Pre izvesnog vremena sam naišao na neke podatke koji kažu sledeće. Kompanija Huawei je prošle godine uložila 2 milijarde dolara u istraživanje i razvoj, a u Kini ima šest naučno istraživačkih instituta sa ukupno 2000 zaposlenih. Ipak nedavno naiđem na vest da više nisu na drugom/trećem mestu po prodaji u Kini, da ih je smenila neka ŠZLKZ company. Dakle, da celu Srbiju prevrnemo i istresemo sve slamarice teško da bismo našli taj novac. Da pokupimo sve najbolje inženjere, teško da ćemo naći dve hiljade da rade u institutima ove vrste. Na tehničko tehnološkoj mapi sveta, mi nismo nula, mi smo minus beskonačno, crna rupa.
E sad, ovo nije prvi put da naiđem na tekstove o Mikroelektronici, ali kako tada, tako sam i sada suviše skeptičan prema njihovom uspehu, ma šta da se pod tim podrazumevalo. Jednostavno, priča je javnosti servirana suviše naivno, rekao bih čak grubo, nešto u stilu, kako eto mi pravimo automobile, a uskoro ćemo i u svemir, Srbija tehnološka supersila i tu se vraćamo na početak priče. Ova zemlja nema ekonomskih, finansijskih, naučno teholoških, a tek ne ljudskih resursa(što je tek poražavajuće), da samostalno i od nule napravi iole ozbiljniji savremeni proizvod namenjen širem tržištu, ne računajući tu ajvar, smrznutu malinu i pršut. Puteve i mostove nam prave stranci, a ono malo industrije koja učestvuje u globalnoj trci uglavnom zapošljava prostu, manuelnu radnu snagu koja mota kablove ili šije sedišta za autoindustriju. Finansijska konstrukcija se obično svodi na besomučno zaduživanje. Zato je meni ova priča zanimljiva posmatrana iz već pomenutog aspekta, a ne zbog mogućeg mažnjavanja love ili političko burazerskih dilova.
Citat:
Moj šef proizvodnje u Lajkovcu je vulkanizer, ali je bio najbolji vulkanizer u kraju, i sad je najbolji šef proizvodnje. I šta god da radi, on će biti najbolji, jer je takav čovek.
Ovo je toliko jeftino, da mi nije jasno da li da plačem ili da se smejem. Nešto kao AVAV, kada je jedan od njegovih botova u skupštini izjavio kako je pročitani ekspoze naučni rad. Na stranu što je pomenuti blagi očaj u svakom mogućem smislu, ali sendvičar očigledno ne shvata da se naučni radovi objavljuju u časopisima, a da je ekspoze neka potpuno petnaesta stvar. To i ne čudi, takva vrsta dvonožaca nema predstavu o pristojnosti, tj. imamo klasično zasenjivanje prostote.
Citat:
- Abraham Linkoln je sa 12 godina napustio školu kako bi pomogao porodici oko farme . Postao predsednik SAD bez većih škola . Više hiljada škola i univerziteta nose njegovo ime .
Može se postati predsednik, pisac, biznismen i bez većih škola, ali hirurg ili sudija ne možeš postati ako ne diplomiraš na pravnom ili medicinskom fakultetu, pa da si Bog lično. E sad, kakve veze ima vulkanizer i elektronika, ne znam, možda sam nešto propustio.
Re: Kako zaraditi novac od elektronike u Srbiji Nebojsa Matic MikroElektronika
Registrovani: 2 ( veselinovic, zzzz )