4G internet i prevare provajdera

Zlatni_bg:
Druze, stvarno mi se ne raspravlja s tobom. Mnogo malo citas, mnogo malo razmisljas, a polako gubim zivce za ovu besmislenu temu gde niko ne iznosi cinjenice, vec samo neke svoje pretpostavke. Evo ti odgovori.

Netacnih i pausalnih stvari nema u mojim postovima, svako moje izlaganje je podupreto cinjenicama - ako zelis, proveri i sam, mene zaista mrzi. Na ljudima ovde je da mi veruju, ja dok sam imao zivaca da objasnim stvari pruzao sam i sam validne provere svega sto sam izneo. To sto ti ne mozes da razumes sta sam ja napisao je druga stvar. Trece, ne mozes da me optuzis da pisem "netacne i pausalne stvari" i da stavis tacku ili smajli kao kraj recenice, jer time apsolutno nista nisi rekao.

Sto se tice tvog drugog posta, da, Wikipedija NIJE VALIDAN IZVOR ZA ISTRAZIVACKE RADOVE. Sam si spomenuo doktorate, rec doktorat nisam spomenuo ovde. Seminarski, diplomski i slicno mozda jesam, doktorate si sam spomenuo, sam se snadji sa tim. Ja stojim iza svojih reci, a ti ako mislis da ce neko ko je iole pametan da zavrsava doktorsku disertaciju na bilo kom fakultetu koristeci Wikipediju kao izvor informacija, ne znam sta da ti kazem.

Okej, lupio sam pretragu po ac.rs domenima sa keywordom "wikipedia" i sta sad? Nigde nema rezultata da je neko radio naucni/seminarski ili bilo kakav drugi rad, vec samo preporuke da se uz pomoc Wikipedije citaocima olaksa razumevanje nekih termina. Nece sigurno svaka fusnota u blogovima i slicnim stvarima da zahteva citanje cele knjige? Lakse je reci "procitajte na wikipediji", zar ne? I opet kazem, niti su u pitanju projekti, niti istrazivacki radovi.

"Sta to znaci po tebi - svi univerziteti u Srbiji rutinski daju doktorate koji su manje vise plagijat ? :)" - Ne daju univerziteti u Srbiji doktorate, doktorate daju kandidati za doktorsku disertaciju, a univerziteti ocenjuju radove. Ova recenica ti je potpuno gramaticki nejasna. Ako zelis da postavis pitanje, onda ga postavi u upitnom obliku.

Mnogi su poceli da lete ovde a da pritom nisu dali nikakav doprinos temi i ni jedan jedini argument. Ako je pljuvanje tudjih postova jedino sto umete, a da su postovi vredni citanja i sadrze neke objasnjene stvari, iznesite onda i vi vase misljenje, ali podupreto nekim osnovom ili cinjenicama, a ne "nisi u pravu" i slicno.

I apsolutno me zabole vise za vase diskusije o brzinama. Da iko imalo ima tehnickog znanja i volje ne bi govorio da je 4G ustvari 3G jer se koristi totalno drugi spektar frekvencija a to je ono sto je najbitnije. Telefon prikazuje 3G ili 4G ikonicu u zavisnosti od toga koju frekvenciju koristi.

Toliko od mene, nastavite slobodno sa diskusijom. Oni koji su hteli da shvate su shvatili, oni koji znaju su procitali i to je to, ko ne zeli da se edukuje i procita, razume, i proveri ono sto sam pisao i ja i jos neki clanovi, ne mora. ES je nekad bio lepo mesto sa manje smaraca i vise informativnih postova.

"Nije sramota ne znati..."

Druze, stvarno mi se ne raspravlja s tobom. Mnogo malo citas, mnogo malo razmisljas, a polako gubim zivce za ovu besmislenu temu gde niko ne iznosi cinjenice, vec samo neke svoje pretpostavke. Evo ti odgovori.

Okej, lupio sam pretragu po ac.rs domenima sa keywordom "wikipedia" i sta sad? Nigde nema rezultata da je neko radio naucni/seminarski ili bilo kakav drugi rad, vec samo preporuke da se uz pomoc Wikipedije citaocima olaksa razumevanje nekih termina.

"Sta to znaci po tebi - svi univerziteti u Srbiji rutinski daju doktorate koji su manje vise plagijat ? :)" - Ne daju univerziteti u Srbiji doktorate, doktorate daju kandidati za doktorsku disertaciju, a univerziteti ocenjuju radove. Ova recenica ti je potpuno gramaticki nejasna. Ako zelis da postavis pitanje, onda ga postavi u upitnom obliku.

Netacnih i pausalnih stvari nema u mojim postovima, svako moje izlaganje je podupreto cinjenicama - ako zelis, proveri i sam, mene zaista mrzi.

PRAVILA PISANJA DIPLOMSKOG RADA NA UNIVERZITETU SINGIDUNUM
Šta je svrha pisanja diplomskog rada?
Diplomski rad predstavlja vrhunac Vašeg četvorogodišnjeg studiranja. Svrha pisanja rada jeste da pokažete stečeno znanje i veštine tokom studija, a posebno u oblasti na koju se odnosi Vaš diplomski rad. Zato ovom poslu treba da pristupite odgovorno, savesno i u skladu sa najvišim etičkim standardima.
Imajte na umu da je za pisanje kvalitetnog diplomskog rada potrebno vreme. Stoga je posebno važno da na vreme razmišljate o temi svog rada i kontaktirate potencijalnog mentora, kako biste dobili preporuku za literaturu i način pisanja rada.
Ne zaboravite da je za pisanje neophodna priprema! To znači da treba da pročitate preporučenu literaturu i istražite elektronske izvore (članke, časopise ili slično), pre nego što pristupite pisanju. Tako ćete postići značajno bolje rezultate.
Diplomski rad treba da bude originalan, a ne plagijat.
Diplomski rad treba da bude originalni tekst autora. To znači da je najstrože zabranjeno preuzimanje tuđih misli, rečenica ili ideja, bez navođenja izvora (reference). Ukoliko se utvrdi da je rad ili deo rada plagijat, odnosno da je preuzet sa interneta ili doslovno prepisan iz literature, biće poništen u skladu sa Etičkim kodeksom Univerziteta Singidunum.
Nakon završetka pisanja, svaki kandidat potpisuje Izjavu o autorstvu, kojom preuzima moralnu, materijalnu i krivičnu odgovornost za eventualni falsifikat tuđeg rada ili kršenje Zakona o autorskim i srodnim pravima ili Etičkog kodeksa Univerziteta Singidunum.
Koje su osnovne tehničke karakteristike diplomskog rada?
Vaš rad treba da ima između 35 i 45 stranica teksta, formata A4 (290x217) i obavezno otkucan u fontu Times New Roman. Rad možete pisati ćiriličnim ili latiničnim pismom, uz obaveznu upotrebu svih dijakritika (č, ć, ž, đ) ukoliko rad kucate latinicom.
Tekst treba da ima uvučene paragrafe i da bude poravnat po marginama sa obe strane. Svaka stranica osim naslovne treba da ima svoj broj, u središnjem delu u dnu stranice.
Koristite osnovni tip slova, a ukoliko želite nešto posebno da naglasite, koristite kurziv, kao i u slučaju navođenja citata. Veličina slova je 12, dok su veličine slova na naslovnoj stranici, kao i veličine naslova identične onima u zvaničnom template-u diplomskog rada. Diplomski rad ne sadrži apstrakt (sažetak).
Osnovni metodološki elementi diplomskog rada
U uvodnom delu, Vaš diplomski rad treba da sadrži osnovne metodološke elemente: problem istraživanja, predmet istraživanja, osnovne ciljeve koje želite postići pisanjem, kao i metode koje ste koristili prilikom pisanja diplomskog rada. Za sve metodološke delove Vašeg diplomskog rada, nužno je da konsultujete svog mentora.
Problem istraživanja podrazumeva ili širi predmet istraživanja, podrazumeva u najširem smislu šta je celina koju istražujete (npr. upravljanje ljudskim resursima, hotelsko poslovanje, bezbednost na internetu, ekonomska kriza ili slično).
Predmet istraživanja je konkretna tema kojom se bavite – npr. Upravljanje ljudskim resursima u hotelu NN ili Uticaj globalne ekonomske krize na turističku ponudu NN države ili Principi pravilne ishrane kod sportista i slično.
Ciljevi istraživanja zavise od predmeta, tj. od teme Vašeg diplomskog rada. Cilj pisanja diplomskog rada može biti da: naučno objasnite određenu pojavu ili na primer, da se unapredi neki društveni ili ekonomski proces.
Metode istraživanja koje koristite mogu biti: osnovne, opštenaučne ili metode i tehnike prikupljanja podataka. Osnovne metode mogu biti: analitičke (jednu celinu razlažemo na delove kako bismo je objasnili) i sintetičke metode (obrnuto).
Od opštenaučnih metoda uobičajeno se koriste: komparativna (uporedna) metoda, statistička metoda, hipotetičko-deduktivna metoda (postavljanje hipoteza – pretpostavki koje želimo da dokažemo ili opovrgnemo) i druge.
Metode i tehnike prikupljanja podataka, u zavisnosti od teme, mogu biti: anketa, upitnik, intervju, posmatranje, eksperiment, analiza sadržaja primarnih ili sekundarnih izvora (npr. analiza pravnih propisa, finansijskih izveštaja, pravilnika, čitanje adekvatne literature i slično), kvantitativne metode (npr. statistička obrada podataka koju smo prikupili).
U metodološkom delu na kraju uvoda, poželjno je uputiti na kratku strukturu diplomskog rada.

Kako se navode reference i literatura?
Svaki akademski tekst, uključujući i diplomski rad, nužno mora da sadrži spisak korišćene literature. Literatura je dokaz da je kandidat tokom studiranja stekao odgovarajuće znanje iz oblasti iz koje piše diplomski rad, a takođe pokazuje da je ovom poslu pristupio ozbiljno, odgovorno i savesno. Navođenje literature, jedan je od glavnih parametara koji pokazuju da je kandidat samostalno napisao rad uz mentorstvo profesora.
U literaturi ne smeju da se nađu izmišljene reference. Drugim rečima, samo ono što zaista koristimo u pisanju diplomskog rada, tj. ono što je citirano i na šta se kandidat u pisanju poziva, može da bude deo navedene literature. Zato je vrlo važno da citirani autori u tekstu, budu identični onima koji se navode u spisku literature i obrnuto. U suprotnom, rad se kandidatu vraća na doradu, što može zahtevati dodatno vreme i mnogo veće napore nego u slučaju savesnog pisanja diplomskog rada.
Kandidat MORA navesti literaturu za sve informacije koje nisu njegovo delo, na primer: prezuet tekst, formule, slike, grafike i slično. Bibliografske reference treba da sadrže dovoljno informacija, kako bi svako ko čita rad mogao da pronađe izvor citiranog teksta. Reference se ne navode samo na mestima na kojima kandidat direktno citira neki tekst ili nečije reči, nego i svaki put kada prepričavanjem prenosi nečiju ideju, koncept ili misli.
Reference se prilikom pisanja ne navode u fusnotama, već u samom tekstu, na kraju rečenice, kao u sledećem primeru:
Cilj revizije finanisijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finanisijski izveštaji, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa utvrđenim okvirom za finansijsko izveštavanje. Uzimajući u obzir inherentna ograničenja revizije, postoji neizbežan rizik da neki materijalno pogrešni iskazi neće biti otkriveni, iako je revizija pravilno i izvršena u skladu sa Međunarodnim standardima revizije (Petrović, 2010, 64).
U fusnotama kandidat može eventualno dati pojašnjenje određenih pojmova, ukoliko to smatra neophodnim za razumevanje i bolji kvalitet svog diplomskog rada.
Nakon što se u tekstu navedu svi citirani autori, sastavalja se konačan spisak literature koji se nalazi na kraju rada koji izgleda kao što sledi:
[1] Knjige (jedan ili više autora)
- Stanišić, M. (2014) Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd
(ukoliko knjiga ima više od 4 autora, navodi se samo prezime prvog i odrednica et al.)
[2] Članak u časopisu
- Pfeffer, J. (1996) When it Comes to "Best Practices" - Why Do Smart Organizations Do Dumb Things? Organizational Dvnamics, 25, 33-44
[3] Članak u zborniku
- Chatov, R. (1981) Co-operation between government and business, u Handbook of Organizational Design, P. Nvstrom i W. Starbuck (ur.), Oxford University Press: New York, str. 487-502.
[4] Internet i elektronski izvori
- Holland, M. (1996) HarvardSystem [on-line]. Poole, Bournemouth University. Preuzeto sa http://bournemouth.ac.uk/servi...s/lis/LIS_Pub/harvardsyst.html [Dostupno dana 15.09.2011.]
- Internet stranice se obavezno navode u celosti, npr. http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/ [posećeno dana: 26.06.2014. ]
Kao elektronski izvori mogu da se koriste samo relevantni sajtovi (institucije, međunarodne organizacije, naučne ustanove ili drugi sajtovi relevantni za temu). Nipošto ne treba koristiti nenaučne sajtove, poput wikipedia-e ili sličnih, koji ne zadovoljavaju uslov naučne pouzdanosti.
[5] Pravni akti
-Zakon o računovodstvu, Sl. glasnik Republike Srbije, br. 46/2006, 111/2009, 99/2011 - dr. zakon i 62/2013 - dr. zakon
-Zakon o turizmu, Sl. glasnik Republike Srbije, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 - dr. zakon i 93/2012
[6] Diplomski, magistarski ili doktorski rad
Samardžija, M. (2005) Povezanost polimorfizma CYP2C9 s dozom i komplikacijama terapije oralnim antikoagulansom varfarinom. Neobjavljen doktorski rad, Medicinski fakultet.
Seminarske radove ne bi trebalo citirati i korisititi u izradi diplomskog rada.
Naročito se ohrabruju kandidati da koriste automatsko unošenje literature. Reference kandidat može unosti i na sledeći način: u Word dokumentu u kartici References, odabrati Insert Citation, zatim Add New Source i popuniti karticu u zavisnosti od vrste literature. Kada kandidat unese svu literaturu može uneti automatski spisak literature, odabirom iste kartice References, zatim Bibliography.
Pravopis i stil pisanja
Prilikom pisanja koristite standarde srpskog književnog jezika. To znači da obavezno konsultujete važeći pravopis i da izbegavate upotrebu varvarizama (tuđica), osim ukoliko to nije neophodno. Takođe, upotreba slenga (žargona) u pisanju diplomskog rada nije dopuštena. Strana imena se obavezno transkribuju u zagradi pored navođenja imena. Na primer: U svom delu, Smit (Smith) je govorio o...
Ukoliko rad sadrži značajne pravopisne i gramatičke greške, biće vraćen na doradu od strane Vašeg mentora. Zato je najbolje na vreme proveriti sve eventualne tehničke i jezičke greške, jer je pored stručnosti, pismenost od ogromnog značaja za Vaš rad.
Preporučljivo je da rad pišete u prvom licu množine (Mislimo da je, Smatramo da je i slično). Izuzetno, možete pisati u prvom licu jednine (Mislim, smatram) ili bezlično (misli se, smatra se). Ove stilove pisanja ne bi trebalo bezrazložno kombinovati.

Living Light:
Dušane,

-Ma vidis da "Jebhhbivetar" igra na sred terena BEZ Lopte !!!

Informer:
Evo ti moj test napravljen pre par minuta sa CAT3 uredjajem na LTE mrezi:



Inace, ovaj test je napravljen u stanu u sred Beca. Nisam ni znao koliko me kradu dok nisam od tebe saznao za speedtest (jer sam budala pa u stanu koristim wifi).

Sceka:Minimum za neko normalno koriscenje je 30Mbps za DL, o UL nema svrhe pricati jer situacija kod nas ne dozvoljava razgovor o teme, besmisleno je. Znaci, u danasnje vreme kad svaka porodica ima nekoliko mobilnih telefona, nekoliko televizora, tableta, laptopova, desktopova... i svi ti uredjaji su svakog trenutka na neki nacin umrezeni plus realna potreba stalne komunikacije na vise nivoa kontaktiranja jednostavno cifru od 30Mbps stavlja kao neki apsolutni minimum potreba danasnjice na nivou porodice, kucne upotrebe.

sve ostalo je luksuz i gubljenje vremena

Sceka:
Koga zanima sta je tebi licno dovoljno, cemu je to merilo? Mozes i bez Internet-a... 120€ godisnje? Strasno, koliko onda das za deset ili sedamnaest godina?

Sceka:

Upravo obrnuto, a svakako je gubljenje vremena kad za nesto sto traje par minuta utrosis par sati. Ali, ti nemas potrebu ni za cim a kinta je najvaznija stvka zivota tvog, tako da - u pravu si ti...

Sceka:Minimum za neko normalno koriscenje je 30Mbps za DL, o UL nema svrhe pricati jer situacija kod nas ne dozvoljava razgovor o teme, besmisleno je. Znaci, u danasnje vreme kad svaka porodica ima nekoliko mobilnih telefona, nekoliko televizora, tableta, laptopova, desktopova... i svi ti uredjaji su svakog trenutka na neki nacin umrezeni plus realna potreba stalne komunikacije na vise nivoa kontaktiranja jednostavno cifru od 30Mbps stavlja kao neki apsolutni minimum potreba danasnjice na nivou porodice, kucne upotrebe. O poslovnim potrebama mislim da ne treba nista reci, sve se zna.

pisac:


Iskreno da ti kažem (mada neću da se svrstavam ni na čiju stranu) A1 mreža je najlopovskija i najskuplja mreža u celoj Evropi, bar je tako bilo pre neku godinu. Nekako mi se javlja misao da ćeš imati bolje rezultate merenja ako probaš drugog operatera na tom istom mestu.

pisac:To je čitavih 120eur godišnje, što su pare dovoljne da odem na more i vratim se.