Ih, svake druge-treće nedelje, čuo sam za lika koji putuje u SAD odavde, radi na daljinu, ali valjda ode na svakih par meseci do SAD ili šetomesečno tamo.
A što se tiče amortizacije auta, nije samo do toga. Ja sam na auto koji sam kupio 2010. godine spucao ne znam ni sam koliko para i to se nije toliko osetilo po džepu. Onda sam ga zamenio 2013. godine, i u taj sledeći sam potrošio nekih para, dosta manje, ali sad ne može da mi ostane ni za zamenu amortizera, a kamoli nešto drugo, jednostavno ne znaš na šta ode plata.
U stvari, mnogo štošta je poskupelo, nismo ni svesni koliko je hrana skuplja nego pre 5-6 godina, troškovi auta takođe. A svratiš u prodavnicu, ne možeš da potrošiš ispod 500 din. nikako, osim ako ne uzmeš samo hleb i jogurt/mleko k'o penzioneri, pa svaki dan da potrošiš samo na 3-4 sitnice 500din., to je mesečno 25.000 din., da ne pominjem ostale troškove.
Na prvi pogled ništa nije drastično skuplje, ali se malo po malo nakupi, a plate su nam iste ili niže nego pre 5 godina, i to se itekako oseća.
Ispada da je najbolje nemati auto, nekoliko puta godišnje kad treba da odete negde dalje, jeftinije je platiti taksi, ili za malo dalje destinacije iznajmiti auto, ali zato nema registracija, gume, servisi, gorivo, popravke...
Međutim, kad se navikne čovek na auto, to je poslednja stavka koje bi se odrekao.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Registrovani: 6 ( Texas Instruments, aleksim, Ivan Dimkovic, luaay, bojanum, 33rf )
Re: Koliko daleko je naš čovek spreman da putuje na posao?
Kojom linijom/kompanijom ideš? Baš me pre par dana neko pitao koja je najbolja/najpovoljnija opcija za česte odlaske u CZ.