Re: Malinari na putu ka BGu
@žutokljunac
Pre oko jednu deceniju kada je i krenula ova priča sa malinama, imao sam simpatije za njih, naivno verujući u o ono čuveno da "na seljaku svako hoće da zaradi". Međutim, ovde se radi o ljudima koji bi hleba preko pogače. Najpre, gaje kulturu koja nije streteški važna, država im ne može biti nikakav garant za otkupnu cenu, jer bi to bilo u suprotnosti sa zdravim razumom. Svako bi onda mogao da traži da mu država za proizvod ili uslugu koju plasira na tržište garantuje cenu, a to je malo nemoguće. Kukuruz, pšenica, mleko ili meso, tu država može i treba da reaguje, ali ne i za malinu. Drugo, ima dosta proizvođača jagoda, višanja, jabuka i drugog voća koji takođe plasiraju svoju robu na tržište, pa ne blokiraju puteve ili rade nešto još gore u nameri da zaštite svoja prava.
Na kraju, ovaj "argument" koji se često poteže, a koji se odnosi na broj otkupljivača i izvoznika, odnosno cenu maline u supermarketima po inostranstvu. Da li postoje elementi kartela kod otkupljivača, ne znam, čisto sumnjam, ali teško da ih može biti više. Jednostavno, radi se o velikim poslovima i teško da bi se neko iz Rusije ili bilo koje druge zemlje smarao sa hiljadu firmi koje otkupljuju i izvoze malinu. Čak i kada bi eventualno neko pristao na tako nešto, tržište bi u kratkom roku regulisalo stvar i na kraju bi ostalo samo par ozbiljnijih igrača. Sada ono najvažnije. Kažeš, cena u supermarketima u Moskvi je i do 50 evra po kilu. Čisto sumnjam da malinari ne mogu da shvate besmislenost ovog poređenja, tj. poređenja maloprodajne cene u inostranstvu za kutijicu od 250g i otkupne cene na veliko u malinjaku, ali ih to ne sprečava da taj "argument" nanovo i nanovo povlače. Razumem ih, svako se bori za sebe, ali mera i granica bi ipak trebalo da postoje. Ta malina iz nekog malinjaka u Srbiji mora da prođe sito i rešeto do rafa neke prodavnice u inostranstvu. Dakle, neko to najpre mora da klasira, sortira, zamrzne, preveze i čuva. Mora da ima potrebne dozvole, da ugovori posao, isporuči(izveze) malinu u inostranstvo. Drugim rečima, mora da ima kompletnu infrastrukturu jedne ozbiljne firme, ako hoćete i jaku kadrovsku bazu(pravnike, ekonomiste, menadžere). Tamo verovatno mora da plati razne troškove fitosanitarnih pregleda, neko u toj Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj mora da je uveze, da je distribuira da bi na kraju došla do krajnjeg kupca. Pa majku mu, ona kasirka koja propusti to pakovanje od 250g ispod bar kod čitača, ni ona ne radi za kikiriki već za platu. Sve mi se više čini da u svojoj zaslepljenosti sopstvenom zaradom, malinari nisu svesni ovog zaista dugog lanca ili čak ako su svesni, hteli bi da svi oni rade za dž, a da njima(malinarima) ostaje čist profit. Ovoga možda ima samo u bajkama, ali ne i u stvarnom svetu.
Na kraju, ako su im toliko visoki troškovi proizvodnje, ako su berači skupi, uvek mogu da lepo zarade kod komšije kao berači.
 |  |
 |
