DA LI JE OVO ONO STO TRAZIMO? BEOGRADSKI COLLAGE OF COMPUTER SCIENCE

Ljudi, ne bih da se mesam u diskusiju, ali postoje 3 identicne teme, mogao bi neki moderator da to sredi, spoji u jednu.

---

I ja bih voleo da moderator spoji teme, lakse za pracenje...

Razlicita cena skolarine postoji zbog razlicite platezne moci studenata. Ono sto se dobije za 1500e se smatra osnovom a za 2000e moze se dobija pun komfor.Svi imaju ista predavanja, razlika je u dodtnim stvarima. Ipak je 2000e prilicno novca, a zasto nekome uskratiti mogucnost skolovanja ako ga nema toliko?

Kako je bilo pre par godina stvarno ne znam, ja sam od ove skolske godine njihov student i nemam apsolutno nikakvu zamerku. Sve sto su rekli na nekoliko razgovora na koje sam isao (isto tako nepoverljiv kao i vecina ljudi ovde) u praksi je potvrdjeno.

A sad marketing VETS-a, posto sam student istog. Ako imate toliko love (1500+ e/godisnje) upisite NRT, izaberite par predmeta sa drugih smerova (Elektronsko Poslovanje I i II, Web dizajn) odradite C I, CII, C++, VB, C#, Javu ... i "na konju" ste.

koliko jos imas ispita pored ovih koje si nabrojao a ticu se racunara, a koliko ispita koji se ticu elektronike i ostalih oblasti?!

Mnogo li je velika razlika izmedju 1500e i 2000e! :-)) Onaj ko ima 1500e imace i tih dodatnih 500e za komfor... :-)



A da nisi mozda njihov PR? :-) PRIZNAJ... :-)

---

Ono sa plateznom moci mi nikako ne ide u glavu... obzirom da je to skola, tako nesto je, IMHO, diskriminacija koja nije u redu...

---

oko placanja.

u usa, imas za 8K i za 4K, pa ako nemas 8, platis 4 i imas duplo manje predmeta. kada nadjes jos 4 upises preostale predmete. pretpostavljam da su na to mislili.



postojace samo fakulteti.
takozvani privredni smer (nemci ka tako zovu i lep je izraz) prima 90% studenata, prvi nivo bachelor, drugi nivo (+2 god) master.
teorijski smer prima 10% studenata, sluzi za prenos znanja, traje 4 (neki fakulteti ce biti 5) godina, prvi nivo master, dalje bez ogranicenja...

sve ovo se ne odnosi na humane i druge slicne nauke, ali je slicno.

ono sto je primetno (kao praksa) je da se vecina studenata odlucuje da prilikom onih +2 god, ne ide na master varijantu, vec na novi faks. prve godine su slicne, prenesu ispite i za 2 god, imaju sire obrazovanje. tako nastaju svi ti likovi "informatika i ekonomija, ekonomija i matematika, matematika i informatika, bankarstvo i inf, menadzment i pravo .... sociologija i istorija, istorija i maternji jezik...."



tek ce biti. sto i jeste poenta prenosa poena, zaboravio sam skracenicu a i ogromne prohodnosti kroz EU. ono sto je lepo kod svega toga, je sto se dozvole skolama izdaju na 2 godine. tako da je do reputacije svima stalo, a ne da se prodaju ispiti decenijama.

onda ide sistematizacija predmeta. znaci da se zna vise sta je sociologija, sta sociologija 1, sta sociologija u biznisu. nakon toga osetice se spustanje (ili neki izraz koji sire opisuje) kolicine gradiva od onoga sto sada ima BU, na ono sto imaju vise skole. to je opet reseno onom sistematizacijom koju sam pomenuo.

u ovoj zemlji ne mozes da nadjes silabis nekog predmeta, a kamoli faksa. to bi trebalo da bude reseno. ali kako je zakon izvisio za prolecno zasedanje...

---

Kako sam krenuo, mozda i postanem! ;-)

Ma ljudi,ja sam upisao BCCS,pa vi vidite!
Veliki pozdrav za drrakica.Pomogle su mi tvoje sugestije.

Hvala, hvala. Drago mi je da sam pomogao.

Pozdrav i tebi kolega

E pa dobro drakic-u kad vec toliko hvalis taj bccs, mogao bi i meni da odgovoris na par pitanja. Pogledao sam njihov sajt i meni se licno dopada, voleo bih da znam sve te stvari koje se uce na smeru programer. Ali me zanima da li neko ko zavrsi taj koledz ZAISTA ZNA da radi sve te stvari, mislim da programira iz svih tih programskih jezika, ili je to neko "od svega po malo, pa u sustini nista" tipa obrazovanje. Mozda bi za nekoga ko ima zelju (kao na pr. ja) da uci programiranje, bilo bolje da se opredeli za jedan programski jezik, tipa na primer java(bas sam upisao kurs) pa da ga gura, pa mozda posle nesto jos drugo, nego da potrosi dve godine a verovatno i vise, da bi se steklo neko opste obrazovanje posle koga se ne zna nista posebno, a pri svemu tome, taj koledz je koliko ja u stvari vidim, nesto kao dvogodisnji strucni kurs, sto je u sustini u redu, ali zasto se onda izdaju za nekakav koledz, tipa kao dobija se neka vazeca diploma i slicno. Mislim tacno da se dobija taj microsoftov sertifikat, ali onda makar neka nazovu celu skolu onim sto ona jeste: kursevi za microsoftove sertifikate, gde se pritom nauce i jos razne stvari pride.
Ne znam, bas me zanimaju informacije iz prve ruke, voleo bi da mi odgovori neko ko vec studira tamo ili je pri kraju. Bez uvrede tebi, drakic, ali ta varijanta distance me nekako ne privlaci, voleo bih da cujem nekoga ko je redovan...
Pozdrav

Izvinjavam se drrakic nisam video pa sam stavi drakic nije bilo namerno

pa dobro drrakic-u kad vec toliko hvalis taj bccs, mogao bi i meni da odgovoris na par pitanja. Pogledao sam njihov sajt i meni se licno dopada, voleo bih da znam sve te stvari koje se uce na smeru programer. Ali me zanima da li neko ko zavrsi taj koledz ZAISTA ZNA da radi sve te stvari, mislim da programira iz svih tih programskih jezika, ili je to neko "od svega po malo, pa u sustini nista" tipa obrazovanje. Mozda bi za nekoga ko ima zelju (kao na pr. ja) da uci programiranje, bilo bolje da se opredeli za jedan programski jezik, tipa na primer java(bas sam upisao kurs) pa da ga gura, pa mozda posle nesto jos drugo, nego da potrosi dve godine a verovatno i vise, da bi se steklo neko opste obrazovanje posle koga se ne zna nista posebno, a pri svemu tome, taj koledz je koliko ja u stvari vidim, nesto kao dvogodisnji strucni kurs, sto je u sustini u redu, ali zasto se onda izdaju za nekakav koledz, tipa kao dobija se neka vazeca diploma i slicno. Mislim tacno da se dobija taj microsoftov sertifikat, ali onda makar neka nazovu celu skolu onim sto ona jeste: kursevi za microsoftove sertifikate, gde se pritom nauce i jos razne stvari pride.
Ne znam, bas me zanimaju informacije iz prve ruke, voleo bi da mi odgovori neko ko vec studira tamo ili je pri kraju. Bez uvrede tebi, drakic, ali ta varijanta distance me nekako ne privlaci, voleo bih da cujem nekoga ko je redovan...
Pozdrav

Upisao sam... U Distant Learning varijanti... Zato što smatram da je takav način studiranja praktičan iz više razloga.

Ne bih sada hvalio BCCS! Čak štaviše - još uvijek nijesam siguran da li sam korisno utrošio novac. Ipak još nisam još puno toga vidio, međutim ono što sam vidio predočavam ovamo:

Problem oko diplome je u međuvremenu riješen. I to, po meni, veoma efektno! Sada se studenti nakon druge godine mogu odlučiti za nastavak studija i po završetku četvrte - dobiti diplomu Američkog Univerziteta i zvanje "Bachelor of Science..." U međuvremenu, slušao sam uvjeravanja da je pitanje dana/mjeseca kada će BCCS postati Univerzitetska Institucija i svojim studentima pružiti 3-godišnje školovanje po Bolonjskoj deklaraciji. Za nas koji završimo te dvije godine u međuvremenu - ostaju vrata otvorena za završetak dodatne godine i sticanje te, kako se Vi trudite da objasnite, domaće hartije od "neizmjerne vrijednosti."

Osim ovoga - postoji još pregršt sertifikata za koje je, u sklopu studija, moguće polagati: ECDL, Microsoft, EUCIP, TOEIC, Xpert, Cambridge International Certificate i Bachelor of Science Certificate (tako da diploma zaista ne fali)

Zatim, poređenja radi - provjerite koliko koštaju studije na RAF-u pa uporedite cijene.

Sljedeća stvar: neko je spomenuo da su predavači nestručni, da su "zanatlije" i sl. međutim radi se o predavačima sa FON-a, PMF-a i ETF-a. Nadam se da se neće niko ljutiti što ću paste-ovati dio biografija (koje sam pronašao na sajtu LINK-a) kao primjer:


Dr Zoran R. Andjelković dipl. inž. org. nauka
Zoran Anđelković je bio projektant tehnolog LOLA Korporacija, RO Fabrika alatnih mašina, projektant informacionih sistema u računskom centru LOLA Korporacije, glavni projektant informacionih sistema u LOLA Informacionim sistemima u LOLA Korporaciji, gde je vodio projekte u oblasti razvoja i projektovanja informacionih sistema. Učestvovao je takođe i u istraživačkim poslovima u okviru firme “PBS” PROJECT BUSINESS SYSTEM. Kroz praktičnu primenu stekao je široko znanje i iskustvo provereno u konkretnom radu. Korisnik je više metodologija i savremenih alata za projektovanje i razvoj informacionih sistema koje se primenjuju ili su razvijene na Fakultetu organizacionih nauka i to: SSA, PMOV i Objektnu analizu i dizajn. Od standarda za projektovanje poznaje (drži kurseve) UML. Od projekata posebno se ističu realizovani projekti: Generalni informacioni sistem LOLA Korporacije, projekat informacionog sistema Zavoda za izgradnju Banja Luke za Republiku Srpsku i projekat informacionog sistema beogradske autobuske stanice, projekat praćenja i upravljanja proizvodnjom uz primenu BARCODE tehnologije u Fabrici kartona “UMKA“ u Beogradu, plan razvoja integralnog informacionog sistema “?VALA-?D?” A.D. Predavač je na BCCS na predmetu baze podataka, osnove programiranja, projektovanje informacionih sistema i sa velikim uspehom prenosi znanja studentima. Član je projektnog tima Link-a i jedan od najaktivnijih učesnika projekta Distance learning.

Prof. dr Ljubomir S.Lukić, dipl. maš. inž.
Ljubomir Lukić je priznati stručnjak u međunarodnim okvirima. Boravio je i usavršavao se u sledećim svetskim obrazovnim centrima: Istraživačko razvojni centar Sandvik Coromant u Sandvikenu (Švedska), BTA Heller u Bremenu (SR Nemačka), Institut für Spanende Fertigung Univerziteta u Dortmundu (SR Nemačka), Sandvik International (Švedska). Član ekspertskog tima Vlade Republike Srbije za izradu strategije industrijskog razvoja Republike Srbije do 2010.godine, rukovodilac za oblast metalopreradjivačke industrije. Izvodi nastavu na poslediplomskim studijama Mašinskog fakulteta u Kraljevu, Univerziteta u Kragujevcu, na smeru proizvodno mašinstvo na predmetima: kompjutersko upravljanje obradnim sistemima i optimizacija obradnih procesa.

Mr Milovan Ivanović, dipl. ing. el.
Milovan Ivanović je radio na razvoju familije racunara TIM (020, 030) u institutu Mihajlo Pupin, na razvoju kontrolera TIM-KO u institutu Mihajlo Pupin, projektu merno-akvizicionog sistema za ispitivanje aviona u Moskvi, na projektu upravljanja toplom valjaonicom u zelezari Smederevo, projektu akvizicije signala u termoelektrani Bajina Basta, kao i projektu optimalnog upravljanja regionalnim vodovodom RZAV. Stručnjak sa širokim praktičnim iskustvom koje više nego uspešno prenosi studentima BCCS-a. Predavač na predmetima Osnove programiranja I i II, Računarske mreže, kao i aktivni učesnik projekta Distance learning. Organizator je i inicijator nekoliko kurseva i seminara iz oblasti informacionih tehnologija.

Mr Ivana Zlatanović
Ivana Zlatanović je angažovana u Ministarstvu prosvete i sporta na poslovima šefa Odseka za evaluaciju obrazovanja, načelnik odeljenja za informatiku i obrazovnu statistiku, koordinator IT komisije, koordinator obrazovnog informacionog sistema Ministarstva prosvete i sporta koji je u izgradnji, Key Indicator Expert – Nacionalna opservatorija Srbije ETF (European Training Foundation), Nacionalni koordinator UNESCO IITE (UNESCO-v institut za informacione tehnologije u obrazovanju) Projekta za jugoistočnu Evropu Information and Communication Technologies for the Development of Education and the Construction of a Knowledge Society, predstavnik Mnistarstva prosvete i sporta u komisiji za implementaciju standarda za izdavanje licenci školama računara i sertifikata njihovim polaznicima koji su položili ispit provere znanja u skladu sa uutvrđenim standardima – Privredna komora Srbije.

Mr Goran Aritonović
Goran Aritonović je radio u institutu Mihailo Pupin gde se bavio razvojem softvera za digitalne procesore signala firme Texas Instruments ( TMS320C5x, TMS320C54x) koristeći asembler, C i C++. Kao rezultat rada na projektu “ HF radio modem” ( čiji je bio rukovodilac ) nastao je radio modem koji je u komercijalnoj upotrebi od strane MUP-a Republike Srbije. Takođe se bavio razvojem Windows aplikacija za korišćenje različitih telekomunikacionih uređaja za potrebe elektroprivede i MUP-a. Aplikacije je radio u Visual C++ 6 uz korišćenje baza podataka realizovanih u SQL serveru i Accessu. Objavio je 4 naučna rada na konferencijama Etran(2001), Telfor(2001) i IT( 2002) god i JISA(2004). Decembra 2003 dobio je istraživačko zvanje “Istraživač saradnik” od strane naučnog veća instituta Mihajlo Pupin. U Beogradskoj Poslovnoj Školi je izvršena je njegova javna evaluacija za “širu nastavnu oblast - programiranje “. Autor je praktikuma iz SQL Servera 2000 koja se koristi na Beogradskoj Poslovnoj Školi. Predavač na predmetima Programski alati I i II, SQL i objektno orijentisano programiranje.

Mr Aleksandar Stojanović
Aleksandar Stojanović je u toku svog radnog angažovanja obavljao više različitih poslova i to uglavnom kao rukovodilac ali i nastavnik, odnosno saradnik na Vojnoj Akademiji u Beogradu, VT akademiji u Sarajevu, na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu kao i na rukovodećim radnim mestima u državnim institucijama i preduzećima, bio je zaposlen kao Savetnik za finansijski menadžment u PALGO centru na Programu za razvoj lokalne samouprave u Srbiji, gde je vodio predavanja o finansijskom menadžmentu i menadžmentu informacionih sistema u državnoj upravi. Od 2002 god. izabran je za saradnika za predmete Organizacija finansijske službe i primena informacionih sistema u planiranju i Materijalno i finansijsko poslovanje na VA u Beogradu. Radio je kao nastavnik na predmetima Planiranje i materijalno i finansijsko poslovanje i ujedno bio načelnik finansija i računovodstva u VA u Beogradu. Predavač na predmetu Osnove ekonomije, finansija i računovodstva i aktivni učesnik projekta Distance learning.

spec. Olga Mirković
Kao mladi stručnjak Olga Mirković je bila deo je Razvojnog tima koji je tvorac Razvojnog plana i projekta ''Multimedijalna učionica'' koji je prihvaćen i sponzorisan od strane Svetske banke. Vođa pilot projekta '' Građanin''. Mentor tima «Join Multimedia» - Siemens koji je ove godine osvojio 3.mesto za muziku na evropskom takmičenju i 3.mesto na nacionalnom finalu.

...

Znam - nisu svi doktori. Na mom bivšem fakultetu je magistar mogao da bude jedino asistent. Istini za volju, možda ovi i nemaju ogromnu referencu, kao ni istoriju naučnih radova iza sebe - ali jedno mi se čini da imaju - njuh za uspjeh. No, vrijeme će pokazati.

Djoks,da li možda znaš nekog od studenata u redovnoj varijanti?Kakvi su njihovi utisci?

Nisam još upoznao ni jednog redovnog studenta. Mogao sam stupiti u kontakt, jer se na stranici http://www.bccs.edu.yu/cms/pre...tranicaPodaci=58&jezik=lat nalazi par ličnih prezentacija sa kontakt e-mailovima, ali me je iskreno mrzilo da pitam. A i na brzinu sam upao u zadnji upisni rok.

Ono što me je više interesovalo je sadržaj njihovog foruma - jer sam smatrao da tamo mogu više saznati o pitanjima studenata, komentarima na predavanja, profesore, probleme sa materijom itd. Ali je uskraćeno pravo pristupa forumima ne-studentima (što mi je malo čudno).

I meni je to čudno,valjda forum treba da postoji zbog toga da oni koji nisu studenti mogu da se informišu o školi,profesorima,gradivu,itd.

Zanima me da li je neko upisao FIT u Beogradu (standardno ili na daljinu) i kakvi su utisci?
Unapred hvala





_{[Ovu poruku je menjao ilidza dana 21.10.2005. u 14:52 GMT+1]}

Ja sam upisao FIT - DL. Utisci su za sada manje vise OK. Ljudi na faksu su super, software za DL je isto dobro odradjen, ali cini mi se da ce biti tezi nego sto se ocekivalo.

---

E pa ljudi,prikljucujem vam se i ja.Takodje sam upisao bccs ove godine i mogu samo da pricam pozitivno o njima.A ko je ono pitao za sertifikate,mozemo sad da ga obradujemo sa jos jednim,Cambridge-ovskim.
Sto se tice skolarine,upola je manja od raf-a,ili je ista kao samofinansirajuci na drzavnom.
Svi profesori su strucni i extra ljubazni.
PS. Djoks,svaka cast,rad ti je bruka.

Ja sam takodje zeleo da upisem BCCS, ALI.... Posle toga se ne dobija relevantna diploma. Pogledao sam i navedeni Cambridge, kad ono... nije to ONAJ Cambridge, nego prakticno isto ovo sto je na BCCS (znaci opsirni kurs). Da ne bude zabune, ja radim vec 14 godina kao programer bez fakulteta i imam brdo projekata iza sebe. Nije bitno sta cu ja nauciti na BCCS ili negde drugde, nego koji papir cu dobiti. Kako se stvari odvijaju, vise nece biti dovoljno ni BcS (dipl ing.) za programiranje, nego da bi razvija IS i programirao, moraces biti Master of Sciense. Inace BCCS je obecavao protekle godine da ce dobiti status fakulteta, ali eto nisu. Na kraju sam odlucio da upisem FIT u Beogradu.

---

Pa ja verujem da ovaj sertifikat nije isti kao sto dobijaju studenti na samom Cambridge-u.Ali,kao sto rekosmo,nije to jedini sertifikat koji se dobija.Ima tu sertifikata koji se mogu dobro iskoristiti.
Sto se tice validne diplome i toga sto su oni obecavali prosle godine,verujem da nisu lagali nego da jednostavno nase ministarstvo non-stop nesto trazi naknadno (kao sto to uvek biva).Jer,na kraju krajeva,nema razloga da oni to ne zele.
Fora je u tome sto masa nas koja je krenula na college ne zna jos da programira,tako da smo krenuli da naucimo nesto,a uporedo se uzdamo u nase ministarstvo.Valjda ce da odobri tu trecu godinu i diplomu,pa ce sve onda biti kako treba. :)