Da li su ljudi svesna bića? (Ne bih rekao)

Ja ti se zaista izvinjavam, obično izbacujem strane reči iz svog rečnika ali u tom trenutku mi je to prvo došlo u misli i nisam aktivirao filter, a možda čak korelacija i nije potpuno adekvatna reč pošto je ona dvosmerna a u ovom smislu trebalo bi da bude jednosmerna. Gornja rečenica treba da glasi:

Tvoje verovanje nije baš u potpunom skladu sa trenutnim znanjem i verovanjima u neuropsihijatriji, bar koliko sam ja upoznat i preko jutuba i raznih tekstova i od studentkinje psihologije koja prilično dobro poznaje aktuelnu materiju koja se izučava. Ne bih dalje vodio raspravu o deci koja su rasla u divljini, jer uopšte ne shvataš suštinu (nasleđa) i posledice sadejstva nasleđa sa spoljnim faktorima tokom odrastanja.

Sad ti je nadam se razumljiva. A pošto ti još uvek nije jasan njen smisao, pojasniću je detaljnije:

Ljudski mozak se tokom detinjstva razvija u određenim fazama. Nasleđen je biološki (genetski) potencijal za razvijanje neke osobine/sposobnosti, ali su spoljni uslovi od suštinske važnosti da se ta sposobnost i razvije. Te faze u razvoju najverovatnije imaju prilične veze sa evolucinom prošlošću ljudske vrste. Drugim rečima, ako dete ne nauči jezik u onom trenutku u kome je mozak predviđen da uči i razvija taj svoj deo, neuronske veze se neće uspostaviti na način na koji je potencijal nasleđen, i tu je kraj priče. Kasnije je to skoro nemoguće. I to sve nema veze sa inteligencijom i nasleđem, već sa neadekvantim uslovima odrastanja koje nasleđe ne može da ispravi.

Pročitaj opet ono što je Bananafon napisao, pošto je to sve tačno.

@MajorFatal - kao sto rekoh, kreni od novinskih clanaka, pa ako te nisu uverili, prebaci se na polu-ozbiljnu pricu (onu koju mi kao laici mozemo da sazvacemo).

To sto sam napisao vezano za ucenje slova kod moje dece, nije trebalo da govori o njihovom karakteru, nego samo da ilustruje uticaj roditelja (nurture - spoljnjih faktora) u banalnom ucenju slova.
Kod oba deteta su isti roditelji, isto okruzenje itd. jedno dete je naucilo sva slova pre 3 godine, drugo dete nema sanse da naucimo i ako je starije od 3 godine. Dakle postoji nesto sto je van moci roditelja, drustva i spoljnjih faktora, postoji nesto u samom detetu, sa cim se to dete rodilo (nature - geni), sto mu omogucava da uci ili ne uci slova. I to je jedan od 1000 primera koje svaki roditelj 2+ deteta moze da vidi svakodnevno.

Kvalitetni postovi :)

Da dodam, da kod starijeg deteta moze doci do regresije, zbog mladjeg.

Pa dobro, sad je valjda u redu, mada moraš priznati da je ovo dosta drugačije od izjave "karakter i intelekt se nasledjuju", al ajd da kažemo i da je bio nesporazum donekle, ja sam više pisao o karakteru kao kad kažu da je neko karakterna osoba, da je čvrst karakter i kad psiholozi nabrajaju taksativno koje sve vrste osobina karaktera postoje, a vi više o karakteru kao nekoj osobenosti, sklopu ličnosti, ali za taj deo se nisam bunio, svako je jedinstven i osoben i ta kombinatorika je delimično nasledjena.

Takodje, verujem da bi se neko ko je stručan dosta drugačije izražavao, ti pišeš ljudski mozak se u detinjstvu razvija, a verovatno misliš na to kako se neka funkcionalnost pojavljuje, mozak se razvija u svakom slučaju, bebe se radjaju sa mozgom, u svakom slučaju postoje dve hemisfere, mali mozak, kičmena moždina, korteks i sve to raste dok se kosti glave razmiču dok i čovek raste do 25-te otprilike, isto kad kažeš da su uslovi od suštinske važnosti ovi bi pre rekli neophodni, jer ako je suštinski pojaviće se oni desničari i levičari o kojima piše banana pa im objasni da arijevsko okruženje nije suštinsko ili gomila igračaka...i ova evolucijska prošlost je pod znakom pitanja, kad onu divlju decu odvojen palac nije inspirisao da rukom hvataju stvari...

I na kraju iz onog članka koji je banana priložio: identični blizanci ali ovaj put i odrastali u istoj porodici, išli u istu školu, znači svi uslovi i genetika isti a oni ipak različiti?



Ma i ja sam laik, ali izgleda da jedno pravilo i dalje važi, svako čita i zapazi ono što mu odgovara, prvi sledeći pasus posle onog što si citirao je ovaj: "Behavioral geneticists like Turkheimer are quick to add that many of the differences among people cannot be attributed to their genes. First among these are the effects of culture, which cannot be measured by these studies because all the participants come from the same culture, typically middle-class European or American. The importance of culture is obvious from the study of history and anthropology. The reason that most of us don’t challenge each other to duels or worship our ancestors or chug down a nice warm glass of cow urine has nothing to do with genes and everything to do with the milieu in which we grew up. But this still leaves the question of why people in the same culture differ from one another."



A nisam vidovit, ako citiraš i započneš sa "nije baš tako" pretpostavljam da oponiraš, a citirao si deo o karakteru.



To po psiholozima, al ko će njima verovati, i navodno ne samo to nego: "preti opasnost da se mladje dete trudi da sustigne starije u svemu (pa ako ne sustigne bude isfrustrirano), a starije se trudi da se spusti na nivo mladjeg i učestvuje u njegovim igrama (pa bude infantilno)" i onda kao neće lepo da se razvijaju, ovo sve važi ako su rodjeni u malom vremenskom razmaku, navodno oni utvrdili da je najbolje po psihičko zdravlje ako su deca rodjena sa razmakom od bar pet godina, sve i da je tako ne znam baš nikog ko je tako planirao porodicu, mnogo više njih znam koji imaju problema da uopšte dobiju decu, i onih koji su ih dobili kad su se rodila otprilike bez nekog preteranog planiranja.

---

@MajorFatal

Izneo si tvrdnju da inteligencija nije nasledjena nego naucena, dao sam ti clanak gde kazu da je izmedju ostalog i inteligencija nasledna kategorija.
Ja ne tvrdim da je obrazovanje, roditelji i sredina nebitan faktor, samo se ne slazem sa tobom da je inteligencija samo steceni kvalitet, odnosno da mozes da uzmes bilo koje dete i od njega odgovarajucom edukacijom, da napravis genijalca. Inteligencija je nasledjeni kvalitet koji se uz pomoc sredine, roditelja i obrazovanja dovodi do punog potencijala.


Odnosno moj inicijalni stav mozes da procitas ovde.

http://www.elitemadzone.org/t498586-9#3820471

Ne baš sam naglasio da je inteligencija 100% nasledna osobina, to je osobina čoveka kao vrste, inteligentno rešavanje problema, nivo inteligencije nije nasledan, bar ne na jednostavan način sa roditelja na decu, ili što bi rekli postoji korelacija ali na odredjen način:



U vezi sa ovim ponekad bude u novinama ili na televiziji da su dvoje mentalno zaostalih dobili savršeno normalnu decu, kao mentalno zaostali, retardirani se uglavnom računaju oni ispod 80 poena na IQ testu, aku su blizu te vrednosti deca bez problema završe u kategoriji 80 do 100 poena što se računa kao ok, mogu da završe školu, zaposle se, brinu o sebi, budu korisni članovi društva.

http://www.elitemadzone.org/t498586-5#3819144



Na žalost kod dece koja su pronadjena u divljini inteligencija se nije razvila sama od sebe, (osim činjenice da su uspeli da prežive u divljini, ljudski nokti su daleko slabiji od kandži većine životinja, očnjaci nerazvijeni, trčimo sporije od dosta predatora) dok za razliku od toga oblik ruke, šaka sa pet prstiju su takodje "nasledna kategorija", osobina, i zaista ruka se tako i razvila, kao i ostalo mozak verovatno, glasne žice... Inteligentno ponašanje mora da se nauči, decu učimo i kad im stavimo cuclu, dodamo zvečku, seckamo u kuhinji, dok sa televizora ide neki program, vratimo se sa posla i kažemo zdravo..pa tek u kasnijem periodu toko što sednemo i objasnimo im nešto. Ovo je nešto o čemu pedagozi pričaju, ne možeš mu batinama objasniti da ne bi trebalo da se bije u školi, ili da pričaš da ne treba da se bije a da lešiš majku svakodnevno, učimo ih svojim primerom a da to i ne primećujemo, pogotovo u tom prvom periodu.



Nisam to ni rekao, to kad bi bilo moguće svi bi pravili Ajnštajne i Mocarte.



Slažem se.

---

@MajorFatal - nasledjivanje ne znaci da su deca idealni klonovi svojih roditelja, izvini na indiskreciji, ali jel imas ti bracu-sestre ili sopstvenu decu? Ne pitam zbog zadiranja u tvoj zivot, nego zbog daljnje diskusije.

Sto se tice napustene dece koja su odrasla bez ljudi, to je potpuno odvojena prica, oduvek su ljudi bili fascinirani pricama o deci odgojenoj od strane zivotinja, ali malo je naucnog istrazivanja te pojave, a mnogo vise je legendi, prica, prevara i sl.

Sama situacija gde je dete prepusteno zivotinjama je ekstremna, i obicno je rezultat ekstremnih uslova, i to pitanju roditelja i po pitanju dece, i ne bi trebalo tek tako da se uvode u pricu da li je recimo koeficijent inteligencije nasledan ili ne.

Pa upravo tu je suština nerazumevanja, zbog koga se svađamo bez potrebe (zato sam i prestao da se raspravljam).

Dete jeste nasledilo inteligenciju ali ta inteligencija je u ovom slučaju primenenjena na one stvari i ono okruženje u kome je dete raslo. To je adaptacija životinje (u ovom slučaju čoveka) na nove uslove. Drugim rečima, postavi dva deteta da rastu u divljini, jedno koje ima nasledne predispozicije da bude "glupo" a drugo koje ima nasledne predispozicije da bude "pametno", i dobićeš dva divlja deteta od kojih će ono "pametno" da izvodi bolje zaključke u okviru tog okruženja u kome su rasli. Od njih više nikada nećeš napraviti pametnog (ili glupog) civilizovanog čoveka koji rešava test inteligencije i dobija smisleni rezultat, ali će zato biti pametan ili glup divljak koji se pametno ili glupo snalazi u divljini.

E to je ona implikacija i korelacija o kojoj sam govorio , inteligencija je nasledna ali u šta će se pretvoriti to nasleđe zavisi od spoljnog okruženja tokom odrastanja.

Dobro, tako je, ali šta sad s tim? Em ja nisam rekao ništa drugačije, em ako se ono o nasledjivanju inteligencije uči u srednjoj školi, ovo što si sad napisao se uči u osnovnoj 7, 8 razred iz biologije i uglavnom je dobro poznata činjenica?



Nema potrebe da se izvinjavaš, imam da odnesem burek na Mašin grob, rekli mi iz pekare da mi je 250 grama možda malo?



Pa sad, radimo sa čim imamo što bi rekli, malo slučajeva - malo izveštaja, ali je jako slično i kod onih retarda što su držali svoju decu ceo život zaključane, na sličan način otupe, sad da li bi trebalo da se uvodi u priču zavisi, ako te zanimaju samo normalne višečlane porodice verovatno ne treba, ali recimo ima onih što brinu o napuštenoj, nezbrinutoj deci, njima bi bilo zgodno kad bi takva deca nasledila i koeficijent inteligencije i karakter, i to po mogućstvu od babe i dede jer je mama narkomanka već pokazala karakter da se upropasti i inteligenciju da se drogira.



Molim forum da mi isplati sve zaostale sendviče, kod pisca je predvidjeno uobičajeno vreme prestanka rasprave na 50-toj strani.



Jeste, i sad se samo vratiš u današnje vreme i mesto i primetiš da se nekad i promena okoline, uslova računa kao inteligentna odluka, a ne samo prilagodjavanje na okolinu, nove uslove. Znaš kako je s naukom voli sve da uzme u obzir.



Ne izvodi, za to prvo si samo hteo da zvučiš stručno, ču implikacija korelacije :) za ostalo se slažemo.

---

@MajorFatal - nemam sta da kazem dalje.

Dete se rađa kao "tabula rasa", s tim da su neke stvari genetski nasleđene i odnose se na reflekse i neka ponašanja su urođena pre nego što dete nauči da "svesno" kontroliše svoje telo (npr. hvatanje rukama za odeću i kosu je nasleđen urođeni refleks, kao i kod mnogih životinja).

Mozak je biološka "neuronska mreža" koja se može trenirati da uspešno radi mnogo toga, a sve zavisi od okruženja, škole i drugih faktora na šta će ta mreža biti istrenirana. Naravno, kako su neuroni u početku povezani i kakve sinapse postoje zavisi od genetskog faktora.
Očigledno je da nije "random", ali je pitanje da li je dokazano da tu postoji samo genetski faktor, mada je pitanje koji to drugi faktor utiče na stvaranje sinapsi u mozgu pre rođenja. U stvari, biologija ne može precizno da objasni ni kako se to razvije mozak, oči i mnogi drugi organi, jer ispada da DNK pored sekvenci koje utiču na razvoj svakog tipa ćelija sadrži i sekvence koje određuju tačan broj i raspored svakog tipa ćelija kod novog organizma (npr. oblik nosa zavisi od broja i rasporeda više tipova ćelija od kojih se nos sastoji).


Što se tiče učenja, danas deca brzo nauče da pritiskaju prstima po ekranu mobilnog telefona ili klikću mišem po desktopu, ali recimo imaju često problema u predškolskom ili školi sa gradivom koju su njihovi roditelji sa lakoćom učili.

Jednostavno, ako u godinama u kojima se mozak intenzivno razvija (kreiraju se nove sinapse) trošiš intelektualne kapacitet na banalne stvari, mozak će kasnije mnogo teže sticati nova znanja koja zahtevaju dobru osnovu (tj. razvijenu logiku) i vidu nekih specifičnih predznanja
Mi stariji smo prvo naučili neke fundamentalne stvari, pa smo posle naučili da čačkamo po telefonu ili računaru, i nismo imali toliko problema sa školom.

---

Ne znam da li je inteligencija nasledna ili ne, ali da se razvija, svakako da se razvija u okviru potencijala koji je dat, da ne kažem predodređen genetskim materijalom(ovako ispada da je nasledna). E sad, ne mogu da se složim da se može razviti preko određene granice, tj. potencijala datog nasleđem. Dakle, rekao bih da tu obrazovanje ne igra neku ulogu, ili bar ne bi trebalo ako bismo želeli da nam definicija inteligencije bude valjana(ne kao da se nešto valja valjkom, nego da je dobro tj. valjano definisano, definisano kako valja). Jedan hipotetički primer: dve osobe sa istim, velikim potencijalom(jednojajčani blizanci), mogu biti razdvojeni i živeti u potpuno različitim uslovima. Jedan može ostati da živi u civilizaciji i postati naučnik, onaj pravi. Drugog možemo poslati u džunglu, u divljinu, gde će postati vešt lovac. Ovaj drugi svakako neće umeti da čita i piše, ali to ne znači da je manje inteligentan od prvog, jer će umeti da vešto ulovi ribu ili neku drugu divljač, da se maskira kako ga pomenuta divljač ne vidi ili oseti. O čemu se ovde radi? Rekao bih, samo o tome na koji se način ta inteligencija ispoljava. Zato kažem da ovde nema mesta priči o obrazovanju.

Sad da ispravim ili dopunim neke zablude, možda da se zapitam, u skladu sa temom, šta je svest? Svest nije intelekt, svest ne obrađuje ništa, ona nam samo servira rezultate opažanja sveta i pojava u njemu. Od snage, dubine(nazovite to kako hoćete) te svesti zavisi kako(mada tu već igra ulogu i inteligencija, ali to nije u kontradikciji sa prethodnim) i koliko će opažati svet. Na primer, ljudi imaju oči i očima opažaju svet. Slepi miševi to rade na drugi način, tj. eholokacijom, jer su im oči zakržljale. Uopšte, mi svojim čulima ne opažamo čitav spektar zračenja bilo koje vrste, na primer ne možemo čuti tonove izvan određenog opsega, što ipak ne znači da tih tonova nema u našoj blizini. Psi imaju izrazito razvijeno čulo mirisa, ono što oni mogu da osete, ljudi ne mogu. Primer: psi koji otkrivaju narkotike. Šta kasnije mi radimo sa onim što nam svest preko čula servira, neko je deseto pitanje. Tu se uključuje intelekt, ali ne pre toga, pre toga rade čula. Možemo li mi svojim čulima da registrujemo radijaciju? Ne možemo, dakle, prilično smo ograničeni u tom pogledu.

Da li su ljudi svesna bića? Da, svakako da jesu. Da li smo svesniji od ostalih životinja? Da, jesmo, ali tu ulogu sada već igra i intelekt. Ako se vozim pored rafinerije, pa se kojim slučajem desi eksplozija, neće mi biti teško da shvatim šta se desilo: incident u nekom postrojenju. Na brdu ili livadi pored puta, konj će svojim čulima opaziti istu stvar, na potpuno isti način, ali on neće znati šta se tačno desilo, baš zbog toga što nema razvijen intelekt.

Banana

Izvini, nema ljutiš, ali ti uopšte ne shvataš šta je volja niti kako se manifestuje, da ne kažem ispoljava. Nisam siguran, ali mi se čini da se tu ne razlikujemo od životinja(sve vreme se poredimo sa životinjama, šta je ovo), jer je volja ona supstanca u svima nama koja nas tera da živimo, koja nas održava u životu. Više se ne sećam da li je u ovoj temi, ali mi je neko prebacio što mešam volju i nagone. Pa, volja je program koji radi nezavisno od naše volje(kontradiktorno, znam), tj. onaj program koji nas drži u životu uprkos svemu, a to mi liči na neki supstrat nagona. Da ne navodim imena fozolifa, koliko puta se svako od nas ne zapita, čemu sve ovo, kuda ovo vodi, tj. u vezi sa sopstvenim ličnim životom ne kaže, dosta mi je svega, ne mogu ovo da podnesem. Mnogi, tj. teško da ima čoveka na ovom svetu, koji se nekad nije zapitao ova pitanja ili rekao nešto slično. Zašto ogromna većina njih nije izvršila samoubistvo? Hebiga, volja kaže no no. Šta onda dokazuju samoubistva? Ništa posebno, volja je program koji ponekad ume da zakaže, tj. da naiđe na pitanje na koje nema odgovor. Na primer(pu pu daleko bilo): nađete se zarobljeni od strane neprijateljske vojske koja voli da muči ljude. Da li biste izdržali? Samoubistvo je čin kojim "volja" ukida samu sebe, tj. pokušava da ukine samu sebe. Moram ipak da pomenem Šopenhauera i celu ovu priču o volji povežem sa umom. Da li samo čovek ima um? Šopenhauer kaže ovako(citiram po sećanju): Jedino u biću obdarenom umom, tj. u čoveku volja dolazi do samorefleksije, volja prepoznaje samu sebe. Tu sad dolazi do stapanja objekta i subjekta(ja i drugi, ja i svet), odnosno onoga što se na sanskritu kaže nešto kao ta tvam asi, to si ti.

Dakle, banana, slobodna volja i svest nemaju neke veze, bar ne onako kako si ti to predstavio. Koliko se ubistava iz nehata, povreda i sličnih nesreća dogodi zbog milion faktora? Mnogo. Zašto postoje sudovi, sudije i sudski procesi gde se utvrđuje da li je okrivljeni izvršio neki čin, neko delo svesno i što je važnije voljno. Dobar i plemenit čovek svakako ne želi da ubije drugo ljudsko biće, tj. njegova volja nije usmerena u tom pravcu, ali mu se može desiti da zbog umora izazove saobraćajku i usmrti drugog. Šta je tu voljno? Ništa, a ipak se desilo.

Kao što sam već rekao, tomovi su napisani o toj temi, o temi slobodne volje. Ponekad sam zaista u tom tripu da ne postoji slobodna volja, iako to vodi u determinizam, tj. neku vrstu fatalizma.

Janjiću, da li si siguran da se dete rađa kao tabula raza. Platon kaže da je znanje sećanje, tako da kada i popunimo tu tablu, mi nismo naučili ništa novo, samo smo se setili onoga što već znamo.

_{[Ovu poruku je menjao Bradzorf012 dana 12.03.2018. u 00:08 GMT+1]}

@Bradzorf012 - definisi sta podrazumevas pod slobodnom voljom, posto od toga zavisi daljnja rasprava. Slobodna volja je pojam koji se nasiroko koristi, od prava do filozofije, preko psihologije, ali u zavisnosti od definicije volje pa onda i slobodne volje, vodi se rasprava da li postoji ili ne.
Ja sam rekao sta se generalno smatra slobodnom voljom u nekom uzem smislu i kako se na to gleda, bez ulazenja u neku dublju filozofiju. Bez slobodne volje, ne postoji ni odgovornost. Jer ako su sve akcije proizvod proslosti (ili nesvesnih procesa, Boga, itd), onda ni pojedinac nema uticaj na buducnost, prema tome ne moze da snosi ni odgovornost za buduce dogadjaje, u svakom pa i u pravnom smislu.

Rekao bi, na osnovu tvog komentara da ono sto sam ja hteo da kazem i ono sto si ti razumeo, predstavljaju 2 razlicite stvari :D



_{[Ovu poruku je menjao bananaphone dana 12.03.2018. u 08:13 GMT+1]}

U kakvoj su vezi slobodna volja i kvantna fizika? Da li se u osnovi slobodne volje nalazi neka vrsta random generatora?

Hitno potreban vikler za zemaljske vijuge.

Ma do je drvljenje po filozofiji.

Ceo fizicki svet je definisan zakonima fizike, koji su deterministicki, i u suprotnosti sa konceptom slobodne volje. Posto smo i sami deo fizicke stvarnosti, to bi onda znacilo da mi nemamo slobodnu volju nego da su stvari vec definisane zakonima fizike, odnosno kad bi znao sva prthodna stanja svake cestice u univerzumu, mogao bi da predvidis buducnost, odnosno ne bi bilo mogucnosti da je buducnost drugacija od one koju si ti izracunao, (kao sto mozemo da izracunamo kad ce svaki dan sunce da se pojavi na horizontu i sl).

E sad sa kvantnom fizikom, ti ne mozes da izracunas tacnu poziciju svake cestice u buducnosti, nego samo verovatnocu gde se ta cestica mozda moze pojaviti, i to otvara mogucnost za visestruku buducnost, sto onda otvara mogucnost slobodne volje, odnosno biranja buducnosti.

Ali to je samo jedna definicija i jedan nacin da se razmislja o slobodnoj volji...

Slobodna volja može biti filozofsko, psihološko, i fizičko pitanje.

Ako se manemo filozofije, u fizičkom svetu slobodna volja jednostavno ne postoji jer je formiranje i neuronskih veza i celokupno prethodno iskustvo i sam karakter/ličnost osobe već određena prethodnim rasporedom čestica u svemiru koji su urokovali i genetsko nasleđe i uslove života. Naravno uz kvantnu slučajnost. Svaka akcija čoveka koja bi se mogla svrstati u slobodnu volju je u stvari reakcija na prethodna iskustva i posledica razmišljanja koje je takođe samo reakcija na prethodna iskustva. Sem toga, slobodna volja kako je ljudi posmatraju (sloboda odluke o svojim postupcuma u nekom trenutku) ima vrlo vrlo jake veze sa čistom biologijom i konstrukcojm mozga i težnjama koje taj mozak proizvodi ili problemima u funkcionisanju delova mozga, iako vama to tako ne deluje na prvi pogled.

Ovo je zanimljiv video:

https://www.youtube.com/watch?v=o0GN4urbA_c


Dakle, slobodna volja u svetu ovozemaljske fizike jednostavno ne može postojati. Jedina mogućnost da nađemo način da slobodna volja bude nekako moguća, je da uvedemo neki pojam koji ne spada u poznatu fiziku, recimo nekakvu dušu ili sličan duhovni entitet. Ja nisam promenio svoje mišljenje po pitanju duše, ali ne isključujem postojanje nečega što nije poznato ljudskoj vrsti u ovom trenutku tako da mogućnost slobodne volje dakle postoji, ali ne u okviru sadašnje nauke.

@pisac - ne mogu da odolim :D, jel te privukao ovaj deo:

https://youtu.be/o0GN4urbA_c?t=2m50s

Pazi lik je u 40-tim postao pedofil, pa su mu otkrili tumor na mozgu, i kad je tumor izbacen, nestali su i pedofilski porivi :D :D :D


BTW - nije los video, primeri koji se pominju su odavno poznati, ali je ovo potpuno drugi segment "slobodne volje" i meni svako interesantniji. Inace eto ti knjizica za pocetak - pominju se u ovom videu "Predictably Irrational" and "Thinking, Fast and Slow" obe su dobre.

Imas i "The Happiness Hypothesis: Finding Modern Truth in Ancient Wisdom" i "The Righteous Mind: Why Good People Are Divided by Politics and Religion" od Jonathan Haidt-a koje idu lepo uz ove dve gore nabrojane. Ustvari imas dosta i interviju-a sa njim, nije lose odgledati.

Sve su to boza-ljimunada knjizice koje laik (poput mene) moze da svari bez problema a pisu ih pametni ljudi i nisu gluposti. A sigurno sadrze vise informacija od youtube videa.

Eto imas i http://www.delfi.rs/knjige/118...oli_knjiga_delfi_knjizare.html - na srpskom, laganezi knjiga za siroke narodne mase, a ipak - meni je bio dobar uvod u Jungove ideje.

Nije, ali odgovor na to bi znao i sam kada bi znao šta je tačno pedofilija, odnosno da ona nema veze sa godinama nego sa izgledom. Drugim rečima, mnogo onih koji vole mršave ćosave manekenke dečijeg izgleda su pedofili, za razliku od mene koji volim samo prilično bujne. Npr, ti recimo voliš mršave ćosave detinjaste od 20 godina, a ja zrele bujne od 15 godina, i ti si u stvari veći pedofil i možda bi mogao da posetiš neki skener , a ja sam u stvari sasvim normalan, hehe.

Pa dobro nije pedofilija u onom usko-strucno pogledu, nego levitiras tu negde izmedju hebefilije - dok si tvrdio da su idealne majke od 14 godina, sad malo gazis u ebofiliju, od kako si podigao interes na 15-to godisnjakinje, ako bas hoces da cepidlacis.

Ostalo je klasicna racionalizacija, pronalazenje u drugima sopstvenih mana :D