Ako uradite pretragu termina akontna cena (čak i bez navodnika, tj. odvojenih rečin, a ne cele fraze), maltene svi rezultati pretrage se odnose na vesti o ceni maline!!!
Što će reći da se praktično u medijima ne pominje akontna cena ni za jedan drugi proizvod, niti za to postoji adekvatan termin u engleskom jeziku (akontna može poticati jedino od reči "account", što znači račun).
Ta cena se odnosi na onu koja bi eventualno sigurno obezbedila pokrivanje troškova hladnjačarima i otkupljivačima, a ako na svetskom tržištu cena bude drastično veća i malina se izveze po većoj ceni, svi u lancu bi podelili deo tog profita (bar je takva ideja, a kako to kod nas izgleda u praksi je malo drugačija priča).
Međutim, malinarima se može ponuditi i drugačija usluga: cena usluge hladnjačara je "tolika i tolika", a svih ostalih u lancu do kupca u inostranstvu "tolika i tolika", a sve preko toga mogu dobiti malinari nakon plaćanja svih dažbina na razliku (porezi ili šta već).
Tako je npr. sa medom, jedan veliki otkupljivač nudi svim pčelarima varijantu da im naplati svoje troškove (skladištenje i prevoz do inostranstva) po ceni 0.50€ po kilogramu, a oni sami neka nađu kupce u Evropi ako nisu zadovoljni cenom.
Međutim, svi umeju da palamude o cenama kad su u pitanju MALOPRODAJNE cene u inostranstvu, a kad SAMI treba da nađu kupce i obezbede celu logistiku, onda ih to ne interesuje, nego traže garantovani deo kolača, a ostali u lancu neka bankrotiraju ako cena na svetskom tržištu bude niža.
Naravno, nisu ni hladnjačari i izvoznici nevinašca, inače ne bi nicale nove hladnjače širom Srbije, i to baš za malinu (jer je za duboko zamrzavanje hladnjača drastično skuplja nego za npr. voće kao što je jabuka), ali je nerealno očekivati da oni rade bez profita ili sa profitom od 10c po kilogramu.
I poslednje, uvek se nekako na umu stalno ima ona maksimalna izvozna cena maline, a niko ne pominje PROCENAT ukupnog roda otkupljene maline koji se može prodati u inostranstvu po najvišoj ceni.
Kao što znamo, malina se kod nas zamrzava i prebira, deo ide u griz, deo ide kao ekstra klasa, a ono između nikako ne ide po najvećoj ceni, nego po nekoj između. Koliki je procenat kog proizvoda zavisi od kvaliteta maline (što može zavisiti i od vremenskih uslova, agrotehničkih mera...), ali je najvažnije da malinari, ako žele da izvoze svežu malinu, moraju raditi kao holanđani sa cvećem: organizovati linije transporta takve da se danas ubrana malina već sutra nađe u prodajnim objektima širom Evrope.
Na žalost, niti su oni za to zainteresovani niti Srbija kao država, niti bilo ko od izvoznika. A i problem je ko bi tu malinu prebirao i koliki procenat bi mogao da ide u svežem stanju (kad kažem svežem, mislim na malinu rashlađenu na određenu temperaturu malo iznad nule, tj. da ne bude zamrznuta, ali dovoljno nisku da se ne ubuđa).
Dobro znamo da naši proizvođači samo hoće maksimalnu cenu kao da im je 100% proizvodnje naj-ekstra kvaliteta, a realnost je sasvim drugačija, i zbog te realnosti mi ne možemo ni da izvezemo gotovo nijedan finalni poljoprivredni proizvod, već samo rinfuzu (ranije sam pominjao sušene šljive).
I konačno pitanje, šta je bilo na kraju npr. sa NOVCEM iz ovog EU PROJEKTA:
http://www.rsedp2serbia.eu/pro...ort-to-grant-scheme/project22/
Oko 700.000€ je dobijeno za projekat uvođenja sistema kontrole kvaliteta za izvoz maline u svežem stanju, i ŠTA je po tom pitanju urađeno i koji su rezultati?
Malinari bi više oko ovakvih stvari trebali da se pitaju i da imaju povratne informacije...
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Re: Malinari na putu ka BGu
Re: Malinari na putu ka BGu
