Pretpostavljam da ce ova moja tema zavrsiti u "biserima" zbog slabog poznavanja hemije i fizike. Ali moja ideja je humana. Pretpostavljam da nije moguca jer bi se neko i pre mene setio toga.
Da li je moguce "popuniti" ozonske rupe?

"Ozon je molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika.(...) Ozon ima osobinu da upija ultraljubicaste zrake i na taj nacin stiti zivi svet na Zemlji od prekomernog Suncevog zracenja.(...) Osnovni uzrok unistavanja ozonskog omotaca je to sto u atmosferu odlazi suvise hlor-fluoro-ugljovodonika, jedinjenja koja u sebi sadrze atome hlora, fluora, broma i ugljenika. U dodiru s ozonom oni mu, u hemijskim reakcijama uyimaju jedan atom pretvarajuci ga u obicni kiseonik. On tada gubi moc upijanja ultraljubicastih zraka.(...) Od 1980. unistavanje ozonskog omotaca je u stalnom porastu." (izvor Politikin zabavnik)

Pitanje: Da li je moguce da "uzeti" taj kiseonik koji je nastao u reakcijama sa hloro-fluoro-ugljovodonicima ili neke druge atome kiseonika, "naterati" ih da reaguju i dobiti ozon koji se moze, na neki nacin, izbaciti na mestima gde ga malo ima?
Sta sprecava takav nacin "krpljenja" ozonskih rupa: (novac, nemogucnost da se natera kiseonik da reaguje, kolicina koja treba da se "proizvede", nesto cetvrto-peto-sest-naesto...)?

U sustini sam ozon ni ne upija ultraljubicasto zracenje. Molekul ozona ima visu energiju od molekula dvoatomnog kisika, te je za njegovo nastajanje potrebno uloziti neku energiju. Ta energija je upravo energija ultraljubicastog zracenja koja se na taj nacin trosi na stvaranje troatomnog molekula ozona. Problem sa freonima je taj sto im je potrebno manje energije da nastanu, te ne mogu da potrose dovoljno ultraljubicastog zracenja, a usput i za sebe vezu i kisik tako da onemogucavaju stvaranje ozona. Dakle sam ozon nije koristan (cak sta vise, otrovan je), ali njegovo nastajanje je korisno jer se pri tome trosi stetno zracenje.

Odgovor na ovo pitanje je: NE!!! Preciznije: Za sada ne!!!

Neces zavrsiti u biserima, timovi naucnika ovih dana postavljaju sebi to isto pitanje!!!

Znate, ovo mi sad otvori oci:

pa ako ne bude potroseno "na visini", UV zracenje ce stvarati ozon po celoj dubini atmosfere, odnosno i pri povrsini zemlje, tako da nije jedina steta u tome sto ne smes da se izlazes direktnom suncevom zracenju, nego ce komplet biosfera (i nasa tkiva takodje) trpeti i povecano "grickanje" stetnog prizemnog ozona.

PLUS, da nije mozda raspad nestabilnog molekula ozona egzotermna reakcija ( => pretvaranje zracenja iz dela spektra o kom ranije nismo morali toliko da brinemo u toplotu, ISPOD "pokrivaca" - sloja gasova "staklene baste" => dodatno zagrevanje atmosfere kad nam najmanje treba)?

Dobre vesti su stigle uoči Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača, 16. septembra: naučnici su saopštili da je ozonski omotač konačno počeo da se oporavlja, nakon više decenije pretećih upozorenja da polako nestaje taj važan deo atmosfere planete na kojoj živimo.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Program UN za zaštitu prirodne sredine (UNEP) su ovih dana saopštili da će se veliki delovi ozonskog omotača nad Evropom, Severnom Amerikom i Azijom, na severnoj hemisferi, kao i na jugu Azije i Australije, Latinske Amerike i Afrike, obnoviti do 2049. godine, odnosno vratiti do nivoa pre 80-tih.

U izveštaju ove dve međunarodne institucije, u čijoj je izradi učestvovalo oko 250 naučnika, naglašeno je da će obnavljanje ozonskog omotača nad Antarktikom, gde je jedna od ozonskih "rupa" velicicne SAD, verovatno trajati do 2065. godine.

"Prvi znaci da se atmosefa oporavlja pokazuju da Protokol iz Montreala deluje", izjavio je izvršni direktor UNEP-a Akim Štajner, kako su prenele agencije.

Protokol iz Montreala, potpisan 1987, a stupio na snagu 1989. godine, međunarodni je sporazum koji predviđa postepeni prekid proizvodnje materija štetnih po ozonski omotač.

Generalna skupština UN 1994. proglasila 16. septembar Međunarodnim danom zaštite ozonskog omotača, jer je na taj dan 1987. u Montrealu usvojen protokol Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, koji je omogućio da konvencija, usvojena dve godine ranije, bude operativna.

Bečka konvencija, bazirana na naučnim istraživanjima, sadrži odgovore u vezi ozonskog omotača i predviđa međunarodne saradnje u toj oblasti.

Montrealski protokol je, pak, skoncentrisan na pitanja konkretnih mera smanjenja, odnosno isključivanje iz upotrebe materija koje oštećuju ozonski omotač. Takođe sadrži i metode kontrole tog smanjenja.

Ozonski omotač je važan za život na Zemlji jer blokira prodor štetnih ultraljubičastih zraka, a "rupe" u tom omotaču uzrokuju mnoge tegobe: ugrožavaju biljke, život u morima, izazivaju rizik od raka kože i katarakte kod ljudi...

Do slabljenja ozonskog motača i stvaranja "rupa" dolazi zbog emitovanja štetnih gasova iz aparata za hlađenje i prilikom proizvodnje i upotrebe proizvoda u vidu spreja, tvrde stručnjaci.

Za otrkivanje uzroka cepanja ozonskog omotača najzaslužnija je doktorka Suzan Solomon, koju kolege naučnici zovu "planetarnom heroinom". Ona je pre decenije sa svojim timom krenula put Južnog pola da bi dokazala svoju tezu da je čovek izazivač "rupa" u ozonskom omotaču.

Na njenu tezu su tada mnogi skeptično gledali.

Ona je krenula od pretpostavke da su za cepanje ozonskog omotača krive emisije u atmosferu hlora i njegovih varijanti, poznatih kao hlor-fluoro-ugljenici (CFC), korišćeni u rashladnim uređajima i proizvodima u vidu spreja.

Tokom godina su "rupe" u ozonskom omotaču postajale sve veće i brojnije, a tim doktorke Solomon je polako dokazivao da čovek svojiom delovanjem i upotrebom proizvoda na bazi CFC gasova.

Zahvaljujući otkriću tima Suzan Solomon, čim je širom sveta smanjena upotreba CFC gasova, te su prestale da se povećavaju "rupe" u ozonskom omotaču.

Ozon je gas, varijanta kiseonika sa tri atoma, čiji je hemijski sastav utvrđen 1872. godine. Najveća njegova koncentracija nalazi se na 10-50 kilometrara iznad površine zemlje, u stratosferi.

Istanjeni ozonski omotač danas svakodnevno prati nekoliko satelita i velikih meteoroloških balona, a američka NASA i Evropska svemirska agencija, zajedno sa još brojnim naučnim institucijama, sarađuju u zajedničkom osmatraču, praćenju i objašnjavanja procesa u višim slojevima atmosfere.

Naučnici ocekuju da bi, ukoliko sve zemlje budu dosledno primenjivale Montrealski protokol, ozonski omotač mogao biti oporavljen do 2070. godine.

tanjug