Milane Kecmane, propustio si da zapazis da tacke, koje predstavljaju ose zglobne veze susednih lopatica se krecu konstantnom brzinom po zadatoj trajektoriji a takodje i sve lopatice, vrhovi lopatica se krecu razlicitim perifernim brzinama na nekim delovima trajektorije.
Takodje si propustio da zapazis (iako je to objasnjeno na veb sajtu) da se na izlaznom otvoru krecu lopatica „b” ali i lopatica „a”, kako je brzina vrha lopatice „a” priblizno ravna nuli, a vrh lopatice „b” krece se nesto vecom brzinom od lopatice „a” ali znatno manjom brzinom od ostalih lopatica u rezervoaru, lopatica „b” ce translatorno potiskivati tecnost ispred sebe, vecim delom u slobodan prostor koji iza sebe ostavlja lopatica “a”, a manjim delom preko svog vrha u rezervoar, i tako dok se ne spoji sa lopaticom “a”. Pri ovom spajanju nema nikakvog povecanog otpora, naprotiv, zbog znacajno smanjene prosecne brzine kretanja kroz tecnost, lopatica “b” }e proizvoditi znacajno manji otpor u odnosu na sve ostale lopatice posmatrano pojedinacno.
Tecnost ce trajno ostati u rezervoaru i ukljucice se u cirkulacioni tok.
Ovo mozes videti na slici 1.
Pokretanjem lopatica usled delovanja momenta rotacije za odredjenu veli
cinu, lopatice koje su u kontaktu sa tecnoscu, potiskivace odredjenu kolicinu tecnosti ispred sebe i stvarati „slobodan prostor” iza sebe iste zapremine koji popunjava tecnost iz neposredne blizine.
Na izlaznom otvoru, lopatica „a” ne potiskuje nista a iza sebe ostavlja „slobodan prostor”. Tako, u zoni izlaznog otvora samo lopatica „b” potiskuje tecnost, tako da je u ovoj zoni zapremina „slobodnog prostora” kontstantno 1.5 puta (jedan i po puta) veca od kolicine (zapremine) potiskivane tecnosti.
Dakle, lopatice realno „isticu” a stvoren „slobodan prostor” popunjava tecnost iz cirkulacionog toka i pored sprege tecnosti sa lopaticama rotora i ovo uzrokuje cirkulaciju tecnosti unutar rezervoara.
Za vreme rada masine nema nikakvih promena nivoa tecnosti u rezervoaru (nema pulsiranja), jer je zapremina lopatica uronjenih u rezervoar sa tecnoscu u svakom trenutku konstantna.
Tvoja prica o „negativnom radu”, o „spustanju i podizanju nivoa tecnosti u rezervoaru” su najozbiljnija naklapanja.
Skice koje si dao sa proracunom kojim „dokazujes” gde gresim i da masina nece funkcionisati, su najozbiljnija glupost i zloba da se po svaku cenu neciji rad i kreativnost obezvrede i ospore.
Pa i coravima je jasno da tvoje skice sa ljuskama i proracunom nemaju ama bas nikakve veze sa mojim gravitacionim motorom i objasnjenjima koja sam dao na veb sajtu.
Da ubuduce ne bi bilo nesporazuma, evo ti skice (slika 2) na kojoj je baziran fizicki princip rada mog pronalaska, pa strucnjace izvoli, napravi kompletan proracun i dokazi moje greske i tvoju strucnu superiornost!
Kazes mi da sam zanesenjak otankog teoretskog znanja, uvredljivo govoris o profesorima univerziteta. A za sebe kazes da si amater, sto se tehnike tice, to i jesi amater – diletant. Pa da te pitam, trebalo bi da ti je jasno da ovo nije posao za amatere. Ili drugacije receno, moj Milane Lane koji krasni ..... trazis kraj Morave kad ne znas da plivas!?
Toplo ti preporucujem da ubuduce svoje traktate pises na listovima papira sa ovecom rupom na sredini, u krug oko rupe, tako kad ih zavrsis moci ces da ih okacis na ku–ku, cime ce dobiti na znacaju, strucnosti i tezini.
PS.Milane, molim te nemoj da uznemiravas Akademika V.Djordjevica, nema prevare, napravi proracun prema sl.2 koju ti dostavljam i uverice se da je moj proracun tacan.Nije isti moment za cilindar i za ozljebljeni cilindar(zvezdu)kao sto je prikazano na sl.2.
Autor pronalaska:Velizar Vukosavljevic
[Ovu poruku je menjao ernan dana 03.02.2005. u 14:04 GMT+1]
Re: Gravitacioni tocak ::: Made in Serbia
