taj fajl, već te sve lepo pita, sve što treba je da izabereš broj ponuđenog rešenja koji ti odgovara.
Kakvi bre konfiguracioni fajlovi, mnogo ste bre opsednuti njima

Jel ti stvarno mislis da Ivan zna sta radi xorgconfig?
Dovoljno je pomenuti terminal da se on najezi...

Ja samo vidim sta pitaju ljudi po Linux forumu - nemoj to meni da pricas, reci njima - sve super, lako, jednostavno - a ono posle, pitanja bez odgovora, muke po konfiguraciji, 10 razlicitih saveta itd... ;-)

I ovaj sto pominje NASA-u - kad budem kuci imao space shuttle, pitacu ih sta mi preporucuju da koristim - do tad, Windows radi sasvim dobro ;-)

Hehe - inace:

http://www.faho.rwth-aachen.de/~matthi/linux/LinuxInSpace.html

Spejs Satl koji je inace bio u STS-83 se zvao Columbia - i neslavno je zavrsio svoju karijeru - mozda zbog Linuxa koji je bio koriscen ;-))))))

E tu sam te cekao ipak si priznao da je Linux koriscen...
Nije zbog toga pao...

O drajverima - smesno je i pricati i uporedjivati Linux i Windows. Koga je uopste i briga sa koliko drajvera tacno dolazi Windows, ako su drajveri lako dostupni? Vazno je da ih ima. A kad nema, dzaba ti svih onih 5 miliona ostalih koji su ugradjeni.

Vec sam rekao --- Linux dolazi verovatno i sa vise ugradjenih igrica nego Windows, pa ne znam da je bolja platforma za igrice od Windowsa ili PS i XBoxa. Ista stvar i sa drajverima. Po toj vasoj logici Linux je bolji i po pitanju grafickog okruzenja od Windowsa ili Mac OS-a jer eto dolazi i sa KDE i GNOME i bla bla :) Kako da ne.



Koliko mi je poznato, popularni TrueImage, bez problema ce da prebaci ceo Windows na drugi kompjuter (sa potpuno razlicitim hardverom). Kod Viste se ovo podrazumeva, tako se valjda i instalira.

Sad ce Pirotjanci da tuze NASU jer je lepila sunjer (penu) na shatlu 'sa Linux' umesto 'sa Tigar' pa se srusio...

Vec sam se zabrinuo
Citam Dejanov umeren i krajnje realan pogled na situaciju
Prvi red
Drugi red
Treci red
wooof,


Ali ajde da ne idemo u off topic


Kako da ne

@degojs: Upravo mi se drug muci jer WinXPsp2 ne prepoznaje zvucnu, tv kartu i modem. Diskovi su mu kuci, pa ce da se slika. I znas sta sada ja treba da uradim da mu pomognem? Da dignem neki LiveCD sa Linuxom ne bi li utvrdio sta ima od hardwarea, a usput mogu i drajvere da skinem sa neta. Ako to ne uradim, drajvere ce da dobijes autobusom za dan-dva. Dakle, ne samo da nema drajvera, nego ne znas ni sta imas u kompu. :)
Kada je prebacivanje u pitanju, koliko sam imao prilike da iskusim, sa takodje popularnim Ghostom mozes da se slikas.
@tdjokic: Nema vise Tigrovih lepaka. Otisla je fabrika u vazduh pre par godina. Ako i ima, nije vise to to.

@VRider: sa popularnim Ghostom mozes da se slikas? Pa sto koristis Ghost? Kakav je to argument?
Dobro da nisi rekao sa Visual C++ mozes da se slikas po tom pitanju. Well, da.



Odakle mu zvucna, tv karta i modem? Mislim, nije dobio CD-ove uz njih?
Koja se to TV kartica, zvucna i modem prodaju a da ne dolaze sa drajverima za Windows?

Sto vi volite da izmisljate..

Pih, to ne govori mnogo. Mogu i ja tebi da nabrojim gomilu problema sa kojim se ljudi suočavaju na Windows forumu, i isto tako dobiju nekoliko različitih odgovora. Nisam ja rekao da je super, već da je podesiti xorg.conf posao od maximum 1 minut vremena, plus što te lepo pita pitanja tipa: koja je vaša grafička karta, pa ponudi izbor, ti samo klikneš na broj tvoje grafičke, i to je to, imaš par pitanja, i u par klikova na tastaturi, sve gotovo, a ti to nazivaš komplikovanijim od XP recovery-ja. Dakle, ustanovili smo da si tendenciozno slagao.

Najbolja fora

Utaknes modem, dignes XP i on ti kaze
Pronasao sam novi hardver
Zelis li da odes na internet da skines driver?

Biser nad biserima

Jos jaca fora:

"..odes u Windows/Fonts i kopiras.." :)

Stvarno, kad uporedimo te 2 provale, ne zna se ko je jaci.

Malo bih progledao kroz prste Windowsu, posto je mozda hteo da skine nove drajvere, da proba preko mrezne, a na kraju --- ipak je to samo glupo parce softvera, koje ionako svako malo treba asistirati i usmeravati. Nije ni zivo.

Hvala za par minuta zdravog smeha

Mislim da se netreba raspravljati oko ovog vise sve je jasno...

Postovanje...

Aha, to je i meni palo na pamet.

nego, kad smo krenuli veselim tonom, my favorite

[att_img]

Za koju opet nema drajvere i za koju ce opet da ti ponudi da odes na net da skines :) genijalno zar ne ? :)

@degojs: Ne moras nista ni da kopiras. Izvadi disk, i prebaci ga u drugi komp. Raditi nece. Kraj price.
Diskove je dobio, ali su u Guci, a on je ovde, u Beogradu. Ili gde god da ide komp, nosis jedan poseban case samo da drajverima za sve sto windows podrzava?
Secam se da su neki ljudi ranije pakovali te diskove unutar kucista, sa sve onim knjizicama sto dobijes uz komp. Kada koristis windows, to stvarno ima smisla.

Mnogo puta sam to radio, i u većini slučajeva mi je proradio windows sam od sebe bez ikakvih dodatnih intervencija... Osim u nekim slučajevima (nisam mogao utvrditi tačno kad i zbog čega), kada sam morao dignuti prvo sistem u safe modu, obrisati driver grafičke, i restartovati u normalni mod kako bi on onda detektovao trenutnu grafičku...

Ti definitivno imas neke magicne instalacije za Windows...

Jednom je moj brat od tetke kupovao blue tooth (na buvljaku). Uvalili su mu nešto kao fol 30% jeftinije. Dobio ga je u originalnom pakovanju sa malim CD-om na kome je bila instalacija aplikacije za taj uređaj, ali drajvera ni od korova. Win XP nije mogao da ga prepozna i koristi Plug & Play. Bilo mi je potpuno neverovatno kako je neko bio toliko bistar da proizvede uređaj i aplikaciju za njega, ali ne i drajver za najrasprostranjeniji operativni sistem, ali eto, ima nas raznih. Videću ako ga nije bacio da se raspitam za model. Mobilni telefon SONY-ERICCSON ga je odmah prepoznavao.

Nista nije savrseno :) Ja jos nisam imao prilike da kupim bilo koje parce hardvera a da nema drajvere za Windows. Mrezna kartica, da je Windows ne prepoznaje - malo teze. Pa opet, sve da je tako, pokazi mi mreznu karticu, a da nije dosla sa drajverima za Windows na disku. Ako nema, onda je Windows prepoznaje, zato i nema diskova.



Pazi kad mozes da iskopiras drajvere sa CD-ova na hard disk.

Inace, ako komp negde ide, kao sto kazes, sto bi morao da reinstaliras bilo sta? Sta ti tacno pricas?

Danas je Linux mnogo moćniji, korisniji i praktičniji nego što je to ikada ranije bio!
Zato se sad i najvise blati..


Znaci teorije upravljanja krsi i sam Microsoft posto razvija otvoreni kod jos od 2001:

"Microsoft u svojoj ponudi ima proizvod pod nazivom Interix koji služi prenošenju Unix aplikacijâ na platforme koje rade pod nekim od operativnih sistema iz familije Windows. Interix sadrži kompilator GCC (GNU Compiler Collection), proizvod razvijen od strane Ričarda Stalmana, osnivača Free Software Foundation, koji pokriva Opšta javna licenca. U slučaju kakav je Interix, Microsoft je jedino obavezan da dostupnim učini izvorni kôd kompilatora (prevodioca iz programskog u mašinski, odnosno binarni jezik), a ne ceo softverski proizvod u okviru kojeg se kompilator isporučuje. Bredli Kun, predstavnik za medije Free Software Foundation koja nadzire GCC i ostale projekte otvorenog izvornog kôda, komentariše Microsoft-ov stav na sledeći način: “Licemerno je sa njihove strane što izvlače korist iz GPL softvera, a istovremeno ga kritikuju”. Odgovarajući na te kritike, viši potpredsednik kompanije Microsoft Krejg Mandi kaže: “U mnogim slučajevima postoji tehnička potreba za takvim alatima da bi se aplikacije uspešno prenele sa jednog sistema na drugi. Alatke sa otvorenim izvornim kodom bile su sastavni deo Interix-a onakvog kakav smo kupili i mi ih održavamo da bismo ispunili potrebe i zahteve naših klijenata. Microsoft razvija i objavljuje sve nove proizvode prema modelu komercijalnog softvera, mada povremeno, zbog kupovina, zalazi i u ove vode”. Ipak, formulacija “tehnička potreba” koju koristi Mandi je više eufemizam za nesposobnost samog MS-a da izađe na kraj sa prenosom aplikacija sa jedne na drugu platformu."

preuzeto: http://www.krstarica.com/lat/m...source_code&arhiva=08-2001


I za kraj da vam kazem jednu moju fantaziju:
Mislim da ce pre ili kasnije da se stope Windows ili Linux u jedan OS
Pogledajte Vista nasta lici.Windows sve vise podseca na Linux dali je to samo
pokusaj da se privole korisnici Linux-a ili imaju nesto drugo na umu
za buducnost.
Mi ipak mnoge stvari ne znamo...
Ali bi nas takav njihov potez sve pomirio a imali bi kao rezultat
najbolji OS...


_{[Ovu poruku je menjao PCHW dana 12.09.2006. u 08:33 GMT+1]}

vi pricajte sta hocete.. ja znam da sam za moj laptop, kad sam instaliravao windowse skidao sa interneta (naravno na drugom kompu) oko 250-300mb razlicitih drivera. Fala bogu imam flat adsl. na linuxu, bi mi bio potrean samo .cpnmfig (koji je na netu, od nekog cike koji ima isti laptop) ali ja imam malo previse vremena, pa sam sam pogodio sve koje module treba (hehe,, lspci radi cuda) i sad mi sve radi :)
probao sam i vistu na njemu.. nije radio zvuk i jos nesto.. ne znam dal su popravili sad u nekom novijem buildu, al videcemo... za to vreme ide windows u dzubre (mkfs.reiserfs /dev/hda1 ;))

Ne mogu da kazem da ce Windows da ode u djubre posto ga i sam koristim i volim.
Ali volim i koka kolu a znam da ne valja...
Kompromis je neki sistem izmedju ili
vise sistema na jednom racunaru
kao sto mnogi imaju...

Ne znam za tebe, ali meni je jedan sistem dosta - i to onaj koji radi bas sve sto mi treba (Windows)

Mnogi ljudi nemaju vremena da se petljaju sa 2-3+ operativnih sistema, a i zasto bi kada Linux u najboljem slucaju pruza funkcionalnost tek blizu Windowsa, i to samo za ograniceni broj aplikacija (mail+bazicni office work, na primer) - ako vec mogu da imam Windows, zasto bih prelazio na nesto sto samo moze biti skoro dobro?

Naravno, pricam o poslovnim korisnicima koji rade u firmama i imaju pristup Windows poslovnom softveru.

Ako ti je kinta problem, zelis da imas poslovni softver + da budes legalan onda razumem zelju za koriscenje Linuxa jer stedis neke pare, recimo par stotina evra. Za sve ostalo mislim da je to cist mazohizam.

^^^ ovo naravno za desktop/workstation upotrebu.



Da, Linux je svakog dana sve mocniji - samo sto su i ostali OS-evi svakog dana mocniji i nekako uvek 10 godina ispred Linuxa. To sto Linux danas ima pribliznu funkcionalnost Windowsa iz 1996 godine (minus OLE, minus gaming) i nije neka uteha, zar ne?

Pa i nije da nije. OS-ovi jesu svakim danom sve moćniji, ali ljudi nemaju svakim danom sve veće potrebe. Drugim rečima, realna potreba ljudi ne prati razvoj desktop softvera. Trećim rečima, Linux je postao sasvim zadovoljavajuće rešenje za većinu biznis korisnika.

Ajde da vidimo da li ima ovo, ili nešto što je jednako ili kvalitetnije od ovoga:

MS Office Word, Excel
MS Project
MS OneNote
MS Visio
MS Outlook

To je neko klasično okruženje koje koristi jedan prosečan 'biznis' korisnik...

Ja samo ne mogu da shvatim jedno a to je: Ljudi kakav vi hardver imate, šta su ti vaši računari? Kako je moguće da Win XP SP2 out-of-box treba 250 mb drajvera? Toliko drajvera nije ni čitava baza drajvera na XP-u (kod mene je 74mb)!

Ja sam prošle godine instalirao kolegi WinXP SP2 na tad nov računar, sa dosta najnovijih komponenti i WinXP nije imao nikakvih problema. Morao sam da stavim najnovije drajvere za ATI-a jer su oni Microsoftovi malo bili zastarjeli za najnovije igrice!

Ja neću reći da Linux nevalja, ali ja ga nikako ne mogu skontati i zato ga malte ne i ne koristim ali da neko lupi ovakvu glupost, da treba 300 mb drajvera! To veze sa mozgom nema! Znam ja da svi su ljuti što je Windows postigao to što je postigao ali isto tako se ja nehvalim tim uspjehom Win-a. Boli me briga za jednim OS-om, meni treba nešto da uradim na računaru na najlakši mogući način i vozdra!

@ventura

Mozda nije kvallitetniji Writer od Word-a, ali sam siguran da bi 90% bilo zadovoljno sa Abi Wordom
Identicna prica sa Excelom i Calc
Power point ...

Pitanje je samo ko uopste koristi sve resurse tog preskupog i preglomaznog offica

Toliko ima zamena za taj outlook, da me jednostavno mrzi da nabrajam
Samo uz Gnome dolazi bolja aplikacija od outlooka.
Recimo, ubacio sam palm, on se odmah osetio prozvanim i ubacio sve u adress book, notes ... sto je moraz priznati za Outlook malo misaona imenica.

One note?
Jel ti to ozbiljno?

A ima jedna zanimljivost u kernelu
Autor
A najveci korisnik?


[att_img]

Jao autluk je tako mocan alat da ga nema planeta.
Ventura sta lupas bre?
Ti nisi ni b od biznismena tako da ....ne osecaj se prozvanim.
Nisi probao nijednu alternativu pa mislis da je autluk san snova.
Alkion je u pravu definitivno vecina korisnika uopste ni ne koristi
sve opcije preobimnih office alata tako da ce ga zadovoljiti
i ono sto linux ima da ponudi.

Uostalom sve je stvar izbora.
I

Ne bih da te miniram kao sa Senom, ali ja upravo imam ovo

http://h10025.www1.hp.com/ewfr...=391318&lang=en&os=228

299.95 MB

Za Excel, Word i Outlook sam očekivao da ima nekakva zamena na Linuxu... Iako ako kreneš malo dublje, i malo komplikovanije stvari od prostog a+b=c, ta zamena više ne radi posao...

Šta je sa Projectom ili Visiom? Jel možeš da zamisliš neki ozbiljnij rad bez korišćenja PM softwarea?




Skroz ozbiljno... Daj mi primer programa na linuxu poput OneNote-a a koji je integrisan sa svim ostalim gorenavedenim programima...




A zanimljivo je zbog?

@alkion
Je li znaš ti uopšte da čitaš? Vidiš li šta piše: HP Image Zone software! Ja nigdje nevidim drajvera! Isto tako za moj Bluetooth adapter, drajveri su veličine 1 MB a softver za korištenje istog tog adaptera je 45 MB! Zato nemoj da miniraš sam sebe, i počni malo da razdvajaš babe i žabe, vjeruj, razlika je velika!

Ventura, ventura

Ne moras cak ni da se udubis u ovu gornju recenicu pa da se vidi da nikad nisi ni video nesto osim MS Offica.




I na osnovu toga ti znas da je plafon za calc a+b=c

Ne znam, nije mi nikad stvarno zatrebalo ozbiljno
I project i Visio sam cimnuo jednom u zivotu i bio sam odusevljen. Zaista.
Ali, sam to koristio jednom i ne osecam se merodavnim da komentarisem to, mada verujem da to sto oni rade, u nekoj meri mogu odraditi i neki free programi, ali ajde da ne nagadjam

Ma, ventura, poenta je da sve to ne vredi tolike pare koje si bacio na to.
Ako koristis, free OTC-Nbgd verziju, onda u redu.

Saberi, koliko kosta sve to sto si nabrojao.



Pa da znas i nije.
Ima i dugme na kucistu

Bilo bi lepo kad bi hp razdvojio babe i zabe tj. driver od propratnog softvera.
I sad ti nemas taj hardver pa ces da mi kazes u kojoj kombinaciji moj skener najbolje radi?
Mislis da ja nisam poludeo od toga?
Izgubio sam diskove, a tada nisam imao ADSL.

@degojs: Lik je iz Guce. Sistem instalirao tamo. Zivi sada ovde u BGu. Studira. Komp doneo ovde, diskovi ostali tamo. Pokupio neki virus i pored KAVa koji radi. Morao da reinstalira. Pola stvari ne radi. I to je to komp koji je star 4-5 godina?!
Treba da cuva poseban disk sa drajverima? Treba da cuva kopiju na hard disku? Treba da (dopisi po zelji)? Pod Linuxom ne treba. Kraj price.

A kako se zove ta aplikacija bolja od outlooka?

Jel moze:

1. Da sinhronizuje kontakte i kalendar sa mojim mobilnim telefonima (Nokia N70 i HTC TyTn?)
2. Jel mogu da kad kucam mail da embedujem podatke iz drugih aplikacija preko drag'n'dropa, kad pisem report?
3. Jel ima indekser za sve mailove kako bih pretrazivao brzo (lookout)?
4. Da li ima plug-in za PGP koji ce mi potpisivati i kriptovati mail sa 2 klika (umesto koriscenja komandne linije)?

Meni recimo trebaju sve cetri opcije za day-to-day business - i ako mi nadjes neku OSS aplikaciju koja sve to radi, i izgleda jednostavno kao Outlook, bicu vrlo rad da malo utrosim vremena i da je probam. Ja probao Thunderbird, i nisam se nesto odusevio - recimo da zadovoljava jednu od 4 stvari ;)

Dimkovicu, nemoj samo "Outlook" i "jednostavno" u istoj rechenici... To je najgori bloatware koji je MS ikada napisao, komplikovan, trom, nesiguran... Chuj filtriranje i indeksiranje - pa to je toliko spoooro i pored arhiviranja da nemam rechi.
Nazhalost, MORAM da ga koristim na poslu, a radije bih koristio Mac-ov softver za to (iCal, Mail, OmniOutline, PocketMac za sync na BlackBerry). Ovako mi ostaje da se patim sa ovom grdobom od softvera.

http://www.lookoutsoft.com/Lookout/download.html

Trenutno u inboxu imam oko 15K mailova, oko 3000 mailova u "Sent Items" i sve radi kao sat - pretraga uvek traje manje od 1 sec.

Bloatware ili ne, zadovoljava sve moje potrebe, kao i velike vecine ljudi ;-)

http://www.gnome.org/projects/evolution/

Ali OK! tebi treba Outlook, platis i radis bez frke.
Da li je bolja?
Hm.
Kako kome
Outlook ne vidi moj Palm a ovam sinhronizujem podatke bez problema
Ali eto, na ovom jednom poslu mi ne treba palm, pa ne patim.

Može to Outlook i brže... samo napišeš [PGP] na početku subject linije, i eto :)

Hahaha, Evolution. Da ga nisam koristio, još bih i poverovao u to. Outlook je đubre, ali je Evolution đubre na kub.

Naravno da neću ali ni ona izjava ne stoji su drajveri 300 MB. Drajveri su maximala 50 MB, i to baš od proizvođača, znači High optimsised drivers sa maximalnim iskorištavanjem hardvera. To su drajveri a ne tamo neki free drajveri koje je napisao neko ko je prokljuvio kako šta radi, a i ti drajveri naravno nikad ne budu zvanično podržani od strane proizvođača tog hardvera!

Tako da se ipak razlikuje kad instaliraš neki hardver i XP ga prepozna, te sam instalira drajvere koji su prošli barem neku verifikaciju nego kad vidiš da je autor drajvera Niko Neznanović.

Zašto me ovaj evolution izgledom tako neodoljivo podseća na tako omraženi outlook... Zar linuxaši ne umeju da naprave bar jedan najobičnij mail client, a da to nije plagijat nečeg MS-ovog?

Verovatno su ga pravili da bi se ljudi sto lakse privkli ?
Kada vec poznaju autluk?

Dakle, situaciju postavljas totalno smesno - em je zaboravio diskove, em ne moze da ih dobavi vise, em Windows nije nista prepoznao, em nece da ima drajvere na disku.

Da nisi zaboravio jos nesto da smislis kako bi ispalo da ne radi na Windowsu.

Jos pokupio i virus pored antivirusa. Ajde. Sta jos? :)

To sto ti i ostatak Linux ekipe pricate, otprilike se svodi na ovo sto je komentarisao covek:


Drugim recima - izmisljate, samo tako.



Nisam primetio da se ljudi zale na isti, a SVI ga koristimo ovde gde radim. Bloatware, komplikovan, nesiguran??? WTF??

Da samo napomenem da ga bez problema koriste ljudi kojima uopste nije posao iz IT, te ne bih rekao da je bas komplikovan.

Da je savrsen - nije (malo se gubi kad je Exchange nedostupan), ali ovo sto si napisao je daleko od realnog.

Majko mila, pa ovo je pljunuti Outlook ;-))

Pretpostavljam da je, kao i vecina Linux softvera - fasada klonirana sa Windowsa (ko u vesternima ;-), a implementiran samo podskup opcija i funkcionalnosti (pretpostavljam da mogu samo da sanjam o nekoj OLE funkcionalnosti, sinhronizaciji sa mnostvom uredjaja i sl...).

Ali, sto Kinezi kazu - kopiranje je znak divljenja ;-))



Kako to bre, pa zar Outlook nije bloatware, krs, ovo ono... zasto bi neko kopirao nesto sto ne valja, a? ;-) Kako bre da Linuxovci ne izadju sa nekim unikatnim konceptom UI-ja koga ce svi ostali da kopiraju? Mozda zato sto Linux nije user friendly ;-)

izvinjavam se malo pre za onu brojku koji sam napisao (pisa sam iz glave)
http://h18007.www1.hp.com/supp...hpcpqnk/us/locate/64_6295.html



inace @Ivan Dimkovic
[Johhny mode]
Sinhtonizuje? sta je to?
emmbeduje? jel se to jede il umace?
indekser? ne treba to meni.. imam odvojeno reklame za viagru i reklame za veci penis.
plugin? gde se to kaci? sa prednje strane ili sa zadnje strane kucista?
[/Johhny mode]

Ja koristim thunderbird vec jedno tri godine, nisam obrisao ni jedan mail (=par k mailova) i sve mi radi brzo i sasvim normalno
ima na tone razlicitih plugin-a, ali pravo da kazem, u thunderbirdu mi stvarno nista ne treba.. otvorim, procitam mailove, napisem neki reply, attatcham poneku sliku i send,.. gotovo, mogu da zatvorim. nema potrebe za vise. i tako vecina ostalih ljudi. a ako ti treba vise, opnda nisi vise u johhny sixpack kategoriji i ne cinis 90% computer-owning populacije.

e sad da se vratim jos na drajvere.. ne znam dal sam ja jedini, ali, dali ste nekad isli do drugara, da mu popravite komp. I sednes lepo za sto, i vidis nece windows da se pali. Odma prijavljuje da fali neki fajl negde, pa popravis to, pa vidis pun desktop "free xxx" ikonica i svega zivog sranja.. pa hoce kolega da mu isformatiras sve. dobro.. dodjes drugi put sa cdom od windowsa, kad kolega kaze da je vec sformatirao, da samo treba da instaliras.. dobro.. instaliras. posto je komp stariji mali, vecina uredjaja je podrzana.. osim recimo graficke kartice, zvucne i modema. pitas ga, koji modem ima, pa kaze da interni. pa pitas koja firma, pa kaze da nezna, da kupio od perice preko puta. pa zoe pericu, pa perica nema pojma. Pa zaviris u kutiju, vidis neku kinsesku budjevinu od modema, potrezas cipset (naravno ejdva procitas broj sa cipa) i googla s par sati, da nadjes 5, 6 neki zblj drajvera sa nekim cudnim imenima nekih xyz firmi, od kojih nijedan ne radi. i onda se udaris po glavi, i pitas druga gde su mu cdjevi koje je dobiop pored kompa ili bilogde, da potazis tamo ove drajvere.. naravno donese samo ejdan cd, na kome je 715mb (overburnovanih) piratskih programa i crackova.. o drajverima nema traga.. tako mu dao perica.. nema pojma sta jos treba. itd. itd.. google, zaj***ncije itd.

ne znam dal sam ja stvarno jedini kome so to cesto dogadja, ili mozda ima nesto na tome

Dobar ti je Johhny mode - ali Outlook je biznis aplikacija ako nisi primetio, i ne sluzi za Joe Sixpacka - cisto sumnjam da bi Joe platio Office nekoliko stotina $ i biznis telefon jos isto toliko tek tako - Johhny ce koristiti svoj web-mail i gledati mailove za viagru.

pa abs to kazem... sta ce mu onda windows uopste. mailove za viagru moze i na linuxu da cita, a da ne plati ni unih 30$ za oem verziju xp home (ioli koliko vec kosta)

Mulaz, to se nikad ne desava. Windows sve prepozna, ali, iako prepozna ti imas diskove za sve, a iako imas diskove za sve, imas i kopiju diskova, a iako imas kopiju diskova, imas i kopiju na hardu, i iako imas sve to, windows se nikad ni ne reinstalira, nego, kada se izlize, a ti kupis novi komp koji i ovako dolazi sa (navijim, jacim, lepsim) Windowsom...

Mi bar ne moramo da vucemo ceo jedan OS na drugoj particiji, tako da.. poklopite se usima i tisina :)

ma gde mogu da izađu sa unikatnim konceptom kad je svaki koncept vredan pažnje već smišljen by M$. sad svima ostalima ne preostaje ništa drugo nego da kopiraju sve redom, počev od koncepta prozora pa sve do 3d desktopa...

lupaš gluposti...

Ivane, vi ne kopirate, vi licencirate...

koncept prozora je postojao i pre windowsa

da podsetimo, prvi ms os je bio ms dos, .. a ni njega nisu smmislili u M$-u, vec su ga kupili za neki (za ove razmere) smesnu kintu

Da ponovim ono shto je Dragi Tata napisao:




A kad su se pa zaposleni po ofisima zhalili na bilo shta od MS-a, dash im da koriste shta god je IT administrator namestio i to im je.

* Outlook jeste bloatware - imam j****i WINWORD.EXE u pozadini Outlook-a i cirka dobrih 50MB memorije. Ej, Word se startuje zbog mailova, pisao ih ja ili ne, i tu je u pozadini, cirka. Stvarno me ponekad iznenadjuje kako MS na brzinu krpi kopperaciju medju aplikacijama.
* Outlook jeste komplikovan - NE ZHELIM pim softver koji u startu nije ochigledan. Outlook em je ruzhan em ima milion opcija koje su razbacane bukvalno svuda. Ne treba mi to, ali nazhalost moram da ga koristim.
* Nesiguran - pa i nije vishe nesiguran koliko paranoichan, zar je jedan napad proshao preko vb skriptova.

Ma Outlook je klasichan primer MS-ovog pristupa aplikacijama - nabacaj shto vishe na gomilu! Ponekada se pitam da li su oni ikada prochitali i jednu jedinu knjigu o dizajnu softvera

Ajde da cirka i ćuti, nego podjebava: http://support.microsoft.com/default.aspx?scid=kb;EN-US;Q209978

Doduše, ja uvek isključim tu opciju sa WINWORD-om u pozadini, ali je podrazumevano uključena.

Međutim, opet moram da napomenem da je taj i takav Outlook i dalje miljama ispred Evolution-a, koji je potpuno neupotrebljiv i valjda služi samo da se prave screenshotovi kao onaj što je Ivan pokazao.

Blah - Tools / Options / Mail Format - deselektujes "Use Windows Word.... " i tvoji problemi su reseni :)



Aha, znaci Outlook nije ocigledan ali ga vidim svi lepo kopiraju ;-) A koji je onda to sw ocigledan a da ima mail+kalendar+kontakte+taskove+sinhronizaciju? :)



Qq - a sta je to nesigurno u Outlooku u poslednje, recimo, 4 godine?



How yes no - bejah par puta u Redmondu i secanje me sluzi da imaju zgradu koja se zove "Usability Studies"

Outlook ima tacno ono sto treba aktivnom biznis korisniku - ja koristim i Mail i Calendar i Contacts i Tasks -- i nisam primetio neki visak u tom softveru.
Ako ti treba samo mail - imas Thunderbird ili Outlook Express (mislim da je Thunderbird bolji od OE, ali je svakako daleko od Outlooka) - ili, najbolje - The Bat!

Kad su se zalili na bilo sta (od MS-a)???

Da li ti to ozbiljno pitas?? Pa zale se odmah ako nesto ne radi. Treba da vidis ove ovde sto rade support za mrezu, kad nesto nece.. :D

U tome i jeste poenta! NE TREBA MI sve u jednoj ogromnoj komadini softvera.
Sve to shto si naveo vec predstavlja jasnu podelu ne po funkcionalnosti, vec po data modelu - i ti formati su vec standardizovani.
Hvala lepo, ali ja ne zhelim da imam mamut-softver koja radi SVE pod kapom nebeskom, narochito ne zhelim da me neko prisiljava da TO koristim ako ja ne zhelim, i ako je prostim poshtovanjem standardnih formata moguce koristiti drugi softver za tu svrhu.

To shto se ja nisam ni trudio da nadjem opciju za disejblovanje Word-a ide u prilog tome da uopshte ne zhelim da troshim dragoceno vreme na kopanje po menijima, jednostavno zhelim da bitno parche softvera kakav je PIM manager radi u startu kako treba. I dalje cu u svakoj prilici za time management koristiti iCal i sinhronizovati kalendar sa ljudima preko obichnog WebDAV servera, Outlook na mojoj mashini nece biti instaliran ako ne mora.

Neko je onomad pomenuo kako ne zheli da gubi vreme kopanjem po .conf fajlovima jer nema ni vremena ni zhivaca za to.... nadji paralelu



"Usability Studies"...heh... da, "zashto prosto kad mozhe komplikovano" je jedina studija koju su savladali, i dobro im ide primena iste na svim poljima... daj budi realan.

Outlook je PIM a ne e-mail klijent

Wikipedia kaze:

http://en.wikipedia.org/wiki/Personal_information_manager



Kao sto rekoh - ako tebi samo treba mail klijent, Outlook nije to sto trazis. Mislim da koren naseg nerazumevanja proizilazi iz cinjenice da tebi PIM izgleda ima memorijsku kuku kao nesto tipa "malo ulepsani e-mail klijent" ili "malo ulepsani kalendar" dok je, recimo, meni u memoriji PIM kompletna celovita solucija sa jedinstvniim GUI-jem za menadzment kontakata, mejlova, taskova, kalendara i sinhronizaciju sa drugim uredjajima.

Razlog za to je vrlo prost - posto sve moje akcije zavise u 95% slucajeva od e-mailova koje saljem/primam - logicno je da prilikom primanja e-maila ne menjam fokus i u istoj aplikaciji uradim follow-up, schedule, ili ukucam nesto u task listu.

Kako bi to radio da imam odvojen kalendar, e-mail klijent, kontakt menadzer i sinhronizator? Lakse mozda?



Ou yeah - svi vidim kukaju kako je MS softver tezak i prelaze na Unixoide da sebi olaksaju zivot ;)

Kao sto rekoh - posto je usability Outlooka, je li, los - zasto ga onda kopiraju ;)

Pa nisi morao da se trudish da mi objashnjavash ulogu PIM-a, i sam sam gore pomenuo da je Outlook PIM, a i shta mi smeta kod njega.

Takodje sam pomenuo i da je, iz mog iskustva sa drugim OS-ovima i softverom na dotichnim, fokus na samu aplikaciju potpuno pogreshan. Fokus treba da je na podacima, jedna aplikacija nikada ne mozhe da bude dovoljno fleksibilna kao skup programa koji zajedno rade u unifikovanom i standardizovanom frejmvorku. Tu, naravno, mislim na MacOSX.... veruj mi da ne gubim nikakav fokus time shto MacOSX koristi jednu aplikaciju za kontakte (AddressBook), drugu za time management (iCal), trecu za e-mail... sve te aplikacije rade fenomenalno zajedno. Sve dok se koriste standardizovani formati samom vendor-u je lakshe da unapredjuje svoj softver - ako se sutra pojavi nova poboljshana verzija iCal-a to je sve shto cu instalirati, ne moram da diram ostali softver. Ti si barem programer, valjda poznajesh prednosti "decoupling-a" ;)



Pa moj zhivot, tj. kontrola istog, je mnogo olakshana na "Unixoidu", hvala na pitanju...


... ali taj Unixoid se ne odaziva na ime Linux... :)

@dimkovic
http://www.edbrill.com/ebrill/...s-notes/content/M2?OpenElement


Evo ti jedan softver bolji od outlooka
Nekada davno sam koristio Lotus . a izgledao je priblizno tako kao sto vidis dok je Outlook izgledao kao spica za teletabise a imao funkcije obicnog mail/adresara
I sada, ja tebi posaljem link, ti prvi put vidis Evolution, i istog momenta se osetis toliko kompetentnim da komentarises na taj nacin.
Ta taktika se zove, Ostro i bezveze,
Da rezimiramo, ja koristim Evolutin 3 godine, i toliki sam sadomazohista da koristim krajnje neupotrebljiv softver sa umrljanim fontovima na sistemu koji ne prepoznaje nijedan hardver dok se ne iskompajlira kernel i odigra woodoo ples ispred zgrade pred golom babom.
Ubedices me kad mi posaljes screenshoot tvog outlooka kojim ces nepobitno i jednom za svagda dokazati da je Evolution kod mene nefunkcionalan i da ja u stvari zivim u zabluldi i magli kao da su svi moji planovi i adrese zapravo fikcija.
Vas posao je zapravo najbitniji, i ako program ispunjava tvoje i dejanove zahteve, to je onda to.
Stop evoluciji softvera, izradi alternativa i stop drugim poslovima, jer ako meni radi moj telefon onda
1. Kupi isti telefon
2. Jebe mi se za tvoj telefon, ovo je Outlook

Pa sta onda?
Evo ja kazem. Ja imam Palm i kad ga utaknem u Racunar kao da sam Zabio ekser u prednji panel
Onda instaliram driver od 7 mega i onda kaze Found new hardver.
Suuuper.
I onda
Pokrenem Outlook i sta?
Muuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu
e onda podignem Palm desktop od 50 mega koji izgleda isto kao Outlook i isto radi sto i on samo sto vidi moj palm

A onda dignem Ubuntu, utaknem Palm
Ping
Digne se Evolution i pita Zelite li sinhronizaciju. Poslednja sinhronizacija bila tad i tad
Mora da sam preskocio deo sa instaliranjem driver i aplikacija
Mesecarim, jel da?

Pre jedno par godina, dok nisam počeo malo ozbiljnije da se bavim celom tom pričom oko IT-a i SW developinga, projekata, taskova, rokova, timova, budžeta itd itd. na sve te aplikacije nisam ni obraćao posebnu pažnju i čak i taj outlook mi je izgledao ekstremno glomazan i nisam ga ni koristio.

Tek sada kao neki biznis korisnik (ako se to tako zove), vidim koliko svi ti paketi integrisani u jednu celinu olakšavaju rad. Koliko je jednostavno i efikasno napravljen outlook da scheduluje task, ili da ga izvuče iz projecta, koliko znači kada se ceo projekat odradi kroz MS Project, i kada se tamo održava, kad ti onenote stoji u taskbaru i sa jednim klikom uneseš bilo šta, što posle možeš da uvučeš sa par klikova u project ili bilo gde... kada si na nekom bitnom sastanku, ili primaš zahteve od klijenta usmeno, sa dva klika upališ snimanje i ne propustiš ništa.. itd itd...

Slažem se ja da je možda čak i većinu ovih stvari moguće odraditi sa nekim drugim programima... Ali sam u potpunosti siguran da ne može da se odradi tom brzinom i tim kvalitetom, što znači da MS alati prave uštedu upravo na onoj najskupljoj stvari - ljudskim resursima, i optimalnim iskorišćenjem istih.

Interesantna diskusija. Par stvari:
- Nijesam siguran da Windows "tabor" ovdje pravi razliku izmedju Outlook-a i kombinacije Outlook/Exchange. Outlook a BEZ Exchange servera (sem integracije sa ostatkom MS Office paketa, sto meni ne znaci nista, ali 'ajde da priznam pravo ljudima da vrednuju funkcije drugacije od mene) je poprilicno neinteresantan mail/kalendar/zurnal/imenik program. Ne radi sa news serverima, poprilicno je velik, trosi VBS i time je meta za viruse iz tog svijeta. Zamjena ima i vjerovatno su bolje za svaku od tih pojedinacnih kategorija. Medjutim, integrisan sa Exchange postaje "groupware system" i to je vec deseta prica. Ja bih upro prst u Exchange kao nesto sto jos nije dostignuto (mada se radi na tome sve u sesnaest) u OSS/Linux svijetu.

- Druga stvar, nijesam uopste siguran da je Outlook perjanica "usability studies", kao i kojesta sto Microsoft proizvodi. Uzmimo, na primjer, Ivanove poruke ovdje. U jednoj od svojih prethodnih poruka, nabrojao je zahtjeve koje ima. Treba da bude mail/kalendar/taskovi/sinhronizuje sa telefonima.

I TO SVE DA BUDE JEDNA APLIKACIJA. Ali, sto je to drugo nego lista funkcija Outlook-a?

Ivanova prica je interesantna ne sa stanovista pariranja njemu licno, vec sa stanovista definicije zasto je Outlook tako "nezamenjiv". Nije u pitanju elegancija UI ili vaskolika jednostavnost koriscenja (nezapamcena i koja nece bit dostignuta jos dugo-dugo, e su, zaboga, ljudi iz MS supermeni a i opste je poznato da niko vise nece pisati softver poslije njih ;) ), vec kontrola KONCEPTA. "Biznis korisnik", a kako ga je Ivan definisao, moze se posmatrati i kao nepopravljivi zavisnik od MS proizvoda :). Ne samo sto trosi Outlook, nego ga je uzeo za etalon toga sto mu treba. Da li je Outlook tako dobro prekrio sve njegove potrebe, da li sto je on svoje potrebe prilagodio onome sto moze da uradi u Outlook-u i navikao se na to okruzenje, vise nije ni vazno ;).

Alternative postoje (i postojale su i prije "marsa" Microsoft rijesenja), nije da ih nema. I nije istina da OSS rijesenja iz tog groupware svijeta sva lice na Outlook. Varira se od web interface-a pa do tradicionalne integracije vise (ali ipak odvojenih) aplikacija kao sto je to slucaj u KDE svijetu, naprimjer.

Ali nista od toga nece bit interesantno Windows korisnicima jer... nije Outlook. Evolution, koji ide linijom manjeg otpora i trudi se (jos nije, ni blizu) da ponudi "1 za 1 zamjenu", je naravno, onda napadnuta zato sto "kopira" Outlook. I dokaz je, zorni, da niko vise nikad napisati aplikaciju koja moze sa Outlook da se mjeri nece :P

- Svi prenosni uredjaji, Blackberry, Palm, telefoni, gledaju da se sinhronizuju sa Outlook. Ne sto je Outlook ponudio jednostavni API da se oni udjenu, nego sto je... etalon. Sto se ja pitam, Palmov desktop nista ne zaostaje kao