Malinari na putu ka BGu

[quote]Naravno da je prihvatljiva. Sada mozemo kao ljudi da raspravljamo sta uraditi da do toga ne dodje, koje vrste stimulacija sprovesti koje nagradjuju efikasne proizvodjace umesto neefikasnih. Kada se to desi, BDP ce porasti.[quote]
Da... ja nemam neko gotovo resenje kako bi to terbalo realizovati, imam samo ideju kojoj mislim da treba teziti prilikom izrade resenja - trebalo bi onog ko samo sedi u hladovini podstaci da zasadi makar nekoliko biljaka voca i povrca, onog koji ima 2 ara da poveca barem na 3, onog ko ima 30ari da poveca na 40ari, onog ko ima 2 hektara da poveca na 3 hektara i tako dalje. Pravljenje takvog modela verovatno nije jednostavno, ali sam uveren da je moguce. Pomenuo sam gore da blizu moje kuce postoji naselje sa 100-200 stanovnika koji svi zive od socijalne pomoci, opstina im je nudila zemlju da zasade nesto, a oni odbili... drzava mora biti odlucnija, obezbediti svakom radno sposobnom domacinstvu socijalnih slucajeva po pola hektara zemlje, pa ako proizvedu nesto super, ako ne opet super, dok ceprkaju tu zemlju odrzavace svoju fizicku kondiciju i nece imati vremena da toliko mnogo razmisljaju o kriminalnim aktivnostima. Ko nece - to treba tretirati kao odbijanje zaposlenja i taj na rok od sledecih godinu dana gubi svako pravo na socijalnu pomoc. Nakon toga, pitati ga ponovo, ako opet nece, opet nema nista od socijalne pomoci godinu dana. Neko bi nesto proizveo, a neko bi se dobrovoljno skinuo sa socijalne pomoci, u svakom slucaju bi to bilo korisno.
Sto se tice onih koji vec rade, mozda mozemo napraviti sledeci sistem - moze subvencija, ali da svake godine povecas zasad za 5%. Time se obezbedjuje ili rast BDP-a od poljoprivrede za 5% godisnje, ili ljudi dobrovoljno odustaju od subvencija. Sadnice takodje davati besplatno.


Nije bas da meni podnose papire na uvid, ali sa druge strane mislim da nema sumnje da se mnogo vise krecem po Srbiji i razgovaram sa kjudima tamo, nego sto to cini prosecan forumas ovde.
Problem kvari jedna druga cinjenica - prosecno poljoprivredno domacinstvo raspolaze sa 4,5 hektara zemljista, a ako drzi maline cinjenica da je malinjak 0,2 hektara ne umanjuje cinjenicu da ga ostatak pasnjaka, livade ili njive diskvalifikuje od primanja socijalne pomoci. Taj pasnjak moze da hrani jednu kravu, a krave hranjene travom daju u idealnom slucaju 10 litara mleka dnevno, od kojih oni naprave 3kg sira i inkasiraju 3 evra, tj oko 1000 evra godisnje... Jednostavno, cifre ne lazu, U Srbiji zivi 42% seoskog stanovnistva, koje stvara 13% BDP-a, u gradu zivi 58% stanovnistva koje stvara 87% BDP-a, sto znaci da je zivotni standard prosecnog stanovnika grada u proseku 5x bolji od zivotnog standarda prosecnog stanovnika sela. Mozemo izracunati i BDP po glavi stanovnika posebno za gradove i sela:
gradski BDP po glavi stanovnika je 7930 EUR
seoski BDP po glavi stanovnika je 1780 EUR
To je prosek, a kao sto u gradu ne inkasira svako bas 660 evra mesecno, vec mnogima jedva pripadne i 330 evra, tako i u selu nema svako ovih 148 evra, vec mnogima jedva pripadne 74 evra, samo na jednog venturu koji inkasira milion dolazi nekoliko... a pritom se ne kvalifikuju za dodatna 74 socijalne pomoci od drzave.
Nego, nasa gledista se razlikuju jedino u vremenskoj dimenziji - ti verujes da je u ovom trenutku znacajan deo seoskog stanovnistva na socijalnoj pomoci, a ja tvrdim da ce tako tek da bude za godinu-dve-tri ako se nista ne preduzme, sto bi predstavljalo neizdrzivo opterecenje za poreske obveznike i drzavu. U svakom slucaju ja navijam da si ti u pravi, a pribojavam se da sam ja :-)


Kako... pa bojim se upravo onako kako i ono gore pomenuto naselje blizu moje kuce gde 100-200 ljudi zivi a da niko apsolutno nista legalno ne radi. A naucili su oni nesto nije bas nista - pre par godina sam investirao nekoliko stotina evra u video nadzor, u pocetku vrlo efikasan, a onda su oni naucili da po po izgledu prepoznaju koja kamera moze da snimi tablice na kojoj daljini i koja je bezbedna udaljenost nocu da se ne moze prepoznati lice, kao i kako se sistem moze onesposobiti.... Eto, na zalost mene svako njihovo novo znanje nogo kosta, pa cu sad da "puknem" par hiljada evra da bih sledecih par godina bio bezbedan... Eto kako najgluplji i najzatucaniji zive lagodno, sede u hladovini i pijuclkaju pivce, dok ja radim 2 posla i koristim svo svoje slobodno vreme na spremanje nekih strucnih ispita i ucenje dva strana jezika...

---

Konacno! :)
Posle 5 strana nepotrebnog izvtanja suvisnih cinjenica, slozili smo se. naravno, nije bilo lako, tj.bilo je potrebno da sam napises ono sto sam govorio jos od pocetka, ali vredelo je.

Znaci dosli smo od ideje da malinar zaradjuje manje od socijalne pomoci:
do ovoga:



Znaci od 1500 eura, stili smo do 1000+1500=2500 eura sto je znatno vise od socijalne pomoci. Jos par strana pa cemo se sloziti da neradnici hoce hleba preko pogace I da nerad ne treba nagradjivati vec uspeh I produktivnost :)

To je ako se baš ubijaju od posla i s vremena na vreme rade oko 20 ari maline i sviraju frulu dok 1 krava pase travu na 5 hektara pašnjaka. Ako baš žele da budu produktivni, mogu da gaje piliće, koke nosilje, svinje, rade baštu, održavaju voćnjak, peku rakiju, ... Tada se ta cifra značajno uvećava. Samo što se ovo što sam opisao ne uklapa u lezilebedatejedem računicu.

---

Znaci dosli smo do toga da je zivot na selu odlican i da ljudi iz grada, a posebno pojedini forumasi ovde, vec pakuju kofere kako bi sebi obezbedili lagodan zivot na selu... i na njivi i u stali i u kokosinjcu i u svinjcu i u basti i u vocnjaku i po kisi i po zimi ujutro u 6 da nahrane marvu - zvuci primamljivo. Dodatno me je strah da li ce zapravo iko ostati po gradovima, jer je inace na selu "lezilebedatejedem" idila i opustanje uz frulu i povremeno raduckanje.

---

Pa sada, da li ce neko na 4.3 hektara da ima jednu kravu, ili mozda 10, to je opet pitanje.
Ako ima jednu kravu na 2 hektara, jedno pile na 1 hektar, i dve saksije maline na onom poslednjem hektaru, moguce da ce da zaradi manje nego da je bio na socijali a da ce da se ubije od posla. Sa druge strane, moze da ima svih 4 hektara malina pa da se ubije od posla i para. a moze i nista da ne radi i da mu jos drzava ne da socijalnu jer ima 4 hektara al se on inati pa nece da proda. Mogu ja ovako da nastavim, ima bezbroj opcija kako neko moze da napravi glup potez gde ce da radi mnogo a da zaradi malo.
Ali ova opcija koju ti navodis "Ako baš žele da budu produktivni, mogu da gaje piliće, koke nosilje, svinje, rade baštu, održavaju voćnjak, peku rakiju.." naravno da uvecava zaradu a i ulozen trud tako da ti ljudi jos manje mogu da se zale da socijala vise daje a o tome sam ja i pricao od pocetka - da je glupo govoriti da prosecan poljoprivrednik ne zaradi 1000 eura godisnje. Skoro da je kretenski objasnjavati jednu toliko ociglednu cinjenicu.
Znaci naravno da neko moze d aima 3 ara malina a na ostralih 4 hektara da sadi travu i da se izlezava 330 dana godisnje a mesec dana da radi, ali onda mu nije drzava duzna da obezbedi zaradu, a to se ni ne desava nigde jer ko ima 4 hektara zemlje i od te zemlje zivi, sigurno nece imati jedno pile, jednu ovcu i 3 ara malina a ako resi da ima onda zasluzuje da zivi bas onako koliko moze da zaradi od toga sto ima.


to su neke tvoje fix ideje i ja ne znam kako si dosao do toga? Mozda je po tebi 2500 eura godisnje odlican zivot? Mislim, to svakako jeste mnogo vece od 1200-1300 eura socijalne pomoci, ali nije "odlican" ili "lagodan". Bice da si se opet zbunio :)

Uostalom, ne secam se da je iko na ovoj temi rekao kako je to lagodan zivot, vec se vodi rasprava o tome da li na prosecnom seoskom imanju od 4.5 hektara moze da se zaradi vise od socijalne pomoci i da li se isplati raditi na pola hektara zemlje maline kao dopuna ako dobijas socijalnu pomoc usput. To je po meni pasiji zivot i ja se time nikada ne bih bavio ako ne moram i ne mogu da verujem da i dalje ima 40% ljudi koji zive na selu, mada ima onih koji uzivaju u takvom zivotu. Sve u svemu, izbor svakako postoji, od 4.5 hektara, prodaj 4 i zivi od socijale a na pola sto ti ostane sadi sta hoces ili ne sadi nista i neces nista morati da radis.

Problem je sto pojedinci ovde nikako da shvate da drzava nije duzna privatniku da obezbedi pristojan zivot. Drzava je tu za socijalne slucajeve a ne za one sa 4-5 hektara zemlje i 1,5 ili 10 krava kojima je mrsko da ustaju ujutru i nahrane krave i par meseci obradjuju zemlju. Ako ne zele time da se bave, niko ih ne tera, neka rasprodaju i odu u grad ili neka zive od socijalne pomoci, ali ta ideja da drzava treba da placa neki bonus za rad privatnika, to je meni toliko strano, da ja ne mogu da prihvatim da neko moze zaista u to da veruje, a da pritom ne misli da i prodavacicama u radnji treba dati drzavni bonus zato sto su im menadzeri po pravilu skotovi, obucarima jer nemaju posla, automehanicarima jer su umazani celog bogovetnog dana, taksistima jer moraju da sede u kolima sa raznim kretenima i rizikuju da ih neko opljacka i sl...


Poenta svega ovoga je da poljoprivrednici ne zaradjuju manje od socijalne pomoci, a ako zaradjuju i jos imaju 4 hektara zemlje, onda su oni duduci za to i drzava im daje opciju da se ratosiljaju bede i obradjivanja zemlje o kojoj nista ne znaju, prodaju vecinu zemlje a da pritom zarade VISE nego sto su do sada(tj, zarade socijalnu pomoc).

Andrej,nepodistavam tvoje postovanje,ima dosta tacnog i realng (treba citati :) ) ali nekako pises,napamet.Mali deo demagogoje.

Ovde je tema sa malinama a konstanto se obuhvataju i poredi lezi lebe da te jedem,u svim granama poljoprivrede.Sta znace hektari za maline a sta za krave,recimo.
Da li znas kolika je obaveza sa 1 ili 3 krave?Koliko krava mozeda pojede za dan i koliko vode popije?Da li vise jede ako se od izlaska na pasnjak u 7am napoji u 12h i do 7pm vrati sa pasnjaka i opet napoji?
Koliko mleka se dobije u vecernjoj+jutarnjoj muzi?Cena u otkupu 24 din/l.Koliko ti treba hrane kada dodje zima?Koliko veliki pasnjak ti treba za krave?
Tu sada idu ha i sta je posejano ! Kukuruz,zito,detelina itd.
Da li znas koliko se treba izneti balege od 3 krave,pa to posle izbaciti na njivu itd,itd.
Moras priznati da je potrebna logistika i sve to uskladiti a recimo imas ovako kisnu godinu gde je sve nesigurno.

Poenta,imas 1 clana domacinstva,nezenje.Odose seoske dame na studije ili rad u kiosk.Pazi, ne mali broj imas po svim selima ne samo po Sumadiji !
Ovde se konstantno svodi racunica ka da sve prodice imaju od 3 pa navise clanova porodice.Taj malinjak od 2ha koliko treba rada i ljudi.
A ovde se jos otislo na kokoske itd.U teoriji je jedno a matematika na terenu drugo.Ni za maline nisu mala ulaganja,ali ih ne mozes ubaciti u prosek ostalim koji se time ne bave.

p.s Kada si se dotakao i rakije.Na 80ari je bilo 7 kazana pa ti vidi koliko je i to rodilo,a ide oranje,djubrivo.Pa na prolece opet oranje ko nije sejao psenicu .

Ne sedi se bas kako ti kazes i ceka socijala,a fali para jer ostalo nije kako treba!

@Lavlja_Jazbina,

Ja ne kazem da se sedi i ceka socijala, vec kazem da oni koji ne mogu da priuste zaradu koliko socijala pruza, oni mogu da odu na socijalu i da nastave da rade koliko i sada rade pa ce imati ukupnu zaradu = sadasnji prihodi + prihodi od socijale, gde su sadasnji prihodi veci od nule.

Ja ni ne kazem da se razumem u bilo sta od toga sto pricas. Sta vise, ja 100% verujem tebi, pctel-u i svima ostalima koji su imali bilo kakve veze sa poljoprivredom. Ja sam to video tek onako u prolazu kad odem do mojih u selo. Samo sam video kako se muzu koze, kolju prasici, obradjuje zemlja, cuvaju krave i sl i ja tu sebe ne vidim i razumem da je to tezak, naporan posao i ja skidam kapu tim ljudima sto ga rade.

Ja samo kazem da, na osnovu cinjenica koje je pctel naveo, nesto tu nije u redu sa njegovom racunicom i to je jedino o cemu ja pricam.
Znaci,
1. ili malinari imaju 0.3 hektara pod malinama u proseku, pa onda ispunjavaju uslove za socijalnu pomoc koju dobijaju jer od 0.3 ha ne moze da se zivi pa ih drzava dotira
2. ili imaju 0.3 hektara pod malinama a pored toga je neko u porodici zaposlen pa nema socijale,
3. ili imaju 0.3 hektara malina ali pored toga imaju jos par hektara neceg drugog(pctel je rekao da npr imaju mozda kravu na tim drugim hektarima) pa onda nema nista od socijale zbog tih dodatnih hektara,
4. ili imaju 0.3 hektara malina i 4 hektara travnjaka bez krava, koza ili icega drugog i u tom slucaju ne ispunjavaju uslove za socijalu jer nece da se otarase zemlje koju ne obradjuju.

Po meni, svaka situacija gore je ispravna i u svakoj situaciji poljoprivrednik godisnje zaradi daleko vise od 1000 eura koliko je socijala i ja ne vidim sta bi se tu trebalo menjati, dok sa druge strane, pctel govori kako malinari zaradjuju manje od socijale, sto je nemoguce u svakoj od gornjih situacija, sem u poslednjoj(i da treba nadomestiti razliku izmedju onoga sto malinar na 0.3 ha zaradi i onoga sto je potrebno za zivot) a ako postoji neko ko spada u poslednju grupu, na takvog drzava definitivno ne treba da misli i brine o njemu zato sto smo mi siromasna zemlja u kojoj cak i vredni, pametni i posteni ljudi tesko dodju do normalne zarade kakvu covek u 21. veku treba da ima. Dakle ima toliko prostora da se nagrade pozitivni primeri, zasto umesto toga nagradjivati negativne(ove iz poslednje grupe)?

Ako me sada pitas koliko bi trebalo da zaradjuje neko ko cele godine obradjuje maline a zimi gaji neke zivotinje, moj odgovor bi bio bar 500 eura mesecno + porezi i doprinosi i to ako je osoba bez skole, ako hocemo da poredimo taj nacin zivota sa zivotom nekog razmazenka poput mene koji zivi u gradu i sve mu je na maximum 10 minuta, zadnji put se sago da podigne nesto kad je bio u teretani.
To naravno nije slucaj za masu ljudi i onda se postavlja pitanje sta raditi sa tom masom ljudi? Gledati koliko zarade i doplatiti im razliku do tih 500 eura(ili 400 ili 600, 300... cifra je nebitna)? To je prvo apsolutno nemoguce jer smo siromasna drzava ali i da nismo siromasni i da resimo da to radimo, za par godina bismo postali siromasni zato sto je to negativna selekcija jer se ti ljudi nikada ne bi trudili da dostignu svojih zasluzenih 500 eura nego bi zaradjivali npr 200 i bili mirni jer znaju da ce drzava da plati razliku.
Na kraju, ne moraju oni da rade vise, napornije, nego moraju da rade pametnije a to je bas ono sto je pctel rekao(a ja mu opet verujem a znam i sam jer imam rodbinu koja se uvredi kada im neko da savet kako da ocupaju celer da poraste duplo veci i sl) da je nemoguce u datim okolnostima uzimajuci u obzir mentalitet ljudi sa sela koji nece da procitaju nista novo i unaprede svoju proizvodnju.

A to odredjivanje vestacke fixne cene maline je upravo doplacivanje razlike od zaradjenog do zasluzenog. To nikako ne treba raditi jer je bolje da npr 10% malinara prestane da proizvodi maline, ili se preseli u grad, ili pocne da radi sa zivinom, ili na kraju cak i ode na socijalu ako ce da se ostalih 90% opamete ili bar shvate da nemaju osiguranje u vidu drzave jer drzava sledece godine nece hteti da im pomogne.
I jos jednom da napomenem da to sto ce neko da se muci da proizvede nesto, ne znaci da ce trziste da mu plati cenu koja odgovara kolicini truda koju je on ulozio i drzava tu nema sta da se mesa. Ako neko sadi sljive, ceka 10 godina da drvo pocne da daje plodove, i na kraju mora da ih rucno bere da bi ih prodao za 10 dinara kilo(a po meni trebalo bi da dobije bar 200 dinara za kolo kada uzmemo u obzir koliko se mucio), onda je to promasena investicija i takve stvari se desavaju u svakoj grani privrede - ljudi donose lose procene i gube novac zbog toga. Drzava ne sme da sprecava pojedinca da donese svoje dobre/lose odluke i da mu placa odstetu za njegove greske (a u nasem slucaju ni ne moze jer nema para) jer cim pojedinac shvati da ne odgovara u potpunosti za svoje odluke, u tom trenutku ce poceti opustenije da se ponasa sa novcem i povecace sanse da donese losu odluku.

Naravno, postoji i teoretska mogucnost da npr 50% malinara ode na socijalnu pomoc bez presaltavanja na granu privrede gde bi bili uspesniji, a ovih ostalih 50% nastavi da radi pogresno i proizvodi neefikasno,(sto znaci pad BDP-a) bez da nauce ikakve lekcije od ovih 50% propalih, ali to se jednostavno nikada ne desava u praksi... bar se ne desava kada su privatnici u pitanju. Drzavne kompanije su radile i gluplje stvari.

Ubacili ste "socijalnu pomoc" kao "normalnu" metodu za funkcionisanje gotovo svakog domacinstva??

Krajnje besmisleno.

Uslovi za dobijanje pomoci



Tako da poredjenje normalnog rada na zemljistu u posedu i "uvaljivanja" na "socijalnu pomoc" je bespotrebno gubljenje vremena.

Ono sto je, mozda, bila namera, da se navede "ekstremni" primer "prezivljavanja" na neku "foru", samo da NE BUDE rad, ali je doslo do zabalabuckavanja i nepotrebnog teoretisanja, i pride uz nepotrebno zategnutu diskusiju.

Tako da domacinstvo koje IMA neke are i hektare, MOZE sa malinama da ostvari prihod, ali NE MOZE da se ogrebe za "socijalnu pomoc"..inace ta aktivnost nece biti prosta RAZLIKA U NOVCU, prihodovanom, vec je mnogo dramaticnija RAZLIKA u zivotu i statusu...

Vec sam navodio primer komsije koji prima socijalu,deciji dodatak,a ima hektare zemlje,2 traktora i malu A klasu u dvoristu

Naime,njegovi roditelji primaju penzije,a on sa suprugom i 2 dece zvanicno zivi u izdvojenom delu kuce,bez kupatila i osnovnih uslova. On radi na crno,supruga takodje kod nekog privatnika,a deca su srednjoskolci. Oni imaju zvanicno prihod 0 dinara a ni zemlju nemaju jer se vodi na njegovog oca. Inace cuvaju bikove,oko 7-8. Kad se prodaju lepa parica se sakupi,ali do tada,oko spremanja hrane i obrade zemlje se bavi komsija,supruga,njegovi roditelji i sin koji pola dana provede na njivi u traktoru a tek je I godina srednje. Oni lepo zaradjuju od poljoprivrede,ali od poslednje ture komsija je spreman da sve iskesira nokm "na polozaju" da supruga pocne da radi kao medicinska sestra i prestace da radi poljoprivredu

Ako ti tako mislis onda super, realno je pobednik svako ko je naucio nesto novo i prestao da zivi u zabludi, a u tom smislu su najveci pobednici ventura i njegovi istomisljenici koji su tvrdili da se od poljoprivrede u proseku zaradjuju desetine hiljada evra i da se poljoprivrednici zale zato sto ce im zafaliti para za novi model Audi-a na sledecem sajmu automobila, a dosli smo do istine da je seoski BDP po glavi stanovnika petostruko nizi od gradskog sto se svodi na to da prosecan poljoprivrednik prihoduje oko 20% onoga sto prihoduje prosecan zaposleni u Srbiji.



Pa ako je "znatno", onda super... Ja mogu da tvrdim samo za sebe, ako bi mene neko pitao - da li zelis da ti poklonim 1500 evra godisnje i da nemas nikakvih obaveza, ili 2500 godisnje a da imas nekoliko sati obaveza svakog dana u godini, da nemas ni jedan slobodan dan godisnje i da od tog novca moras da odvojis neki deo za troskove proizvodnje, nema nikakve sumnje da bih prvu varijantu smatrao dobrom, a drugu losom ponudom. Verovatno se mi slazemo i oko krajnjeg cilja da bi prvu ponudu trebalo uciniti manje privlacnom, a drugu vise privlacnom, a ne slazemo se samo oko metodologije postizanja tog cilja, sto nije nikakav problem, svako ima pravo na svoje misljenje, neko moze da podrzava subvencije, a neko da ne podrzava, nema potrebe da svi mislimo isto. Po mom misljenju, ovo su samo male varijacije brojeva, isto kao sto kada sam se ukljucio u diskusiju pretpostavio sam da je prosecno dovacinstvo dvoclano, pa da im pripada 1500 evra socijalne pomoci, a posle po statistikama sam nalazio da je prosecno domacinstvo troclano, dakle socijalna pomoc 2250 evra... Po meni prosecno poljoprivredno domacinstvo nema nesto zavidno bolji standard od toga, mada mogu da korigujem samog sebe i da kazem da ima neznatno bolji. Ali ostaje problem medijane, 3 miliona ljudi zivi u seoskim sredinama, koliko tacno njih zivi ispod proseka? Ja nisam uopste smatrao realnim da se 1.500.000 ljudi presalta sa poljoprivrede na socijalnu pomoc, vec sestocifren broj, znaci izmedju 100.000 i 999.999 a konkretno imam u vidu da ce tu mogucnost iskoristiti recimo 300.000 ljudi. Svojevremeno si pomenuo da znas lepo da crtas grafikone, mozda bi mogao da napravis grafikon zavisnosti prihoda od poljoprivrede i procenta stanovnistva koji ga ostvaruje. Imas podatak o BDP-u poljoprivrede i broju stanovnika, na grafikonu ubelezis i tacku prihoda dvoclanog, troclanog ili kakvog god hoces domacinstva od socijalne pomoci. Odatle bi mogli da vidimo koliki deo populacije su potencijalni kandidati za presaltavanje na socijalnu pomoc, da li postoji mogucnost da ih bude sestocifren broj, da li je to neki znacajan udarac nasoj ekonomiji, ili je nebitno - buva ujela medveda.




Gore kad pominjemo koliko se inkasira od malina uglavnom ne pominjemo troskove, a kada se troskovi ukljuce u pricu, dobije se nesto ovako na primeru pilica:
[url=http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/stocarstvo/zivina-donosi-gubitak.html]zivina-donosi-gubitak[/quote]

Verovatno ovde na forumu vecina ljudi radi neki programerski/dizajnerski/frilanserski posao, gde unapred znas koliko ces na nekom poslu zaraditi, pa ako se nudi manje od onoga za koliko se tebi isplati da radis, onda i ne pocinjes. Ovde imamo sasvim drugaciju situaciju, programiras/dizajniras i kad zavrsis saznas koliko narucilac zeli to da plati. Kad zavrsis proizvodnju tovnih pilica vidis da li narucilac zeli da ti plati onoliko koliko si ulozio, ili vise, ili manje od toga. Gore sam uputio poziv sumnjicavima da se organizuje jedna pesacka tura kroz 10-ak sela zapadne Srbije, tamo poznajem i coveka koji je pre 30 godina imao najsavremeniju automatizovanu farmu krava, kompjuterizovanu jos u ono vreme, koji je nekoliko godina bio rekorder po proizvodnji mleka u brdsko-planinskom podrucju i koji je odgajio najveceg bika svih vremena na svetu i zvanicno je upisan u Ginisovu knjigu. Siguran sam da bi on odvojio pola sata da nam ukratko objasni koliki su troskovi proizvodnje po jednoj kravi, koliko su prihodi, sta je to laktacija, koliko mleka krava da godisnje ako se primene sve najsavremenija znanja i tehnika, koliko radnika sto stalnih sto sezonskih mora da dodje na koliko krava i koje su opcije pred poljoprivrednikom u periodu kada je cena mleka takva da je prihod manji od troskova proizvodnje, pa ce nam na kraju verovatno biti jasnije zasto sada nije republicki rekorder vec je proizvodnju smanjio za 70%. Mogli bi konkretno pitati svakog - od najveceg do najmanjeg, zasto ne proizvodi vise, da li je ikada probao i ako jeste na kakve je probleme naisao. Mogli bi pitati kakvi su planovi za ubuduce, da li se vise ide ka povecanju, ili ka smanjenju proizvodnje. POmenuo si sljive i rakiju - kolik je od nas ovde u poslednjih 10 godina kupilo barem 1 litar domace prepecenice i gde? Verujem manje nego sto se medju nama moze naci onih koji su kupili dzoint. Uzmimo naprimer da ja drzim kafanu - kako legalno mogu kupiti rakiju od poljoprivrednika, uvesti je u poslovne knjige i ubaciti u fiskalnu kasu? Jedino pod nekom laznom nabavkom, predstavljajuci je kao drugo pice, taman onako kako mogu i dzoint da prodajem predstavljajuci ga poreskoj inspekciji kao Best cigarete... dok me ne uhvate i odvedu na robiju.

---

@KrkaCiC

Ima zloupotreba, to je nesporno, ali sporadicni primeri nisu pravilo..i nisu preporuceni kao aktivnost.
I veliki bizmismeni su kupovali secerane za 3 evra..pa nisu "pravilo", a nisu ni biznismeni, vec muljatori.

Problem je ako se "drzava" okrene i revidira odnos prema takvom sljamu, VRACANJE novca ce biti dramaticno BOLNO...
A sitan sljam uvek nastrada brze i efikasnije nego krupan.:)
Svuda, ne samo u Srbiji.

I kada pricamo o nekom POSLU ili pojavi, predpostavljamo NORMALNU i ZAKONITU varijantu..inace postoji sijaset fantasticno profitabilnih poslova....u sukobu sa zakonom.

@pctel,
samo dve cinjenice prilicno obesmisljavaju tvoj prethodni post.

1. ovoliko eura godisnje zaradjuje troclano domacinstvo:
12*(7628+2*3813)/115= 1591 eura

ili troclano domacinstvo gde je jedna osoba dete:
12*(7628+3813+2288)/115= 1432 eura

Dakle, ne 2250 eura. ne znam odakle ti ta cifra.

Znaci, po tvojim brojkama, koje su vrlo pesimisticne kada navodis da prosecan poljoprivrednik po tvojim procenama zaradi 1900 eura od malina i jos 1000 eura od krave, ili najgora moguca opcija koju su do sada naveeo 1500 eura od malina + 1000 eura od krave na 4 hektara pasnjaka, moramo se sloziti da je cak i ta najgora opcija od 2500 eura godisnje, DALEKO bolja od najbolje opcije koju socijala daje, a to je 1590 eura. To je vise nego 60% razlika a obradjivati 0.3 hektara malina i voditi racuna o jednoj kravi nije ogroman posao za troclano domacinstvo, zar ne?
Iskreno, ja ne znam kako neko moze da prezivi sa 2500 eura godisnje u Srbiji, pa iskreno verujem da domacinstva koja imaju 0.3ha malina i jednu kravu verovatno raduckaju i nesto sa strane, da li je to uzgoj 3-4ara paradajza, paprike, luka i sl, ne znam, ali to definitivno dodatno povecava profit poljoprivrednog domacinstva koji naravno nije oporezovan pa se ne vidi u zvanicnim brojkama.
E sada, ako tih 2500 eura nije dovoljno, a nije, onda je 1500 jos manje dovoljno(iako razlika nije samo tih hiljadu eura vec verovatno je 2-3hiljade, ali dobro, drzimo se tvojih cifara za sada)

2. Druga zabluda je ovo:

znaci prvi deo recenice mozda jeste tacan(nisam istrazivao jer je nebitno) ali drugi deo recenice svakako nije tacan. Tebi se to cini zato sto ne zelis da zagrebes ispod povrsine.
E sada, kao sto si ti pricao o ljudima koje poznajes i ja ti verovao jer govoris iz licnog iskustva, ocekujem da i ti meni verujes kada ti kazem da poznajem edsetak porodica iz sela oko panceva i novog sada, i u svakoj od tih porodica bar jedna osoba radi u gradu a uglavnom su to dve osobe(mada ima i primera gde svo troje cetvoro rade). Znaci, to sto ti ljudi zive na selima ne znaci da oni proizvode jedino to sto je na selu proizvedeno. Dakle, covek radi u rafineriji, zaradi platu od 70.000 dinara, svih 70.000 dinara zavrsi u dzepu coveka sa sela ali bruto proizvod te zarade na papiru ostane u gradu, sto znaci da odnos prihoda nikako nije 80:20 u korist grada vec znatno manje. Nikako ne postoji direktna povezanost izmedju BDPa i prihoda. Cifre nisu ni priblizne onome sto pises. Na kraju, normalno je da zbog pogresnih cinjenica kojima baratas izvlacis pogresne zakljucke.

@Andrej013
Ok, Andrej, prihvaticu da se tako racuna socijalna pomoc po domacinstvu i da sam racunao pogresno. Ali, sa druge strane, nadam se da ni ti nisi iskljuciv pa ces prihvatiti da nismo racunali apsolutno nikakve troskove prozvodnje, a sigurno da oni postoje, uzeli smo prosecne podatke, pa znaci da ako zvanicni republicki rekorder proizvede 22t malina po hektaru, a prosek je 5.5 tona, gde je onda medijana i sta je sa onima ispod... znaci ne bih bas rekao da su moji podaci "najpesimisticniji". Ono sto sam takodje precutao, a ide u prilog mojim tvrdnjama, je da je u BDP poljoprivrede uracunata i cela prehrambena industrija, u kojoj rade ljudi iz grada, a BDP se knjizi kao da pripada poljoprivrednicima. To sam ostavio po strani da pomenem samo ako ti krenes da tvrdis da sam ja namerno izostavio cinjenicu da deo seoskog stanovnistva ide u grad da radi, a BDP se knjizi kao gradski... Sad se to dvoje delom potire i da li umanjuje ili uvecava ono sto sam prvo rekao ko to moze znati... uvodimo u racun sve vise jednacina sa sve vise nepoznatih, a generalno se vrtimo oko nekih brojeva gde prosecan poljoprivrednik prihoduje vise od prosecnog socijalnog slucaja za nekoliko desetina procenata, ali bilo bi super da imamo neki grafik, nacrtaj kako mislis da izgleda, odredi ti koliko % mislis da nije vredno toga da moras da radis u prolece i jesen po kisi, a u leto po najvecim vrucinama u odnosu na to da mozes celo leto po ceo dan da se brckas na Adi... Hajde zajedno da dodjemo do nekog zakljucka koliki bi mogao da bude broj kandidata za presaltavanje sa poljoprivrede na socijalnu pomoc. I da se na osnovu tog rezultata izjasnimo da li nam to smeta ili ne, pa da privodimo kraju ovu temu. Posle se za jedno 5 godina nadjemo ovde, vidimo koliko tada imamo poljoprivrednika, koliko korisnika socijalne pomoci, koliko nezaposlenih a koliko zaposlenih i onda pricamo o tome ko je uspeo najrealnije da sagleda situaciju, ko je bio preveliki pesimista, a ko preveliki optimista.

---

Ili suprotan primer,imamo Venturu koji zivi u gradu,a prihodovao je sa sela

Veruj Andrej,mozda je razlika i veca nego 80:20!

Pomenuo si krave,meni deda zivi na selu.ima polj. penziju koja iznosi 9800 dinara,cuva 2 krave,u medjuvremenu obradjuje njive da bi nahranio te 2 krave,i u tome mu pomaze ujak,koji zivi u gradu i u selu je razonode radi,i on nikako nije zaradio neke velike pare. Od te dve krave ima mleko,napravi sir koji i on jede jer od 9800 dok plati racune ostaje mu 6000 a sa 6k se tesko zivi 30 dana,a uz to ima i lekove koje kupuje na koje mu ode jos 3000 mesecno,i te 2 krave mu samo dopunjuju prezivljavanje,i sir kad ostane visak zavrsi na pijaci,to je oko 4 kg po 250 din,dakle 1000 din nedeljno,rashod do pijace nisam racunao.

Kao sto si ti zapalio iz Srbije,tako ljudi pale iz sela u grad,razumi to

Brate daj oglas ovde.250 din je dzabe.Sto se bikova tice,ide june do tog bika a to je jedno godinu ipo tovljenja,znaci akumulacija

hrane i to velika.Taj tvoj se dobro snalazi.Sto se tice krave i 1000€,mm.Tesko uzeti toliko da je zarada,vec rekoh.To jede kao usisivac prasinu .Jedino dati 2k din i osemeniti ,a onda od 4 meseca ide manje mleka.

Ta je cena u malom mestu,jos ako dolazis sa strane i prevoz ti stize u 09h i automatski kasnis jer sir ide ujutru. Ima i prevoz koji stize oko 06h ujutru,ali em je mnogo rano em neko treba da nahrani stoku
Ako ne proda po toj ceni onda ostaje njemu da pojede,znaci nece se baciti ali nece ni pazariti 1000 din!

Jbg sir je u Bg skuplji,deda je par puta slao tetki da diluje po komsiluku,po 300 din,i u roku od odmah je prodala sve

Mora takva cena jer je kvarljiva roba,da su orasi druga prica bi bila

Sto se tice kuneta i krave,nekima ne mozes objasniti ovde da krava ne daje 10L mleka svakog dana,365 dana u godini,i da dok se ne oteli jede za dvoje a posle ne daje nista skoro

Kako 250 din dzabe, pa kompanije Imes u svojoj maloprodaji fetu prodaje za 250 din/kg, a feta je generalno skuplja od obicnog domaceg kravljeg sira. Domaci kravlji sir je u zapadnoj Srbiji kada se kupuje na veliko maksimalno 1 evro kg ( a veliko oni racunaju je da je sve preko jedne kofe), a u nekim periodima znao je da bude i po 80 din/kg. Znam i kolko kosta sir po beogradskim prodavnicama, ali jako mali deo te cene zavrsi u dzepovima onoga ko hrani kravu i cisti balegu.

---

ok pctel, slazem se da smo udavili sa ovom pricom. Iskreno i ja gubim nesto interesovanje za ovu temu jer sam rekao manje vise sve sto sam imao o njoj. Da bih dodatno doprineo, morao bih da provedem vreme istrazujuci zvanicne podatke i citajuci strucna misljenja koja preispituju te zvanicne podatke pa da na osnovu svega toga nacrtam grafik jer sigurno necu crtati grafik samo na osnovu brojeva koje ti navodis jer postoje dobre sanse da su uopsteni, ili neprecizni, ili preuvelicani.

Ako me pitas za misljenje da li je razlika u prihodima koje poljoprivrednik dobije od 1000-2000 eura u odnosu na socijalnu pomoc dovoljna da pokrije troskove rada i sate provedene na njivi u losim uslovima, ja cu ti reci da se slazem sa tobom - nije. Da bi neko zeleo da bude poljoprivrednik, verovatno mora da ima platu vecu od 500 eura mesecno sto znaci da mora da postane mnooogo produktivniji i pametniji od naseg prosecnog poljoprivrednika, sto je dokazano moguce, ali nije verovatno. Zbog toga postoji prirodna migracija ljudi sa sela u grad.

Sasvim je drugo pitanje da li drzava treba da uradi nesto po tom pitanju, tj, drzava nikako ne treba da se mesa u to. ako neko zeli da radi neefikasno i ne zeli da se modernizuje, onda neka se odseli u grad gde ce neko pametniji da upravlja njegovim radnim satima i da mu daje pare za rad i to ce biti dobro za privredu. neki ce naravno zavrsiti na socijali i to je bolje nego placati neefikasan rad i stimulisati negativnu selekciju. Dugorocno je isplativije i neuporedivo bolje za privredu.

Takodje se slazem da postoje sanse da u buducnosti imamo vise korisnika socijalne pomoci a 100% je sigurno da cemo imati manje zaposlenih u poljoprivredi, ne treba biti neki strucnjak da bi to znao, ali da bi se te dve stvari promenile treba uloziti enormnu kolicinu para u nagradjivanje nesposobnih sto je lose i sigurno potrositi vise para na tu stimulaciju nego sto bi potrosili na socijalnu pomoc.

Jedino je pitanje da li ce poljoprivredni output da nam bude veci, ja mislim da hoce i to je jedino iza cega stojim i sto mozemo da proverimo za 5 godina.




Zapravo, prilicno sam siguran da je venturina firma registrovana u nekom gradu pa se i njihov proizvod kao proizvod urbane sredine ;) isto vazi i za koleta i ostale. primer ti ne valja :)
Ja razumem da ljudi pale iz sela u grad i to je normalno i ocekivano i odlicno za ekonomiju. Ako lik u fabrici sebi zaradi nisku platu od 3500 eura godisnje, to je daleko bolje od seljaka koji zaradi 2000 eura na selu pa jos trazi od drzave da ga dotira. Nasi ljudi uglavnom vole da vide proizvod u ruci i jedino to prihvataju kao nesto merodavno i dokaz korisnog rada, a u ekonomiji je situacija prilicno drugacija. Frizer koji zaradi 300 eura je daleko korisnijji privredi od malinara koji zaradi 150 eura.

A kako to?

Frizer je samo iste pare pokupio od drugih i stavio ih u svoj dzep,a malinar je napravio novu vrednost koja 99% ide negde preko,dakle uvukao je 150e u zemlju.

pctel..Kako 250 din dzabe, pa kompanije Imes u svojoj maloprodaji fetu prodaje za 250 din/kg

Nemoj sebe dikretitovati ovom izjavom.Taj sir je od 4% masti u mleku i nema veze za tom budjavom fetom.

Andrej rece da je u prolazu sto se tice sela,ti izgleda nisi.Prolazis super sonicno.