Japanci traže od „Gasproma“ da izgradi gasovod do Tokija!

Branko.R: 
Za gomilu tvrdnji o Rusiji i Putinu, izvor je zapadna propaganda. Koliko je ona jaka, setite se šta su nama radili, koliko su nas satanizovali da bi opravdali neviđene zločine koje su nam počinili!
Znači, tema koja nije trebala da ima političku ikonotaciju, pojedinci namerno zagađuju, čak i to javno kažu:

Braksi:Putin je Merkel, a Obama je Osama.

Da bi smanjili zavisnost od Ruskog gasa EU očajnički traži alternativu. Gas iz škriljaca koji bi Amerika dopremala Evropi bio je pucanj u prazno. Tako se EU ponovo orjentisala ka državama Kaspijskog basena, prventstveno Azerbejdžan i Turkmenija. Nadjen je i postojeći cevovod Baku-Erzurum, ali nisu nađene dovoljne količine gasa. Nedavno oformljeni konzorcijum Šah Deniz II, nema dovoljne količine gasa sa naftnog polja Šah Deniz. Potrebno je uraditi podvodni cevovod od Turkmenije kroz Kaspijsko more do Bakua. Turkmenija nije pokazala zainteresovanost za ovu investiciju.

Nabuko ili TANAP cevovod od Kaspijskog mora je pretnja Ruskom izvozu gasa. Rusija će sve učiniti da osujeti takve projekte. U pretpostavljnim trasama gasovoda najslabija karika je Gruzija. Mnogi tvrde da je rat Rusije i Gruzije 2008 g. vođen upravo zbog gasovoda. Rusija je pokazala Zapadu da je Gruzija jako rizičan i nepouzdan koridor za gasovode. Upravo je Gruzija bila ključni igrač u Nabuko planovima pošto je Tursko - Jermenska granica zatvorena. Cevovod BTC Baku - Tbilisi - Ceyhan je u funkciji, s tim da je pod budnom prismotrom Rusije koja kontroliše Južni Kavkaz.

TAP, TANAP gasovod

Posle vesti o suspenziji cevovoda Južni Tok preko Bugarske, Evropska Unija traži alternativu ruskom gasu. Poslednjih dana učestale su posete visokih evropskih zvaničnika Azerbejdžanu. U projektu Transatlantic Pipeline (TAP), gas bi se dopremao sa gasnog polja Shah Deniz II koji nema dovoljne količine gasa pa je neophodno dopuniti cevovode gasom iz susedne, preko-kaspijske države Turkmenije.
Intenzivirani su pregovori evropskih zvaničnika sa obe kaspijske države. Neprekidno se pregovara, navodno dobijene su garancije da će projekat krenuti... ali još nema obavezujućih ugovora. U čemu je problem ?

Kaspijsko more je takozvano unutrašnje more i ne spada pod međunarodnu jurisdikciju. Preostalo je da pet kaspijskih zemalja podele more međusobno, a još uvek nema dogovora jer se Iran i Rusija zalažu da podela bude samo litoralna (priobalska) dok bi centralni deo Kaspijskog mora bio zajednički. Pošto jedino Rusija ima vojnu Kaspijsku flotu, ne mogu se polagati podvodni cevovodi bez odobrenja Rusije. Nedavno je Rusija sa Volge (koja se uliva u Kaspijsko more) dovukla još brodova da pojača flotu. Iz ministarstva spoljnih poslova Rusije javili su da neće biti podvodnih cevovoda bez saglasnosti Rusije!

Transibirski gasovod

Po novom ugovoru sa Kinom, Gasprom će od 2018g. isporučivati Kini 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je jedna četvrtina ukupnih kineskih potreba za gasom. Gasprom je ubrzao pregovore, jer se rivalski snadbevač Rosnjeft takođe uključio u trku sa tečnim gasom. Rosnjeft koji vodi Putinov blizak saradnik Igor Sečin, isporučio je prošle godine 300.000 barela tečnog gasa Kini, i već planira da učetvorostruči isporuke u narednom periodu. Gasprom je već deceniju u pregovorima sa kineskom petro-gasnom kompanijom CNPC. U igri je bila cena gas od $ 400 dolara za 1.000 kubika gasa... kako kažu, na kineskoj granici. Prosečna cena za Evropu je $ 387 dolara za 1.000 kubika gasa. Kako izveštava Blumberg, Gasprom je pokušavao da veže baznu cenu gasa za promenjljivu cenu nafte.

Nakon događaja na Krimu, razmatra se mogućnost promene trase gasovoda. Poznato je da ukupna kopnena deonica "Južnog Toka" košta 5 milijardi evra, a kraća Crnomorska(podvodna) deonica košta 11 milijardi evra. Ukoliko se usvoji nova trasa gasovoda preko Krima, Crnomorska deonica bi koštala 4,8 milijardi evra što za polovinu pojeftinjuje projekat.

Java Beograd:
A Merkelova i Putin su najbolji ortaci. Pre svake "neugodne" državne odluke, oni se čuju telefonom i izjadaju se međusobno, i kažu, kao, "... jbg, morao/morala sam, ali nema frke, proći če i ovo, pa ćemo opet da budemo i zvanično ...."

U međuvremenu, Rusi Nemcima gas preko Severnog Toka za sve pare, Nemci Rusima hi-tech tehnologiju za sve pare. Pa se zajedno ispišaju po sirotinji.

SlobaBgd:
Braksi je trol.

Nego, ssi, umesto da rasteruješ ljude sa foruma, zašto ti ne bi pronašao neki koji ti više odgovara? Mislim, nepristojno je izbacivati ljude i iz svoje kuće, a kamoli negde gde si i sam gost.

cika dacha: da li treba još nešto da dodam?

Rusija je spremna da se izbavi od dolarske omče. Danas se radi o tome da se izbegne zelena valuta u trgovini naftom i gasom. Rusija treba da stvori svoj rubaljski sistem formiranja cena za energente koji će zameniti dolarski.


U težnji Rusije da pređe na obračunavanja u nacionalnoj valuti ona ima potencijalne saveznike. Najsnažnija je Kina. U oktobru 2013. godine predsednik kompanije Rosnjeft Igor Sečin, istupajući na Međunarodnom energetskom kongresu, izjavio je da je neophodno stvoriti globalni mehanizam trgovine prirodnim gasom i međunarodnu berzu za zainteresovane zemlje na kojoj bi se poslovi obavljali u regionalnim valutama. U novembru 2013. godine Narodna banka Kine je donela odluku da nagomilavanje strane valute više ne odgovara interesima zemlje, a Peking je izjavio da je neophodno odabrati novu međunarodnu rezervnu valutu, koja će zameniti dolar.

Rat protiv dolara se vodi na nekoliko frontova paralelno – naftnom, gasnom i deviznom.

Naftni front. Projekat međunarodne trgovine energetskim sirovinama bez dolara počeo je da stiče obrise realnosti na bazi Sankt-Peterburške međunarodne robno-sirovinske berze od maja 2014. Godine. Ključna ideja izgleda ovako: odvajanje ogromnog i najperspektivnijeg dela svetskog energetskog tržišta – Azijskog – od dolara i korišćenje umesto njega juana i rublje. Ruske državne kompanije se pripremaju za to da sva dodatna vrednost ostane kod njih. Pored Kine, potencijalni saveznici Rusije su Indija i Iran. Indiji je Rusija ponudila niz velikih projekata u naftnoj i gasnoj sferi još u martu. Iran se od 2004. godine nalazi u procesu organizacije nezavisne od dolara naftne berze.

Moskva namerava da dobije kolosalni resurs koji je u stanju da minimalizuje zavisnost od zapadnih tržišta, istovremeno osiguravajući maksimalni profit. Uspešni koraci u tom pravcu već su učinjeni. 13. oktobra Rosnjeft i Kineska nacionalna petrohemijska korporacija (CNPC) potpisale su sporazum o daljem produbljivanju strateške saradnje u naftnoj i gasnoj sferi u dugoročnoj perspektivi.

Gasni front. U maju Vladimir Putin, po oceni lista Vašington tajms, odneo je stratešku pobedu, sklopivši gasni ugovor sa Kinom. Prema američkoj štampi, ovaj posao veka će omesti pokušaje SAD da izoluju Rusiju pomoću ekonomskih sankcija i pomoći će da se dolar liši satusa svetske rezervne valute. Na leto rukovodstvo Gasproma i Kine usaglasilo je izgradnju gasovoda Snaga Sibira, a u junu spremnost da ga dovede do svoje granice izrazila je Indija.

U septembru predsednik Gasproma saopštio je da je postignut dogovor o drugom velikom gasnom ugovoru sa Kinom – izgradnji gasovoda Altaj i isporukama u region Pacifičkog prstena do sto milijardi kubnih metara gasa godišnje, planira se da on bude potpisan već u novembru. Prema ocenama zapadnih eksperata, isporuke gasovodom Altaj istisnuće sa kineskog tržišta oko 21 milion tona uvoznog gasa. To će udaraiti po zemljama izvoznicima kao što su SAD, Kanada, Australija i Katar, čije postavke su orijentisane uglavnom na azijsko tržište.

Valutni front. U oktobru na forumu Rusija zove! Vladimir Putin je izjavio da zemlja namerava aktivno da prelazi na nacionalnu valutu u obračunavanju sa Kinom i drugim partnerima. Rusija smanjuje ulaganja u državne obligacije SAD i izvodi iz američkih banaka svoje depozite od proleća ove godine. Samo u martu sa računa Federalne rezervne službe je povučeno preko sto milijardi dolara.

Rusija je naglo aktivizirala kupovinu zlata na svetskom tržištu, u poslednjih 6 meseci zlatne i devizne rezerve su uvećane za preko 18% i od početka jeseni pretekla je po obimima zlata u ukupnom obimu rezervi Kinu i Švajcarsku. Istovremeno Banka Rusije smanjuje udeo dolara. Na slični način postupa i Nacionalna banka Kazahstana. Neki zapadni eksperti smatraju nagomilavanje zlata u Moskvi i Astani delom koordinisane novčano-kreditne politike.

Kina koja ima najveće u svetu dolarske rezerve, već stvara na bazi Šangajske berze zlata centar za formiranje tržišta ovog metala. Cilj, kako smatraju zapadni ekonomisti, jeste da se uzeme pod kontrolu čitav promet zlata, da se on povuče sa američke berze Comex. Zatim da se izvede potpuno valutno „restartovanje“ – na rčaun nagle promene cena zlata.

Vlasnici dolara na sve načine pokšavaju da ometu smrtno opasne po zelenu valutu dejstva i alijanse. SAD više ne kriju da vode rat protiv Rusije. 17. septembra sekretar za štampu Bele kuće Džoš Ernest, komentarišući pad kursa rublje, rekao je: Naš cilj je prvo bio da izolujemo Rusiju i nateramo je da plati ekonomsku cenu. SAD u alijansi sa Saudijskom Arabijom pokušavaju da igraju protiv Rusije na pad cena nafte. Pri tome za rusku ekonomiju pad cena nafte opasan je ne sam po sebi, koliko kao povod za velike špekulante da organizuju napad na rublju.

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_28/Recimo-dolaru-Goodbye-2430/

mr. ako: Ha, pusti ti to, Madjari, stari rusofili... Tacnije rusofilcici. :D

Nego zasto Srbija zeli taj gasovod ako USA i EU lepo kazu da nije dobar?! XD