Citat:
Naravno, navedi tačno koju je prugu demontirao Beograd, zašto, i gde su završile šine i pragovi!
Pa tu informaciju možeš jedino od "beogradske" bratije da dobiješ, jer
Citat:
Kada je 1990. godine, po ugledu na sve ostale velike sisteme, političkom odlukom, i “železnica iz tri dela ponovo postala cela”, ništa od tada dogovorenog nije ispoštovano: iako smo, po svim kriterijumima činili trećinu novog preduzeća, sve je centralizovano na najgrublji način bez ikakvog ekonomskog kriterijuma. ŽTO Novi Sad postala je samo Sekcija novog preduzeća, iako je imala 15 hiljada radnika i ogromna materijalno-tehnička sredstva, bez žiro-računa i bez i najmanje samostalnosti u odlučivanju, osiguranje ogromne imovine preneto je iz DDOR Novi Sad u beogradski “Dunav” (što su uvek bile izuzetno velike cifre), u poslovodstvu novog preduzeća nisu bili zastupljeni Vojvođani iako je dogovoreno da imaju četiri mesta, za vojvođansku železnicu više nije bilo investicija…
A na terenu, došlo je do otuđivanja i razvlačenja vojvođanske imovine do neviđenih razmera – sve što je odlazilo u Beograd kao da je nestajalo u bunaru. Recimo, odneto je oko 100 kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, neznano kuda odneto je 30 kilometara potpuno novih šina koje su bile tek privremeno položene za rekonstrukciju pravca B. Miloševo-Novi Bečej, “mrak je pojeo” i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano.
Kao finale, svi vojvođanski kadrovi koji su pružali bilo kakav otpor ovakvoj “centralizaciji” premeštani su, šikanirani na razne načine i, na kraju, bukvalno razjureni, a dovedeni su poslušni i nestručni. Jednom rečju, nije ostao ni kamen na kamenu.
je u "Beogradu" na vlasti upravo "jogurt" ekipa.
Pretpostavljam na temelju demokratskih principa, dakle voljom građana Srbije.
Neka ti za ovo ključna reč bude "ustavni referendum 2006.-te".
Na pogrešnu adresu si uputio kako ovo tako i sva tvoja pitanja.
Što se pak transporta jogurta iz Bečkereka tiče, pa mogu da ti kažem, jer pouzdano ZNAM, da su nekada odavde iz Vojvodine u Beč stizale torte, BEZ IKAKVIH PROBLEMA, i sa onom tehnologijom hlađenja, a iz mog mesta vruće kifle i ostalo pecivo osvanjivali u Aradu, Temišvaru i Segedinu.
Dakle, demagoški može biti samo pokušaj negiranja činjenica.
Citat:
Železnica je i u razvijenim ekonomijama izgubila na značaju i obimu od vremena koje ti navodiš
Železnica je samo jedan maaalecki segment devastacije Vojvodine, kako sam to već i rekao, a sve je počelo još jako davno, skoro pre sto godina:
Citat:
Dragomir Jankov VOJVODINA region koji nestaje
Str.64
„Plači,Vojvodino“-razočarenje u Srbiju
Već godinu dana posle ujedinjenja,u glasilu novosadskih radikala,stranke koja je najviše doprinela prisajedinjenju Vojvodine Srbiji,listu Zastava br.235 od 18.11.1919. izašao je članak pod nazivom „Plači,Vojvodino“, u kojem se, između ostalog,navodi i ovo:
„...Mi,Vovođani,smo bili prvi koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na velikoj Narodnoj skupštini 12.(25.) novembra prošle godine, rešili da kidamo veze sa Ugarskom i težimo da budemo sa Srbijom jedno telo, jedna duša.Odrekosmo se svoje privremene vlade, da i na taj način dokažemo svoju lojalnost prema novoj zajedničkoj nam domovini...Posle smo išli još dalje.Dali smo i davali smo kapom i šakom svima i svakome...Međutim šta se dogodilo? U naše pitome krajeve slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepašćene i, pod utiskom velikih događaja opijene i bunovne Vojvodine...“
Šta je tek ostali vojvođanski svet imao na sve to da kaže,
kada su ovako odreagovali srpski radikali?!
I to netom već nakon godinu dana od "prisajedinjenja".
I veliki Crnjanski je imao svoje viđenje cele situacije:
Citat:
Prelazak sa srednjoevropskog na balkanski način upravljanja bio je kulturni šok,naročito za Vojvodinu,jer je bila predmet posebnog izrabljivanja.Evo šta je zabeležio književnik Miloš Crnjanski 1924.godine(O Banatu i Banaćanima,Novi Sad 1989.str.117)
„Taj svet o Srbiji ima jedan zastareo,lep,plav,pojam...Ono što će izmeniti sliku Banata i rashladiti ga,biće sistem poreza.Poreze,ogromne poreze.Ne zna se ko,ni koliko plaća.Ne piše nigde.Ište se iznenada i odoka.Konjanik dolazi u selo i kao Turčin traži harač.Nema cedulja,tačnih knjižica,upisanih imena,svako na svom mestu,npr.’Laza Gagić platio 34 forinte i pet filera’pa pečat,pa potpis,pa opet pečat,pa opet potpis,i mir do idućeg kukuruza.Sad Laza P.Gagić odlazi češće na opštinu,a jednog dana ištu dve hiljade dinara,drugog tri,trećeg četiri,kad kako.I to odmah,nema tu šta...I bez pečata i bez potpisa...Posle dve nedelje opet zovu.Zaboravili da zapišu porez na Begej.Posle tri nedelje opet zovu.Zaboravili da računaju porez na bolnicu.Posle nedelju dana opet zovu,nije dvesta dinara prirez,nego dvesta trideset i neka dokaže da je platio za Begej...Da, on neka dokaže da je platio,jer ne mogu da nađu gde je zapisan...I tako do novog kukuruza.““
Da bismo u poslednje vreme bili svedocima istovetnog odnosa Srbije prema Vojvodini, kroz reči Zorana Đinđića:
-Vojvodini treba dati sve - osim novaca.
Pritom njene novce.
Re: Da li smo ovako zamišljali Srbiju u 21. veku?
