Re: Kako pobediti oca koji vređa?
Sve češće čujem za ovakve slučajeve, pa evo upravo i danas upoznao jednu osobu, koja da nije žensko, mislio bih da sam upoznao miltopa.
Devojka sa 39 godina, jos zivi sa majkom, iz BG, radi u nekoj poznatoj banci kao supervizor necega, zali se na majku kako joj ne dozvoljalva da bude sa deckom jer ne moze da ga smisli. Pije punu saku lekova za smirenje i ko zna sta jos zbog majke.
Moja supruga je pita sto se ne odseli, a ona "nije to bas lako".
Sledece pitanje, sto ne nadje neki stan i placa kiriju ona plitko odgovara "sto bi to radila". Dalje diskusije nije ni bilo. Iz price sa njom se vidi da plata odlazi na svakodnevne frizere, pedikire, manikire i ostale *ikire. Koja je za tih par sati 5 puta pomenula da ima 100 pari cipelica, papucica i da vise nema mesta u garderoberima za garderobu. Izgleda da pored lekova ima i te neke kupovne terapije.
Ne mogu da shvatim ljude sa tim nekim dijagnozama poput miltopa, ove devojke i jos nekih primera.
Da li su te neke dijagnoze poput depresije i slicno realne?
Jesam li ja nerazuman ako mislim da su samo razmazeni slabici koji nemaju snage da resavaju probleme nego odu kod lekara, on im kaze da neku dijagnozu i prepise lekove jer mu tako lakse, i posle toga imaju opravdanje da ne moraju da se bore za zivot? A pri tom ti lekovi ih ubiju jos vise da traze resenje.
Da li smo svi mi depresivni, samo to jos ne znamo jer nismo bili kod lekara da nam saopsti, pa se i dalje borimo sa problemima?
Ili jednostavno previse pausalno ocenjujem te osobe. Nesto ne bih rekao da je moj zivot bio toliko sjajan, i da sada blista, niti da nemam probleme, pa da je u tome problem sto ih ne razumem. A takodje verujem da svako od nas moze da isprica lako svoju tuznu pricu i da nas rasplace sve ovde
Sry miltop, nije mi namera da te uvredim, ali me ova danas bas zacudila da sam hteo da otvorim novu temu, ali mi se prica mnogo poklapa sa tvojom.
[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 03.05.2018. u 00:51 GMT+1]
 |  |
 |
