Preduzetnik paušalac, pravdanje rashoda, korekcije paušala, firmarina, radna knjižica, itd

hvala na informaciji,moracu da odem ipak do nekog knjigovodje da se pitam malo detaljnije. Cuo sam da moze da prodje ta sifra 96.01 i za pranje tepiha jer su par tepih servisa tako registrovani. Najvise me brine ta fiskalna kasa da li mora ili ne,cak sam cuo da mi ne treba ni knjigovodja vec sam da vodim knjige tzv. "knjigas" Jos nesto da li onda vec ako sam registrovan za rad na terenu a recimo da ne radim bas sve na terenu mogu da provere?

Meni je jedan inspektor čak i pretio pa se povukao u mišiju rupu kada je video da me... za njegove pretnje i da se ničega ne plašim. Šteta što je bilo u njegovoj kancelariji i što ne mogu dokazivati ali će im to biti trljano na nos dok postoje.
Inače meni su pokušali tako da uđu u stan pa su sada u mišijoj rupi. Moji podaci su više nego transparentni.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:06 GMT+1]}

---

E to je baja zvani inspektor hteo kod mene da proverava iako mu je u nalogu pisalo da proveri isplatu zarade i naplatu poreza i doprinosa po odbitku. Baja je pokušao baš u vreme kada sam na terenu da upadne u moj stan... baš zanimljivo. Znači ne trebam mu ja nego je napao moju porodicu, uopšte me nije zvao na brojeve koje sam ostavio PU.
Međutim svrsishodnost takve provere je glupa. Naime moja fiskalna kasa je na drugoj opštini jer je serviser na drugoj opštini tako da nije on taj koji nju kontroliše, ali jesam mu dužan dati pristup istoj samo što će onda da mi da papir da je pristupio i pregledao, da ga overi pa ćemo videti šta je moglo, a šta nije. Nikakvog razloga za takvom proverom nema osim po pitanju fiskalne kase, a ovaj je čak sam izjavio da i ne zna da ja imam fiskalnu kasu. Dakle uopšte nije gledao moj predmet - dosije u kancelarijskoj kontroli već je pošao ili u reketiranje ili nešto drugo ili treće. Usput nalog je bio potpuno neispravan i nevažeći, ali overen od strane PU.

Tehnički ja mogu da dođem kod Vas, uzmem računar od Vas, donesem ga kod sebe kući, popravim, vratim Vam Vaš računar i tek na mestu naplate smem po zakonu izdati fiskalni isečak. A mesto naplate je Vaše prebivalište, dakle u mom slučaju teren. Više nego jednostavno. Uporedite na primer sa Tehnomanijom, oni su trgovina. Dakle tek kada Vam isporuče robu na Vašu adresu na licu mesta štampaju fiskalni isečak. To je terenska kasa. Po pravilu terenska kasa se vezuje za automobil, međutim i tu barijeru sam probio, moja nije za to vezana, već za broj mobilnog telefona jer niste u obavezi da posedujete automobil. Odnosno ne mogu Vas sprečiti da radite(ljudsko pravo) zato što nemate automobil za koji bi oni vezali fiskalnu kasu. Međutim oni žive na visokoj nozi pa svi sebi iz državne uprave mogu priuštiti bar po jedan automobilčić, pa se nisu setili da sirotinja raja može ili mora i bez toga.
Kada razgovarate sa normalnim ljudima iz PU, kao što su oni koji kontrolišu fisklane kase u centrali onda dobijete i normalne odgovore, kao što sam i ja dobio, a to je da nije uopšte mnogo važno ako sam nešto neki put naplatio kod svoje kuće, najvažnije je da sam naplatio preko fiskalne kase. A razmišljajte svojom glavom kolika je sve to glupost.


_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:10 GMT+1]}

---

ZAKON O PLATNOM PROMETU


IX RAČUNI KOD BANKE

Uplate i isplate sredstava, plaćanja i depoziti

Član 32

Klijenti koji imaju račune kod banaka u smislu ovog zakona platni promet obavljaju prenosom sredstava, uplatom i isplatom.

Klijent može podići sredstva sa računa ili izvršiti plaćanje - na osnovu naloga, i to u visini pokrića na računu.

Klijent ne može raspolagati sredstvima sa računa čije je izvršenje izuzeto zakonom, sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa.

Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana.

Obaveza iz stava 4. ovog člana ne odnosi se na lica iz tog stava koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a za koja će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su dužna da uplate kod banke u propisanom roku.

Uobičajena pažnja

Član 33

Pri izvršavanju naloga za plaćanje banka postupa sa uobičajenom pažnjom.

Klijent postupa sa uobičajenom pažnjom da bi sprečio falsifikovanje, neovlašćeno izdavanje i menjanje naloga za plaćanje i obezbedio da nalozi za plaćanje budu jasni i nedvosmisleni.

Ako sa uobičajenom pažnjom postupi i pri tumačenju dvosmislenih naloga za plaćanje, banka može izvršiti nalog za plaćanje delujući s dobrom voljom i bez znanja da radi suprotno stvarnoj volji pošiljaoca.

Izveštaj o stanju na računu

Član 34

Banka je obavezna da klijentu dostavi izveštaj o svim promenama na računu od poslednjeg izveštaja, s konačnim saldom, u roku koji je predviđen ugovorom o otvaranju i vođenju računa, ali ne dužem od roka koji utvrdi Narodna banka Srbije.

Klijent mora da vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i da ih pregleda, i mora obavestiti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja. Banka će svako takvo neslaganje, odnosno osporavanje ili dugovanje ispitati, obezbediće relevantne informacije koje su joj na raspolaganju i tamo gde su podaci usklađeni i određeni - izvršiće potrebna usaglašavanja i korekcije na računu.

Tajnost

Član 35

Banka je obavezna da poštuje tajnost računa i da informacije o računu daje samo klijentu, osim ako je ovim ili drugim zakonom drukčije propisano, ili na osnovu neposrednog ovlašćenja klijenta.

Tajnošću računa iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci o stanju i prometu sredstava na računu, kao i drugi podaci za koje je drugim zakonom utvrđeno da su tajni.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, banka je obavezna da podatke o stanju i prometu sredstava na računu klijenta i druge podatke u vezi s tim daje po nalogu suda, poreskog ili drugog nadležnog organa.

---

Ja imam terensku delatnost a mesto sedišta je moj stan u kome živim. U načelu to smatram socijalnom kategorijom, tehnički mi nismo kapitalisti već obična radnička klasa koja se eto sticajem okolnosti ne zove tim imenom. Konkretno sprečio sam terensku kontrolu da uđe u moj stan iako su oni hteli po svaku cenu to da učine, čak i bez mog prisustva. Epilog je čak bio da su se oni povukli u mišiju rupu i podvili repove, sastavili zapisnik bez da su i pogledali moje knjige i u istom je nalaz potpuno uredan. Doduše to i jeste činjenično stanje.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Mesto terenske kontrole
Član 125.
Terenska kontrola vrši se u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu, u zavisnosti od predmeta kontrole.
Poreski obveznik dužan je da, ako se terenska kontrola vrši u njegovim poslovnim prostorijama, obezbedi odgovarajuće mesto za rad poreskog inspektora.
Ako ne postoji odgovarajući prostor za vršenje terenske kontrole, uz pristanak poreskog obveznika, kontrola se može obaviti u njegovim stambenim prostorijama, odnosno na drugom mestu koje odredi Poreska uprava, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Ako se terenska kontrola ne obavlja u poslovnim prostorijama poreskog obveznika, poreski inspektor je dužan da pregleda prostorije i o tome sačini belešku, koja se unosi u zapisnik iz člana 128. ovog zakona.
Poreski inspektor ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije poreskog obveznika, a po odobrenju suda i u stan poreskog obveznika, radi vršenja kontrole.
Poreskom obvezniku ili njegovom punomoćniku, odnosno zastupniku mora se pružiti mogućnost da prisustvuju pregledu zemljišta, prostorija, odnosno stana iz stava 5. ovog člana.
Ako lica iz stava 6. ovog člana ne koriste mogućnost da prisustvuju pregledu zemljišta, prostorija, odnosno stana, a poreski inspektor oceni da se na taj način onemogućava ili odlaže sprovođenje poreske kontrole, obaviće kontrolu iz stava 5. ovog člana i bez njihovog prisustva, uz prisustvo dva punoletna svedoka.
Činjenice iz stava 7. ovog člana poreski inspektor unosi u zapisnik.



Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
Član 12.
Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada.


Ja sam im u mom slučaju ponudio da me predaju sudiji za prekršaje, a Vi razmišljajte zašto su odustali od gledanja mojih knjiga i u svojoj kancelariji već su samo išli na izdavanje zapisnika o izvršenoj kontroli.

Još uvek je na snazi Zakon o trgovini koji ima tu začkoljicu sa poslovnim prostorom i stanom:
Ovlašćenja tržišnog inspektora

Član 55

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da:

1) pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost;

2) vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine;

3) vrši kopiranje poslovnih knjiga, evidencija, isprava i elektronskih dokumenata, koje su predmet nadzora;

4) vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom;

5) uzima pismene i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora;

6) fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora;

7) vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine;

8) određuje, odnosno uzima uzorke robe i drugih predmeta;

9) prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora;

10) naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa;

11) zahteva sudski nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena trgovina;

12) zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja;

13) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

Pod poslovnim prostorom iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.


_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:17 GMT+1]}

---

Utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu,
odnosno neprijavljenu delatnost
Član 129a
Izuzetno od člana 118 , člana 123. stav 2, člana 124. st. 1, 2, 4. i 6. i člana 126. ovog zakona, terenska kontrola kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost vrši se bez plana kontrole i naloga za kontrolu.
Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, poreska obaveza tom licu utvrđuje se rešenjem, primenom metode procene poreske osnovice parifikacijom.
Poreska obaveza po osnovu prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana utvrđuje se primenom poreske stope po kojoj se utvrđuje i plaća porez na dohodak građana na druge prihode, bez priznavanja normiranih troškova.
Rešenje o utvrđivanju poreza iz stava 2. ovog člana dostavlja se licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, sa nalogom da u roku od 45 dana od dana dostavljanja rešenja, kod nadležnih organa izvrši registraciju, odnosno prijavu te delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda i otkloni druge utvrđene povrede zakona.
Član 129b
Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti robu koju je zatekao u kontroli.
Poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti opremu kojom obveznik obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, a koju zatekne u postupku kontrole.
Privremeno oduzeta oprema iz stava 2. ovog člana, može se ostaviti na čuvanje licu od koga je privremeno oduzeta do isteka roka iz člana 129a stav 4. ovog zakona, ukoliko se proceni da bi troškovi oduzimanja i čuvanja bili nesrazmerno veliki u odnosu na poresku obavezu.
Član 129v
Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku propisanom članom 129a stav 4. ovog zakona, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta roba mu se vraća, osim robe podložne kvarenju i robe čije čuvanje iziskuje velike troškove - sa kojom se postupa na način iz člana 104. stav 4. ovog zakona.
Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, ne postupi po nalozima iz rešenja Poreske uprave iz člana 129a stav 2. ovog zakona, sa oduzetom robom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakona.


Inače imaš obavezu registrovati se u Upravi javnih prihoda gde ti se određuju komunalne takse za građevinsko zemljište i za firmarinu i za isticanje reklame na javnim površinama itd. Odmah nakon registracije u Poreskoj upravi svako se sma mora obratiti Upravi javnih prihoda i kod njih se registrovati. Bez toga neće moći da zatvori kasnije radnju u APR-u.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:24 GMT+1]}

---

Igore hvala ti na prethodnom odgovoru, puno mi je pomogao. Al isada imam novo pitanje u vezi vođenja knjiga po sistemu zarade preduzetnika.

Recimo da izaberem vođenje knjiga po sistemu lične zarade preduzetnika.
Ako je mesečna plata npr. 25.000 din.

Mesečno umanjenje = 1.100 din (-porez na zarade po stopi od 10%, na umanjenu osnovicu za 11.000,00 dinara)

Bruto = (neto - umanjenje)/0,522

Bruto zarada = 45.785,44 din

1.Neto zarada ........................................................25.000,00
2.Bruto zarada........................................................45.785,44
3.Porez na zarade (r.br.2-11.000) x 10%......................3.478,54
4.Doprinos PIO (r.br.2 x 24% )..................................10.988,51
5.Doprinos za zdravstv. (r.br.2 x 12,3% )......................5.631,61
6.Doprinos za nezaposlenost (r.br.2 x 1,5% )....................686,78
Ukupno mesečnih dažbina............................................ 20.785,44

Ovu računicu sam preuzeo sa sajta: http://preduzetnik.vfhalo.eu/s...a-o-porezu-na-dohodak-gradjana
Da li je ova računica dobra?

I veoma važno, šta se onda dešava sa preostalim novcem sa računa na kraju godine (pošto sam shvatio da sem plate ne mogu ništa da podižem tokom poslovne godine).
Da li se na taj preostali iznos uplaćuje samo 10% ili se i na njega uplaćuju i dopriinosi (PIO, zdravstveno i nezaposlenost)?

Jer ako je tako, onda je logično da će svako sebi zaračunati minimalni platu da bi izbegao doprinose na preostali iznos i na kraju godine uplatiti samo 10% i doći do svojih para. Ili sa tu nešto pogrešno razumeo...

Unapred zahvalan.

Dobra je računica..

Što se tiče dobiti, kako se ona dalje oporezuje i podiže, to nije precizno definisano. Trebalo bi da je samo 10% poreza.

Da li neko moze da mi da sledecu informaciju, hteo bih da kupim auto u narednom periodu, samostalni sam preduzetnik, placam pausalno porez i doprinose, poreska osnovica je 49700.
Da li sa ovim mogu da podignem auto kredit ili se gleda iznos prometa po racunu, u kojoj banci i na koji iznos mesecne rate bih mogao da racunam? Ako moze, sta se u tom slucaju dostavlja kreditnom birou za odobravanje kredita, kao sto se u slucaju fizickog lica dostavlja izvestaj o poslednje tri plate?

Znam za slucajeve ljudi koji su se vracali u stalni radni odnos na 6 meseci da bi ispunili uslove za dobijanje npr stambenog kredita, ali to pretpostavljam da je zbog visine kredita ili gresim?

Hvala unapred

---

Ako si pausalac, banka gleda koliko ti je PU odredila kao osnovicu (tj. neto deo), i po tome ti odobrava limit za kredit. Od banke do banke zavisi kakav kredit mozes dobiti.
Bolje probaj kao pausalac (znaci kao radnja..) da potrazis autokredit, zbog rate. Ne verujem da ces moci preko 100EUR kao fizicko lice dobiti ratu.

Trenutno od ranije imam neki kredit oko 120e koji sam dobio jos kao fizicko lice, pa sam u medjuvremenu presao u pausalce. Zato mi je nejasno da li i to utice na kreditnu sposobnost ili kako se racuna?

U svakom slucaju hvala za info.

---

Ne postoji precizan "zakon" za pausalce za kredite, ali uglavnom ce ti banka reci ovo sto sam gore napisao - kreditna sposobnost ti se, kao fizickom licu, racuna kao da imas bruto platu koliko je PU obracunala (49.000). Znaci, prilicno nisku.

Sa druge strane, kao pausalac, preduzetnik, mozes prikazati promet, gde ce banka mnogo vise razmotriti od samo jedne cifre, za odobrenje veceg limita.

Ne znam šta da ti kažem, Saja je knjigovodstvena agencija i oni ti kažu da je računica dobra, sajt sa koga si preuzeo tvrdi isto, ja kažem da meni prolazi drugačija računica putem elektronske prijave Poreskoj upravi.
Kada vršiš prijavu sa lektronskim sertifikatom, aplikacija Poreske uprave vrši kontrolu iste, dakle između ostalog da li je račun tačan. Obračun doprinosa kod radnika se vrši tako što se deo tih doprinosa plaća iz njegove bruto zarade, a drugi deo plaća poslodovac. Nema logike da bi se lična zarada preduzetnika smela drugačije obračunavati od zarade radnika s obzirom da se status, pravni preduzetnika u tom slučaju svodi na zaposleno lice, dakle preduzetniku je to plata po radu, plata za njegov uloženi rad. Osim te plate preduzetnik ima i platu od kapitala, dakle to bi bila dobit koja se podiže na kraju godine.
Po meni računica je sledeća:
25000 neto zarade se dobija od osnovice bruto zarade 34060 dinara. Na tu bruto osnovicu računaš porez i doprinose. Poresko umanjenje iznosi 11242 dinara u ovom trenutku, dakle osnovica za porez je 22818, a iznos 10% poreza na zaradu je 2282. Doprinosi PIO 4428+3747=8175, zdravstvo 2095+2095=4190, nezaposlenost 255+255=510, ukupno doprinosa 12875 dinara. Ukupno dadžbina imaš 2282+12875=15157, što ti na kraju daje ukupan trošak za platu 40157 dinara.
Ovaj sistem računanja koristi Poreska Uprava jer takav račun biva primljen na Eporezima i takva poreska prijava poreza po odbitku se smatra ispravnom. Ja ne znam šta da ti kažem jer agencija Saja i taj preduzetnički portal kažu drugačije, pa ti sam odluči koja je validna ilipitaj u Poreskoj upravi. U obavezi su da ti pomognu da prijaviš i platiš porez i ne smeju ti reći da tražiš knjigovođu ako porez plaćaš samo za sebe, član 24. zakona o Poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako imaš radnika onda oni nisu njihova briga već tvoja i inspekcije rada.

Preostali novac podižeš na kraju godine kada isplatiš 10% poreza na dobit. U tome i jeste novina, sada si izjednačen sa privrednim društvima, imaš pravo na akumulaciju pre svega koja neće biti opterećena doprinosima i koju možeš koristiti za proširenje poslovanja ili investicije, a naravno kompletnu dobit možeš i podići odluka je tvoja. E sad, plaća se samo 10% poreza na dobit ne postoji u zakonima nigde obaveza da platiš porez na podizanje dobiti, odnosno takav porez ne postoji. Kod privrednih društava postoji porez na podizanje dividende i oni kada podižu dividendu(to je njihova dobit) pored poreza na dobit koji su prethodno platili plaćaju i porez na podizanje dividende. Kod nas preduzetnika takav porez ne postoji. Mislim da je težnja da se se ljudi privole da pogase jednočlana privredna društva i pređu u preduzetništvo, a ne bi po mom mišljenju bilo loše da se ograniči veličina preduzetničke radnje na najviše 5 zaposlenih radnika uključujući i preduzetnika. Time bi se poboljšala naplata i povećala kontrola.
Imaj uvek u vidu da mi nismo SAD i da se kod nas zakoni menjaju češće od čarapa, prema tome do isteka ove godine mogu da donesu i zakon po kome će se plaćati porez na podizanje dobiti, ali on će sigurno biti manji od doprinosa, verovatno jednak porezu na podizanje dividende. Dok ga ne uvedu mi praktično uživamo tu beneficiju.
Ako izabereš ličnu zaradu preduzetnika, doprinose samo plaćaš na bruto iznos te zarade, ne na celokupnu dobit.

Tačno je većina će zaračunati minimalnu platu i platiti doprinose samo na nju. Vlast trenutna u Srbiji je veoma obrazovana, mislim na kolovođe, puna iskustva i više nego vešta, lukava ili politička. Prema tome ta ista vlast može mesec dana pre kraja godine doneti novu izmenu kojom će ti tražiti neki dodatni porez na tvoju dobit ili možda taksu. Ali u svakom slučaju koliko god da opterete to će biti manje nego što bi bio iznos doprinosa. E sad je to stvar taktike, ako uplatiš u PIO fond to ima nekog smisla, jer će ti se od toga kasnije isplaćivati penzija. Kada platiš na primer porez na podizanje dividende ti od njega nemaš kasnije ništa. U tome gledaš razliku, a cilj je da napraviš takvu računicu po kojoj će te država najmanje pokrasti. Oni znaju da će svi krenuti na minimalac i toga su svesni, ali očekuju da konačno navataju ko sve šta gde i kako radi, jer taj minimalac je manji od paušala. S druge strane eto lepog načina da paušalci odustanu od paušala, a ako ne odustanu onda im se taj paušal debelo isplati, pa će to vlast imati narednih godina u vidu, odnosno već sada su podigli na primer petu grupu paušala na 120%. Država smatra da joj se ne uplaćuje onoliko koliko joj pripada i zato postoji težnja da se to nekako reši. Tako da se dovijaju. Ali opet ovo sa ličnom zaradom preduzetnika je pravedna stvar. Drugo i to što su konačno pristali da priznaju u troškove preduzetnicima doprinose je konačno raskrštavanje sa komunizmom koji je imao jedini cilj uništenje kapitalista bili oni mali ili veliki.

Još jedna napomena, ti imaš pravo napisati Molbu svom poreskom inspektoru kancelarijske kontrole u svojoj filijali u kojoj ćeš ga zamoliti da ti odobri da podigneš dobit pre kraja godine, ali za uzvrat moraš ponuditi da pre podizanja uplatiš 10% poreza na dobit bez obzira na akontacije koje uplaćuješ mesečno. Znači van toga ti i dlaje uplaćuješ akontacije. Takva stvar se u principu odobrava ako poreski inspektor ima poverenja u tebe, Mada s druge strane država odmah dobija ono što bi dobila tek u Januaru, plus ima sve akontacije. To jeste skuplja varijanta podizanja dobiti, ali sve što uplatiš više na ime poreza na dobit na kraju godine možeš podići ili ostaviti za naredni period i akontacije. Taj novac neće nestati, već smao onaj koji se odnosi na dobit.

---

Vise puta je na ovoj temi pomenuto da je porez na dobit 10%. Po zakonu o porezu na dobit, stopa poreza na dobit je 15%. To stvara zabunu o cemu se ovde zapravo radi - da li je u pitanju greska, ili za preduzetnike vazi specijalna niza stopa, ili u stvari govorimo o nekom sasvim drugom porezu?

Do zabune ustvari dolazi jer preduzetnici ne placaju porez na dobit od 15% u smislu zakona o porezu na dobit, vec placaju onih 10% koji osnivaci privrednih drustava placaju pri podizanju dobiti, a to je definisano clanom 33. zakona o porezu na dohodak gradjana.


_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 30.03.2014. u 22:50 GMT+1]}

---

Porez na dobit prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica
Član 39

Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna.

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.


Porez na prihod(dobit) od samostalne delatnosti prema Zakonu o porezu na dohodak

Poreska stopa

Član 38.

Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%.


Znači 15% je za pravna lica, a 10% za preduzetnike.

Do zbunjivanja dolazi zbog sinonima, naime dobit je sinonim za prihod u smislu poreza i oporezivanja iako uopšte nemaju isto značenje. Naime dobit je razlika između prihoda i rashoda. Ne umem da objansim šta je autor hteo da kaže, u biti preduzetnici se oporezuju ili paušalno ili vode knjige. Kod paušalaca se ne priznaju rashodi, pa je možda zbog toga povučena paralela. Međutim ni to baš nije najtačnije jer poreski inspektor, bar je meni tako objasnila inspektorka ne uzima zdravo za gotovo čitav prihod, već ima neke zamišljene rashode za koje umanjuje taj prihod. Odnosno ja sma pitao šta ako imam tri miliona prihoda, hoće li se paušal obračunati po toj cifri. Usledio je odgovor da neće po toj cifri već će ona proceniti koliko tu postoji troškova, odnosno rashoda. Na primer ako si moler, pekar ili nešto slično i proizvodiš nešto, ti koristiš neki materijal, e sad taj materijal naplaćuješ kroz svoj rad, međutim isti si i kupio, tako da se on ipak ne može računati kao prihod. Smuti pa prospi. Događa se na primer da poreski inspektor kod odobravanja paušala gleda samo prihode i pazi da ne pređu granicu od 6 miliona, međutim jasno piše da se posmatra promet. Promet je zbir prihoda i rashoda. E sad to što se paušalcima ne priznaju rashodi, ne znači i da ih nema, posebno kada ti kaže priču da neke rashode ipak uzima u obzir kod razrezivanja. Tako da neki inspektori gledaju samo prihod, dok drugi gledaju promet sa tekućeg računa, dakle zbir prihoda i rashoda. Ovo drugo je pravilno po zakonu.

---

Doprinosi zaposlenih su definisani clanom 44 stav 2 zakona o doprinosima, a doprinosi preduzetnika clanom 44 stav 1. Kod preduzetnika nema posebnog obracunavanja na teret zaposlenog i na teret poslodavca, vec se placa 10% porez, 24% PIO, 12.3% zdravstveno i 1.5% nezaposlenost, sve naravno na bruto zaradu.



Pored zarade, preduzetnik moze da podize i dnevnice za sluzbena putovanja (neoporezivo oko 2.000 din u zemlji, za inostranstvo postoji tabela zavisno od drzave) i troskove smestaja na sluzbenim putovanjima. Ja naprimer mnogo putujem i svako mi je putovanje vezano za posao (ako nista drugo idem da izvidim sta i kako rade meni slicni u drugom gradu/drzavi), o cemu uredno popunjavam putne naloge i podizem dnevnice.

---

VI. STOPE DOPRINOSA

Član 44.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%.

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.



Nigde ne piše ni preduzetnik, ni zaposleni radnik. E sad, kada se isplaćuje lična zarada preduzetnika preduzetnik mora da se zaposli u svojoj radnji i time dobija status zaposlenog lica, po ugledu na osnivača privrednog društva koji se u istom zapošljava i ima platu koja se obračunava kao i svakom drugom zaposlenom radniku.
Ja ne znam da negde piše da se lična zarada preduzetnika ne obračunava iz osnovice i na osnovicu. Inače to ne bi bio ravnopravan položaj ako bi bilo tako, jednostavno preduzetnik je radnik u svojoj preduzetničkoj radnji.

---

To jedino ako je nesto menjano zbog ove objedinjene naplate. Ja nisam nista jos radio po tom novom nacinu. Do sada se za zaradu preduzetnika popunjavala specijalna poreska prijava PP-OD-P a i obrascu PP-OPJ postoji polje "licna zarada preduzetnika".

---

Pise da se ovako placa za 1-5 koji su specijalni slucaj, a preduzetnici su pod 6 i za njih se placa kako se inace placa:

Član 7.

Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno preko zadruge osim lica do navršenih 26 godina života ako su na školovanju;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) poljoprivrednici;

9) lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu;

10) samostalni umetnici;

11) sveštenici i verski službenici;

12) lica koja ostvaruju novčanu naknadu po zakonu koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

13) domaći državljani zaposleni u inostranstvu;

14) lica uključena u obavezno osiguranje, u skladu sa zakonom;

15) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.

Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a po stopi propisanoj ovim zakonom.

---

Vidi, postoje preduzetnici i osnivači privrednih društava. I jedni i drugi mogu imati i status zaposlenog u svojoj firmi ako se sami za to odluče. To znači da moraju imati ugovor o radu. E sad taj ugovor o radu je malo diskutabilan kod preduzetnika, ali znaću sve 01.04. kada budem predavao M-4/SP obrazac u penzionom, znači da li će mi ga tražiti ili neće.
Znači kada imaju status zaposlenog prelaze u zaposlene pod 1, kada nemaju ostaju pod 6 i 7.
Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu stvarno ima taj obračun koji ti tvrdiš, ali on nema porez na zaradu jer nema zaradu. Isto važi i za osnivača koji nije zaposlen u svom privrednom društvu.
I to ćemo videti za dan ili dva samo da mi se nakupi love na računu za isplatu plate, doprinose sam izmirio. Ako mi banka isplati sve što tražim onda je moj obračun dobar, ako nije dobar odbiće da mi isplati jer bih u tom slučaju zahtevao više novca nego što sam uplatio doprinosa. E sad ako tu sitnicu nisu implementirali da se kontroliše cifra neto isplate... onda su carevi...

Što se prijava tiče, sve vreme se prijavljivanje lične zarade preduzetnika vodi odvojeno, ima svoj formular ili rubriku, isto je i sa osnivačima privrednih društava koliko mi je poznato, ali to nije isto što i obračun. Postoji još jedna sitnica da li se na minimalnu ličnu zaradu preduzetnika isplaćuju minuli rad, regres i topli obrok. S obzirom da je lična zarada preduzetnika određena zakonom o porezu na dohodak ne bi trebalo da se obračunavaju. S druge strane, bar je tako bilo u komunizmu, minimalac nema nikakvih dodataka, zvao se "ravnilovka", svima jednako tj. minimalno. Tako bi i sada trebalo da bude i to bi značilo da se na minimalac ne obračunavaju topli obrok, regres i minuli rad. Opet ugovorom o radu tj. Zakonom o radu isti su zagarantovani radniku, pa je koliko sam ja čuo inspekcija rada tražila da se obračunavaju, ali ja sam to čuo kao priču nisam čuo od inspekcije rada, tako da je možda to neko sam tako zamislio i počeo da sprovodi i širi priču.
U biti većina ide na ispunjavanje forme, znači stavi regres 100 dinara, topli obrok 10 dinara dnevno i tako obračuna. Međutim ne možeš nekome dati krem bananicu za topli obrok, već to mora biti neki oblik ručka. Kada je regres u pitanju, on na godišnjem nivou treba da iznosi jednu platu otprilike, a sigurno je da plata nije 1200 dinara. I tako sada po knjigovođama ljudi isplaćuju radnicima po 10 dinara toplog obroka dok se oni ne dosete i ne tuže poslodavca i zatraže visinu koju imaju zaposleni u državnim ustanovama, jer tako nešto im garantuje zakon o radu. Posle se neko pita što privatnici ne zapošljavaju ili drže radnike na crno... Ja lepo rekoh da su radnici prezaštićeni.

Druga stvar na koju ti skrećem pažnju, minimalna bruto osnovica za preduzetnike je u ovom trenutku 22282, ako bi to bio bruto za obračun po odbitku, na kraju bi ti ostao neto od 12756 što je nemoguće jer tolika je negde minimalna penzija, a da ne govorimo da je neto minimalna zarada 115 dinara po satu.
Kako je meni rečeno u PU treba da isplatim najmanje broj radnih sati dakle 40 nedeljno umnoženo sa 115 dinara, a sve na mesečnom nivou. Samo ukoliko ništa ne isplaćujem, dakle nemam novca za isplatu neto plate mogu da obračunam doprinose na tu minimalnu osnovicu.

Sigurno će biti neko posle 15.04. ko neće prijaviti zaradu, pa će njemu odrezati PU doprinose po toj minimalnoj osnovici. E ostaje nam da se pomolimo da takav neko naiđe ovde pa da nam napiše kolike iznose su mu obračunali. Ja kažem da će obračunavati iz osnovice i na osnovicu.

---