Posto sam napisao na jednom forumu da sam uspeo da "prezivim" sa sadnjom cveca u zasticenom prostoru(plastenici i staklenici),javio mi se ogroman broj ljudi na private i blokirali mi e-mail.Ljudi,forumi sluze da se obavestimo i pomognemo jedni drugima.Zato cu ja izneti svoje iskustvo sa poslom o gajenju cveca.
Prvo,zabluda je da se od tog posla ne moze ziveti.Mislim,ne moze ako vam nije dovoljno za jedan mesec 250-300 eura.Zatim,to je posao za koji mora da budete strpljivi.Period za sazrevanje biljke i njeno cvetanje varira ali je retko krace od 6 meseci.Biljka mora da ima odredjenu velicinu,cvet da bi zadovoljila kupce.Kapital sa kojim se krece je takodje posebna prica.Plastenici u kucnoj izradi (sa pvc cevima losije cvrstoce) velicine 4m*10m kostaju oko 70-100 evra.U njima se gaje samo biljke koje su jace i kratkog su veka.Najlon koji se prodaje u apotekama je cesto veoma los(iako se trgovci kunu da je grcki,kvalitetan) i traju samo jednu sezonu.Za postavljanje takvog plastenika su vam potrebni i nosaci koji su najcesce obicne oblice,kocevi.Zbog lose konstrukcije ti plastenici su rizicni u vreme udara vetrova tako da netreba praviti vrata ili prozore na obe strane plastenika.Temperatura u njima je leti veoma visoka tako da je potrbno prskanje vodom i ujutro i uvece.Njihova najveca prednost je dakle cena.Zimi obavezno moraju da imaju grejno telo,najcesce popularnu furunu.Plastenici koji se kupuju od privatnika mogu biti izradjeni od PVC ili celicnih pocinkovanih lukova.Cene su od 410 do 1000 dinara po luku.Najcesce nude grcki i madjarski najlon(madjarski je malo bolji) a njihove cene variraju od ponude do ponude.Meni se dogadjalo da pozovem coveka i on mi kaze da najlon kosta 160 dinara po kilogramu, onda nam se prkinula veza, a posle dva minuta ponovo pricamo i on mi daje cenu od 200 din/kg!!!! Ponudjaci su posebna prica.Neodgovorni lenji i cesto im morate dosaditi da bi vam odradili posao.Ako se odlucujete da kupite takav monatzni plastenik,skupite parice i narucite obavezno sa duplom folijom.Dupla folija sluzi za ocuvanje optimalne temperature u plasteniku.Malo skuplje u startu ali usteda za zimski period.Postoje i plastenici i od plasticnih masa(pleksiglas eksil itd) oni su oko 11 evra po kvadratu odnosno plastenik 4m*10m je oko 440 evra.Izdrzljivi jaki ali se mora postavljati temelj za njihovu montazu.O staklenicima za sada necu pisati jer su oni za vecinu preskupa investicija.O rentabilnosti vrsta cveca rashodima konkurenciji troskovima rado cu svima odgovoriti i ako budem mogao i pomoci ako bude zainteresovanih.Pitajte ljudi slobodno sve.....

_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 07.06.2005. u 14:48 GMT+1]}

Sve je to ok, ali tebi je 250-300 eura mesečno dovoljno?

posao sa cvecem je specifican.Za prvu godinu vazi- 6 meseci nema zarade a 6 meseci mozes sebi da dozvolis trosenje 250-300 evra mesecno.Nije fazon da sve sp****s vec da deo kapitala ulozis u dalju reprodukciju.Ako si spretan i hoces da radis vec posle druge godine zarada se uvecava oko 8 puta! A ako ne zelis da cekas toliko onda nemoj da radis ovaj posao.

Da li imaš svoju zemlju ili uzimaš pod najam ?

Zivim u kuci u kragujevcu-znaci urbana zone.Iskoristio sam prostor slobodan iza kuce.Napravio sam prvo plastenik 4m*10m,a sledece godine taj sam prosirio na 4m*15m,i napravio zasticeni ruzicnjak 4m*8m.Naravno gajenje ruza u zasticenom prostoru tokom cele godine je moguce i isplatljivo.Sada imam i plastenike na zakupljenom prostoru.

Ova mi tema dodje kao kec na desetku, jer se bas nesto razmisljam da zapocnem takav posao! :)

Pre svega me interesuje sledece: da li uspeh (isplativost) zavisi od vrsta cveca koje se gaje? Da li vise gajite cvece za sadnju (bastensko) ili seceno (vazno)?
Da li je važno biti odmah povezan sa distributerima ili prodaju vrsite sami?
Ako moze i neko vase iskustvo u tome - kako se povezati sa ljudima (prodavnicama, cvecarama...)?

Hvala puno!!!

Naravno sve zavisi od toga sta se gaji,koliko,troskovi itd...
gajenje treba uskladiti i tome gde se nalazite(gradska,prigradka ili ruralna zona).
Trosskove transporta i slicno takodje uzeti u obzir.Prostor gde se gaji je vazan faktor i uslovi koje mozete da obezbedite.
Cena semena je takodje vazna.Primer:postoje vrste tkz.duplih petunija koje su prelepe ali im je seme preskupo za proizvodnju.Znaci obavezno prouciti cene na trzistu.Nije bitno da se povezete sa prodavcima prve godine.prave biljke i kvalitet stizu druge sto znaci prva tura cveca je za obnavljanje kapitala i kupovinu materijala za drugu fazu kada treba dostici nivo kakav trazi trziste.Moj predlog za gajenje cveca je sledeci:ako pocinjete sada,pocnite sa muskatlama,petunijama,jagorcevinama(primule a ne domace).potom odredite prema prostoru i naravno novcu sta cete dalje gajiti.Seceno,slamno i ukrasno bastensko cvece se gaji samo ako se tempira vreme za prodaju.Vecina proizvodjaca koji gaje seceno cvece tempira vreme prema zahtevima prodavaca ili za ulicnu prodaju oko zadusnica(ne zezam se!).Znaci,po mom misljenju pocnite sa saksijskim cvecem,malo je teze ali uspecete.ukoiko vam treba savet oko izbora semena,materijala za gradnju i slicno,pitajte i to,a ako zapocnete proizvodnju mozda cu vam moci pomoci oko distribucije...Vreme je da se malo i mi u Srbiji medjusobno pomazemo...

Naravno zarada:
-kupovina petunija po ceni od 1200-1500 dinara,komada oko 1000,troskovi plasticnih casa oko 1000 dinara,zemlja i djubrivo oko 500 dinara i ostali troskovi (grejanje,voda i slicno) oko 1000 dinara.Uspesnost nicanja je oko 80% sto znaci oko 800 biljaka.Prodajna cena u sezoni je oko 20 do 30 dinara.Uzmimo prosek:
800*25=20000,minus troskovi 20000-2500=17500 dinara.
-ciklame kupovina semena 2800,komada oko 120,troskovi oko 2000,prosek nicanja oko 70%,cena u sezoni od 150-250 dinara.Prosek:100*200=20000 dinara,minus troskovi 20000-2000=18000 dinara
itd itd....

Hvala na odgovorima. :D Zanima me jos par stvari: da li treba u startu ici na vece zemljiste (plac) ili poceti sa necim manjim, pa ako posao uspe, preseliti se na nesto vece? Ima li pljackanja i unistavanja imovine od strane budala ako nemate cuvara ili svoju kucu/stan pored? To pitam jer je verovatno da bi moje zemljiste bilo udaljeno desetak km u odnosu na mesto gde zivim.
Sta raditi u vreme "godisnjih odmora"? Znam da su svi poslovi vezani oko zivih bica delikatni po tom pitanju.
Kad je najbolje zapoceti ovaj biznis (imaju li godisnja doba neke veze)? I koja je realna potraznja za cvecem (batenskim, ruzama, itd.) u Srbiji u ovom trenutku?

Hm, nije li trosak, npr. petunija za 1500din veci (ukupno 4000din), jer u obzir treba uzeti i cenu sadnice?!

Hvala jos jednom.

Pocetak posla zavisi od novcanih jedinica koje posedujete.Po narodnoj:koliko mozes toliko se rastegni...Ako neko pocinje posao u udaljenim objektima,moj je predlog da se zapocne sa manjim stvarima,zbog tehnckih roblema i zbog "dobrog komsiluka".Obijanje i unistavanje ne rade budale nego ljudi koji se koriste tudjom mukom.Nekoliko ljudi koje poznajem je pocelo posao u svom stanu ili kuci izgradnjom staklene terase.Sirili su posao pa su kasnije se odselili na periferiju i zapoceli posao na veliko.ALi bas na veliko.Odlazak na godisnje odmore,moze da ima kobne posledice na biljke narocito za vreme letnjih vrucina.Ukoliko nemate digitalizovanu ili kompjuterizovan sistem za polivanje to moze da napravi ogromnu stetu.Nemojte saditi cvece leti ukoliko nijedan clan vase porodice ne moze da vodi racuna o njemu.Stavljaju ljudi i kante sa vodom,podignute iznad biljaka i sprovode konopce od kante do biljaka da ih to postepeno osvezava,ali ne preporucujem tu "tehlnologiju"za plastenike.Ako mozete da investirate u sistem za navodjnavanje,onda je to druga prica.Predlog:postepeno razvijajte posao,preracunajte se za sve,biznis plan je i za ovaj posao koristan.
JA preporucujem sadjenje biljaka po sistemu od semena do savrsene saksjie,zato sto je to veca zarada.Sadnjom semena potrosnja je manja a zarada veca.MAlo je veci rizik,ali verujte,ako ne mozete da odgajite od semena biljku,onda necete ni od rezane sadnice.Zato sam naveo trosak od 1500 din.Sadnjom semena zarada je oko 8-10 puta,a kupovinom reznica zarada je oko 2 puta.Nije ni to lose.potraznja za cvecem u Srbiji je velika.Najveca traznja je u periodu januar-jun,posle opada do septembra,kada nastupa period slava,ispracaja,i ostalih srpskih razbibriga.Nemoj niko da vas laze,sadnja cveca se vrsi uvek i u svako godisnje doba.Vi samo tempirate vrste kad i kako vam odgovara.Primer:karanfili se za kucnu sadnju sade u februaru ili martu,a cvetaju u junu.Znaci period od 4 do 6 meseci.Vi znate da je period najbolje prodaje karanfila od 14.februara(dan ljubavi-sv.Trifun) do 8.marta(dan zena).Znaci sadite karanfile u novembru da bi ih imali za prodaju.Isto je sa ostalim biljkama......

Prema Vasoj informaciji cena kvalitetnog plastenika je oko 11 E po m2. Da li su to vazece cene u Kragujevcu ili iz Srbije. Zainteresovan sam da podignem jedan plastenik "tunelskog" tipa sa dve folije za gajenje cveca u saksijama stubno.
Interesuje me Vase misljenje o ovoj ideji i o cenama za pocinjanje posla. Do sada mi je od ruke polazio uzgoj cveca koje su drugi otpisali u njihovom uzgoju. Mislim da mi to ide od ruke i da bi me to zadovoljilo da radim i od toga pravim ozbiljan posao.

[/code]€

Cena od 11€/m2 je za plastenike od leskiglasa(tako ga zove proizvodjac),materijala na prvi pogled slican providnom salonitu ali tankom i savitljivom tako da se pakuje i prenosi u rolne.Obicno se placa posebno krovna porkivka,zamracivaci i ostalo,ali ako se uzme sve to u obzir i PDV onda je cena znaci oko 11€/m2.U cenu nije uracunat prevoz i gradnja temelja(za te vrste plastenika potreban mali temelj ili kako negde kazu cokla).Za tunelske "klasicne "plastenike cena se krece od 410-1000 dinara po luku(zavisi od materijala).Lukovi se postavljaju na razdaljinu od
1-1.2 metra.Folija se krece od 150 dinara po kilogramu na navise,zavisi od proizvodjaca.Na nasem trzistu se najbolje pokazala Madjarska folija dok su Grcka i nasa kraceg veka trajanja.Postoje i tkz. zasicene Avalon ploce,ali ja ne znam nikog ko ih koristi,niti njihovu cenu,ali raspitacu se pa cu javitit.Sistem duple pokrivke svaki proizvodjac posebno pravi i cene se veoma razlikuju.Najbolji sistem duple folije video sam u Bosni,gde institut iz Zenice pravi kompresorima vazdusni jastuk izmedju dva sloja!Sistem sa dve folije je veoma koristan zato sto smanjuje potrosnju toplotne energije.Temperaturna razlika spolja i u plasteniku se krece u razmaku od 8-15 stepeni.Naravno proizvodjaci koji nemaju taj sistem koriste dodatne toplotne izvore(sporeti,gasne i elektricne peci...).Ukoliko mozete da isfinansirate onda vam preporucujem da nabavite i postavite plastenik sa duplom folijom.Takodje Vas podrzavam u radu,jer i mene je podstaklo na ovaj posao upravo uspeh sa odrzavanjem biljaka.Nacin na koji zelite da uzgajate biljke je takodje rasprostranjen i dosta uspesan.Skrecem Vam paznju da biljke nesmeju da dodju u kontakt sa nikakvim metalnim delovima,koji mogu leti da oprze a zimi da smrznu biljku koja je u kontaktu sa metalom.Preporuka za sve je da prave drvene ili plasticne police.Retko ko moze u pocetku da kupi sisteme za hladjenje i grejanje plastenika,zato oprez sa metalom.
Napomena za sve:u oglasima sam primetio da nude plastenike,ali se ispostavilo da traze neverovatne sume,da ne daju garanciju,niti neke savete.Ukoliko se neko odluci za kupovinu plastenika neka kupi samo kod ozbiljnih firmi:Komet,Atp,CIRIC...
Svaki proizvodjac vam mora dati GARANCiJU i na konstrukciju i na folije!!!Bez toga ne kupujte.Naravno,ostaje uvek mogucnost da ukoliko imate dobrog bravara i varioca da napravite sami plastenik sto ce vas mnogo manje kostati...........

Hteo bih da dobijem par informacija ako je moguce.

Moja supruga ima dosta iskustva u uzgajanju africkih ljubicica (Saintpaulia), dosada se time bavila iz hobija ali je broj saksija daleko prevazisao nase kapacitete.
Dosadasnji hobi smatramo da mozemo da pretvorimo u komercijalni posao ali treba nam par informacija od onih koji su vec u ovom poslu i imaju iskustva.
Najbitnije je da li uopste postoji potraznja za ovom vrstom cveca na trzistu?
Hocemo da visak ljubicica odlicnog kvaliteta u cvetu prodamo.
Posto vidimo da ovde ima onih koji komercijalno proizvode i prodaju cvece interesuje nas da li neko radi sa africkim ljubicicama i iskustva u potraznji i prodaji. Da li neko zna kontakt adrese ljudi koji komercijalno uzgajaju africke ljubicice kod nas u Srbiji?
Sve sto se tice uzgajanja ljubicica nam je uglavnom jasno ali samo ne znamo i nemamo iskustva kakva je potraznja na trzistu i da li postoji isplativost komercijalnog uzgajanja. Ako neko zna kome da se obratimo za prodaju bili bi smo zahvalni.

Hvala puno!!!

Za africke ljubicice znam da je prodajna cena u cvecarama od 250 dinara pa navise.
ne znam ljude koji se bave ljubicicama,ali znam da ih traze ljudi u cvecarama.Kao sto je poznato,ne postoji seme niti reznice u slobodnoj prodaji,tako da je proizvodnja africkih ljubicica deficitarna kod nas.Koliko znam dosad je prodaja vrsena u stilu"od cvecare do cvecare".Raspitacu se da li neko organizovano otkupljuje ,ali sumnjam.Mislim da se posao sa ljubicicama isplati,jer je ona uvek popularna.Dosta ljudi nezna da je gaji,tj. nepoznaju optimalne uslove za njeno odrzavanje i slicno.Preporucio bih vam da uz ljubicice gajite i jagorcevinu primulu,jer ona ima slicne zahteve,a ekonomski je isplativa.
Jedna dobra vest za sve uzgajivace cveca: U toku su pregovori sa jednom holandskom firmom koja se bavi proizvodnjom opreme koja ubrzava rast biljaka i proizvodnjom kompletne opreme za cvecarstvo.Bice omoguceno da sva holandska napredna tehnologija bude dostupna svim uzgajivacima u Srbiji po niskim cenama.Osim toga,postoji mogucnost da se ugovori i otkup cveca za trziste EU i pre svega za trziste bivseg Sovjetskog Saveza(nasa zemlja ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom,Belorusijom itd..)

Simonzec hvala na odgovoru.
Da li ti konkretno saradjujes sa nekom cvecarom kojoj bi trebale africke ljubicice, iz Kragujevca ili jos bolje iz Kraljeva, posto mi zivimo u Kraljevu. Ne mogu da dodjem do vlasnika cvecara a radnice u cvecarama su uglavnom nepristupacne i nece da daju ni kontakt telefon vlasnika, izgleda da misle da smo inspekcija ili nesto slicno i prilicno su nepoverljive cim pocnemo sa pricom o ponudi cveca.
Ako ti imas kontakt telefon nekog vlasnika cvecare u Kraljevu, Kragujevcu ili okolini koji otkupljuje cvece na ovaj nacin i sa kome bi smo mogli da popricamo o ovome bili bi smo ti zahvalni, naravno ako ovo nije neki problem.

Hvala puno jos jednom !!!

Za Kraljevo ne znam,jer vecina vlasnika kupuje cvece u BG-u,kod ljudi koji dobavljaju robu iz Juzne Afrike ili Holandije.Kupuju cak i ruze van KV.To je veliki problem,jer nasi ljudi nece da spuste malo cene i da budu konkurenti.U stvari, ne zele da se odreknu mizerne razlike koju mogu da dobiju kad prodaju na veliko,i sume koju dobijaju na pijaci,przeci se na suncu,kisnuci.Ali nije to tema.Probacu da nadjem kupca ovde u KG-a,ali nista ne obecavam.Neka Vas ne iznenadi strah cvecara od inspekcije,jer znate da je centralna Srbija bila pod velikim pritiskom inspektora.Zato cvecari kupuju van svog grada.ali polako se to menja.Predlog:ostavljajte svoj broj u cvecarama,napravite neke visit karte(ne mozete da verujete koliko to uspeva),budite uporni....Naravno,moracete da budete izuzetno konkurenti jer niste registrovani uzgajivac,tako da vase cvece je polulegalno.Ali sve se da srediti.Izvinite sto ne mogu da Vam dam brojeve telefona,ali smatram da je to neprofesionalno,jer privatnost je svetinja.Ja cu se potruditi da Vam pomognem ,ali i Vi se bacite na posao:))

Simonzec,
puno hvala na dosadasnjim odgovorima odgovorima i molim te nemoj da ti ovo predstavlja neko opterecenje. Ako uspes da nesto saznas onda super a u suprotnom nije nikakav problem.
Sto se tice brojeva telefona potpuno te razumem, vrlo postujem privatnost i kao sto ne volim da me cimaju isto tako ne volim ni ja druge da cimam, ali sam mislio samo na one kojima je potrebna ovakva roba pa da zadovoljstvo bude obostrano.
Posto se tema razvija bio bih slobodan da ti postavim jos par pitanja vezanih za ovu temu (nadam se da nisam isuvise dosadan).
Da li mi mozes reci koja bi trebala biti veleprodajna cena za recimo ljubicice ako je maloprodajna cena recimo 250 din a da cena bude realna i konkurentna. Nemam tacnu predstavu kako se formiraju cene u oblasti cvecarstva. Ako mozda ne znas za ljubicice kako to ide kod ruza. Video sam da je cvet ruze 120 din. pa kolika bi trebala biti realna veleprodajna cena (a moze neki primer i za neko drugo cvece).
Mi smo mislili da bi saksija ljubicica u punom cvetu sa vrlo lepom rozetom trebala biti od 150 do 180 din u veleprodaji. Ne znam da li smo pogresili ili ne jer to sto mi mislimo ne mora uopste biti tako. Mi se ovim ne bavimo jos uvek komercijalno tako da ne mogu da izvedem tacnu racunicu oko troskova i svega ostalog da bi znao da formiram konacnu cenu ali smo mislili da bi zarada od 1 evra (do 1,3) po saksiji na vecoj kolicini bila prilicno korektna.
Ne znamo takodje koja kolicina bi trebala cvecarama. Svakako da to zavisi od cvecare do cvecare ali da li mozda znas koju kolicinu obicno cvecare otkupljuju. Ne znam da li bi recimo 15-20 saksija bile mnogo, malo ili nesto realno.
Naravno mi nismo registrovani pa bi ustvari sve ovo bilo "valjanje robe na crno" i koliko to "ubija" cenu u odnosu na one koji su registrovani. Smatram da bi registrovanje pre bilo kakvog pocetka u komercijalnijem gajenju i prodaji bilo prilicno glupo.
Za marketing si potpuno u pravu. Vizitke i katalozi su odlicna stvar ali mislim da oni dolaze nakon sto se odlucis za komercijalno uzgajanje i dostignes neku kolicinu robe. Smatram da je prilicno neprofesionalna predstaviti se kao proizvodjac i nuditi robu koju jos uvek nemas. Recimo mi bi smo mogli da snabdemo jednu ili dve cvecare i trenutno bi tu bio kraj, a sta ako se javi vise njih.
Zato smatramo da bi za sada bilo dovoljno ostvariti saradnju sa jednom ili dve cvecare i kako bi interesovanje raslo povecati proizvodnju a zaradjene pare uloziti u povecanje proizvodnje, asortimana itd.
Interesuje me i da li se cvece moze normalno naruciti iz inostranstva. Da li prave problema oko uvoza? Preko Interneta smo nasli predivne varijetete africkih ljubicica (koje salju postom u bilo koji deo sveta) koji bi sigurno bili interesantni kako za gajenje tako i za sire trziste ali ne znam tacno kao ide kod uvoza cveca i da li ima problema.
Tema se bas razvila, mozda sam bio preopsiran i sa mnogo pitanja, izvini.

Pozdrav, Igor i Verica.

Nemojte se vise izvinjavati.Ja samo zelim da pomognem kolko mogu,jer znam kako je meni bilo kad sam pocinjao.Stalno sam nailazio na neki zid cutnje,svi nesto kriju,prave se pametni.Retki su bili ljudi koji su mi pomagali,njima hvala i neka im Bog pomogne za tu njihovu plemenitost,ja to zaboraviti sigutno necu.
Ne prodajem africke ljubicice ali mogu da vam otprilike kazem kako da formirate cenu.Posto u sustini ste jos "mali proizvodjac",tj.ne mozete da izbacite veliku kolicinu cveca,onda cemo da korstimo srednje maloprodajne cene.Za oko 150 saksija(ljubicice trebaju da imaju lepe saksije,ne case za rasad) treba vam oko 4500 dinara(cena saksije oko 30 dinara).Potrebno vam je oko 30 kesa obogacene zemlje(jedna kesa od 3 litra je oko 21 dinar).To ce vas kostati oko 630 dinara.Potrebno vam je i 2 kese saksijskog NPK(1 kesa od 3kg je 150 dinara) to je dodatnih 300 dinara.Rasad sami pravite tako da nista tu ne ulazete.To znaci da na kolicinu od 150 saksija imate trosak od oko 5430 (napomena:cema saksija moze biti i manja ukoliko kupite svu kolicinu odjednom).Ovde nisu uracunati troskovi grejanja i vode,jer mislim da ih gajite u kuci.Cena transporta zavisi od daljine koju predjete da biste prodali cvece,tako da to sami izracunajte.Ovde cu uracunati jos 2000 dinara na ime troskova.Znaci ukupni troskovi su oko 7500 dinara,odnosno 50 dinara po saksiji .To znaci da Vasa cena od 150-180 dinara bi ispunila Vase zahteve u smislu zarade od 1-1.3 e po biljci,a mislimda bi ta cena odgovarala vlasnicima cvecara.Mozda cak imate mesta za jos kalkulacije.Kolicina cveca koja je potrebna cvecarama zavisi od velicine i razvijenosti cvecare.Uobicajeno traze po dve ,tri biljke raznih varijeteta.Da objasnim:koliko mi je poznato na nasem trzistu trenutno najvise se nude ljubicice u plavoj ,beloj,roze i ljubicastoj varijacji(boja,vrsta).To znaci da obicno uzimaju po 8-12 biljaka jer proizvodjaci nemaju veci izbor.Ovo je povrsna informacija jer to ipak zavisi od samih vlasnika cvecara.Preporuka:ponudite i biljke u slobodnoj prodaji,probajte i tako da se probijete na trziste.ulaganje u proizvodnju se isplati,samo treba biti uporan(nemojte ovo shvatiti kao "drzanje govora",nemam nameru da se "pravim pametan").Sto se tice ruza,sadnice kostaju ispod 100 dinara,potrebno je da ruze budu tretirane odredjenim hemijskim sredstvima itd.Prodaju se po ceni od 30-50 na veliko(ili po dogovoru).Na slobodnom trzistu dostizu cenu od oko 100 dinara(zavisi od vrste ruze,starosti pupoljka itd...)
Oko uvoza biljak postoji nekoliko zackoljica.Prvo,firme iz USA ne posluju uglavnom sa Evropom.Pokusao sam da dobijem seme ili biljke bonsai,ali odogovor je uglavnom bio:"sorry, we dont ship outside USA",tako da sam morao da se snalazim alternativnim putevima.Firme iz Engleske su uglavnom prepotentne,tako da vam ili ne odgovaraju,ili salju odgovore koji su nebulozni.Uglavnom tesko.Iznenadio sam se i koliko je nasa zemlja nisko u PAYPAL sistemu.Bolje kotirani su i Zimbabve i Banglades,sto takodje pravi veliki problem.Najcesce firme odbijaju da rade sa nama na taj nacin.Jedan savet;ukoliko narucite cvece na netu,budite izuzetno oprezni u radu.Nikako ne sklapajte poslove sa Nigerijcima,Liberijcima i ostalim afrikanerima.pazite da ne ostavite broj kartice ako kupujete na taj nacin.Nazalost,prevare su zastupljene svuda na netu.Radite samo sa ozbiljnim firmama.Naravno,biljke prolaze karantin zbog zdrastvenih razloga i placate carinu i ostale troskove.....

Kako stoji stvar sa Kalama ??
Cuo sam od drugara da su najisplativije ko ne traze puno a daju mnogo

Skoro svako cvece se isplati.I kale trebaju odredjenu negu.Slicno lukovicasto cvece je u poljoprivrednim apotekama najmanje 150 dinara po lukovici.Predlog za sve koji ne mogu da cekaju da biljka poraste:uzgajajte samo lukovice:)))))
Kao sto se vidi kod njih se sve prodaje.Mogu kao saksijsko cvece,rezano,lukovice...
Osnovna bela varijanta se u novije vreme farba,stavlja se stras i sl. tako da dobijaju prelep izgled.

Simonzec,
jos jednom hvala na odgovorima, siguran sam da ce informacije biti od pomoci a ako nista drugo onda znamo neke stvari koje do sada nismo znali.

Sto se tice uvoza cveca na sajtu koji sam pronasao stoji (uzgajaju i prodaju ljubicice):

We ship plants anywhere, anytime, and can likely send you plants no matter where in the world you happen to live. We've been shipping internationally for over 15 years with great success, and with few problems. Before you place your order, however, it is important that you carefully read the following. International orders MUST be placed through our web-site or by mail! Because precise shipping and ordering information is most critical with international orders, this lessens the possibility of mistakes. We will not accept international orders via phone!

Europe. An import permit is not required, and rooted plants can be shipped, for most European union countries.

Da li je onako kako kazu ne znam a ako poso ne krene verovatno se necemo ni interesovati za uvoz.

Ako ti (ili neko drugi) sazna nesto konkretno o prodaji africkih ljubicica (tj. o onima koji bi kupili) javite, bili bismo zahvalni.

Toliko za sada od nas.

za sve ljubitelje africkih ljubicica:
http://www.avsa.org/Photographs.asp
izaberite slovo kliknite na submit...... uzivajte!!!

> Kako se gaje lukovice?

Prenecu vam savete strucnjaka o lalama,narcisima i zumbulima,i neka licna iskustva:
LALE su pre svega bastensko cvece, ali se gaje i kao saksijsko, kada ih treba drzati pored prozora, ali ne na direktnom suncu.
Kada je zemljiste u pitanju imaju skromne zahteve, tako da uspevaju skoro na svakom. Lukovice se sade krajem augusta i u septembru, na dubinu od oko 10cm i na rastojanju od 20cm. Treba znati da NE VOLE VELIKU VLAGU, A DJUBRIVO IM SKODI.
Kada precvetaju, stablo treba odseci, kako bi lukovice bolje sazrile i razvile se. Iz zemlje bi ih trebalo vaditi po lepom vremenu, ali ne po jakom suncu. Posle toga treba ih ostaviti na prohladno mesto da se osuse.
Kada lale dobijete u buketu treba da znate da ce one NASTAVITI DA RASTU I U VAZI, ukoliko im vudu svaki dan dolivate (NE MENJATE!), a cvetnu stabljiku malo skracujete.
...Jos nesto: DVE TRECINE SVIH SORTI LALA SU CRVENE BOJE!Lale, odnosno tulipani, pre 1000 godina rasli su samo u Persiji.
Mnogo vekova kasnije, 1554. godine, jedan flamanski plemic doneo je prve primerke ove biljke u Evropu. Tada se dogodilo nesto sto nije "uspelo" ni jednom cvetu, pa cak ni orhideji. Lala je izazvala takvu "pomamu" na starom kontinentu, da je cak doslo do tridesetogodisnjeg rata. za lale se borilo, ginulo, a postale su cak i sredstvo placanja - "cvetna moneta". U to vreme Evropom je vladalo pravo "tulipansko ludilo".
Narcisi
Kao i lale i narcisi se mogu gajiti kao bastensko i kao saksijsko cvece.
Lukovice takodje treba posaditi kada i lale, a ako su u saksiji, treba ih drzati na mracnom i hladnom mestu do februara. Povremeno ih treba zalivati, a kada listovi porastu vise od 5cm treba ih premestiti na svetlije i toplije mesto i zalivati redovno, odstojalom vodom. Posle kratkog vremena Obradovace Vas beli i zuti cvetovi.
Interesantno je da od ovog cveta, nasuprot ljiljanima i lalama "beze" krtice i misevi!Ako narcis stavite u vazu, ne zaboravite da narcis voli da "samuje". U ostalom, to se uklapa u legendu po kojoj je narcis dobio ime. Lep mladic narcis, legenda kaze, kada je jednog dana ugledao svoj lik u bistroj vodi, toliko se zaljubio u sebe, da je od ceznje za sobom cak umro. tada su ga bogovi pretvorili u isto tako lep cvet, koji nosi njegovo ime.Iz licnog iskustva napomena da narcisima za cvetanje nikako ne prija senovito mesto.Cvetace,ali ce cvetovi biti mali i neugledni.
Zumbuli
Zumbul ili carevic donesen je u Evropu sa Bliskog istoka u XVI veku. Prvi zumbul su bili samo plave boje.
Danas ih ima belih, ruzicastih i u drugim kombinacijama. Sredinom XVIII veka postaje najdraza ukrasna biljka i zauzima prvo mesto u uzgoju lukovicastog cveca.

Kao i prethodne vrste, moze se gajiti i u basti i u saksiji. Treba znati da, ukoliko zelite da ih gajite u saksijama, treba nabaviti PREPARIRANE LUKOVICE i i posaditi ih u plitke, siroke posude sa dobrom drenazom, na dubinu od 2/3 visine lukovice. Posle zalivanja saksije treba staviti na hladno i tamno mesto (7*C), a vlaznost redovno odrzavati. Kada pupoljci izrastu do 3cm treba premestiti na svetlije i toplije mesto
Napomena:zumbuli se mogu razmnozavati i iz lista,ali retko ko to zna;))Interesantno je znati da latinski naziv zumbula - HIACINTUS, potice od imena Hijakinta, lepog mladica iz grcke mitologije, inace Apolonovog miljenika.
Lukovice uglavno se vade kada biljka dostigne svoju,nazovimo je tako,industrijsku vrednost,odnosno kad prestane da cveta.Moj predlog je da lukovice za skladistenje ne stavljate u najlonske kese i slicno vec u tkz masni papir,jer se moze desiti da se ubudjaju.Savete o lalama,narcisima i zumbulima mozete da koristite i u radu sa ostalim lukovicastim cvecem(postoje i lukovice koje se kada se posade stavljaju u frizider nedelju dana,ali to su neki extremi).

Pozdrav svima na forumu

Simon svaka cast na odgovorima i sugestijama samo zaboravio
si jos samo jednu stvar da kazes da je za proslu godinu registrovano
1400 poljoprivrednih gazdinstava koji su registrovali proizvodnju saksijskog
cveca kao i rasadnog materijala za balkonsko i bastensko cvece,a zaboravio sam i sve one "BABE" sa pijace koje su kuci izlomile svoje pelcere muskatla i drugog cveca i prodavale po pijacama po nekim bagatelnim cenama .
Tako da je ove godine kao nikada do sada bilo cveca na prodaju sa jako malim cenama i strasno malom zaradom .
Petunije su se ispocetka prodavale za 30 dinara a za narednih 20 dana
cena je pala na 10 do 15 dinara ,vredna liza ili pistika kako je negde zovu sa 50 dinara pala je cena na 5 komada za 100 dinara kineski karanfil sa 70 dinara na 3 za 100 dinara viseca muskatla sa 120 sdinara na 40 dinara ...itd da neduzim jako je puno proizvodjaca ,registrovanih rasadnika ,velika ponuda cveca
tako da ne vidim bas neku zaradu za narednu sezonu !!!
Samo toliko sa moje strane necu nikoga da sputavam u razvijanju novog biznisa samo treba dobro razmisliti lako je proizvesti ali kome toliku kolicinu prodati
pored tolike konkurencije na trzistu ???

Krompa

Ja ne mislim da nekog si mislio da uplasis ili sputas nekog u buducem poslu,jer si izneo "de facto" stanje,tj. da treba izneti sve na videlo,ali mislim da treba da ti repliciram.Naime,ima par stvari koje treba da se znaju o stanju u srpskom cvecarstvu,i nekoliko pravila kojih bi se trebalo pridrzavati.
Kao prvo o konkurenciji.Broj registrovanih proizvodjaca se ove godine prvi put povecao preko 200! U stvari sta se dogodilo?U nekoliko gradova se doneli lokalni zakoni,na zahtev vlasnika cvecara,da se kupuje cvece od domacih proizvodjaca u zamenu da se oni registruju i da ne prodaju cvece ulicnim prodavcima.Tako da je u Nisu se dogodio prvi put protest cvecara zbog prodaje cveca ulicnim prodavcima.Po mojim informacijama,proizvodjaci koji su uhvaceni u tom poslu su kaznjeni.Zatim,krediti koji su se davali,doduse na totalno promasenoj formulaciji,poljoprivrednim gazdinstvima ukoliko su registrovana.Treba uzeti u obzir da 99% tih ljudi koji su se registrovali su proizvodjaci cveca makar 10 godina,tako da vas molim da ne gledate mnogo u noviju srpsku statistiku.Osim toga,smatram totalno pogubno pristup u stilu "gledanja kako komsija radi".ne moze neko ko pocinje da radi da odmah se uporedjuje sa nekim ko ulaze vise godina u taj posao.On moze da dostigne konkurenciju samo vrednim radom i pravilnim ulaganjem,pa i da je prestigne.Sto se tice baba i ostalih,mislim da treba nesto drugo znati.Oni ne mogu da budu konkurencija,jer prodaju cvece koje se po kvalitetu i ostalom ne moze meriti sa cvecem iole ozbiljnih proizvodjaca.Osim toga,hvala bogu,najzad se ljudi interesuju za drugo cvece osim muskatli,petunija,karanfila....Kada proizvodite razlicito cvece imate naravno vece sanse da ga prodate.Primetili ste da se zalazem za gajenje cveca od semena.Zasto?gomila ljudi pokusava da zaradi pare kupovinom reznica.Greska!Tako da se dogodilo da traze neke nenormalne cene,pa posle zbog prodaju samo da vrate pare koje su ulozili.Napomenuo sam da cvece iz reznica donosi prihod 2* a semensko cvece od 8 do 10*.Sta mislite ko je konkurentiji i ko moze da spusti vise cenu?:))Znaci,pohvala za sve koji razmisljaju pravilno i o razlicitim vrstama(kale,ljubicice,bonsai,tedy bery..).Za Vojvodinu nemam podatke,ali znam da trziste centralne i zapadne Srbije je zeljno cveca.
Smatram da ovo sto ste svi izneli je veoma korisno da bi svi videli mane i prednosti ovog posla.
Jedna stvar.Problem je i period gajenja bljaka.Razmak izmedju dve ture je oko 4 meseca u proseku,nedovoljno za konkurentno trziste.Zato se i uvozi cvece iz drugih zemalja.Madjarska je inace lokalni lider u gajenju zacina!!!Iz nje uvozima i seckani luk vlasac(mislim,stvarno.....) i egzoticne zacine koji su se pre proizvodili samo u "dalekim" zemljama.Nadam se da ce uvoz kvalitetne tehnike najzad to promeniti,jer smatram da u ovoj zemlji je potrebno 10 000 proizvodjaca cveca,povrca,zacina i slicnog!!!

Ne ja sa ovim nikoga nisam hteo da zaplasim ja radim ovaj posao vec par godina i gajim preko 40 vrsta cveca a u to ne racnam petunije begonije Cokotice salvije
gazanije i mnoge druge koje ima na svakom koraku.
A ipak moram da ti kazem da nas narod prvo gleda cenu pa tek onda kvalitet jer kad im kazes za muskatlu koja ima nekolko pelceri na stablu i 20 listova cenu od 120 dinara odma ide odgovor pa kod one prodavacice ima po 50 i 60 dinara , a on izgleda kao da ga je neko istezao jer na sebi ima samo 5 listova i stabljika od pola metra i parola dugacko je leto pa ce izrasti i koji pelcer. Za neko novo cvece
prvo neznaju kako se uzgaja ,kako to izgleda da li moze da opstane preko zime itd
Sto se tice centralne Srbije ne znam koliko ima proizvodjaca ali ovde u Sremu konkretno ovde kod mene u Rumi ima nas 5 registrovanih proizvodjaca i 10 koji rade kako stignu uz papriku i paradaj u svojim plastenicima rade i cvece i Vojvodini ima na stotine a u Beogradu na pijaci u Krnjaci to jest berzi cveca svaki dan ima po minimalno 100 proizvodjaca cveca koji neznaju sta ce sa njim .
I ja sam za to da nas ima sto vise pa da se vidi koji je kvalitet cveca u pitanju i
koji ce se ubuduce traziti i normalno da se potisnu oni preprodavci za kojima nas narod prosto "ludi" ne obracajuci paznju na kvalitet.
Samo ponovo naglasavam neplaseci nikoga lako je proizvesti tolike biljke samo kome ih tolike prodati a to ne govorim napamet nego iz licnog iskustva.!!

Krompa

hmm,ne znam sta da ti kazem,ali iskreno,nije mi jasna cena ni meni od 120 dinara.Ok je to da ti biljke su velike i slicno,ali iskreno ovde u centralnoj je cena lepo formiranih biljaka 60 dinara(hibridne) i 50(domace).Seme Geranium Black Magic Red F1 je 325 dinara 6 komada.pa ako gajis te onda je ok.Ali zato vecina gaji Geranium 'Special Mophead Mix' F1(10 kom 175 din) i Geranium 'Sp.Multiflora Mix' F1
(170 din 10kom).Geranium pratense Mixed ne gajim jer mi se ne svidja a cena je isto oko 130 din 15kom.Zato te i ne treba cuditi cena od 50 - 60 dinara.Paprikare i paradajdzije ne priznajem kao konkurenciju,jer posto i sam kazes da gajis cvece,znas da za cvece koje je trazeno i ok ,treba vremena i paznje.Pricam to iz licnog iskustva,kao sto i tvrdim da ljudi koji znaju teoriju,nemaju bas uvek uspeha u praksi,jer cvece te voli ili ne voli.To dokazuju brojni forumi kod nas i u svetu,gde covek ti isprica sve o biljci,hrani,uslovima za gajenje i na kraju te zamoli da mu posaljes neki pelcer,jer njega nece nesto:)).Ponavljam,ne znam stanje u Vojvodini,a to sto se svi guraju u BG,pa to je opste poznato.Cepaju cene,svadjaju se za mesto itd.U KG kad kupujes saksijsko cvece znas da je visegodisnje,jer samo bi moron posadio jednogodisnje u saksiju.Placaju se i kupuju cvece od 150-300 dinara,a preprodavci su skoro istisnuti,jer ne moze da budu konkurenti pravim proizvodjacima.Ponavljam,kad proizvodjacima izadje voda iz usiju i kad budu spustene cene na razumnu meru ,onda mozemo da pricamo o ok trzistu.
U svakom slucaju svako ko se bavi cvecarstvom zna da nije lako ali malo njih odustaje ,zar ne?ipak moze da se zivi od toga a to je sto mnogo ljudi ozbiljnih zeli,pa i ti sam kazes da radis ovo par godina,pa zar bi radio kad ti se ne bi isplatilo.
Evo jedan primer gluposti naseg naroda:bice pokrenut projekat izvoza naseg cveca u druge zemlje.Ako uzmemo u obzir da ozbiljan proizvodjac moze da izbaci sa savremenom tehnologijom u toku cele godine oko 10 000 komada raznoraznog cveca kome ce cena biti otkupna oko 1 € po komadu,onda znaci da bi prihod bio oko 10 000 €.sta mislis,kada sam razgovarao sa proizvodjacima iz macvanskog kraja za odredjene sorte,sta mi kaze covek:"pa jes` nije losa to cena al` ja prodajem na pijac` za 100 dinara!!!".Toliko o glupostima.Evropa stize,hteli mi to ili ne,i samo ko ozbiljno shvati posao moci ce da radi.A ja ti garantujem da svako ko zapocne posao ozbiljno moze da radi i zaradi za zivot,taman koliko mu treba

Linkovi za plastenike:

www.komet-ca.co.yu/pages/plastenici/plastenici.htm - Cacak
www.ciric.co.yu/plastenici.htm -SZR CIRIC- Vrsac
http://www.denver.co.yu/plastenici.htm -Subotica(imaju i staklenike)
http://plastenici.com/ ili www.europrogres.com -Kraljevo
www.schwarzmann.hr/plastenici.html -Hrvatska-profesionalna oprema!
http://www.moba.co.yu/atp/plastenici.html - ATP-Beograd i Gornji Milanovac

jedna zanimljivost, kako se mogu uzgajati i jagode u plastenicima:
http://www.moba.co.yu/atp/jagode.htm

Pazljivo vas pratim i citam sve poruke. Zapalo mi je za oko ono o holandskoj opremi za brzi rast. Ne znam da li da se radujem ili ne.
Sa holandskim cvecem nemam bas puno "srece" u gajenju: lepo izgleda, ali cesto kratko traje i pored najbolje nege. Deluje mi da oni sa njim postupaju kao sa najobicnijom robom, tirazi su milionski, kljukaju ih hormonima i sredstvima za brzi rast i tako prodaju. Koliko sam upravu?
Ja bi zeleo da pre svega imam kvalitetne i zdrave biljke. Znate, ako bi gledali preko povrca - pre bih gajio neugledno, manje, ali ukusno i hranjivo, negoli veliko, bujno i na oko idealno, ali stetno i bezukusno.
Znam da se cvece ne moze tako porediti, ali to mi je prvo palo napamet, jer su trovaci sa pijaca sve brojniji.

I sto se same te opreme tice: o kojoj se direktno opremi radi?

Sto se tice konkurencije, i ja sam primetio da ih npr. kod Krnjace (veletrgovina) ima toliko da spavaju u kamionima/kombijima i svi nude manje-vise jedno te isto. Sta reci na to?!

Hvala na svemu do sada! :)

_{[Ovu poruku je menjao Turin Turambar dana 29.06.2005. u 04:58 GMT+1]}

Kao prvo hvala Vama sto pratite ovaj forum.Trudim se iskreno da pomognem sto vise mogu,jer zanimanje za ovu oblast je veliko sto pokazuje i broj odgovora i broj poseta za samo dvadesetak dana.Ako ovako nastavimo moderatori ce nas uskoro staviti u TOP teme:))
A sad ozbiljno.Prvo sto se tice Krnjace,mislim da sam sve vec rekao.Ti ljudi se nadaju lakoj zaradi i koriste pravilo:videla zaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu! Odnosno,sta jedan donese to svi i ostali.Naravno,zato i slabo ide prodaja.
Tvrdim jos jednom,da neobicno i lepo cvece uvek ima prodju.Danas sam procitao o bracnom paru koji uzgaja samo biljke "mesozderke" i od toga zivi.Taj casopis mi je doneo prijatelj koji je to hteo da pokaze i da me pita gde moze da ih kupi u Srbiji.Znaci za i takvo cvece postoji zainteresovanost ovde,a ne samo za muskatle i petunije,,,,,,,
Mislim da imate pogresno vidjenje "holandskog cveca'.Hibridi nisu samo biljke koje uspevaju "bogato" vec i njima trebaju odredjeni uslovi.Nepoznato za vecinu ljudi ovde je da cvece doneto iz inostranstva prevozi se u kontejnerima i hladnjacama,te tako trpi odredjeni stres i sok.Zato nije lako ni podici takve biljke ukoliko se ne pruzi odredjena nega i pomogne aklimatizacija.Nazalost u dosta cvecara koje kupuju uvozno cvece se to ne praktikuje tako da cvece koje ste kupili i pored najbolje vase nege brzo ugine.Takodje nedaju se ni dobri saveti kod kupovine tako da cesto omasite tretman koji biljka treba da ima.Moj slucaj takve prirode je bio kada sam kupio tkz. Gardeniju koja je bila hibrid uvezen iz Holandije.Kupljena je bila u drzavnoj cvecari!Tek na moje insistiranje prodavacica mi kaze par podataka i savete u stilu:voli toplo,dosta vode,staviti na suncanu stranu.Slusajuci te pametne savete,biljka mi je uginula za nedelju dana.Tek posle toga sam od zene koja je upoznata sa vrstom dobio sasvim druge karakteristike:voli toplo ali ne previse,nikako na sunce!normalno zalivanje,obavezno presadjivanje iz originalne saksije itd.Predlog:pre kupovine biljke obavezno se savetovati i prouciti njen uzgoj!
Objasnicu Vam zasto je ova oprema korisna.Znate i sami da se proizvodjaci zale na nedostatak sunca,preveliku temperaturu,mrazeve i slicno.Da postoji problem u ciklusu,odnosno,da je problem period rasta biljke od reznice ili semena do odrasle biljke.Takodje je problem razmak u sadnji dve ture,jer ako cekate normalan razmak ,imate u proseku samo 2 velike sadnje.Ti problemi su prevazidjeni ovom opremom.To je nesto nalik na inkubator za biljke.U prvoj fazi se biljke stavljaju u aparaturu nalik buretu sa crevima,u kojoj se razvija najoptimalnija temperatura,vlaznost,efekat vestackog sunca.Sve je digitalizovano a oprema je veoma tiha.U proseku u jedan aparat moze stati 100 biljaka.zalivanje i vlazenje je takodje digitalizovano.U drugoj fazi se biljke stavljaju u posebne posude gde provode odredjeno vreme da se aklimatizuju.itd itd.
Opremu koriste i proizvodjaci cveca i povrca(u Engleskoj najvise za jagode).Znaci,sluzi za maksimalno skracivanje vremena rasta biljaka od semena do rasada ili odrasle biljke.U proseku skracuje vreme za 2 do 3 puta,a za dosta vrsta i vise.Postoji jos opreme ali o tome neki drugi put.
I ja sam protiv upotrebe hemijskih sredstava u gajenju povrca,cenim samo organsku proizvodnju,ali sto se tice cveca,to nema veze.Cvece zahteva prihranu obavezno,a ako se pretera u tome trpi i ne napreduje kako treba(najcesce otpadaju listovi ili cvetovi).

Stvar je sada jasnija!
Ipak, na pocetku ste mi predlagali da pocnem sa petunijama, muskatlama i slicnim cvecem.... sada smo ipak videli da toga ima puno u ponudi, pa se ja pitam kako bi i kome prodavao kada maltene svi isto proizvode (krnjaca je puna njih)? Da li ste mislili da je najbolje poceti sa "laksim" cvecem, pa onda preci na nesto "teze" ili jednostavno, petunije i muskatle treba uvek imati?

I jos nesto: kako vi obezbedjujete plastenike koji su udaljeni? Koji stepen zastite treba primeniti, da li video-nadzor, alarmi, security-preduzeca, cuvari dolaze u obzir? Sta je efektno i sta se isplati?

Ako bi od nule krenuo da: kupim plac od oko 4 ari (jel to dovoljno?), registrujem firmu i izgradim plastenik slican vasem (bese 10x4m?) sa ugradjenim navodnjavanjem, kupim zemlju, seme i sve sto treba.... koliko bi me otprilike izaslo? Znaci po gruboj proceni, znam da ne mozete nista tacno reci, jer varira puno faktora!

Hvala!

Normalno,obicno preporucujem manja ulaganja,zbog ekonomskog stanja nasih sunarodnika.Ali to nije obavezujuce:)mislim da sam pre nrekao sta mislim o izdvojenim objektima,da je to ipak rizican potez,da ako se nema mogucnosti nadgleda, da se zapocne posao recima,ako ste u stanu,zastakljivanjem terase i opremanjem iste.Verujte da to isto donosi dobre rezultate.Dok ne zapocnete ozbiljan posao koji vam se isplati mislim da dodatna obezbedjenja mogu samo napraviti rashode,a i nisu sigurnost kou trazite.
Da ne bih vam pravio grube procene imam drugi predlog.Za podrucje gde ste vi,pozovite recimo nekog proizvodjaca,primer ATP,imate link u jednom od prethodnih postova,nek vam daju cenu.Zemljiste i ostalo je na vama jer stvarno ne znam cene,lagao bih kad bi davao procene.Zemlja je vrlo jeftina,tako da to nije neki izdatak,cak je i maloprodajna cena od 21 din 3 litra smesna,ali je naravno na veliko daleko manja i dostupnija.seme je posebna prica,kvalitet je veoma bitan. Pozivam sve koji su zainteresovani da obrate paznju na kvalitet jer je on veoma bitan...Cena takodje zavisi od kolicine.Mogu vam i to pomoci kad se odlucite za proizvodnju ali mislim da morate da mi napisite privatnu poruku da se ne bi shvatilo to kao reklama

Evo da se i ja malo oglasim :)

Citam vec duze vreme. (procitao sam sada iznova sve)

I ja sam se jedno vreme razmisljao otisnuti se u posao sa biljkama pa sam istrazivao i istrazivao kako o florikulturi tako i o hortikulturi, naime cak sam isao i na poljoprivredni fakultet koji sam vrlo brzo napustio.

Racunica je laka. Sto vise biljaka na sto manje prostora sa odredjenim kvalitetom.

Sa tehnoloske strane (koja je mene najvise zanimala) otkrio sam da bi se moglo saksijskog bilja (da uzmem africke ljubicice posto su niske i vec pomenute) na vrlo mali prostor staviti ogromna kolicina.

Naima, odete lepo negde gde mozete da kupite one montazne metalne (ne znam tacno koji materijal) police, napravite visinski razmak od recimo 30cm gde bi mogli znaci da stavite u visinu prosecne prostorije od 2.80 pa otprilike 6 polica (da ne preteramo) za koje bi napravili vestacko osvetljenje. Na polici duzine 4m i sirine 1m ako je prostor za svaku biljku potreban 15cm sa 15cm (ja mislim i manje posto se ne drze u saksijama nego u manjim posudama kako bi vise stalo) mozete staviti oko 1100 biljaka.
Ulaganja jesu malo veca zarad vestackog osvetljenja ali police ce vas kostati isto ako ne i manje nego plastenik. Sa zaradom od 1€ koju je neko nave po biljci to i nije tako lose :)
E sad to je za 4m2 a ako imate 40 meteri :)
E sada kako se ja ne bavim istim poslom i iznosim teoretske i tehnicke aspekte onda cu da iznesem i jos koji.

Sto se tice gajenja biljaka postoje dve stvari koje se zovu hidroponija i aeroponija (eng. hydroponics i aroponics)
http://howtohydroponics.com/ je jedan od boljih sajtova i ima dosta slika mislim da cak imam i tu knjigu negde u pdf formatu (ne obecavam nista ali potrazicu)
Verovatno vecina vas nije upoznata sa istima to su nacini gajenja biljaka bez zemlje, naime posle klijanja biljke i izlaska dikotiledona (prvih listova) biljke se stavljaju u staklenu vunu (ili neki drugi materijal prikladan za isto) koja ja potopljena u vodu do pola otprilike. Voda u kojoj se nalaze biljke je mesavina sa svime sto biljkama treba i pomocu rezervoara i pumpe ona cirkulise i iznova hrani biljke. Zasto je ovo dobro? Biljke ne moraju da se muce da sire svoje korenje, hranjljivi sastojci su mnogo dostupniji, presadjivanje je lakse a rast je neuporediv. Holandjani sa metra kvadratnog mogu uz vestacko osvetljenje da izvuku do 100kg paradajza (eh najbolje) mada to je cifra koju sam procitao u jednom dokumentu koje je objavljeno kao case study za razvoj australijske hydroponije. (i to cu da pokusam ponovo da nadjem)

Evo i casa iz ekonomije :) kad vec toliko pricam (ne bih da se pravim pametan ako neko zna bolje spreman sam da budem opovrgnut)

Hiper produkcija je kljuc u svemu, sto znaci da ja moram vise da proizvedem sa manje sredstava nego moj konkurent kako bih ja mogao da budem jeftiniji na trzistu sa istim kvalitetom. Kako vidim jedan problem u ljudima koji su ovde pisali jeste da oko 50% to bas voli da radi i da bi mozda previse vremena potrosilo neekonomicno.
Cilj se zna najjeftiniji krajnji produkt u okviru odredjenog nivoa kvaliteta.

Potrebno je znaci pronaci deo trzista koji nije toliko zastupljen a postoji traznja i koncentrisati se na njega, rizik je veci u slucaju propadanjo od sistema sve po malo ali su pozitivni aspekti umnogome veci ukoliko se uspe. Koncentracija na jednu kulturu dovodi do toga da ne morate da znate za 20 biljaka kojoj sta godi vec da gajenje jedne dovedete do savrsenstva.


Evo prestajem obecavam :)
Uvek se raspricam :)

U zdravlje i srecno :)

long_strider hvala sto si se ubacio u forum:) samo napred.odlicna tema. sto se tice te metode hidroponije nesto najslicnije sam video kod coveka ja mislim da je iz Negotina,koji gaji duvan.U plastenicima je iskopano i napravljeno malo vestacko jezerca u koje se sade reznice duvana,ako je neko video kako se sadi pirinac,shvatice kako to izgleda.voda naravno nije duboka,vec otprilike bas kako si ti opisao,potapanje do odredjene visine itd,da ne davim jer ne znam tacno.sto se tice metalnih polica i slicnog sto si naveo,ok ali za prostorije u kojima se odrzava odredjena temperatura a ne tkz. plastenici sa bocnim provetravanjem(tj. otvoris vrata pa se luftira:))u suprotnom moze doci do ostecenja biljaka zbog velike temperature ili mraza,narocito ako dodju u kontakt sa metalom o cemu sam pisao.
mislim da si konstatovao bas ono sto ja upornom podrzavam,gajenje neobicnih i za trziste zanimljivih biljaka!!jos jednom svima koji ne mogu da gaje biljke u plastenicima preporucujem da se potrude i zapocnu gajenje na nekom manjem prostoru(terasa,garaza i slicno) a pozivam i sve koji mogu da daju neki savet da to urade kao long_strider .
btw. moracu da slikam i da pokazem kako izgledaju moj krastavac i paradajz.imam samo 18 struka paradajza i 10 kucica krastavca ,naravno holandske vrste, a imam vise prinosa nego da se skupi ceo moj komsiluk:))

Za Turina:
za plastenik 4*10m
konstrukcija od pvc cevi za duplu foliju- 1 kom od 550-1200 din odnosno 11*1200=13200
folija je sirine 6m.cena je 130-250 dinara po kilogramu,za oko 13 kg koliko je potrebno 13*250=3250 za duplu konstrukciju 2*3250=6500
navodnjavanje oko 1400 pa navise (izvor srbomil,hvala)
seme od 3000 pa navise zavisi sta se radi
cene zemlje za cvece i povrce je oko 21 din za 3 litra supstrata(tako se meri:)) po maloprodajnoj ceni odnosno potrebno je oko 100 kesa, 100*21=2100
posluzavnici ili saksije mogu se nabaviti veleprodajno,odnosno zavisi od proizvodjaca
posluzavnike mozete sami napraviti a kupujte case za rasad i slicno od 0.5 do 5 dinara zavisi i od zapremine istih.
djubrivo(na primer NPK) sasvim dovoljno 5*kese od 3kg oko 450 dinara
ne znam da li sam nesto zaboravio,podsetite me .........
Izvinjavam se zbog nepotpunog odgovora prosli put i zbog toga sto se nisam javio ranije zbog velikog nevremena koji je zadesio KG imao sam dosta posla

Ja sam napomenuo police iz odredjenog razloga :)

Ja imam nedovrsenu kucu sa dve prostorije od oko 6x6m sto znaci oko 35m2
u obe prostorije mogu lako da napravim ventilaciju, a jos jedna dobra stvar je sto je plafon 3.10 :)

Evo bas sam se interesovao za vestacko osvetljenje juce citav dan i danas malo
lampe koje bi trebalo da se kupe za gajenje biljaka su HID (high intensity discharge) od 2200 kelvina za cvetanje i nosenje ploda (imitira crvenu svetlost sunca u jesen) i takodjer HID Metal Halide od 5500K koje su najbolje za razvoj biljke.

Cene od domacih nisam jos dobio posto sam iz Novog Sada i prodavnica Halogen koju su mi preporucili hmmm nema nikog iz strucne sluzbe tu a naravno da prodavacica nema pojma :) a cene koje sam nasao na internetu su oko 50$ (40€)
samo moram da dodjem kuci da proverim koje je jacine i za koliku povrsinu sad sam na poslu
VIZ komerc
adresa - Surcinski put 1L, 11077 Beograd
Tel/fax: 011/312-9233
e - mail: viz@eunet.yu

Ovo je firma koja zastupa Philips program osvetljenja ljubazni su i mene su uputili na Halogen tako da mozete njih pitati ko to drzi u vasem gradu.

Ja nemam bas previse prostora u basti iako je oko 400m2 jer mi je sve u nekom vocu ali mislim da su garaže savrsene za gajenje saksijskog cveca posto se lako mogu odrzavati i ne smeta ako se tamo nesto uprlja a i ako se oblepi najlon po zidovima i tavanici grejanje ne bi trebalo da bude problem posto biljke to rade i same, ali mora se onda napraviti dobar sistem ventilacije najbolje staviti jedan ventilator na vrh vrata i napraviti na dnu istih otvor da ulazi svez vazduh (naravno da oba mogu da se zatvore po potrebi)

Simonezec interesuje me da li si nekad koristio CO2 u prihranjivanju biljaka? I ako da koliko se ponevacavaju prinosi. Citao sam negde malu prevaru za jeftinu proizvodnju CO2, nesto sa kvascem u vodi i tamo se razvijaju bakterije pa ispustaju ali necu nista da tvrdim ne znam ni gde sam to citao.

Nasao sam knjigu sa onog sajta 5mb je tako da nije bas mala ali ako neko hoce mogu je e-mailovati (jeste da nije aktuelna posto je izaslo novo izdanje ali je lepa i mnogo informativna)

Ah da da se vratim na police ranije pomenute :)
To su celicne konstrukcije na koje se stavljaju drvene ploče kako bi obrazovale police. Imao sam ja slicne na predjasnjem poslu i zato sam i tako odusevljen njima mi smo drzali po 60tak kila na svakoj i to bez problema.

A da te pitam kako nabavljas kvalitetno semenje? Imas stelu neku sa strancima? :)

Ja mnogo volim matematiku! Ako sam dobro razumeo lukovice lale se mnoze "prostom deobom" ili ti x2 svake sezone + cvet. Sto bi izaslo da je to sasvim solidna cifra jer na jednu ulozenu lukovicu dobijamo jos jednu i cvet :)

Sto se tice kupovanja semena preko interneta nasao sam dve prodavnice sa velikim asortimanom koji salju worldwide nisam kupovao ali kapiram da to ukljucuje i nas.

Juce sam naleteo i na neku nasu prodavnicu semenja dok sam surfovao kako li je bilo.....
E nemogu da je nadjem poslacu kad dodjem kuci imao bas hrpu jedno 200tinjak razlicitih vrsta.

Ne znam da li je neko pokusavao da gaji lekovito bilje i zacine i slicno to mislim da moze da ima dobru prodju jos ako bi se napravila i proizvodnja pa to pakovalo u neke kese i po piljarama distribuiralo.

Nikako da stignem da napisem i nesto o tkz. greenhouse kucnom uzgajanju cveca.
To su kucice koje su uglavnom pravljene pored kuca za odmor i za uzgajanje pojedinih vrsta biljaka koje su osetljive na klimu,padavine i slicno.Male kucice drvene kostrukcije,pravljene na malom temelju,sa dosta stakla,pruzale su biljkama solidne uslove za rast i razvoj , a vlasnicima prijatan odmor u njihovom kutku zelenila.Najvise podsecaju na kecu mesavinu brvnare i staklenika.e sad ,posto i u razvijenom svetu ima manjka prostora i nemogucnosti da se recimo podignu plastenici ili staklenici,onda se neko lepo setio i razvoj greenhouse je krenuo drugi tokom.Uskoro se pojavljuju gomile raznih modela,kucice od kombinacija drvo i staklo,drvo i pleksiglas,pvc i najlon folija,raznih dimenzija i oblika.Neke podsecaju na staklenike,neke na plastenike,neke su kao "dodatak " kucama itd. Sve zavisi od zateva kupaca.Danas je to veoma razvijen biznis u zapadnoj evropi,pre svega u UK i Usa.Zanimljiva je ponuda dodatne opreme koja se dobija uz kucice.Standardna je oprema klima,ventilatori i grejaci, za odrzavanje optimalne temperature.Jedna fima daje uz kucice i cd plejer sa zvucnicima,jer je dokazano da cvece brze i lepse raste uz muziku.U pojedinim se sa jedne strane ugradjuju klupice za sedenje a sa druge strane je mesto za vase cvece.Pod je obicno posut krupnim sljunkom,dok kod ekskluzivnijih modela imate behton stazice.Koja je razlika izmedju staklenika i kucnih greehouse?pre svega u dimenzijama,greenhouse moze biti veoma mala i ekonomicnija, zatim u materijalu,jer dok se staklenik izradjuje od stakla i slicnih materijala,greenhouse mogu biti i od stakla,pleskiglasa a kao sto sam rekao i nalik najlonu,takodje veoma malih dimenzija.osim za cvece greenhouse mozete iskoristitii za druge svrhe recimo za skladistenje alata.Mislim da mnogi mogu sami da naprave svoju malu greenhouse i u njoj cak da zapocnu svoj mali biznis.probacu da uplodujem neke slike ali me nesto zeza komp ,ali nadam se da biste mogli da vidite o cemu govorim........



<sub>[Ovu poruku je menjao simonzec dana 16.07.2005. u 00:02 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao simonzec dana 31.08.2005. u 00:26 GMT+1]</sub>

Pa ovako,
co2 sam koristio ali za povrce i nije nesto extra ali pomaze:) ne znam to sa kvascem ali sam cuo da seljaci neku foru imaju sa njim ali nisam ukapirao o cemu se radi
seme dobavljam od dilera za johnsons seeds ali je to nazalost veleprodaja i samo velike kolicine su u opticaju,pa naredna tura je septembru pa zainteresovani nek se jave da se snadjemo,nemora da se placaju maloprodajne cene.posalji mi book bas bih voleo da ga prelistam.
e sto se tice ventilacije i to sa vratima sto predlazes to sam video kod coveka koji gaji sampinjone u garazi.oblepio vrata stiroporom,,ubacio kalorifer i u odredjeno vreme se ukljucuje ventilator ..... prosto.
za lekovito bilje napisao sam da se u madjarskoj napravio opasan biznis od toga! ja mislim da kod nas se gaji najvise lincura.....
definitivno me zeza upload ali evo jos jedne slike pa nek moderator sredi to ako svrati.....

_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 31.08.2005. u 00:28 GMT+1]}

Eh bio ja danas posle posla u famoznoj Novosadskoj prodavnici Halogen i imao sam i sta da vidim :)

Reflektor koji se koristi za sijalicu od 400W (mislim da moze i neka malo jaca) kosta 7.300din cca i sijalica oko 2.700. sto izadje 110e za set stim da reflektor ostaje a sijalica ima vek od 6.000 sati ako se dobro secam sto je dovoljno za godinu dana (375 dana) osvetljenja po 16 sati.
Inace u pitanju je MH (Metal Halidna) HID sijalica sa bojom od 4500K ako se ne varam. (nije bas optimalno ali ona od 5500K koja je najbolja za rast nije tako lako dostupna za nju se mora praviti i transformator i svasta, ali postoji opcija HPS (high pressure sodium) od 2200K koja je savrsena za cvetanje i razvoj plodova.

E sad postoji jedan problem postoje razlike u tvrdnjama koliko je potrebno svetla za biljke. Po toj knjizi o hidroponicsima to bi bilo oko 1.5m2 da da metar i pol kvadratni.
Sto je ludacki svi znamo sta je sijalica od 400W i to sa reflektorom.
Eh zato sam ja malo ispitao karakteristike tehnicke.
Lampa od 400W ispusta cca 44.800 lumena.
Jedan lumen po kvadratnom metru je jedan LUX.
Po nekim drugim izvorima ( Knjiga Povrce iz plastenika Dr. Branka Lazic (profesor na poljoprivrednom fakultetu u NS ako se ne varam) i ostali) oko 20-30.000LUX je potrebno biljci da se optimalno se razvija, a za normalni oko 15.000.

Minimumi su sledeci
Paprika, lubenica i paradajz koji zahtevaju najvise svetlosti potrebno im je minimum 5-6.000LUX
Mladi crni i beli luk mogu i sa minimum 500-1.000LUX



http://hgic.clemson.edu/factsheets/HGIC1450.htm


voala evo ga divan sajt koji ima mnogo vrsta napisanih
samo da skrenem paznju tu se prica u jedinicama FT-C to su foot candles
10LUX = 1FT-C
sto znaci da ona lampa ima 4480FTC znaci da bi mogla da pokrije oko khm 40m2 cveca :) naravno ne onog kojem treba bas mnogo kao neke vrste



http://www.pllight.com/horticultural/sampleapps/vegetables.php

Naucna studija od strane dragih nam Holandjana gde pricaju kako mogu da dobiju 100kg paradajza po metru kvadratnom


http://www.crop-lighting.usgr.com/crop-lighting.html

evo jos jednog sajta o osvetljenju na kojem takodjer postoji lepa tabela o potrebama raznih biljaka

Mislim da je dosta za ovaj put od mene :)

Eh da Simonezes vidim na Johnsons sajtu nema mogucnost da se salje u SCG ali zato ima za Hrvatsku ili Bosnu imam iskustva i mogu da kazem da je to dobra opcija poslati u mom slucaju Novi Sad Hrvatska posto mi je tako stizalo i kad sam narucivao na Novi Sad Madjarska pa oni proslede :)

hehehehe svako se snalazi kako moze izna. nema potrebe narucivati on-line,kad roba dolazi direktno Srbiju;) sto se tice osvetljenjanaravno da treba se lepo obavestiti a ne sprziti biljke.Od jednog Holandjanina sam slusao da osvetljenje nekad mora biti mobilno,tj. da se izvor svetlosti pomera uvek na odredjenu daljinu od najblizih delova biljaka.zanimljivo je da sam na nekim sajtovima nalazio i na sijalica koje su Kinezi verno iskopirali i prodaju za mnogo manje pare,but,Philips je Philips.
E da se ja vratim na moje teme.Sistemi za navodjavanje su dosta skupi u EU.Krecu se od 300 do 600 $ ili €.Pokusacu kad se vratim sa odmora da napravim neku pumpu od ruske potapajuce pumpe za pranje kola.Mislim da to nije tesko,a ako neko ima neku ideju nek se javi,bilo sta sto bi moglo da se iskoristi za proizvodnju,pa da zajedno svi napravimo nesto.
long_strider,hvala za knjigu,upravo je dowloadujem.Jedna slika od mene

Uuuuuuu brutalna slika!!!!
Tvoje?

Tako je nesto i moj plan samo u garazi tesno napakovane biljcice sto tesnje :)

Premerio sam garazu i kapiram da bih mogao da napakujem preko 1.000 biljaka mmmmmmmm :)

Nego igorpet koji je link sa tom prodavnicom za africke ljubicice ja nisam mogao da nadjem ni jedan.

Nego sto se tice ljubicica one cvetaju negde posle 5-6 meseci ako se sade iz semena, kako stoji situacija sa rasadom? Da li cvetaju samo po pitanju starosti ili im se moze indukovati cvetanje skracivanjem dana?

Aaaaaaaaaa vidi koliko sati bezim :)

_{[Ovu poruku je menjao long_strider dana 16.07.2005. u 14:47 GMT+1]}

Dok ti igorpet ne odgovori,evo ja da pripomognem.Rasadio sam neke ljubicice proletos ili ti u martu a cvetala je u junu.Naravno uz malu pomoc hemije Paznja,ljubicice nece preteranu izlozenost na suncu(licno iskustvo kad sam zaboraio da spustim roletne )

Za 3 meseca auuuu nije ni to lose :) recept ces mi das kad krenem :)

Nego sad malo pitanja u drugom smeru. Pretezno za tebe Simone kako si prosao to sigurno.

1. Da li se registruje radnja tj pravno lice ili se registruje poljoprivrednik tj poljoprivredna proizvodnja?

2. Ako je odgovor na pitanje 1. ono drugo kako se placa PDV i koliko?

3. Da li je potreban knjigovodja ili bih ja to sam mogao da vodim?

Eto ako neko zna, a ako ne onda cemo se raspitati negde pa cemo podeliti informacije. :)

long_strider,

postoji vise nacina za razmnozavanje ljubicica ali najcesce se koristi razmnozavanje iz lista, onda rasclanjivanjem iz korena, semenom i kao najproduktivnije labaratorijskom metodom in vitro.

U praksi rasadjivanje iz semna je najslozenije i najsporije, obicno se koristi za dobijanje novih hibrida, ukrstanjem, a na ovaj nacin se komercijalno razmnozava vrlo mali broj varijeteta ljubicica.

Iz svoje prakse, a i ono sto sam uspeo da procitam, od zakorenjivanja lista do dobijanja cveta ljubicici treba 6 do 9 meseci, ako stvorimo optimalne uslove. Ja nisam uspeo da dobijem za krace vreme a i profesionalni uzgajivaci daju ovo vreme. Kada koristimo metod rasclanjivanja iz korena ovaj period se dosta skracuje ali ovom metodom se ne moze dobiti masovna proizvodnja.

Sto se tice narucivanja, saveta i ostalog pogledaj na
http://www.svetbiljaka.com/ind...s&file=viewtopic&t=234
ja sam se (tj. moja supruga) prebacio tamo jer imas konkretne stavri za ljubicice, mada redovno posecujem i ovu temu.

Ljubicice neces moci bas da "pakujes" mnogo gusto. Na kvadratni metar ide oko 50-70 odraslih biljaka, mada mlade biljke mogu i gusce. Bitno je da se lisce ne dodiruje i da ima malo prostora izmedju njih. Ovo je uglavnom zbog bolesti.

Potrebna dnevna temperatura za optimalan rast je 21-27 stepeni Celzijusovih a nocna 16-21 stepen s tim da variranje izmedju dnevne i nocne temperature ne treba biti vise od 5 stepeni.

Potrebna vlaznost vazduha je 40-70% a najbolje je 50-60%.

Traze dosta svetla, nikako direktno suncevo, i to od 10,760 do 16,140 lux (1,000 do 1,500 foot-candles). Za mladje biljke 8,600 lux (800 f-c), a nikako ispod 5,380 lux (500 f-c).

Ove informacije su, manje vise, proverene i dobijene iz vise razlicitih izvora. Nisu sve potvrdjene u praksi, sto se tice mene, ali mislim da su tacne.

long_strider, da li ljubicicama zelis da se bavis profesionalno ili samo informativno pitas? Mogu ti reci da ako zelis da se profesionalno bavis ovim treba da imas sve ovo gore navedeno u vidu, kao i jos mnogo toga. Ja ih (tj. moja supruga) ne gajimo profesionalno, mada imamo takvih ambicija kada se stvore potrebni uslovi. Da li znate nekog ko to kod nas radi profesionalno?

simonzec, da li imas jos koje iskustvo vezano za ljubicice?

Pozdrav!

Ne bavim se tim profi ali vidis i ja se bash intenzivno informisem i mislim da bi to moglo da se obavi.

Ja evo premeravao moje saksije sa ljubicicama i ni jedna kad joj se rasire svi listovi (vec procvetala) nema precnik veci od 15cm sto je kako i ti kazes 60-70 biljaka.

Nije to uopste los prosek ako mozes da zaradis 60e na metru kvadratnom prostora :)

Sto se tice uslova ja vec opremam garazu i nadam se da kad je zavrsim da cu vam poslati sliku (oko mesec mozda malo vise zavisi kako budem stajao sa parama)

Da to sam i ja video sto se tice svetla da bas gutaju i da im treba preko 10.000 lumena tako da ce mi trebati otprilike duplo vise osvetljenja nego sto li sam mislio.

Igore vidim ja da ce simon nas lepo da obuci kako to da odradimo za 3 meseca :) da ne cekamo duplo vise :)

long_strider,

kakve ljubicice imas? Jesi li nesto uvozio?
Mi imamo neke standardne ali ocekujemo da cemo nabaviti neke nove varijetete.
Jesi li za neku razmenu?

Sto se precnika ljubicica tice imas mini vrste koje imaju dosta mali precnik 7-8cm pa ako ti prostor predstavlja problem mozes njihj da gajis. Standardne mogu biti i vece od 15cm u precniku.

Zarada od 60e po kvadratu nije losa samo ne znam jesi li ti preracunavao troskove grejanja, osvetljenja, prihrane, zastite kao i ostale standardne, prilicno se nakupi.

I ja se nadam se da ce simon hteti da sa nama podeli nova dostignuca u uzgoju ljubicica :)

Pozdrav!

Ma imam samo ljubičaste ljubičice :)

Eno pregledao sam onu temu i pravo da ti kazem svaka cast jel narucujete od bas sa tog sajt?

Sto se tice troskova nisam preracunavao nego sam uzeo tvoju racunicu od 50din troskova po komadu i maloprodajnu cenu od 200-250din i konsenzus koji je postignut od strane tebe i simona da se moze uzeti od 1€ pa navise na biljci.

Zainteresovan sam i ja za biljke ali kasni mi plata i vec znam gde ce mi otici tako da cu se ja verovatno uglaviti ili u sledecu posiljku ako je bude ili cu kad neko od vas uzgoji pa lakse mi od vas da uzmem.

Probacemo da narucimo sa tog sajta, video si, ima prelepih varijeteta.

Sto se tice troskova, ja sam se malo bavio preracunavanjem i mogu ti reci da sam doso do vece cifre od 50 dinara. Samo za osvetljenje treba oko 25din. po saksiji, koliko sam ja uspeo da preracunam. Ostali troskovi takodje nisu bas mali. Jos uvek ne mogu da sve tacno izracunam, ali izgleda da zarada od 1e po saksiji nije realna. Prodajna cena "na veliko" (100-200-300 saksija) ti ne moze biti veca od 150-180din. osim ako ih sam ne prodajes u maloprodaji kada je cena od 200-300din.

Samo sa ljubicastim varijetetom neces moci da postignes neku prodaju. Morao bi da ulozis u nabavku novih varijeteta. Meni su po cvecarama trazili minimum 10 razlicitih varijeteta i to ne jednobojnih vec satiranih jer jednobojne nisu toliko interesantne za trziste.

Pozdrav!

Pravo da ti kazem ne verujem da troskovi mogu da prebace 1€ (84din)po komadu sto i nije mnogo ako ih prodajes za 2€ (168din) i to na veliko a ako prodajes na malo mozes zaraditi jos 1€ ekstra. Pa sad uzmes neku cvecarku sa pijace ponudis joj 10% od prodjae to je laka racunica proda nedeljno 20biljaka to je 60€ ukupno njoj ide 6 tebi 54 oduzmes 20 dobijes profit od 34 dok bi sa veleprodajom imao 20 znaci imas prostora da das i 20% nekom da prodaje.

20% njoj 12 tebi 48 odbijes 20 i opet imas 28 ojra profita.

Nesumnjivo ja sam i mislio da nabavim raznovrsno tako da mi je vasa ta ideja o nabavci vrlo zanimljiva a posto vidim da necete pre septembra narucivati onda cu vam se verovatno i ja prikljuciti.

Mada pravo da ti kazem meni i pola eura po komadu nije lose ako ja mogu da izbacim 1500kom svaka 3 meseca to je 250€ mesecno profita a nema vise od 2-3 sata u proseku dnevno da se radi. Sky is the limit!

Neko je pomenuo biljke mesožderke. Da li neko zna gde u Beogradu mogu da se nadju odrasle biljke, tj. gde mogu da se vide i koja je okvirna cena?

I ja bih u cvecare, samo bih zaobisla garaze i tome slicno. Zanima me kakvo je vase misljenje o plastenicima od plastoluxa ima li neko iskustva sa zagrevanjem plastenika i odrzavanjem vlaznosti vazduha? Da li se iko od vas malo ozbiljnije bavio Tropskim hibiskusima?
Prvi put sam medju vama i moram priznati da mi je drago sto postoje ljudi koji o ovom poslu misle malo ozbiljnije. Neko je rekao da je bio na Poljoprivrednom fakultetu, i ja sam odande pobegla; ali zato imate divne profesore na institutu za bioloska istrazivanja koji vam fantasticno mogu pomoci svojim savetima.

Pozdrav svima.Izvinjavam se zbog neodgovaranja na pitanja,ali moram i ja da budem malo na odmoru Nadam se da cu uspeti da ponovo zainteresujem sve za ovu temu.Pa da pocnemo:

pa smeli ovako,plastolux dosta ljudi hvali a ja sam negde i napisao gde mogu da se nabave plastenici od tog materijala.Prednosti su mu jacina,trajnost,trvdi se da i manje se energije trosi na zagrevanje,Mane su visoka cena,malo teze konstruisanje i otezano pomeranje po potrebi.Tropskim hibiskusima(valjda se tako zovu) retko se ko bavi od privatnih uzgajivaca zbog duzine vremena potrebne da se biljka lepo oformi.Koliko mi je poznato postoje beli,crveni i ljubicasti hibiskus.Ako sam zaboravio neki varijet oprosti.Osetljiv na hladnocu(veoma vazno) i trazi osrednje zalivanje.U nekim rasadnicima se nudi hibiskus ali je to biljka koja se koristi kao ziva ograda pa zato oprez
grejanje:
odrzavanje temperature i vlage je posebno osetljivo i mora se voditi racuna o tome.Na jednostavnim konstrukcijama i kod gajenja biljaka koje su izdrzljivije ljudi jednostavno otvore vrrata plastenka i to je to.Problemi nastaju kad ugreje malo jace sunce ili kad pada kise duzi period.Meraci vlaga ,temperatura i ostalo mogu se nabaviti u malo bolje opremljenijoj radnji,kao i ventilatori i grejaci.Naravno sve ovo moze da se napravi i u kucnoj radinosti.Najvise proizvodjaca greje plastenike zimi uz pomoc malih peci(bubnjara) a i uz pomoc ostalih grejnih tela.Koristi se za grejanje kao gorivo i gas,topla voda,slama,otpaci(tkz. organski otpad)

netman,ne znam za Bg ali ako saznam obavezno javljam....
long i igorpet,recept za ljubicice je jednostavan,pravi se smesa od humusa peska i npk,obilno se zaliva i postavlja se pod GB sijalicu:)) neverovatno zar ne???
u vezi registracije,imam na kompu odgovor ministarstva poljoprivrede o registraciji pa cemo da se konsultujemo o tome kad ga nadjem de sam ga smestio u kompu.molim samo za malo strpljenja.jos nesto u vezi ljubicica,dobicu neke varijete u dogledno vreme pa cu rado da posaljem zainteresovanim listice.

Osnovne podatke o plastoluksu imam i ja, cak vam mogu reci i cenu za plastenikik od 225m2. Sa zasencujucim mrezama i antifrog folijom izadje negde oko 8000 eura( bez temelja).
Zanimala su me iskustva nekog ko to vec ima. Sto se tice grejanja razmisljam o plinskiom kotlu sa bocama, mislim da je to najjednostavnije.
Jednom prilikom ste pomenuli opremu iz Holandije; zanima me nesto vise o tome, gde se mogu raspitati o nabavci i sta se sve nudi.
Pokusavam da napravim nesto sto ovde jos niko nije uspeo i moram priznati da je jezivo tesko, ali ja sam uzasno tvrdoglava i uporna pa se nadam da cu u tome uspeti. Predpostavljam da necu biti konkurencija nikome od vas jer me zanimaju biljke koje se uvoze i koje ovde niko ne proizvodi.
Imam ja milion pitanja ali polako. Kako stoje stvari sa zvanicno registrovanim vrstama u Srbiji? Pokusala sam na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ali tamo se nalaze samo zita i tome sl. Znam da ce uskoro postati problem prodaje biljaka koje su neregistrovane kod nas, a registracija traje minimum dve godine i puno kosta.
Pomenuli ste i Ciklime; jesteli vi taj jedan od ukupno dva proizvodjaca u Srbiji? Dobila sam informaciju da se i ona uvozi u velikim kolicinama jer trgovci nisu zadovoljni hvalitetom ovdasnjih biljaka, a mije ni cudo kada ona zahteva izuzetne uslove da bi bila savrsena.
I jos jedno pitanje, pa necu vise za sada. Od koga nabavljate seme i kako bih ja dosla do svih onih varijiteta ciklame kojih ima na francuskom sajtu o ciklamama?

Mogu I ja malo da pomognem oko registracije proizvodnje. Laksi I pamerniji put je registrovati poljoprivredno gazdinstvo. Ima million razloga za to. Proizvodnja cveca spada nazalost u poljoprivredu sto nam bas ne ide u prilog jer je to kod nas jedna od nerazvijenih grana u koju se ne ulaze bas puno (bar sto se Evropskih ulaganja tice). Uz malo srece I snalazljivosti mozete dobiti kakvu takvu pomoc od naseg ministarstva.
Sve o registraciji poljoprivrednog gazdinstva imate na sajtu ministarstva poljoprivrede.
Kada registrujete gazdinstvo (ako za to ispunjavate osnovne uslove) prijavljujete poreskoj upravi vase ocekivane prihode u narednih godinu dana I ulazite u sistem PDV-a. Automatski ulaskom u sistem PDV-a prestajete da budete fizicko lice I tretirate se kao preduzetnik.
Moj licni savet svakome ko se bavi bilo kakvim poslom je da udje u sistem PDV-a, jer je to jedini nacin da u kasnijem radu opstanete. To mozda trenutno I ne izgleda bas tako, ali iskustvo iz zemalja koje malo duze imaju takav poreski sistem pokazuje da je to jedino ispravno. Mogla bih sada da vam objasnjavam do sutra kako to funkcionise ali to je smaranje za knjigovodstvo.
Sto se knjigovodstva tice, uz jedan prostiji knjigovodstveni program I malu pomoc iole pismenog knjigovodje(sto ce te morati da imate zbog zavrsnih racuna) ono je vrlo jednostavno I naravno da ga mozete raditi sami, sto je cak I pozeljno.
Cena knjigovodstvenih usluga je veoma razlicita I krece se od 50 do 200 eura mesecno u zavisnosti od obima posla, nekad je to I manje ako su u pitanju samo konsultacije I godisnji obracuni.
Sto se iznosa PDV-a tice ja nisam sigurna koliki je procenat jer su nesto menjali u poslednje vreme oko poljoprivrednih proizvoda, ali to I nije tako vazno. Vi ste u obavezi da platite drzavi ono sto ste naplatili od svog kupca umanjeno za PDV koji ste vi platili svojim dobavljacima(saksije, djubriva, seme, hemikalije…) ili platili kroz vase napravljene troskove u toku proizvodnje (elektricna energija, telefoni, reprezentacija I sl.)
Ako vas zanima nesto opsirnije slobodno pitajte, bila sam finansijski director poslednje tri godine, pa se nadam da vam u tom pravcu mogu pomoci onoliko koliko Simon pomaze sa iskustvom uzgajivaca.
Pocetnik

u pravu si s.p. cak su mi rekli iz ministarstva da su postavili neka liza obavestenja na sajtu o registraciji,ali ima jos nekih nejasnoca.ja jos nisam nasao obavestenje i ostalo sto je potrebno za registraciju da prikazem ljudima na forumu:(
o tome malo vise sledeci put.hehehe a ja sam bio knjigovodja:))
o plasteniku:8000???mnooogooo.upload dole koji sam stavio je racun koji sam dobio za 105m2,pa proveri cene:)grejanje na bocu se zove vulkan i ok ali malo susi vazduh.sto se tice opreme,uskoro o njoj i cenama.ja i dalje podrzavam kucnu radinost,ekonomicnije je i verujte moze se sve napraviti.
U pravu ste za ciklame,ja sam koristio domaca a posle i Franchi seme i imao sam lose rezultate.Korisrim sada Johnsons i jos neko seme koje uvozim o detaljima ako vas zanima pisite na e-mail ili pp.Dva proizvodjaca?Ko vam je to rekao?

Trenutno radim na novom objektu i jedva cekam da ga snimim i pokazem long strideru mislim da ce biti zadovoljan;)
Imam nameru da otvorim cvecaru i odjavicu rasadnik.Njega cu ponovo prijaviti na zenu u prolece kad stigne nova roba,zbog troskova.......A ako neko ima nesto zanimljivo nek se javne...
Moram da palim cerkica place:)

Evo i ja malo da se javim.

I ja sam bio nekako na "odmoru"
Dao sam otkaz 2.8. pa sam nekako zavrsavao hrpu stvari koje su nekako cekale.
Kad sam imao vremena lutao sam malo po cvecaram raznim po Novom Sadu i uglavnom su svi bili prijateljski nastrojeni po pitanju novih dobavljaca. Naravno ako isti nudi konkurentan proizvod i cene. Od nekih sam uspeo da izvucem i nabavne cene Saintpaulie "Africke ljubicice" koju cvecare placaju od 120-130 din uglavnom. U igri su 4-5 vrsta i to ljubicasta, roza, plava, .... i jos neke otprilike to je to. I one se mahom uvoze (ono sto sam uspeo da izvucem informacija).

Kako me je malo omelo ovo sa poslom nadam se da cu do kraja septembra kompletirati opremu za potrebe moje garazne baste i da cu i ja imati koju sliku da posaljem.

Naravno svi su u cvecarama naglasili da mora sve biti legalno i preko firme tako da nista ne moze da se radi na "divljaka".

Stojim kod cinjenice da treba imati vrstu koja ime ciklus od 3-4 meseca od reznice ili semenke do gotovog proizvoda i da moze da se zaradi 0.5€ po komadu. Mislim da je to nekako najrealnije da se covek malo podvuce pod cenu sa istom robom ili sa boljom robom da drzi istu cenu.

Simone jedva cekam da vidim snimak :)

Igorpet, Turin i ekipa sa svetbiljaka.com su porucili neke ljubicice od amera ja odustao u poslednjem trenutku ali ako uspeju imacemo od koga da kupimo repromaterijal :)

Do sledeceg pute ;)

Evo i mene, mada se sada svi znamo preko drugog sajta. ;)

Longstrideru, dobiti ljubicice u cvatu za 3-4 meseca mi deluje nerealno, bar sto se tice "normalnog" gajenja (bez laboratorije - in vitro i sl.). Po svemu sto sam citao, treba oko 3-4 nedelje da se reznica (list) ozili, pa isto to vreme (minimum) da pusti izdanke. A onda se ceka rast izdanaka do momenta kada se odvajaju od maticne biljke (lista) i sade u posebne saksije. To je jos dodatnih par meseci. Tek onda se ide na cvetanje (niko nece da kupi ljubice bez cveta, zar ne?).
Na kraju, kada se sve sabere, od reznice do cveta treba 8-10 meseci. Naravno da zavisi od varijateta, ali nesto sumnjam da se to vreme moze "skresati" na 6 meseci?!

Simone, cestitam na cerkici (mada je vec "matora" ;) ) - da li ti odustajes od plastenika ili se fokusiras i na proizvodnju i prodaju?

Pozdrav Turine,
hvala.Ja ljubicice dobijam u malo jacim uslovima,znaci mesam humus npk i pesak a nekad ostavljam i malo stiropora zbog vlage.Ostavljma biljke pod GB lampom jer me mrzi da cekam 6 meseci:) Inace ako rasadjujem pelcer od stare biljke za nenormalno vreme dobijam cvetove:0 ne odustajem od plastenika,ali hocu malo profi da to bude.Ako bog da uskoro cu imati "malu laboratoriju', poslacu slikicu, a otvaranjem cvecare i veletrgovine zaokruzicu sve to.Normalno,ne zaboravljam ja prijatelje i pozivam sve da se javnu ako imaju nesto za prodaju.I ako nije registrovano,sredicemo sve.Ups odoh na reklame,izvinjavam se.

Moram da napomenem da imamo ogroman broj pregleda i pitanja i odgovora.Moracu da pokrenem akciju da nam nas moderator prebaci temu u Top Teme hehehehhehe
jes da nismo IT al ajde.......

Malo detaljnije objasnjenje o registraciji domacinstva.
Dokumenta koja su potrebna:
1. fotokopija licne karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva;
2. fotokopija licnih karata clanova poljoprivrednog gazdinstva koji su upisani u obrazac br.2;
3. fotokopija izvoda iz katastra nepokretnosti ili fotokopija ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljista ili fotokopija ugovora o davanju zemljista na koriscenje bez naknade (sve ove fotokopije moraju biti overene u sudu ili opstini);
4. fotokopija namnskog tekuceg racuna otvorenog u poslovnoj banci po sopstvenom izboru.
Sve ovo lepo prikupite, spakujete I odete u Upravu za javna placanja na tritoriji vase opstine gde ce te dobiti potrebne obrasce.
Registracija traje desetak dana od dana podnosenja zahteva.
To je sve. Verujte da je hiljadu puta jednostavnije od registracije STR.

jos detaljnije:
Upis poljoprivrednih gazdinstava je dobrovoljan, besplatan i nije vezan za rok ali treba napomenuti da samo registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu koristiti sredstva namenjena za premije, subvencije i kreditiranje koja se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije kao i usluge državnih savetodavnih službi čija reforma tek predstoji.

Poljoprivrednim gazdinstvom smatra se gazdinstvo sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredno gazdinstvo može biti upisano u registar i kada raspolaže i sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta ali kada se na tom zemljištu obavlja stočarska, živinarska, voćarska ili vinogradarska proizvodnja odnosno uzgoj ribe, pečuraka, puževa, pčela i dr. u skladu sa uredbom.

Poljoprivrednim zemljištem se smatraju: njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, pašnjaci, livade, ribnjaci, trstici, močvare kao i drugo zemljište koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

U Registar poljoprivrednih gazdinstava upisuju se:
1. fizička lica - poljoprivrednici zajedno sa članovima svog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2. preduzeća registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje;
3. zemljoradničke zadruge;
4. preduzetnici registrovani za obavljanje poljoprivredne proizvodnje i
5. naučnoistraživačke organizacije iz oblasti poljoprivrede.

U Registar se upisuju nosioci poljoprivrednog gazdinstva odnosno fizičko lice koje je vlasnik poljoprivrednog zemljišta ili poljoprivredno zemljište koristi po osnovu zakupa ili po osnovu izjave o korišćenju zemljišta bez naknade. Nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva može biti i drugi član porodičnog gazdinstva koga pisanom izjavom odredi vlasnik odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta pod uslovom da je taj član to i prihvatio takođe pisanom izjavom a po obrascu koji je sastavni deo ovog informatora.

Nosilac odnosno član poljoprivrednog gazdinstva može biti upisan u Registar samo kao nosilac odnosno član jednog poljoprivrednog gazdinstva. Nosilac poljoprivrednog gazdinstva ne može biti osoba koja ostvaruje naknadu kod organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.

Članovima poljoprivrednog gazdinstva smatraju se punoletni članovi istog domaćinstva koji žive i rade na poljoprivrednom gazdinstvu.

Sedište poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivališta nosioca poljoprivrednog gazdinstva bez obzira na mesto gde se nalazi poljoprivrednog zemljište koje obrađuje ili koristi to poljoprivredno gazdinstvo.

Registar se vodi u Upravi za javna plaćanja koja je sastavni deo Ministarstva finansije Republike Srbije i to u organizacionim jedinicama prema spisku koji se nalazi na koricama ovog informatora. Popunjene obrasce i potrebna dokumenta uredno spakovana u koverat koji se nalazi u informatoru može predati na šalteru Uprave za javna plaćanja na teritoriji vaše opštine prema spisku koji se nalazi na koricama ovog informatora ili organizovano preko vaše Mesne zajednice ukoliko je to moguće. Nakon sprovedenog upisa u Registar Uprava za javna plaćanja izdaje potvrdu o upisu poljoprivrednog gazdinstva i legitimaciju koju u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva dostavlja poštom na adresu nosioca poljoprivrednog gazdinstva.

Dokumenta koja predaju fizička lica - poljoprivrednici uz popunjene obrasce su sledeća:

1. fotokopija lične karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva;
2. fotokopije ličnih karata članova poljoprivrednog gazdinstva koji su upisani u obrazac br.2;
3. fotokopiju izvoda iz katastra nepokretnosti ili fotokopiju ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta ili fotokopiju ugovora o davanju zemljišta na korišćenje bez naknade (sve ove fotokopije moraju biti overene u sudu ili u opštini);
4. fotokopija namenskog tekućeg računa otvorenog u poslovnoj banci po sopstvenom izboru.

Dokumenta koja predaju pravna lica uz popunjene obrasce su sledeća:

1. rešenje o registraciji pravnog lica ili preduzetnika;
2. fotokopiju izvoda iz katastra nepokretnosti ili fotokopiju ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta ili fotokopiju ugovora o davanju zemljišta na korišćenje bez naknade (sve ove fotokopije moraju biti overene u sudu ili u opštini);
3. informacija o broju jednog žiro računa.

Ukoliko nosilac poljoprivrednog gazdinstva nije u mogućnosti da prilikom upisa u Registar dostavi fotokopije dokumenata iz tačke 3. odnosno izvod iz katastra nepokretnosti, ugovor o zakupu ili ugovor o davanju zemljišta na korišćenje bez naknade ista može dostaviti u do kraja 2005. godine. Ukoliko nosilac poljoprivrednog gazdinstva i u tom roku ne dostavi potrebna dokumenta to poljoprivredno gazdinstvo će biti brisano iz Registra.

Otvaranje namenskog tekućeg računa u poslovnoj banci je vrlo jednostavna i besplatna procedura. Potrebno je samo da na šalteru banke po sopstvenom izboru zahtevate da vam se za potrebe registracije poljoprivrednog gazdinstva otvori tekući račun. Kada vam banka izda karticu na kojoj se nalazi broj vašeg tekućeg računa potrebno je da karticu sa obe strane fotokopirate i priložite uz ostalu dokumentaciju koja je gore navedena. Otvaranje namenskog tekućeg računa je neophodno kako bi u buduće Ministarstvo poljoprivrede moglo direktno da uplaćuje svim svojim korisnicima premije, subvencije, regrese ili kredite koji se odobravaju. Pravna lica bez obzira na postojanje većeg broja računa kod poslovnih banaka upisuju samo jedan račun po sopstvenom izboru.

Upisom u Registar poljoprivrednom gazdinstvu se dodeljuje broj (BPG) a nadležna organizaciona jedinica Uprave za javna plaćanja formira dosije za svako poljoprivredno gazdinastvo i trajno ga čuva.

Sva poljoprivredna gazdinstva po izvršenom upisu dobijaju potvrdu a samo nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pored potvrde dobija i legitimaciju kojom dokazuju svoj identitet prema trećim licima. Legitimacija važi samo uz ličnu kartu i koristi se prilikom podnošenja zahteva za kredit ili druge namene propisane uredbom. Legitimacija prestaje da važi brisanjem nosioca poljoprivrednog gazdinstva iz Registra. U slučaju oštećenja ili gubitka legitimacije Uprava za javna plaćanja će izdati novu legitimaciju prema propisanoj proceduri.

U Registar se pored podataka koje dostavlja samo poljoprivredno gazdinstvo na priloženim obrascima vodi i evidencija o korišćenim i vraćenim kreditima, premijama, subvencijama, regresima i drugim vidovima podsticaja isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu.

Nosilac poljoprivrednog gazdinstva, odnosno poljoprivredno gazdinstvo koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad poljoprivrednim zemljištem koje se u trenutku upisa nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu, odnosno po osnovu ugovora o davanju zemljišta na korišćenje bez naknade, ne može biti upisan u Registar sa tim delom imovine, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju zemljišta na korišćenje bez naknade. Tek po isteku gore pomenutih ugovora ili raskidu ugovora koji je pravno validan može se izvršiti upis nad tim delom imovine.

POPUNjAVANjE OBRAZACA POTREBNIH ZA UPIS U REGISTAR

U sklopu ovog informatora nalazi se sedam obrazaca, zatim izjava o odabiru nosioca poljoprivrednog gazdinstva i šifarnik poljoprivrednih kultura.

Svi obrasci se popunjavaju velikim štampanim slovima koristeći se hemijskom olovkom.

Obrazac 1-a popunjavaju samo fizička lica - poljoprivrednici odnosno u njega se unose podaci koji se odnose na nosioca poljoprivrednog gazdinstva. Stavka 1 u obrascu 1-a ostavlja se prazna i nju popunjava Uprava za javna plaćanja dok sve ostale stavke popunjava nosilac poljoprivrednog gazdinstva. U stavku 2. ovog obrasca koja se odnosi na upis ili promenu podataka iz registra upisujete krstić u polje koje se odnosi na svrhu obrazaca koje predajete odnosno da li pomenute obrasce predajete radi upisa u registar odnosno za potrebe promene podataka u registru. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 1-b popunjavaju samo pravna lica tako da ga fizička lica - poljoprivrednici ne popunjavaju i ne predaju prilikom upisa u Registar. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 2 popunjava nosilac poljoprivrednog gazdinstva i u njega upisuje podatke za punoletne članove poljoprivrednog gazdinstva koji žive i rade na tom poljoprivrednom gazdinstvu. Ukoliko na priloženom obrascu ne mogu da stanu podaci za sve članove, potrebno je kopirati prazan obrazac i obeležiti ga dodatno oznakom 2/1, 2/2 itd. i popunjenog ga predati. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 3 popunjavaju fizička lica - poljoprivrednici i pravna lica. Ovaj obrazac se odnosi na katastarske parcele koje koristi poljoprivredno gazdinstvo kao i na poljoprivredne kulture koje se gaje na tim parcelama bez obzira na osnov po kojem se koristi poljoprivredno zemljište odnosno bez obzira da li je nosilac poljoprivrednog gazdinstva vlasnik upisanih parcela ili je zakupac ili iz koristi na osnovu ugovora o korišćenju bez naknade. Ovaj obrazac se popunjava i pored toga što nosilac poljoprivrednog gazdinstva nije u mogućnosti da u prilogu preda fotokopije ovih dokumenata odnosno bez obzira na činjenicu da će ih predati u roku od šest meseci od dana upisa u Registar s tim da upisani podaci moraju da odgovaraju stvarnom stanju. U ovom obrascu se prema uputstvu koje se nalazi na njemu upisuje trenutna površina pod poljoprivrednim kulturama kao i planirana setva ili sadnja površina u toku tekuće godine. Šifra i naziv poljoprivredne kulture upisuje se u skladu sa šifarnikom poljoprivrednih kultura koji je sastavni deo ovog informatora. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 3 - dopunski list koristi se samo u slučaju da na obrazac 3 ne mogu da stanu sve katastarske parcele koje koristi poljoprivredno gazdinstvo. Ako i dopunski list nije dovoljan za upis svih parcela koje koristi poljoprivredno gazdinstvo potrebno je fotokopirati prazan dopunski obrazac 3 i obeležiti ga sa 3/1 , 3/2 itd. i tako popunjenog ga predati. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 4 popunjavaju fizička lica - poljoprivrednici i pravna lica. Ovaj obrazac se odnosi na brojno stanje domaćih životinja koje se nalaze u posedu poljoprivrednog gazdinstva. U kolonu 1. se upisuje brojno stanje one vrste domaćih životinja kojom raspolaže poljoprivredno gazdinstvo u momentu upisa u Registar. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ne raspolaće sa domaćim životinjama predaje se prazan obrazac. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja.

Obrazac 5 popunjavaju fizička lica - poljoprivredna i pravna lica. Krstićem se obeležavaju ona dokumenta koje se predaju u trenutku upisa u Registar. Broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) koji se nalazi na vrhu obrasca dodeljuje i upisuje Uprava za javna plaćanja. Ovaj obrazac potpisuje nosilac poljoprivrednog gazdinstva svojeručnim potpisom.

Izjava o odabiru nosioca poljoprivrednog gazdinstva popunjava se i predaje samo u slučaju kada vlasnik poljoprivredno zemljišta odnosno zakupac želi da za nosioca tog poljoprivrednog gazdinstva odabere nekog od članova poljoprivrednog gazdinstva. Osoba koja prihvata da bude nosilac poljoprivrednog gazdinstva svojim potpisom na istom obrascu potvrđuje svoj pristanak.

Uh bre....Umorih se citajuci:)

Evo da se i ja prikljucim posto vas pravim vec neko vreme.
Zivim u Bolecu (mesto nadomak Beograda) i imam iznad kuce raspolozivu parcelu oko 40 ari. Cvece obozavam i imam oko hektar zemlje u saksijama (sto bi neko rekao za sopstvene potrebe) sve sto pobodem u zemlju nikne.Vec neko vreme razmisljam o stakleniku. Znam da to poprilicno kosta ali ne znam koliko i kako sve to ide. Neko je pomenuo neke strane ulagace pa me i ta prica vrlo zanima. U mom kreju neki lik je sklopio ugovor sa nekim Holandjanima, dosli ljudi sagradili staklenike...i on je duzan da 10 godina njima prosledjuje sve sto nikne i procveta posle toga radi sta hoce sa tim. Moracu ovih dana da koknem do njega da popricamo kako je to uspeo i da li moze da me poveze sa njima. Samo ako hoce to bi bilo fenomenalno. Suprug me podrzava u ideji pa smo krenuli da se raspitujemo na sve strane. Isla sam na razne sajtove ali nigde nisam nasla cene. Bilo kakav savet bi mi dobrodosao. Vrlo sam zainteresovana za retke vrste cveca i biljaka (mesozderke mi vrlo zanimljivo deluju njih sam videla na sajmu cveca u Bgd ali ja idiot nisam uzela telefon od coveka koji ih je prodavao). imam afiniteta i prema biljkama koje rastu u toplijim krajevima Bugenvilea (bogumila), Kalistemon...Ove godine na moru sam se odusevila kako Bogumile lepo izgledaju i naravno odmah sam dopremila primarak kuci kao i kalistemon, hibiskus, letnju mimozu... razmisljam i o biljkama koje bi gajila da li se latiti samo jedne vrste ili od svega po malo? meni licno petonije i slicno nisu neki izazov pa razmisljam o neobicnijim biljkama. Sta vi mislite o tome?
Na netu ima da se skine file u PDF formatu o kreditima za poljoprivredu ako nekoga zanima mogu da posaljem a neko gore je pomenuo neki PDF file o uzgoju cveca pa ako mozete da mi posaljete bila bih vam zahvalna jer mi bilo kakva literatura u vezu uzgoja cveca treba.
astronet@eunet.yu
Pozdrav,
Blonde

Pozdrav Blonde
Oko staklenika je vrlo jasna stvar.dosta je skupo i ne proizvode ga mnogi kao plastenike.ja znam za coveka u Subotici koji profesionalno to radi,mislim da mu se firma zove Dalas ili tako nesto,uzmi google,prodji malo netom i nacices ga.Takodje ga prave i Hrvati a mislim da sam njihov sajt stavio na prvoj strani.Koliko sam upucen prave i na teritoriji SCG.Cene mozes dobiti samo direktno kod proizvodjaca jer zavise od velicine,nacina gradnje,opreme koja se instalira itd.Znam da se prodavao plastenik 4*10 za 100 eura.O nacinu uzgajanja biljaka je najbolje da se informises iz ovog foruma ili foruma sveta biljaka,gde smo uglavnom i svi mi koji raspravljamo ovde. Najbolje ces u direktnoj diskusiji dobiti savete o tome koju,kako i gde biljku da posadis.Ovde ima za neke vrste.Sto se tice saradnje sa stranim ulagacima,to nije bas lako i u stvari sve se svodi da nadjes nekog ko bi mogao da garantuje za tebe kao osobu koja bi radila taj posao i postovala ugovor koji se potpise sa njima,jer iako to neki tvrde drugacije,ne ulazu ljudi tako lako u nasu zemlju. O nabavci biljaka,semena,registrovanju gazdinstva je bilo reci ovde,Kreditiranje se vrsi kad se registruje gazdinstvo,onda se konkurise za programe ministarstva poljoprivrede.O gajenju neobicnih biljaka imam i dalje isto misljenje kao i dosad,a to je da podrzavam takav vid proizvodnje cveca!Naravno za sve treba da se informises i pitas.....

Ima li neko predlog za nacrt plastenika velicine 4x10 m pa da ga sam napravim, ne bih da uradim samo savijene sipke, brine me konstrukcija da ne padne od snega ili vetra, da li neko ima iskustva u samogradnji.

pa nema klasicne seme,ali evo par slika pa iskoristi


_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 27.08.2005. u 08:41 GMT+1]}

2


_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 27.08.2005. u 08:44 GMT+1]}

3



_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 27.08.2005. u 08:50 GMT+1]}

nadam se da ce nesto da pomogne

Simonzec hvala puno na odgovorima. Javicu se za neki dan sad sam malko u frci sa vremenom.
Pozdrav,
Blonde

Kao i ostali pocetnici pocinjem sa "nerentabilnim" petunijama,mustaklama,cinerarijama i sl.
Posle 2-3 god raznog ortackog i zaista pocetnickog rada sagradio sam sopstveni plastenik 8 * 20 m.Dupla folija.
Pocetna faza zasejavanja i nicanja nebi trebalo da bude problem.
Potrebna litaratura za kasnije faze proizvodnje ( na srpskom ).
Ali pre svega toga malo znam o zagrevanju, provetravanju, vlaznosti, pratece opreme za sve to....
Hteo bih da saznam vise o ovim temema i podignem proizvodnju na visi i savremeniji nivo.
U mojoj okolini se to radi dosta neprofesionalno i na "misice".
unapred zahvalan.

sistem provetravanja zavisi od velicine a i od mogucnosti uzgajivaca.neki su dosta skupi,tako da dosta proizvodjacaca jednostavno provetrava plastenike i objekte otvaranjem vrata,sto i nije bas neki put preporucljivo.profesionalni sistemi otprilike ovako izgledaju

naravno,ono sto uvek preporucujem za nase uslove je da ako se moze onda da se nesto improvizuje i ustedi veliki novac.Naravno uvek je bolje i kvalitetnije kupti originalan sistem,ali ako se nema i ne moze onda setreba snaci.Video sam kako ameri postavljaju ventilatore na odredjenu visinu i tako regulisu problem ventilacije.Malo bolji i veci plastenici imaju bocne ili neke druge prozore za ventilaciju.Vlaznost je odredjuje prema vrstama koje uzgajate.Vecini biljaka godi tih 23-25 C i prilicno vlazan vazduh koji se stvara u plastenicima,a nekim se mora drugacije ugoditi

<sub>[Ovu poruku je menjao simonzec dana 29.08.2005. u 07:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao simonzec dana 29.08.2005. u 23:29 GMT+1]</sub>

pitanje je gde nabaviti ovu opremu? postoje nekoliko firmi,uglavnom koji se bave podizanjem plastenika i staklenika,koje imaju pratecu opremu.Cene ne znam ali pozivanjem nekog od njih moze se dobiti odgovor.Srky, za svaku biljku je potrebno znanje,pre svega sta hoce.Moraju se udesiti uslovi da bi ona postigla nivo koji je potreban za prodaju i konkurenciju.Dosta sadasnjih proizvodjaca nema pojma ni kako mu se biljka zove,ali se trudi da biljci da ono sto joj treba,jer to mu je posao zar ne?druga tema je sto oni u susstini ne vole biljke i u stvari samo zele neku zaradu i ako je moguce pocetni kapital za neki novi posao.evo jos i seme sistema za navodnjavanje




_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 29.08.2005. u 07:46 GMT+1]}

Verovatno nisam bio dovoljno jasan.Iskustvo postoji.Rezultati su evidentni.Ali....
Tacno je da nisam najvestiji u gajenju pa cak i nazivima.Ali ukucani su rekao bih "opsednuti".Razmislja se i o drugom po redu plasteniku...
Moj zadatak je otprilike pomoc kod prodaje i "skupljanje" znanja.Ne bas lak zadatak(ha,ha).
Voleo bih da se aktivnije ukljucim u sve to i osavremenim i olaksam sam posao.
Za sa da se radi vrlo "pesacki" ( grejanje bubnjarom, zalivanje svake sadnici zasebno, bez kontrole vlage i osvetljenja...).
Molio bih adresa sajtova, telefone, upustva ...
Dali postoje udruzenja, kako funkcionisu, mogucnost zajednickih plasmana...
Hvala !

hehehe pa onda te srky ceka poooogolem posao,jer cveca ima koliko voles a informacija ima da te zaboli glava.mozes da nam se pridruzis i ti na forumu svet biljaka pa da sa svima nama caskas o biljkama ceo dan.sajtovi su malo teza stvar konkretno iskoristi ove sto su napisani na ovom forumu.ipak i dajle je ovde malo teze doci do informacije preko neta. sto se tice zajednickog plasmana,zasada sam samo ja dao ponudu da svi koji imaju proizvodnju da mi se jave da probamo da plasiramo robu....negde sam napisao da necu davati telefone zbog toga sto smatram da je to neprofesionalno...

Simonzec jos uvek nista konkretno od tebe, a prateci ovaj forum uocio sam da mnogo znas o konkretnoj temi.
Nisam bas nasao u svetu biljaka forum o informacijama koje trebam.

Upotrebio sam pogresan smejli.Sory !

izvini srky ali bas ne kapiram sta zelis da znas? o grejanju sam pisao i o navodnjavanju.sajtove sam neke preporucio.ima i adresa.molim te napravi spisak o cemu zelis da pisem,rado su se svakim problemom pozabaviti detaljno.izvini ali ne mogu i ne zelim da pisem o svemu opsirno,vreme i poslovi mi to ne dozvoljavaju.
znaci napisi mi molim te :"hocu da saznam nesto vise o tom i tom" i ja pisem o tom.

Simon, na jednoj od tvojih fotki gde se vidi enterijer plastenika, vide se i saksije koje "vise" sa plafona.O kojoj vrsti se radi u konkretnom slucaju i koje sve biljke mogu da se gaje na ovaj nacin?

na slici su viseci ljiljci,tako ih narod zove.preporucujem sve visece i lozane sorte.
na takav nacin se ustedi vreme i pre svega prostor koji bi te biljke zauzele. mogu sve vrste loza,hoye,lozane muskatle itd

Procitao sam u forumu da je samo madjarska folija za plastenik dobra, ako moze neko na PP da mi napise gde mogu da je nabavim?

Pozdrav svima, vec izvesno vreme razmisljam o uzgajanju ruza ali nigde ne mogu da pronadjem podatke koji me interesuju, pa bih molio ako neko zna da me uputi.Naime interesuje me koju sortu bih trebao da izaberem,koliko ista daje cvetova,da li moram da sagradim plastenik (planiram), i na kraju da li postoji trziste?HVALA. ps:pitanje za BLONDE :naisao sam u jednom drugom forumu deo pesme koji si poslala pa me interesuje ko je autor?

Shebe,
Kao prvo dobrodosao na ovu diskusiju. Malo smo zamrli u poslednje vreme ali se nadam da nece tako i ostati.
Nije rec o pesmi vec o astroloskom tekstu pa je citat izvucen. Autor je nas najpoznatiji astrolog Goran Milekic. Tesko da njegove tekstove mozes naci negde sem u Astrologusu i njegovim knjigama koje su astroloski udzbenici a ne znam koliko te Astrologija zanima.
Simonzec pozdrav za tebe i veliko hvala za nesebicno deljenje saveta!
Pozdrav,
Blonde

hvala blonde.izvinjavam se sto se nisam javljao jer je telekom postavljao nove centrale i nisam bio na vezi 15 dana! nju ima ATP imas njihovu adresu i sajt na pocetnim stranicama teme. po meni nas najveci strucnjak je karolj karasek i postoje mnoge njegove knjige koje se mogu nabaviti u knjizarama. kod nas postoji ogromno trziste jer vecina domacih ruza je loseg kvaliteta i ne zadovoljava kriterijume kupaca,pre svega cvecara.Zato se uvoze velike kolicine ruza iz holandije i Juzne Afrike.Uzni malo googlaj i iznenadices se sta sve ljudi rade sa ruzamam i kakve sorte imaju.

ne znam da li se o tome već ovdje pisalo, iskreno nisam stigla pogledati cijelu temu kako spada, ali može li mi netko reći s čime postići 20 000 luxa za uzgoj biljke u zatvorenom prostoru?
hvala

Pisalo se pogledaj prethodne stranice!!!

evo nekih primera gajenja i opreme:
- biljke pod growlight sijalicom
-merac inteziteta svetlosti
-reflektor growlight od 400w

jos par zanimljivih instrumenata:
- mala meteo stanica
-spravica za pravljenje komposta,cetiri puta brze od tradicionalnih metoda

pozdrav svima,interesuje me da li je neko probao da koristi lampe za solarijum u stakleniku i da li je to uopste moguce?

zaboravih da za dva dana idem na sajam hortikulture pa ako nekog ko nije iz NSa nesto interesuje neka pise, a ja cu probati da pomognem.

[url]http://www.svetbiljaka.com/modules/coppermine/albums/userpics/10660/normal_jel%20mozes%20da%20mi%20zalivas%20cvece%20dok%20sam%20ja%20na%20odmoru.jpg[/url]
Neverovatno?!!!!

hehehehe jeste zanimljivo a ja cu postaviti sliku



_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 01.10.2005. u 10:08 GMT+1]}

shebe ne bih preporucio!koliko znam i ljudi posle par minuta izlaze ispod njih res peceni a kako bi preosle tek biljke? :) koja je jacina sijalica?

ako je nekom potrebno neko seme ili savet o odabiru neka se javi i napise pa da vidimo

evo ovako..nakon mnogih preporuka koja sijalica/lampa za umjetni uzgoj u zatvorenom,krenula sam po trgovinama..
osim što trgovci nisu znali ništa više osim onog što piše na samim sijalicama nisu mi mogli ništa ni preporučiti..
vratila sam se kući jadnija nego što sam došla u trgovinu.
moj izbor je pao na flourescentne žarulje (isključivo zbog financijskih mogućnosti i male hoby proizvodnje)
e sad...jedini što sam vidjela su neke philipsove od 58 w (ima cool light i warm i još neka) i ta cool daje 5200 lumena..e sad...
koliko je to najsretnije rješenje?

pozdrav cvec'ari!!!
ne znam kako sam natrapao na ovaj forum ali sam odusevljen njime.
Simone alal-vera, retko sam sretao cvec'are a da hoc'e da pomognu
onima koji krec'u u posao.
no dosta hvale; jel' se razume neko u rododendrone? kada se seju?

_{[Ovu poruku je menjao jaroslaw dana 13.10.2005. u 21:54 GMT+1]}

Krispy,za plastenik 4*10 koriste se 4*32w i to je sasvim dovoljno.posto znam da ti koristis stolove,uzmi 2*58w za pocetak pa vidi kako stoje stvari.najsretnije resenje? iskreno? ono za koje se ima novca

rododendron i kad se seje????? ako govorimo o istoj biljci preporucuje da pogledas na http://www.svetbiljaka.com/ind...=672&highlight=rododendron

sto se tice osvetljenja ja na 30m2 koristim 5 neonki po 32w
(za bolje ne znam) pa se ne zalim
saljem sliku (od prosle sezone)

jaroslawe pa i ti si bre cvecar a ne pricas nista
evo slike uvecane jel ovo tvoje? ako jeste javni se na pp da se dogovorimo za neki biznis

jaroslawe kakve neonke?
obične ili ?

pozdrav krispy
neonke su obicne: TUGSRAM-ove, 32w. ranije sam koristio
zivine sijalice od 150w, ali 6 kom. mi za cetiri sata potrosi
struje koliko i kalorifer za sat vremena. inace u katalogu
firme SAKATA preporucuju 30w/m2 sa lampama T33 (koje su verovatno
skupe; pa u amaterskim uslovima trba pokusati sa bilo kakvim
dodatnim osvetljenjem: neonske lampe,pa cak i sijalice sa uzarenim
vlaknom, pazeci pri tom na temperaturu koju takve sijalice zrace
u neposrednoj okolini)

dakle obične, najobičnije neonke kojih ima u svakoj trgovini?
kako bilje uspjevaju pod njima? s obzirom na spektar i to?

ne znam sta uzgajas (ili planiras) i ukojem obimu
ali kao mali proizvodjac-ili
tako reci; malo jaci amater hteo bih ti reci da ne uzimas sve
bas zdravo za gotovo, mislim da su podatci o kolicini osvetljenja
od n-luxa; ECpodloge (sadrzaj soli); djubrenje sa toliko i toliko ppm-a,
u stvari podatci za velike proizvodjace koji su kompjuterizovali
celokupnu proizvodnju, a za nas ostale :) bi vazilo; citiram-
"ove sugestije su samo smernice koje se mogu manjati u skladu sa
potrebama svakog proizvodjaca pojedinacno i one su samo orijentacione
odnosno zavise od mnostva faktora"-kraj citata.
elem htedoh reci, da ako, posadis recimo IMPATIENS sredinom decembra
uz temperaturu 18-20oC, i pod gore navedenom kolicinom svetlosti, prvi
cvetovi se MORAJU pojaviti za 90 dana tj. sredinom marta!!

pitanje za sve: kako da postavim sliku??

Pomoć oko postavljanja slike imate na http://www.elitesecurity.org/poruka/920175

saljem sliku (nadam se da cu uspeti) kako da od 30 kvadrata napravite 60
znaci uduplate prostor=dupla proizvodnja=dupla zarada
a usput mozete i da animirate dete da je i ono od koristi



<sub>[Ovu poruku je menjao jaroslaw dana 23.10.2005. u 22:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao jaroslaw dana 24.10.2005. u 07:48 GMT+1]</sub>

da, da..sviđa mi se ovo malo jači amater...
dakle, obične neonke... ništa posebno nisi stavljao?
treba mi neko kakvo-takvo svjetlo da mi biljke prežive zimu...

_{[Ovu poruku je menjao krispy dana 24.10.2005. u 01:01 GMT+1]}

KRISPY !!!
kazi mi sta da ti kazem??? ako ti treba kakvo-takvo osvetljenje
onda i stavi kakvo-takvo. bilo kakvo je bolje od nikakvog.
ponavljam: ne znam sta uzgajas, dali je to nesto sto zahteva posebne svetlosne
uslove??
ja gajim sezonske cvetnice, i neonke su IDEALNE (mala shala) ali dobre su
a o lux-ima cemo kad budemo VELIKIIII
pozdrav

moze li malo opsirnije o toj spravici za pravljenje komposta, na kom principu radi, imas li licnih iskustava, gde se moze nabaviti i po kojoj ceni...

! lajzer toga jos nema kod nas jer svi koriste stare drvene kompostne sanduke a vise o ovoj biljci ima na http://www.farmwholesale.com

_{[Ovu poruku je menjao simonzec dana 29.10.2005. u 20:50 GMT+1]}