Citat:
student_apsolvent:
Uprovo podaci koje bi dobio potrošivši par dana dokazali bi moju tezu da većina studenata na elitnim fakultetima dolazi iz viših ekonomsko-društvenih slojeva.
Tvoja teorija je "Kako je najveći dio stanovništva upućen na jevtine javne ili jevtine i manje kvalitetne privatne škole...", ja sam ti za sad pokazao da postoje javne i jeftine - ali elitne skole u ovom delu Europe. Broj tih skola je veoma velik - u poredjenju sa brojem stanovnika.
Cilj svih drzava jos od WW1 je da pravi takav sistem obrazovanja je upravo suprotno od tog sto ti propagiras - oni zele da vrhunsko skolstvo bude dostupno svima, razlog nije altruistican ili socijalisticki - kako ga dozivljava vecina nasih ljudi, radi se o "trci u znanju", odnosno nacije koje drze najbolju tehnologiju i znanje, imace bolje izglede za prosperitet u miru i pobedu u ratu. Slicno se desilo za vreme hladnog rata u Americi, univerziteti su posle WW2 postali dostupniji sposobnoj i pametnoj deci - bez obzira na ekonomsko poreklo roditelja, da bi oni najpametniji i najsposobniji sticali znanje i gradili zemlju i atomsko naoruzanje.
Citat:
student_apsolvent:
Kod sredjenih sistema / država selekcija stanovništva, pa tako i budućih studenata vrši se od samog početka obrazovanja, trijaža je takva da naprijed idu najbolji, a ostali zauzimaju svoja mjesta u društvu. Tako da je skoro nemoguče da neko ko je dobar i "sa potencijalom" završi na lošem poslu ili u lošem dijelu grada.
Ovo je upravo u suprotnosti sa onim sto si do sad pricao - a slaze se sa onim sto ti ja govorim. Oni sa "potencijalom" mogu da zavrse vrhunske skole bez obzira na svoje poreklo - i da kad steknu potrebno obrazovanje, budu adekvatno uposleni i placeni - sto donosi ostale beneficije zivota u takvom drustvu. Opet ponavljam svakako je procenat studenata iz siromasnih porodica manji, ali ulazu se veliki napori bar ovde u NL jos od 1920, da se ta razlika smanji - da bi zaista svi koji imaju potencijal da zavrse fakultet to mogli i da urade. Imas nebrojene studije, strategije skolstva, programe finansiranja, koji su napravljeni u poslednjih 100g da bi se razlika u dostupnosti za siromasne smanjila.
Citat:
student_apsolvent:
Medjutim, kad neko završi u lošem dijelu ili se "izbori za svoju lošu poziciju", dobije lošije obrzovanje za svoju djecu, lošiju zdravstvenu uslugu u još mnogo toga lošijeg. To je normalno, toliko mu pripada. Kao što sam već objasnio posledicu toga snosiće i njegova djieca, te će i njima kasnije pripasti mjesto koje je imao njihov otac.
Povremeno se dogodi, da neko nadljudskim naporima svom detetu uspije da obezbedi prelazak u bolju ligu, medjutim to su veoma retki slučajevi.
Za zdravstvo - apsolutno nisi u pravu, svi mogu da biraju gde ce da idu kod lekara, bez obzira gde zive i sta rade u zemljama koje sam nabrojao.
Stvar je u tome sto imas 28% visoko obrazovanih u NL, tako da se ta tvoja elita svela na skoro trecinu stanovnistva, a broj siromasnih je 8%, sta mislis koji su odnosi bili pre 100g i kako se doslo do ovih brojki danas?
Citat:
student_apsolvent:
Kako je kvalitetno obrazovanje nije jevtino, sistem čini optimizaciju i racionalizaciju i takvo skupo obrazovanje omogućava samo najboljima ili eliti. Kad ono, vidi čuda, nova elita će uglavnom ponovo doći od potomaka elite. Zalutaće neko iz niže lige, ali je broj veoma mali.
Razumiješ li sad što ti govorim?
Ovo nema veze sa dostupnoscu skolovanja, nego vec malo ulazi u rasno-socijalne teorije. Ako jedna grupa generise veci procenat dece "sa potencijalom" - pa bice vise te dece na univerzitetima. Bitno je da je kriterijum na univerzitetima napravljen oko "potencijala" a ne oko socijalno-ekonomsko-rasnih faktora, a to je u nabrojanim zemljama 100% slucaj a u suprotnosti je sa tvojom inicijalnom izjavom.
Re: Kad samostalno spoznaš KARTEZIJANSKI SKEPTICIZAM, da li si pukao ili si se prosvetlio?
