evo burazeru prekopaću po arhivi slika, trebao bih negde imati ali ne obećavam....
elektrana je otprilike 50km od mene planini jabuka pa čim gotovim ovaj buck i proradi mi, idem tamo na montažu pa ću da slikam.
znam sigurno da su paneli Silken-Španija i da je nazivna struja nepunih 4.5-5A na Vo~35-38V.
poz
ovo K10000 jezgro ima faktor induktivnosti 6400nH, meki je ferit i ima 16mm pa ću da tražim nešto matodom trial and fail dok ne stigne pravo jezgro.
e sad ova veličina AL=6400nH , je li to ono šššto ti zoveš ampernavoj ? ili ? objašnjenja na engleskom su mi slabo ili loše prevodiva na srpski da bih mogao uporediti sa onim što ti pišeš.
veoma rado bih pronašao gde ima tih jezgara, kako ih u budućnosti ne bih kupovao već uzimao iz tona otpadne elektonike koju imam konstantno.
naime, bavim se poslom u održavanju rač. mreža i mrežne infrastrukture tako da sam non stop na terenu i donosim dosta otpadne elektronike...
Svakako nabavi ovih jezgara, jeftina i dostupna...
Za ljutu nevolju rasturi pobudni trafo od ATX ili jos bolje AT napajanja. Primar je motan za puspul rad i broj navojaka jedne polovine primara
je broj navojaka koji ti treba. Jezgro treba biti EI16 ili jos bolje EE (ono visocije). Trafo motas trifilarno zicom sa dobrom izolacijom,
a Macola na semi obiljezio kako ga treba povezati.-
R10 ima Ae nepunih 20mm kv kao i EI ili EE16 jezgro pobudnog AT ili ATX trafoa. Treba jezgro sa visokom permabilnoscu kakvi su materijali N30 ili K1000.
Od slicnih materijala su i jezgra pobudnih trafoa AT i ATX napajanja.-
Ako naletis na pobudni trafo vece dimenzije od EI 16, upotrijebi njega.-
pOz
Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...
cukovanny:
@mikikg
e sad ova veličina AL=6400nH , je li to ono šššto ti zoveš ampernavoj ? ili ? objašnjenja na engleskom su mi slabo ili loše prevodiva na srpski da bih mogao uporediti sa onim što ti pišeš.
Cisto informativno, u praksi se barata sa oko 10-ak razlicitih parametara oko tih feritnih materijala i jezgra a inace ima preko 30-ak razlicitih parametara koji definisu karakteristike nekog jezgra. Meni su trebale godine da pohvatam sta koji parametar znaci i nisam ih jos sve pohvatao :(
Po meni je taj elektromagnetizam jedna od najslozenijih oblasti u elektronici … Mozda je grdji samo RF ali samo zato sto je debelo vezan za elektromagnetizam :)
[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.11.2016. u 12:41 GMT+1]
cukovanny:
@mikikg
e sad ova veličina AL=6400nH , je li to ono šššto ti zoveš ampernavoj ? ili ? objašnjenja na engleskom su mi slabo ili loše prevodiva na srpski da bih mogao uporediti sa onim što ti pišeš.
Cisto informativno, u praksi se barata sa oko 10-ak razlicitih parametara oko tih feritnih materijala i jezgra a inace ima preko 30-ak razlicitih parametara koji definisu karakteristike nekog jezgra. Meni su trebale godine da pohvatam sta koji parametar znaci i nisam ih jos sve pohvatao :(
Po meni je taj elektromagnetizam jedna od najslozenijih oblasti u elektronici … Mozda je grdji samo RF ali samo zato sto je debelo vezan za elektromagnetizam :)
[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.11.2016. u 12:41 GMT+1]
hehe jes grđi RF , i wirelessu sam 12 godina, a zapamtio sam malo i analogne difuzije i problema oko toga....
treba jedno pola života da se to ispeče, i što je najgore, iskustveno se uči 80% posla.
što se tiče jezgara, skapirao sam ukupno tri parametra: permeabilnost, prekid magnetnog kola odnosno gap, i otpornost na dc tj. odnos dc struja/termičkih osobina...
btw, pitanje za macolu : pokazuje mi drajver trafo sa strane "voženja" oko 85uH, a sa strane gate-a velikih fetova po 85uH od krajeva prema sredini, i 360uH od kraja do kraja. to je ok ?
Pozdrav svima,pocelo je sa nabavkom delova. Cukovani kada počneš sa izradom stampane plocice, odštampaj i onu strujnu zastitu,ne moras da je posle lemis ali možda ti zatreba za nešto drugo ( na primer za kontrolu ulaznog napona, uz malu prepravku) .
Nisu losa, mogu da idu do 300kHz i oko 400W za hard-switching topologije, za rezonatne oko 500W.
U MG ima bolja ponuda, imaju 3C90 i verovatno najbolji materijal kod nas u ponudi 3F3.
Da ETD jezgra imaju okrugli srednji stub i usecene krajnje stubove pa se dobije nesto bolja popuna bakrom u odnosu na kvadratni srednji stub sto na kraju daju nesto vecu efikasnost jezgra.
zoksy:
Pozdrav svima,pocelo je sa nabavkom delova. Cukovani kada počneš sa izradom stampane plocice, odštampaj i onu strujnu zastitu,ne moras da je posle lemis ali možda ti zatreba za nešto drugo ( na primer za kontrolu ulaznog napona, uz malu prepravku) .
kako kontrolu ulaznog napona ? ne razumem ?
anyway, ne pravim još pcb dok mi ne proradi ovaj buck. imam gadno iskustvo sa reativno složenim shemama... ne prorade na prvu, nego na drugu , treću ali i četvrtu....
... a ako prorade .... hmmm .. zna li neko neki software u kom bi amaterčina kao ja mogao da sastavi pcb ? nikad nisam to radio. sve što sam ikad pravio je bilo u izvedbi gnezda :)
Cuko, ne bih da te obeshrabrim ali projektovanje PCB-a za tako velike struje nije ni malo jednostavno jer moras da poznajes potpuno princip rada pretvaraca i tacno da znas u kojim smerovima i kojim putanjama protice struja.
Recimo masa, ide tu, tu i tu po shemi, ti tako "na red" iscrtas PCB = potpun fail koji ce ti pogori pola delova pri prvom jacem opterecenju!
Ne znam kako da ti u tome pomognem, jedino sto mogu da ti kazem je to da ne postoje idealni provodnici i da moras da primenjujes princip zvezde pri grupisanju tacaka a da bi znao kako da grupises moras da znas gde/kako/koliko struje protice …
Pogledaj npr ovu skorasnju PCB sto sam crtao za relativno slabasan LLC pretvarac, recimo levi deo i ima "cudno razvedena" masa i neki vodovi koji bi po logici trebali da se "zamazu" u jednu povrsinu, ali u tom grmu lezi zec, tu je strogo vodjeno racuna o tokovima struje … Tu PCB sam crtao vise od dve nedelje sa jedno 20-ak revizija … samo za optimalan raspored delova sam potrosio 3-4 dana … http://www.elitesecurity.org/p3709308
Crtao u Sprint Layout 6, malo efektno programce koje ima sve sto treba …
[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.11.2016. u 21:09 GMT+1]
uuuu ovo je što bi britanci rekli "take no prisoner..."
ti se ne zezaš uoppšte ? :)
ali suština projektovanja pcb je da se skrate putanje velikih struja na minimum ? da se pokuša da to sve bude u conf zvezde ? i da vodovi koji mogu da se ponašaju kao antene budu što dalje jedni od drugih, ili da ih se potpuno izbegne ?
još nešto: koji stručni stepen imaš ako ga imaš a ako ne ko ti je (bio) učitelj i koliko si godina u elektronici (energetskoj) ?
izvini ako je nešto od ovoga zadire u lično ali zanima me ....
poz
Kupi ti samo po onu plastičnu cevku od svakog iole jačeg dela i tablu
klirita 1x1 metar min 5mm, i nemaš brige. I da ne zaboravim uzmi
obavezno i jedan aparat sa prahom za gašenje požara.
Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje
Drago mi je da si razumeo da ta znanja koja su potrebna ne možeš steći instant. Potrebno je određeno vreme i puno rada. Literatura i proba. To je način.
To i dalje ne znači da nešto ne treba praviš, čak i kad ne razumeš u potpunosti to.
Naprotiv! Treba da praviš.
Tada postepeno razotkrivaš detalje koji te zanimaju jer ih dodiruješ u tom pravljenju.
Svakako da je bolje učiti na tuđim, a ne na svojim, greškama. Tako je isplativije i ekonomski a i oko nerviranja.
Manja je opasnost od prvog razočaranja, koje je mnoge potencijalno dobre elektroničare zauvek skrenulo sa tog puta.
Mi smo tu da ti pomognemo a ti moraš takođe uložiti energije u dopunjavanje informacija koje ti damo. Ipak je forum mesto koje ne može zameniti dobru literaturu, ali zato može pokazati na koja vrata da pokucaš...
Početnicima je po pravilu teže da razumeju ponašanje pasivnih reaktivnih komponenti, nego ponašanje poluprovodnika.
Zato evo jednog slkovitog primera koji može biti koristan tebi i drugim početnicima u ovoj zoni elektronike.
--------------------------
Oko drajver trafoa i izbora jezgra (nešto što nećeš naći u literaturi, bar ne na ovaj način):
Idealni kalem je niskopropusna komponenta (što znači da je za beskonačno veliku frekvenciju beskonačan otpor, dok je za DC komponentu kratak spoj).
Sam transformator je visoko propusna stvar (što ujedno znači da ne može preneti DC komponentu, upravo zato što je njegov primar kratko spoji posle nekog vremena).
Sličice će ti ispričati više nego nekoliko stranica literature. Jedna od mojih osobina je da ponekad umem složene stvari saopštiti na krajnje ogoljen i jednostavan način, te početnicima ponekad olakšam prve korake i razumevanje nekih događaja...
Evo iskoristiću to i ovog puta, sa nekoliko bitnih komentara oko sličica.
Uzgred, nije uopšte teško ni komplikovano koristiti besplatni a sjajni LT Spice koji može jako pomoći oko razumevanja događaja u sklopovima.
Preporučujem ti da to uradiš, a ujedno ću postaviti i osnovni fajl kojim sam izveo simulaciju, te kada budeš instalirao LT Spice, biće dovoljno samo dvoklik na priložen .asc fajl.
Možeš menjati vrednosti komponentama u postojećem fajlu, dok ne uvežbaš rad sa LT spice. Za početak je za promenu vrednosti neke od postojećih komponenti na priloženom Primer.asc biti dovoljan desni klik na komponentu i ukucavanje nove vrednosti.
/////////////////
Komentari oko fotke Primer.png:
- u sve tri fotke (simulacije) biće upotrebljen naponski generator V1, koji miruje u prvih 10uS (napon=0) i u desetoj mikrosekundi uključuje DC 10V koji traju potom zauvek.
- posmatraćemo samo 20uS vremena, jer sam udesio da se sve bitno dogodi u tom vremenu.
- generator je priključen na tri sklopa istovremeno: C1-R1, R2-L3 i R3-trafo.
- sve tri priključene stvari su razdelnik napona formiran od jedne reaktivne komponente i jednog otpornika.
- C1 i R1, formiraju naponski razdelnik, gde na početku prazan C1 predstavlja kratak spoj i na R1 je napon punih 10V u prvom trenutku.
Kako vreme protiče C1 se puni i sve manje napona preostaje na R1.
Kada je C1 pun, na R1 više nema napona.
- R2 i L3, takođe predstvljaju naponski razdelnik.
Na početku je L3 prazna (ne teče struja) i predstavlja beskonačan otpor (poreklom od KEMS).
Potom počinje da raste struja kroz L3 (ona se puni) i na kraju je njen otpor =0, tj. postaje kratak spoj za DC komponentu.
Naravno, na kraju je i napon na njoj =0.
- R2 i trafo, L1 je primar L2 sekundar.
L1 ima potpuno istu induktivnost kao slobodna L3 iz pretodnog primera.
Trafo je idealno spregnut (spice direktiva K1 L1 L2 1.).
Primetićeš da L2 savršeno kopira promenu NAPONA sa primara L1 (obrati pažnju na tačke koje predstavljaju smer motanja na namotajima).
Ponašanje je identiččno kao na primeru sa R2 i L3.
- Sva tri primera: V[v1], V[v2] i V[v3], imaju potpuno identičan odziv, a vrednosti komponenata ti daju orijentacioni uvid, radi osećaja koji će ti nekad kasnije biti koristan.
////////////////
Komentari oko fotke Primer1.png:
- sklop je isti kao prethodan, samo su izmenjene vrednosti: C1, R2 i R3.
- C1 je povećan dvostruko, dakle dvostruko duže vreme se puni kroz onaj R1 koji je isti kao u prethodnoj simulaciji.
- R2 smo smanjili (čitaj to kao snažniji drajver uređaj sa manjim unutrašnjim otporom).
Odziv je dvostruko duži nego u prvoj simulaciji.
- R3 je takođe smanjen na 500R, kao i R2.
Naravno L2 "kopira" stanje napona sa primara L1.
/////////////
Komentari oko fotke Primer2.png:
- sada smo vratili C1, R2 i L3 na prvobitne vrednosti iz Primer.png, da bi smo lakše videli posledicu promena vrednosti R3 i induktiviteta trafoa.
- R3 je sada samo 250R (ćitaj kao još snažniji drajver sklop ispred trafoa) i ujedno je induktivitet trafoa povećan (čitaj kao više navojaka na nekom jezgru, ili kao veći permeabilitet, tj. veću Al).
- Odziv je drastično duži i napon na sekundaru L2 će opasti na pola (5V) tek 10uS po uspostavljanju 10V na V1 generatoru.
////////////////
Zaključci:
Za upravljanje nekim gejtom (ne važi isto pravilo za BJT jer je tamo od interesa da čelo impulsa ima veću amplitudu struje, dakle može trafo sa manjim Al), poželjan je što veći Al jezgra i veći presek jezgra, da bi trafo imao što manji apsolutni broj navojaka (objasniću kasnije), i naravno što niži unutrašnji otpor drajverskog sklopa ispred drajver trafoa (sposobnost isporuke velikih struja, makar na kratko).
To će obezbediti dugačku zaravan impulsa, sa sporim opadanjem amplitude napona, jer je kod gejta od interesa da održimo dovoljan napon na njemu do kraja i najdužeg impulsa koji ćemo koristiti.
Ako gejtu opadne napon pre isteka potrebnog impulsa, tranzistori koji imaju gejt (mosfet i IGBT) mogu ući u analogni režim rada i prediscipirati u SMPS aplikacijama.
Potreba za što manjim ampsolutnim brojem navojaka proističe iz zakona porasta induktiviteta: Al x N na kvadrat.
Induktivitet kvadratno raste sa brojem navojaka.
Apsolutno po istom zakonu raste i neminovni rasipni induktivitet (Llk), koji je štetan iz raznih razloga kod drajver trafoa za tranzistore koji imaju gejt.
Za drajver trafo, koji je namenjen upravljanju tranzistora koji imaju gejt, poželjno je da ima što veći induktivitet sa što manje navojaka, a što manji rasipni induktivitet.
Izbor koji to obezbeđuje je veći presek jezgra sa što većim Al, sa što manje navojaka a da se ne pređe max. B za datu frekvenciju.
-------------------------
Nadam se da će ovo koristiti tebi i ostalim početnicima...
bilo bi nepristojno ne zahvaliti se na uloženom trudu i iscrpnim objašnjenjima. zato: svaka čast.
da bi sebi i drugim malo razjasnio stvari, komentarisaću neke delove tvog posta:
Citat:
Idealni kalem je niskopropusna komponenta (što znači da je za beskonačno veliku frekvenciju beskonačan otpor, dok je za DC komponentu kratak spoj).
da li to znači da je neki realni kalem (sa bilo kojim jezgrom feritnim ili vazduššnim) komponenta koja ima svoj idealan "bandwidth" frekv u kom može da nam igra u određenom kolu ? da li si to hteo ovim da kažeš?
Citat:
Za upravljanje nekim gejtom poželjan je što veći Al jezgra i veći presek jezgra, da bi trafo imao što manji apsolutni broj navojaka (objasniću kasnije), i naravno što niži unutrašnji otpor drajverskog sklopa ispred drajver trafoa (sposobnost isporuke velikih struja, makar na kratko).
To će obezbediti dugačku zaravan impulsa, sa sporim opadanjem amplitude napona, jer je kod gejta od interesa da održimo dovoljan napon na njemu do kraja i najdužeg impulsa koji ćemo koristiti.
razumeo da za pp sa gejtom, za uravljanje gejta treba visoka permeabilnost jezgra.
za drajverski sklop podrazumevaš sve aktivne komponente unutar drajvera zajedno sa svim pasivnim komponentama ZAJEDNO sa otporom koji činie namotaji ? ili bez otpora koji čine namotaji? kako sam shvatio, dobro je da njihova otpornost teži nuli u idealnim uslovima.
i ovo sa održanjem napona(impulsa) na gateu za vreme čitavog trajanja impulsa pwm koji želimo je jasno, inače fet/igbt uđe u međustanja izmeu on i off i eto disipacije...
ne razumem (i pored pročitane skripte o vođenjima gateovanih pprovodnika), zašto ne mogu da održim kvalitetno taj isti impuls direktnim vođenjem gateovanih pp , već se on izobličuje na razne načine ? da li tu govorimo o složenim odnosima napona/struja koji je dešavaj na relaciji zavojnica-source-gate , pa to menja nivoe napona između sourca i gatea pa to tera fet u međustanja ?
preciznije rečeno/pitano, koju od gore pomenutih veličina nisam prilagodio pri direktnom vođenju pfeta preko npn tranzistora tako da reaktivna komponenta (koja god da je) zavojnice ne dozvoljava pravilno prenesen (i održan) pwm iz kontrolera na gateu feta ?
uhhh pitanja je mnogo :) a to kažu nadrealisti: krhko je znanje :)
PS ove tri situacije u spiceu uz tvoj tekst ću da bacim na papir jedno pored drugog pa će leći vremenom...
[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 13.11.2016. u 09:28 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 13.11.2016. u 10:13 GMT+1]
Re: Buck za malu fotonaponsku elektranu...
Re: Buck za malu fotonaponsku elektranu...
