Hvala hotchimeny, to je bila poenta mog posta.
Iako Budizam nije religija (u stvari jeste, ali neteistička religija) ipak boluje od antiintelektualizma.
Prvi od osam puteva u budizmu je "ispravan pogled" (ispravno razmišljanje) tj. gledanje na stvarnost kakva jeste a na na to kako izgleda. Ali to treba posmatrati u kontekstu tadašnjih verovanja, koja vuku koren iz Hinduizma. Ispravno razmišljanje je da se prozre Maya i da se vidi kroz koprenu iluzije.
http://en.wikipedia.org/wiki/Maya_(illusion)
Međutim, i Budizam, ma koliko bio tolerantan prema drugačijim verovanjima, ipak zahteva da se njegovo učenje prihvati kao jedino ispravno, što ilustruje priča o šolji čaja. Ljudski mozak nije šolja, u kojoj postoji mesta samo za određenu količinu verovanja i misli. Zen učitelj traži od potencijalnog učenika da se oslobodi svih prethodnih obrazaca razmišljanja i verovanja, jer su ona samo privid, a jedina istina koja vodi do Nirvane je slepo verovanje u ućenja budizma i praćenje osam puteva.
Da se vratim na Ivanom originalni post. Video sam samo apstrakt rada, tako da ne znam na koji način je testirana sklonost ka prihvatanju fikcije kao stvarnosti.
Daću jedan primer:
U Islamu, smatra se da je Muhamed uzleteo na nebo na krilatom konju.
http://heresycorner.blogspot.c.../dawkins-and-flying-horse.html
Musliman kaže da veruje u to da je Muhamed bukvalno to i uradio zato što je tako zapisano, zato što veruje u čuda i boga.
Ako sada pitate bilo kog muslimana da li je priča o Herkulesu istinita ili mit, da li je Herkules imao krilatog konja Pegaza i da li je uradio sve one podvige koji mu se pripisuju, reći će da ne veruje.
Dakle, krilati konj koji nosi propovednika na nebo je istina, zato što tako kaže sveta knjiga, a krilati konj koji nosi junaka u 12 herojskih podviga je fikcija, zato što krilati konji ne postoje.
Zamislimo sada priče, koje deca treba da čuju i pogode da li su istina ili ne. Ako se u priči pojavljuju anđeli i đavaoli (a dete je iz hrišćanske kulture), momentalno padaju sve ograde, isključuje se racionalno razmišljanje i dete odlučuje da je priča istinita.
Zamislite sada da detetu iz islamskom miljea ispričaju priču o Herkulesu - ono je naučeno da krilati konji postoje i prihvata priču kao istinitu.
U tome je vaidim glavni problem istraživanja. Ne da li religijsko vaspitanje vodi do prihvatanja iracionalnog, nego bi mi bilo interesantnije da se u fikciji razdvojene priče koje su u skladu sa religioznim miljeom iz kojeg dete dolazi, od onih koje se razlikuju, te kako dete prepoznaje realnost/fikciju koja nije u kontradikciji sa onim što je naučeno da veruje.
Re: Judgments About Fact and Fiction by Children From Religious and Nonreligious Backgrounds.
